Savremeni na č ini pla ć anja u me đ unarodnoj trgovini

1. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini Segedin, 21. 03. 2006.

2. Spoljnotrgovinska transakcija • A spoljnotrgovinskatransakcijapredstavlja predstavlja pripremu, sklapanje i ispunjavanje ugovora između domaćeg i stranog partnera. Privredni interes ugovora je pravno regulisan. • Spoljno-trgovinska transakcija obično se može podeliti na tri faze: • Priprema sklapanja ugovora, • Sklapanje ugovora, • Realizacija ugovora. • Učesnici/akteri spoljno-trgovinske transakcije: • prodavci (proizvođači, spoljno-trgovinska preduzeća, veletrgovine, trgovine na malo, trgovinske kuće), • kupci ( krajnji korisnici), • ostali učesnici (finansijske institucije, prevoznici, špedicije, osiguravajuća društva, i dr.).

3. Tipologija spoljno-trgovinskih transakcija

4. Naplata protivrednosti robe • Uslovi plaćanja • Uslovi plaćanja naznačeni ugovorom regulišu obaveze kupca, kao što su: • Rok plaćanja, • Vrsta valute, • Način plaćanja, potrebna dokumentacija, mesto plaćanja. • Izvršenje plaćanja ujedno označava i prestanak važnosti spoljno-trgovinske transakcije.

5. Sredstva plaćanja u međunarodnoj trgovini • Kupac teoretski može da izvrši plaćanje robnim, valutnim i deviznim sredstvima . Plaćanje robnim sredstima pretpostavja bartel a ne kupoprodaju. Valutno plaćanje (gotovinsko) smatra se izuzetkom. Tipičan način plaćanja je plaćanje deviznim sredstvima. • Doznaka (virman) • menica • ček

6. Doznaka (virman) I. • Proces kada posredstvom jedne ili više finansijskih institucija, određena svota novca se doznačuje sa jednog bankovskog računa na drugi u cilju izvršenja plaćanja prema ovlašćeniku koji prihvata doznaku za način plaćanja.Učesnici u procesu doznake (finansijskih sredstava): • nalogodavac (kupac u transakciji) – daje nalog banci da doznači ili isplati određeni iznos sa njegovog računa; • banka(e) – izvršioci doznake, • nalogoprimalac (prodavac u transakciji)– kome su novac doznačili ili isplatili.

7. Doznaka (virman) II.

8. Doznaka (virman) III. • Načini komunikacije između banaka – učesnica u vršenju međunarodnih finansijskih transakcija: • Nekada: poštom, faxom • Danas: elektronski, banke razmenjuju SWIFT poruke. (SWIFT je skraćenica za: „Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication”, značenje: Međunarodno međubankarsko finansijsko telekomunikacijsko društvo.SWIFT je okvirni sistem koji omogućavafinansijskim odnosno kreditnim institucijama da vrše devizne i druge transakcije elektronskim putem.) • Viši nivo korespondencije je kada banke međusobno otvore račune.

9. MenicaI. Menica je prenosna hartija od vrednosti strogo propisanog oblika.Naplatu potraživanja osigurava strogi menični zakon. Vrste menica: a.) Sopstvene menice: dvopolni pravni odnos (izdavalac menice-ovlašćenik). b.) Trasirane menice: tropolne (izdavalac menice-trasant-ovlašćenik) Menice prema roku dospeća: a.) Po viđenju. b.) Po viđenju na određeno vreme. c.) Menica izdana na rok. d.) Dospeće na određeni dan.

10. Menica II. Zakonskom uredbom su određeni svi detalji koje jedna menica mora da sadrži. Prema ovoj uredbi, menica mora da sadrži sledeće podatke: • Reč „menica” mora da bude naznačena na menici na jeziku na kom je izdata menica. • Nalog za plaćanje za određenu svotu novca. • Ime obaveznika plaćanja. • Rok dospeća (po viđenju, po viđenju na određeno vreme, menica izdana na rok, dospeće na određeni dan). • Mesto plaćanja.Ako mesto plaćanja nije identično sa sedištem trasanta, onda se radi o domiciliranoj menici. • Ime ovlašćenika. Ovlašćenik može da bude samo jedno određeno lice.Za razliku od drugih hartija od vrednosti, na osnovu ovog kriterijuma ne postoji menica za uvid. • Datum i mesto izdavanja menice • Potpis izdavaoca menice.

