Prof. dr Franja Fratrić P SIHOLOŠKI OSNOVI TRENINGA

1. Prof. dr Franja Fratrić PSIHOLOŠKI OSNOVI TRENINGA

2. ISTORIJSKI RAZVOJsportskog treninga Stara Grčka razni oblici (rvanja,bacanja diska ili trke) Indijanci primenjivali snažne vežbe neke vrste rukometa i fudbala • 18. vek Kina „reforme za samopoboljšanje“ –ubacivanje sporta u osnovno obrazovanje • 19. vek u Engleskim internatima sportsko obrazovanje sastavni deo obrazovnog procesa

3. DANAS... • Povećano interesovanje za fizičku aktivnost zbog povoljnih uticaja kontinuiranog vezbanja na ZDRAVLJE • Aerobne aktivnosti( brzi hod, lagano trčanje,tenis vožnja bicikla,plivanje, skijanje) rezultira brojnim koristima za pojedinca: Anaerobno vežbanje i dizanje tegova sa druge strane mogu uticati negativno na zdravlje sportista (povišenje pritiska, opterećenje leve komore

4. Trening programi dizajnirani tako da se putem treninga na efikasan način poboljšaju performanse u sportu(povećava mišićna struktura i poboljšava neuro-mišićna struktura) Teorija treninga obuhvata mnoge aspekte znanja

5. TRENING SNAGE Svrha treninga snage je povećanje snage mišića dok se savladava otpor AEROBNI TRENING Bolji prenos kiseonika i energije kroz telo. Aerobna vežba je bilo koja vežba koja podiže broj otkucaja srca na duže vreme. Utiče na veliki broj mišića odnosno grupu i smanjujeumor. • TRENING BRZINE je usko povezan sa treningom snage. Dokazano je da brzina pokreta veća kad je snaga na zavidnom nivou

6. Sport i ličnost • U X veku formira se disiplina Psihologija sporta • Tubić: „primenjena psihološka disciplina koja proučava ponašanje osoba u različitim oblicima sportskih aktivnosti.“ • OBOSTRANA USLOVLJENOST KARAKTERISTIKA SPORTA I LIČNOSTI • Osobine koje karakterišu uspešne sportiste: • Motorne sposobnosti sportista:

7. Motivacija i sport • Faktor motivacije je najveći od svih pojedinačnih faktora Ispoljava se u ranomstarosnomdobi • Bjelica i Fratrić prednost daju sledećim motivima:

8. EFEKTI sportskog treninga na zdravlje pojedinca • 2002. istraživanje pokazalo da 154 miliona ljudi pati od depresije, 25 miliona od šizofrenije, 95 miliona od alkoholizma i 15 miliona od narkomanije- 877 hiljada ljudi starosne dobi izmedju 15 i 44 godine izvrsilo samoubistvo • Istraživanje 4 univerziteta u SAD iz 1999. godine pokazalo koliko je korisna fizička aktivnost

9. Sportski trening utiče na: Lučenje endorfina, hormona koji izaziva dobro raspoloženje Ima antidepresivni efekat Smanjuje zvučne halucinacije Podstiču samopoštovanje Poboljšava san Pomaže u savladavanju nekontrolisanih izliva emocija Šetanje i trčanje umanjuje rizik od demencije i gubitka pamćenja Aerobne vežbe pomažu srcu da pumpa više krvi u mozak Tokom vežbanja mišići šalju hemijske signale koji pokreću proizvodnju neuronskih faktora.

10. SPORTSKI TRENING I STRES • Stres je način na koji mentalno, fizički reagujemo na različita stanja, promene i zahteve u našem životu • Vežbanje smanjuje stres na sledeće načine: • 20-40 minuta vežbanja može dovesti do smanjenja stresa u trajanju od 2-4 h • Fizičke aktivnosti niskog intenziteta poput hodanja dovode do značajnog smanjenja stresa

11. PROFESIONALNI SPORTISTI I STRES Svakodnevni višečasovni naporni treninzi Nije retka situacija da kako odmiče setona sportistima slabi imunitet, češće su povrede zbog toga im je teže da budu u maksimalnoj formi za najvažnija takmičenja. RAZLOZI:

12. ZAKLJUČAK • Sportski trening: • Poboljšava mentalno zdravlje • Smanjuje depresiju i ankcioznost • Poboljšava kongnitivnu funkcionalnost pojedinca • Smanjuje stres • Povećava sigurnost i kontrolu pojedinca Za bavljenje profesionalnim sportom na vrhunskom nivou nije dovoljno samo poznavanje discipline već i poseban sklop ličnosti i posedovanje odredjenih osobina kao i motivisanost