1 / 133

Statistika tr žišta rada

Statistika tr žišta rada. Statistika tr žišta rada Sadržaj predavanja. Osnovni indikatori tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji Radno vreme Karakteristike nezaposlenosti Pregled osnovnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada. 2.

Download Presentation

Statistika tr žišta rada

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Statistika tržišta rada

  2. Statistika tržišta radaSadržaj predavanja • Osnovni indikatori tržišta rada • Karakteristike zaposlenosti • Zaposlenost u neformalnoj ekonomiji • Radno vreme • Karakteristike nezaposlenosti • Pregled osnovnih indikatora tržišta rada prema Međunarodnoj organizaciji rada 2

  3. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada Tri osnovna indikatora tržišta radasu: • Stopa aktivnosti • Stopa zaposlenosti • Stopa nezaposlenosti 3

  4. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • U pogledu učešća na tržištu rada svaki pojedinac se može naći u jednom od tri međusobno isključujuća statusa: • zaposlen • nezaposlen • neaktivan 4

  5. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Zaposleno lice je: • Lice koje ima plaćeni posao i radi za poslodavca • Samozaposleno je (npr. obućar, advokat ili individualni poljoprivrednik) • Lice koje učestvuje u porodičnom poslu bez direktne naknade 5

  6. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Nezaposleno lice je: • Lice koje ne radi, ali aktivno traži posao • Spremno je da ga prihvati u skladu sa uslovima na tržištu rada 6

  7. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Neaktivno lice: • Ne radi i ne traži posao (domaćice, penzioneri, lica sa ličnim prihodom, nesposobni za rad, studenti, učenici) To su lica: • Koja žele i mogu da rade ali su obeshrabrena pa ne traže posao • Lica koja žele ali ne mogu da rade zbog školovanja, ličnih i porodičnih razloga, bolesti ili iz drugih razloga • Lica koja ne žele da rade • Lica stara 75 i više godina

  8. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Zaposleni (E) i nezaposleni (U) čine raspoloživu radnu snagu u zemlji LF=E+U • Veličina radne snage ne govori ništa o intenzivnosti rada • Zaposleni se uključuju u radnu snagu bez obzira na njihov broj časova rada • Zaposleni i nezaposleni predstavljaju grubu meru agregatne ponude rada

  9. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stanovništvo radnog uzrasta obično obuhvata osobe starosti između 15 i 64 godine ili stanovništvo starije od 15 godina (odraslo stanovništvo) • U potencijalnu radnu snagu računaju se osobe od 15 do 74 godine prema Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) i Evrostatu • Stanovništvo radnog uzrasta (15+, ili 15−64) obuhvata aktivno stanovništvo tj. zaposlene i nezaposlene i deo neaktivnog stanovništva (samo starosti 15+, ili 15−64) 9

  10. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta radaUkupno stanovništvo prema aktivnosti 10

  11. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Definisanje radne snage prema različitim izvorima podataka • Anketa o radnoj snazi (ARS) je osnovni i najpotpuniji izvor podataka o statusu lica na tržištu rada širom sveta • Druga dva važna izvora podataka o radnoj snazi su: • Ankete poslovnih jedinica (uključiv i ankete o samozaposlenima) • Administrativni registri javnih službi za zapošljavanje

  12. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Anketa o radnoj snazi omogućava sagledavanje osnovnih karakteristika tržišta rada i njegovih učesnika jedne zemlje • Sadrži dve vrste podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada koji se zasnivaju na dva koncepta 12

  13. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Prvi koncept se odnosi na subjektivnu ocenu pojedinca (koji se anketira) da li je zaposlen ili nezaposlen, ili neaktivan • Prednost samodeklarisanja ispitanika o svom statusu na tržištu rada jeste njegova jednostavnost • Zasniva na shvatanju pojedinca o njegovoj uključenosti na tržištu rada • Osnovni nedostaci dobijenih rezultata su subjektivnost i nemogućnost međunarodnog poređenja po zemljama i tokom vremena 13

  14. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Drugi koncept polazi od objektivne, stvarne uključenostipojedinca na tržištu rada koji je definisala Međunarodna organizacija rada • Zaposleni su sva lica preko određene starosne granice: • Koja su radila neki plaćeni posao najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici • Koja nisu radila ali su imala posao sa koga su odsustvovala 14

