Civilizacijski kontekst poslovne kulture

1. Civilizacijski kontekst poslovne kulture Dr Nebojša Pavlović

2. Civilizacije na kraju XX veka • Društvo ne može da se zamisli bez obrazovanja. To potiče od same definicije društva: to je skup ljudi koji zajednički prilagođavaju proizvode prirode svojim potrebama i pri tome stupaju u zajedničke odnose, koji reprodukuju svoju egzistenciju potomstvom i koji proizvode uslove vlastite nadgradnje.

3. Društvo i civilzacija • Civilizacija je suprotnost od varvarstva (urbanost,pismenost, organizovano, trajno nastanjeno na jednom prostoru) • Kroz istoriju: sumerska, egipatska, dalekoistočna kineska, hrišćanska, islamska, zapadnoevropska, američka.

4. Civilizacije možemo razlikovati po… • Nivou kulture i tehnologije • Vrednostima, normama i načinu života • Ekonomskoj povezanosti • Veri, poreklu, jeziku • Tome što čine određeni totalitet • Tome što se rađaju i umiru (ovo su elementi koji “definišu” civilizacije..)

5. Nivo kulture i tehnologije • Civilizacije koje nisu osvojile određeni nivo tehnologije spadaju u necivilizacijske • Drugi kriterijum(nivo kulture) obuhvata vrednosti, ideale, intelektualne i umetničke domete. Po tom kriterijumu razlikujemo civilizacije koje su “više civilizacije” razvijenije od “primitivnih civilizacija”.

6. Vrednosti, norme, obrazovanje i način života • Svaka nacionalna kultura ima svoje osobenosti. • Stvaranje takvih celina omogućava obrazovanje koje je u razvijenijim civilizacijama podignuto na viši stepen i razvijeno kao sistem. • Kulture preko obrazovanja formiraju vrednosti, norme i način života (da li ih usmeravaju?)

7. Ekonomska povezanost • Podrazumeva proizvodnju, raspodelu, razmenu i potrošnju. Ona se razlikuje od civilzacije do civilizacije (poredjenje egipatske-zapadnoevropske). • Svaka nacija ima svoje osobenosti ekonomije. Forsira se onaj oblik ekonomije koji daje najbolje rezultate u toj oblasti. • Ako bi se vratili na ekonomiju starog Rima EU bi propala.

8. Vera, poreklo i jezik • Vera je (još uvek)najvažniji element određenja civilizacije. • Više ne postoje “čiste civilizacije ni po jednom od ovih elemenata(jezik,poreklo,vera). • EU ima više vera,više jezika i narode potpuno različitih porekla. • Po ovim kriterijumima neke civilizacije se prepoznaju. • Unutar civilizacije postoji trend da se ovi elementi konstituišu i izgrade kao zajednički.

9. Civilizacija kao totalitet • Podrazumeva sveobuhvatnost u kojoj svi njeni elementi čine celinu(i gde su određenoj zavisnosti(odnosima) sa celinom). Konkretno, odnosi među državama iste civilizacije su mnogo intenzivniji nego sa državama druge civilizacije(EU;SAD)

10. Civilizacije se rađaju i umiru • Možemo razlikovati koje civilizacije narastaju a koje se gase(na osnovu istorijskih pokazatelja). • Frojd je definisao neke civilizacije(rimsku) kao “neurotične”. To su one civilizacije koje su u sistemu vrednosti postavile novac i neslobode. • Ako ekonomija civilizacija propadne nesatće i sam acivilizacija(ili preći u neku drugu).

11. Današnje civilizacije • Po Hantigtonu imamo 7 civilizacija: • Kineska civilizacija (od 1500 godine p.n.e). Obuhvata jugoistok Azije(Kinu, Vijetnam i Koreju). • Japanska civilizacija. Nastala 400 godina p.n.e. • Hinduska civilizacija(indijski podkontinent). Nastala 1500 godin p.n.e. Osnovne karakteristike hinduizam (ima i muslimana)

12. Današnje civilizacije(2) 4. Islamska civilizacija. Nastala u VII veku n.e. Arabijsko poluostrvo, Bliski istok, deo Afrike, Azije. Osnovno obeležje je muhamedanstvo (postcivilizacije:arapska,turska,persijska i malajska) 5. Pravoslavna civilizacija. Središte je Rusija, a obuhvata zemlje istočne Evrope. Konstituisala se u XI i XII veku. 6. Zapadna civilizacija. VII i VIII vek n.e. Sadrži Evropu, Ameriku i J.Ameriku(neko je još naziva latinoameričkom subcivilizacijom). Osnova ove civilizacije je zapadno hrišćanstvo(katolicizam i protestantizam) 7.Afrička civilizacija. Neki je ne priznaju za civilizaciju.

