Aktuelno stanje u službama medicine rada Srbije i perspektive u narednim godinama

1. Aktuelno stanje u službama medicine rada Srbije i perspektive u narednim godinama Prof. dr Pavlović Milan Institut za medicinu rada Srbije "Dr Dragomir Karajović", Beograd, maj 2009. godine

2. Organizaciona struktura medicine rada u Srbiji Institut za medicinu rada Srbije Zavodi za za zdravstvenu zaštitu radnika - Zavod u Novom Sadu - Zavod u Nišu - Zavod u Kragujevcu - Zavod za medicinu rada VMA - Zavod ZZZ radnika na železnici - Zavod za ZZZ radnika u MUP - Zavod za ZZZ u vazdušnom saobraćaju 3. Službe za medicinu rada pri domovima zdravlja

3. Stanje kadrova, prostora i opreme U ovom trenutku precizno se ne zna pravo stanje i pored više pokušaja Ministarstva zdravlja i Instituta za medicinu rada da se dobiju ovi podaci Osnovni razlog je stalna fluktuacija kadrova, promene zakonskih propisa vezani za medicinu rada i slaba saradnja direktora domova zdravlja pri anketiranju

4. Ankete Instituta za medicinu rada Srbije Radi sagledavanja obima rada i najvažnijih problema u službama medicine rada (SMR) Srbije anketirani su rukovodioci u 102 SMR 2007. god. Odgovor je poslalo 71 (69,6%) rukovodilaca stim što vrlo često nisu odgovorili na sva postavljena pitanja.

5. Kadrovi u SMR Srbije 2009. Broj zaposlenih lekara u Institutu za medicinu rada Srbije – 31 (med. rada 22, ostali spec. 9) Broj zaposlenih lekara u državnim ustanovama za medicinu rada oko 420 Radi u komisijama fondazdravstvenog osiguranja oko 30 lekara Opredelilo se za izabranog lekara – oko dve trećine spec. medicine rada????? Radi u privatnoj praksi i slično – oko 25

6. Osnovni kadrovski problemi u SMR Srbije 2009. god. Nepovoljna starosna struktura - velik broj lekara medicine rada je u starosnom dobu preko 50 godina Očekuje se da će u narednih pet godina oko 1/3 lekara medicine rada otići u penziju Mali broj novih specijalista medicine rada - prosečno se godišnje odobre 2-3 specijalizacije medicine rada Nepovoljna rodna (polna) struktura 75-80% su ženskog pola

7. Ostali problemi u SMR Srbije u periodu od 2001-2009. god.-1 Oduzimanje prostora SMR – preko 5000 m2 jer novi vlasnici preduzeća su promenili namenu prostora koji je koristila medicina rada Očekuje se da će u narednih pet godina oko 1/3 lekara medicine rada otići u penziju Mali broj novih specijalista medicine rada - prosečno se godišnje odobre 2-3 specijalizacije medicine rada Nepovoljna rodna (polna) struktura 75-80% su ženskog pola

8. Neizvesnosti u finansiranju SMR - 1 1. Od 1.01.2010. SMR ide na tržište i neće joj se obezbeđivati sredstva iz fonda zdravstvenog osiguranja 2. Nije usvojen predlog Instituta da se u podzakonskim aktima svaki poslodavac obaveže da ima ugovor o saradnji sa nekom SMR 3. Ne postoji obaveza poslodavca da u timu za procenu rizika obavezno bude specijalista medicine rada

9. Neizvesnosti u finansiranju SMR - 2 4. Ne poštuje se obaveza obavljanja periodičnih pregleda od strane poslodavaca 5. Država i poslodavci ne finansiraju promociju zdravlja na radnom mestu 6. Ocena radne sposobnosti obolelih radnika ne finansira se od strane fonda zdravstva osim u kada to traži lekarska komisija za bolovanje 7. Drugi razlozi (evidencija, informatika i sl.)

10. Najvažniji pravilnici sa reperkusijom na medicinu rada • Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini • Pravilnik o postupku pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline (oktobar 2006) • Pravilnik o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom

11. Najvažniji pravilnici sa reperkusijom na medicinu rada 4. Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima(decembar 2007) 5. Pravilnik o dopunskom radu u zdravstvenim ustanovama – februar 2009.

12. Broj utvrđenih profesionalnih oboljenja u Srbiji u periodu 2000-2008

13. Najznačajniji neposredni zadaci medicine rada Srbije • Prethodni i periodični pregledi radnika • Procena rizika na radnim mestima – veće učešće medicine rada nego do sada • Dijagnostika profesionalnih bolesti – nedopustivo se malo radnika šalje na utvrđivanje profesionalnih bolesti • Ocenjivanje radne sposobnosti uključujući i lica sa invaliditetom • Promocija zdravlja na radnim mestima

14. Najznačajniji zadaci medicine rada Srbije u narednim godinama 5. Izrada nacionalnog programa (strategije) razvoja medicine rada u Srbiji i Instituta za period od 5-10 godina) 6. Izrada stručno-metodoloških upustava za obavljanje najznajnijih poslova 7. Učešće u donošenju novih zakonskih propisa 8. Izrada novog plana i programa specijalizacije medicine rada u duhu evropskih propisa (4 god. trajanje specijalizacije) 9. Implementacija međunarodnih dokumenata u medicini rada

15. Informacija o statusu Instituta za medicinu rada • U Zakonu o zdravstvenoj zaštiti – Institut je samostalna republička referentna ustanova za medicinu rada – čl. 125 • Nov naziv je Institut za medicinu rada Srbije (bez radiološke zaštite) • U toku je osamostaljivanje Instituta i registracija za 20-30 dana • Finansiranje Instituta nije do kraja definisano – predstoji sklapanje ugovora sa Fondom zdravstvenog osiguranja (RZZO)

16. Zaključak • Očekuje nas težak period prilagođavanja novim zakonskim rešenjima koji moramo što pre preći • Neizvesni izvori finansiranja medicine rada u narednim godinama • Neophodna veća saradnja sa inženjerirma zaštite na radu, inspekcijom rada, sindikatima i poslodavcima • Moramo raditi više na edukaciji nego do sada • Očekuje se u većoj meri nego do sada formiranje privatnih ordinacija medicine rada