  15. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Prednost ovog koncepta jeste međunarodna uporedivost : • podataka o osnovnim kontingentima stanovništva na tržištu rada • relativnih mera tj. pokazatelja koji se izračunavaju na osnovu ovih podataka • Ova definicija je u skladu s definicijom zaposlenosti koja se koristi u nacionalnim računima 15

  16. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • U Srbiji ARS prikuplja podatke o osnovnim kontingentima stanovništva starog 15 i više godina na tržištu rada i njihovim karakteristikama na uzorku od 8.000 domaćinstava • Pitanja se postavljaju svakom članu domaćinstva starom 15 i više godina • o subjektivnoj oceni njihovog statusa na tržištu rada • o njihovoj stvarnoj aktivnosti na osnovu kojih se mogu definisati osnovni kontingenti stanovništva na tržištu rada prema definiciji MOR-a 16

  17. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Status nekog lica na tržištu rada prema definiciji MOR-a određuje se: • Na osnovu aktivnosti koju je obavljalo u referentnoj sedmici • Ne na osnovu njegove subjektivne ocene o svojoj uključenosti na tržištu rada 17

  18. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Primer: • Lice je odgovorilo da je student u pitanju o samodeklarisanju • Obavljalo je neki plaćeni posao u toku posmatrane sedmice (najmanje jedan sat) • Prema definiciji zaposlenosti MOR-a biće klasifikovano u zaposlene, a ne u neaktivano stanovništvo, kao što to lice smatra da jeste 18

  19. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Definiciji MOR-a na osnovu podataka ARS Zaposleni su: • Lica koja su obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi) najmanje jedan sat u referentnoj sedmici • Lica koja su imala zaposlenje ali su u toj sedmici bila odsutna s posla • Članovi domaćinstva koji pomažu u vođenju porodičnog posla ili poljoprivrednog imanja bez direktne naknade (pomažući članovi domaćinstva) 19

  20. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Kategorija zaposlenih obuhvata: • Zaposlene za platu koji rade za poslodavca • Samozaposlene (mogu zapošljavati druge radnike, ali i ne moraju) • Pomažuće članove domaćinstva 20

  21. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Definicija MOR-a na osnovu podataka ARS Nezaposleni su: • Lica koja u referentnoj sedmici nisu obavljala plaćeni posao pod uslovom da su u poslednje četiri sedmice aktivno tražila posao i da su bila u mogućnosti da počnu da rade u naredne dve sedmice, ako bi im neko ponudio posao • Lica koja nisu tražila posao u poslednje četiri sedmice, jer su našla posao na kojem treba da počnu da rade najkasnije za tri meseca

  22. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Definicije radne snage na osnovu podataka administrativnih evidencija zasnovane su na njihovom formalnom, registrovanom statusu • Osoba je zaposlena ako je u tom statusu registrovana: • Kod poslodavca • Kao poslodavac • Kao samozaposlena • Osoba je nezaposlena ako je registrovana kao nezaposlena kod odgovarajuće javne službe za zapošljavanje

  23. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Podaci o registrovanom broju zaposlenih u Srbiji se dobijaju: • Na osnovu istraživanja o zaposlenima kod pravnih lica (RAD-1) • Putem ankete za dopunu ovog istraživanja koja obuhvata zaposlene kod pravnih lica koja imaju manje od 50 zaposlenih (ARAD-1) • Podaci o privatnim preduzetnicima, samozaposlenima i licima zaposlenim kod njih (RAD-15) 23

  24. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Ova istraživanja se zasnivaju na administrativnim evidencijama: • U istraživanju o zaposlenima kod pravnih lica koriste se podaci o broju zaposlenih iz kadrovske evidencije o zaposlenima • U istraživanju o broju privatnih preduzetnika i samozaposlenih koriste se podaci iz matične evidencije o aktivnim osiguranicima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 24

  25. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Administrativni podaci obuhvataju samo registrovane zaposlene za razliku od ARS koja obuhvata ukupnu zaposlenost • ARS obuhvata sledeće kategorije zaposlenih koje ne obuhvataju administrativni izvori podataka: • samozaposleni u poljoprivredi • pomažući članovi domaćinstva • zaposleni u policiji i odbrani • zaposleni po ugovoru o delu • privremeno ili povremeno zaposleni • zaposleni u neformalnoj ekonomiji 25