13. Smanjenje razlika među civilizacijama • Poslovna kultura u civilizacijama ima različitu istoriju i različite organizacione forme. • Tehnologija se najbrže širi obrazovanjem. • Obrazovanje pomaže upoznavanju drugih civilizacija • Moderna sredstva komunikacije omogućavaju munjevitu razmenu informacija i znanja • Ne postoji skrivanje informacija jer onda takva informacija i ne bi imala svrhe niti neku vrednost. • Za prelazak ideja i tehnologije iz jedne u drugu civilizaciju danas nema prepreka. Ovaj transfer predstavlja deo poslovne kulture.

14. Primena tehnoloških otkrića • Obrazovanje je nezamislivo bez štampe i papira! • Papir u Kini pronađen u II veku n.e. U Japanu u VII a u Evropi u XII. Štampa u Kini u VIII veku a u Evropi u XV. • Danas je primena dostignuća primenjiva vrlo brzo-skoro odmah. • Proizvodnja, korišćenje i transfer tehnologija spadaju u poslovnu kulturu.

15. Dodiri civilizacija • Nekada su dodiri civilizacija bili uzrok ratnih pohoda(Evropa-Amerika; Turska-Evropa) • Danas su veze među civilizacijama intenzivirane.Međutim razlike su još uvek velike i ne idu smanjenju nego povećanju tih razlika(ekonomska oblast naročito). Od svega toga zavisi i poslovna kultura tih civilizacija i država.

16. Uspon jedne a pad druge civilizacije… • Trend u savremenom svetu. • Poslovna kultura se ispostavlja kao faktor koji obezbeđuje prosperitet civilizacije i njen prestiž u svetu. Primer Rusije koja je imala pad moći jer je njen jezik izbačen kao drugi jezik posle raspada SSSR.

17. Religija • Često bila osnov sukoba među ljudima • XX vek je doneo novi duh u pogledu tolerancije i međureligijskog razumevanja. • Danas se izučava vera u mnogim obrazovnim sistemima što povećava toleranciju i smanjuje tenzije. • Komunikacije i kretanje ljudi dovodi do mešanja raznih civilizacija, sklapanja brakova između pripadnika različitih religija. • Danas sve više ljudi žele jednu univerzalnu veru koja bi bila tolerantna prema svima. • Verska tolerancija je deo opšte i poslovne kulture.

18. Karakteristike poslovnih kultura različitih civilizacija… • Poslovna kultura se razlikuje od civilizacije do civilizacije. • Japan: visok nivo savlađivanja tehnoloških kriterijuma proizvodnje. • Evropa: Uspostavljanje zajedničkih standarda za sve države. • SAD: rade vlastite standarde poredeći ih sa drugim zemljama. • Rusija: Modernizacija roba i usluga u skladu sa svetskim standardima. • Afrika: Tragaju za sistemom koji će doneti urbanizaciju u zaostale krajeve.

19. Globalizacija i poslovna kultura • Globalizacija sve više zahvata svet. • Globalizaciju možemo odrediti kao približavanje i poistovećivanje civilizacije po kriterijumu zajedničkih obeležja. To je stvaranje jedinstvenog ekonomskog i političkog prostranstva sa mnogim protivurečnostima. Tri su ključne suprotnosti u procesu globalizacije: • Sukob globalnog i lokalnog(biti građanin sveta a sačuvati nacionalni identitet). • Suprotstavljanje univerzalnog i individualnog (biti građanin sveta a sačuvati lični identitet) • Suprotnosti između savremenosti i tradicije(prilagoditi se novom vremenu a sačuvati vlastite korene i istoriju).

20. Pozapadnjenje? • Zbog 1)upotrebe engleskog jezika;2)Amerika i Evropa dominiraju svetskom (tehnologija, automobilska industrija, računarska industrija); 3)odvajanje svetovne od crkvene vlasti, zakonodavne od izvršne (uvođenje demokratije koju treba da prate i ostali) • Da li postoji strah da se zemlje povinnuju ovim civilizacijama? • Japan se ne plaši Zapada i prihvata sve ono što oni forsiraju. To znači da veruju u sebe. To nam govori o višem stepenu poslovne kulture(kod Japana)

21. Globalizacija.. • Dovela je u pitanje prozapadno insistiranje na individualnosti jer… • Globalno društvo traži čoveka tolerantnog, širokih pogleda, spremnog na saradnju i susretljivost. Tako treba da izgleda moderni poslovni čovek sa visokim nivoom poslovne kulture. • Globalizacija se doživljava i kao modernizacija. Da bi se modernizovale zemlje iz pojedinih civilizacija traže pomoć Zapada.

22. Supremacija zapadne civilizacije • Poseduju i vode međunarodni bankarski sistem. • Nadziru sve čvrste valute • Najveći su potrošači na svetu • Vladaju međunarodnim tržištem kapitala • Moralni su predvodnici ostalim društvima • Sposobni za velike vojne intervencije • Nadziru morske plovne puteve • Obavljaju napredna tehnološka istraživanja • Drže u rukama vrhunsko obrazovanje • Drže pristup svemiru • Drže vazduhoplovnu i svemirsku industiju • Drže međunarodne komuniakcije • Drže proizvodnju najsavremenijeg naoružanja.

23. Modernizacija.. • Globalizacija nije prozapadnjenje-ona pre svega znači modernizaciju. • Modernizacija je usko vezana sa poslovnom kulturom (tradicija i religija suprtstavljene modernizaciji) • Modernizacija nije moguća bez obrazovanja. • Tradicija i modernizacija se suprotstavljaju modernizaciji • Ljudi su često razapeti između modernizacije i tradicije.

24. Uticaj religije.. • Religija zadovoljava psihološke, emocionalne i socijalne potrebe ljudi uhvaćenih u traumama civilizacije.

25. Šansa.. • Zemlje koje na vreme uoče trendove u globalizaciji i razviju svoju poslovnu kulturu moći će da računaju na mesto u svetskoj podeli moći. • Male zemlje koje svoju budućnost vide u zatvaranju, okretanju prošlosti i sukobljavanju sa globalnim procesima nemaju šanse da budu konkurentne na svetskom tržištu. • Potrebno je da zemlje modernizuju svoju poslovnu kulturu a usput da sačuvaju i svoju tradiciju(tada ne postoji opasnost od globalizacije)

26. Meganacija • Meganacija nastaje kao posledica modernizacije i globalizacije • Ako pratimo razvoj globaliazcije videćemo da ima sve više novih nacija koje su nastale konstituisanjem dve ili više nacija(šta je Amerikanac?)

27. Meganacije (SAD;KINA;EU)… • Sve više imamo udruživanje više nacija ili država(EU, Kina,Amerika) • Za meganaciju je svojstveno da se ljudi deklarišu kao njeni pripadnici. Meganacija ne guši nacionalni identitet ona ga integriše(u meganaciju). Integracija se obavlja preko obrazovanja. Da bi meganacija nastala mora da ispuni tri uslova: • Nužno je da zvanične institucije sistema proklamuju njen identitet (Ustav SAD). • Javnost mora prihvatiti njeno deklarisanje(preko medija se proklamuje američki način života). • U civilizaciji mora da postoji ekonomski, kulturni i socijalni milje koji faktički motiviše pojedinca da se opredeli za meganaciju (ljudi žele da pripadaju najačoj meganaciji na svetu). Sve to podupire i obrazovni sistem.

28. Meganacije(2) • Pojedinac u današnjem svetu pribegava mi-identitetu, tj. traži sigurnost i pripadanje. Velika je verovatnoća da će pre mala zemlja i mala nacija dobiti sankcije i biti izložena napadima bilo koje vrste. • Okvir za rađanje meganacije jeste civilizacija. U udruživanju više nacija rađa se nova moć koja je potrebna pojedincu.

29. Približavanje civilizacija • Civilizacije se približavaju u zavisnosti od istorijskih okolnosti, od razvoja tehnologije i interesa među narodima i nacijama. • Ekonomija, obrazovanje(Bolonja) može biti direktno usmereno na približavanje ili na udaljavanje civilizacija. • Japanci svoje mlade uče kako su siromašni i orijentišu ih na sardnju sa civilizacijama od kojih imaju šta da nauče, od kojih mogu da preuzmu savremenu tehnologiju. • Visok nivo poslovne kulture je nespojiv sa zatvorenim društvima koje su zarobljene tradicijom i nazadnim obrazovnim sistemom.

30. Balkan • Jedino mesto na svetu gde se dodiruju tri civilizacije (pravoslavna,islamska,zapadna). • Civilizacijska i etička tolerancija predstavljaju uslov za progresivnu poslovnu politiku.