  26. Statistika tržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada Razlike u broju nezaposlenih prema NSZ i ARS: • Veći je broj registrovanih nezaposlenih prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nego stvarno nezaposlenih prema ARS • Metodološke razlike • Veliki broj nezaposlenih registrovan je samo zbog beneficija (pomoć za nezaposlene, socijalna pomoć i sl.), a angažovan je u sivoj ekonomiji i ne traži aktivno posao

  27. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Na osnovu osnovnih kontingenata stanovništva na tržištu rada možemo definisati osnovne indikatore tržišta rada • Stopa aktivnosti (a) - procentualno učešće aktivnog stanovništva (A) u stanovništvu radnog uzrasta (15+ ili 15−64 godine) i definiše se na sledeći način: • Stopa participacije 27

  28. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stopa zaposlenosti (e) predstavlja procentualno učešće zaposlenih starosti 15-64 (E15-64) u stanovništvu radnog uzrasta (15−64 godine) i definiše se: 28

  29. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stopa nezaposlenosti (u) predstavlja procentualno učešće nezaposlenih (U15-64) u aktivnom stanovništvu (A15-64) i definiše se: • Često se stopa nezaposlenosti pogrešno definiše i tumači 29

  30. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta rada • Stopa neaktivnosti predstavlja procentualno učešće neaktivnih u stanovništvu radnog uzrasta • Ona se izračunava i kada se od 100% oduzme stopa aktivnosti • Zbir stope zaposlenosti i stope nezaposlenosti nije jednak 100% • imenioci ova dva indikatora su različiti • imenilac kod stope zaposlenosti nije aktivno stanovništvo kao kod stope nezaposlenosti, već stanovništvo radnog uzrasta 30

  31. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta radaKretanjestopeaktivnosti, stopezaposlenostiistopenezaposlenosti (15-65 godina), 2004−2012, Srbija (%) Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi 31

  32. Statistikatržišta radaOsnovni indikatori tržišta radaKretanjestopeaktivnosti, stopezaposlenostiistopenezaposlenosti (15-65 godina), 2004−2012, Srbija (%) Izvor: RZS, Anketa o radnoj snazi

  33. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti Kretanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda Elastičnost zaposlenosti u odnosu na ekonomski rast ili radna intenzivnost rasta meri: • kako se zaposlenost menja s promenom autputa • koliko će se procentnih poena promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za jedan procentni poen • Ovaj indikator se često koristi za rasvetljavanje veze između ekonomskog rasta, zaposlenosti i smanjenja siromaštva 33

  34. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti Karakter ekonomskog rasta • Da li je rast BDP-a radnointenzivan - zasnovan pretežno na rastu zaposlenosti ili se rast BDP-a pre svega duguje rastu produktivnosti rada? • Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u nizu specifičnih uslova koji preovlađuju u datoj zemlji 34

  35. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a (ε) - procentualna promena broja zaposlenih do koje dolazi s promenom BDP-a za jedan procenat (arc elastičnost) • Brojilac izražava procentualnu promenu zaposlenosti Ei u zemlji i između perioda 0 i perioda 1 • Imenilac izražava odgovarajuću procentualnu promenu bruto domaćeg prozvoda označenu sa Yi 35

  36. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Alternativni metod izračunavanja elastičnosti zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a polazi od zaposlenosti koja je data kao linearna logaritamska funkcija BDP-a: ln L=β0+ β1lnY • Regresioni koeficijent β1 predstavlja elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a, izražava se u procentnim poenima (point elasticity) 36

  37. Statistika tržišta radaKarakteristike zaposlenosti • Ovako izračunata elastičnost meri za koliko procentnih poena će se promeniti zaposlenost ako se BDP promeni za beskonačno malo • U regresionu jednačinu mogu se uključiti brojni faktori koji pored BDP-a mogu uticati na zaposlenost • Elastičnost od 0,5 znači da rast BDP-a od jednog procentnog poena dovodi do rasta zaposlenosti od 0,5 procentnih poena

  38. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Optimalna „radna intenzivnost rasta“ za neku zemlju zavisi od nekoliko faktora: • ekonomskog rasta • obim viška radne snage • stopa rasta radne snage • stope nezaposlenosti • stope aktivnosti • stope siromaštva (posebno među zaposlenima)

  39. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Zemlje koje imaju manji rast BDP-a potrebno je da obezbede višu elastičnost zaposlenosti nego zemlje koje imaju veće stope rasta BDP-a • Zemljama s većim stopama rasta radne snagepotrebna je veća elastičnost zaposlenosti • U zemljama s visokim procentom siromašnih potrebne su veće vrednosti elastičnosti zaposlenosti nego u razvijenijim zemljama

  40. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Elastičnost zaposlenosti – veza zaposlenosti i produktivnosti rada Yi=Ei*Pi Yioznačava BDP, Ei, zaposlenost, Piproduktivnost rada za zemlju i (BDP po zaposlenom) • Za male promene BDP-a važi: ΔYi=ΔEi+ΔPi • Ekonomski rast u jednoj zemlji može biti postignut: • Povećanom zaposlenošću i/ili • Povećanom produktivnošću rada

  41. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti ΔYi=ΔEi+ΔPi • Obe strane jednačine podelimo sa rastom BDP-a • ε je elastičnost zaposlenosti u odnosu na rast BDP-a

  42. Statistika tržišta radaKarakteristike zaposlenostiProcene elastičnosti zaposlenosti za svet i region

  43. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U Srbiji koristi ekonomskog rasta prenele su se na stanovništvo putem rasta produktivnosti i rasta zarada, ne putem rasta zaposlenosti • U periodu ekonomske krize pad zaposlenosti je bio znatno veći od pada BDP-a (12,5% prema 4,7%) • Elastičnost zaposlenosti u tom periodu je bila čak 2,6

  44. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Zaposleni prema sektorima • Ukazuje na stepen razvijenosti zemlje Zaposleni prema tri osnovna sektora ekonomske aktivnosti: • Poljoprivreda • Industrija • Usluge

  45. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti Razvijene zemlje karakteriše: • Dominantno učešće zaposlenih u sektoru usluga • Zaposlenost u industriji je relativno mala • Zaposlenost u poljoprivredi marginalna Srednje razvijene zemlje karakteriše nešto manje učešće zaposlenih u sektoru usluga, a veće učešće zaposlenih u industriji i poljoprivredi Nerazvijene zemlje karakteriše dominantno učešće zaposlenih u radno intenzivnom sektoru poljoprivrede

  46. Statistika tržišta rada Karakteristike zaposlenosti • Agregiranje delatnosti u tri sektora (poljoprivreda, industrija, usluge) izvršeno je na osnovu Međunarodne standardne klasifikacije delatnosti (ISIC rev. 2 i 3) • Sektor poljoprivrede obuhvata: • poljoprivredu, lov, šumarstvo i ribarstvo • Sektor industrije obuhvata: • vađenje rude i kamena, • prerađivačku industriju, • građevinarstvo i • proizvodnju električne energije, gasa i vode

  47. Statistika tržišta radaKarakteristike zaposlenosti • Sektor usluga obuhvata: • Trgovinu na veliko i malo, • restorane i hotele, • saobraćaj, • skladištenje i veze, • finansijske i usluge osiguranja, • poslove sa nekretninama, • poslovne usluge, • društvene i lične usluge

  48. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti Sektorska struktura zaposlenosti pruža informacije o: • Kretanjima zaposlenih od poljoprivrede i drugih radno-intenzivnih aktivnosti ka industriji i ka sektoru usluga • Kretanjima radne snage iz ruralnih područja u urbana • Razdvajanju rasta produktivnosti u okviru datog sektora od rasta produktivnosti kao posledica kretanja zaposlenih od manje ka više produktivnim sektorima

  49. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenostiUčešće zaposlenosti po sektorima u ukupnoj zaposlenosti, EU i Srbija, 2009. (%) *NACE − Statistička klasifikacija ekonomskih aktivnosti u Evropskoj zajednici(Statistical Classification of Economic Activities in the European Community). Izvor: Eurostat (2011), European Economics Statistics

  50. Statistikatržišta rada Karakteristike zaposlenosti • U Srbiji, zaposlenost u poljoprivredi je tradicionalno veoma visoka, a u uslugama znatno niža od evropskog proseka • U EU izuzetak je Rumunija (skoro 30%) • Učešće zaposlenosti u industriji (zajedno sa građevinarstvom) je na nivou proseka zemalja EU

More Related