11. Menica III. Ostvarivanje zahteva na osnovu menice: • Indosiranje menice se vrši indosamentom. (Subjekti indosamenta su indosant i indosator; indosament može biti potpun ili blanko.) • Bankovno eskontiranje (Otkupom menice pre isteka roka koji je naznačen na menici, banka isplaćuje iznos koji se traži.) • Prihvatanje i uvid radi isplate. (U slučaju ne prihvatanja ili ne plaćanja, protestovanje menice. U prisustvu notara sačinjava se zapisnik o protestovanju. Ovaj dokument se kasnije može koristiti u slučaju sudskog spora.)

12. Ček I. Ček predstavlja hartiju od vrednosti koja zamenjuje novac. Izdavalac čeka, prodržavajući se svih propisa, daje nalog banci, da određenu svotu naznačenu na čeku isplati donosiocu čeka. Ček je platežno sredstvo koje zamenjuje gotovinu. Na osnovu zakona o čeku, da bi imao status čeka, dokument treba da sadrži sledeće podatke: • Reč „ček” na jeziku na kome je ček ispisan. • Bezuslovni nalog za isplatu određene sume, naznačene na čeku. • Ime korisnika. • Mesto isplate. • Datum i mesto izdavanja čeka. • Potpis izdavaoca čeka.

13. Ček II. Na osnovu zakona o donošenju čeka, ček se isplaćuje pri donošenju. Da bi realizovala isplata, ček se mora prikazati: • u roku od 8 dana ako se realizacija čeka vrši u zemlji u kojoj je ček izdat, • u roku od 20 dana, ako se realizacija čeka vrši na istom kontinentu na kojem je ček izdat, • u roku od 70 dana, ukoliko se vrši realizacije na drugom kontinentu.

14. Valuta transakcije Zbog valutarnih nesigurnosti u spoljno-trgovinskim transakcijama, prilikom sklapanja ugovora veoma je važan odabir valute transakcije. Postoje četiri osnovna načina za odabiranje valute: • Valuta zemlje izvoznika, • Valuta zemlje uvoznika, • Valuta treće zemlje, • Devize propisana od strane države – klirinška deviza.

15. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini I. Plaćanje unapred U ovom slučaju, kupac protivvrednost robe isplaćuje pre nego što dobije robu, tako da je za prodavca ovaj način plaćanja najpovoljniji. Relativno se retko koristi, najčešće kod sklapanja povremenih poslova manjih vrednosti. Za kupca je veoma nepovoljno, jer nema nikakvu garanciju,osim obećanja prodavca da će robu dobiti. U nekim slučajevima inicijator plaćanja unapred može biti i kupac, npr.:ako je u pitanju kupac sa jakim kapitalom radi postizanja niže cene, ili da bi smanjio rizike druge vrste (devizna inflacija, politički rizik i dr.). (Specijalna forma plaćanja unapred je plaćanje akontacijom.)

16. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini II. • Akreditiv • Akreditiv je takav način plaćanja u kojem se određena banka obavezuje, da će po nalogu kupca, izvršiti plaćanje i time realizovati nalog prema prodavcu, ukoliko prodavac u određenom vremenskom roku prikaže pretpostavljene dokumente. • Akreditiv se primenjuje u sledećim slučajevima: • Ako kupac i prodavac nemaju međusobno dovoljno podataka jedno o drugom, • Ako ne postoji zadovoljavajuće međusobno poverenje, • Ako postoji veliki rizik za prodavca zbog političke ili ekonomske situacije u zemlji kupca, • Ako to zahtevaju lokalni običaji ili državni propisi.

17. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini III. • Akreditivna transakcija pretpostavlja prisustvo minimum troje aktera. To su sledeći: • Kupac: koji se u kupoprodajnom ugovoru obavezuje na davanje naloga svojoj banci za otvaranjem akreditiva sa istovremenim pružanjem pokrića. • Banka koja otvara akreditiv: na osnovu pruženog pokrića i naloga za otvaranjem akreditiva, u pismenoj formi se obavezuje da će otvoriti akreditiv i da realizovati nalog. Banka koja otvara akreditiv je obično banka kupca. • Prodavac: korisnik akreditiva kojem se banka obavezuje, da će izvršiti isplatu ukoliko prodavac prikaće dokumente koji odgovaraju akreditivu.

18. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini IV. Osnovni tip akreditiva sadržava sledeće podatke: •Ime i sedište nalogodavca. •Ima korisnika. •Povratnost akreditiva (ukoliko se ne naznači reč „nepovratni„, akreditiv se tretira kao da je povratni!). •Rok dospeća akreditiva. •Vreme isporuke. •Količina robe. •Kreditirana svota. •Jedinična cena obično nije bitna, izuzev kod delimične isporuke. •Vrsta valute isplate. •Odobrenje delimične isporuke. •Prenosivost, deljivost. •Dokumenti koji se moraju priložiti (obaveza plaćanja banke prema prodavcu zavisi i od ispravnosti i roka podnošenja dokumenata!).

19. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini V.

20. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini VI. • Dokumentarni inkaso (nalog za naplatu): • Dokument inkaso spada u krug naloga za naplatu. Nalog za naplatu je građanski pravni nalog, kada se ovlaščeni – najčešće banka – prima na sebe da će u ime poverioca naplati dug od dužnika. Ovde prodavac popravilu daje nalog banci, da protivvrednost isporučene robe inkasira od kupca prema trgovačkim dokumentima (prodavčevom računu). • Učesnici u inkasu: • nalogodavac – izvoznik: daje nalog banci za inkaso • Banka izvoznika: banka koju je nalogodavac ovlastio za inkasiranje • Banka realizator: banka koja predaje dokumente nalogoprimaocu • nalogoprimalac – uvoznik: kome su dokumenti predati prema pravilima inkasiranja.

21. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini VII. • Sadržaj naloga za inkasiranje • Prodavac je dužan da u nalogu za inkasiranje na jasan i nedvosmislen način navede sledeći sadržaj: • podatke banke od koje su dobili nalog za inkasiranje, ime banke, poštansku i SWIFT adresu, broj telefona i faxa i referencu • podatke o nalogodavcu, puno ime, adresu, telefon odnosno faxa, ili • mesto gde će potrebni dokumenti za inaksiranje biti priloženi • ukoliko postoji posebna banka – realizator, i njene podatke • iznos i vrstu valute inkasiranja • listu priloženih dokumenata i redni broj za svaki dokument • uslove realizacije naplate ili prihvatanje naloga za inkasiranje • uslove izručenja dokumenata • troškove inkasiranja • kamate za inkasiranje • način plaćanja i forma obaveštenja o plaćanju • instrukcije banci, u slučaju ne plaćanja odnosno ne prihvatanja naloga za inkasiranje, i dr.

22. Načini plaćanja u međunarodnoj trgovini VIII Prema sigurnosti prodavca, dokumentarni inkaso se deli na: • Vinkulirani inkaso: tek nakon isplate, kupac dobija robu ili dokumente o vlasništvu odnosno o pravu da raspolaže robom. Prodavac šalje robu na adresu banke ili je daje na raspolaganje banci. Dokumentaciju i nalog za inkasiranje prodavac takođe šalje banci. Na osnovu ovih dokumenata, banka obaveštava kupca o obavezi plaćanja. Nakon izvršenog plaćanja, kupac dobija robu. • Otvoreni ili obični inkaso:prodavac svoju robu direktno šalje na adresu kupca i daje mu je na raspolaganje a prateću dokumentaciju i nalog za naplatu šalje banci. Kupac dobija robu i na zahtev banke, plaća protivvrednost robe.Znači, kupac dolazi do robe pre izvršenog plaćanja.

23. Savremeni načini plaćanja u međunarodnoj trgovini IX.

24. Načini plaćanja u međunarodnoj trgovini X Otvorena isporuka Suština: prodavac robu (kao i prateću dokumentaciju) šalje na adresu kupca i stavlja mu je na raspolaganje. Na ovaj način, kupac dolazi do robe bez ikakvih obaveza. Banka se uključuje u transakciju tek kada je kupac potraži radi izvršenja doznake.Otvorena isporuka podrazumeva maksimalno poverenje prodavca, jer on preuzima rizik koji proističe iz boniteta i likvidnosti kupca.

25. Načini plaćanja u međunarodnoj trgovini XI Kredit za preduzeća U međunarodnoj trgovini sve je veći udeo takvih pogodbi, gde se finansijsko i robno kretanje ne odvija u isto vreme. Prodavac protivvrednost svoje robe dobija u jednom, unapred određenom terminu, tj. postaje kreditor (zajmodavac). Ova vrsta kredita naziva se preduzetničkim ili kreditom za preduzeća. Kod kredita za preduzeća, prodavac daje kredit kupcu robe. Kredit za preduzeća se uvek daje u robnom obliku i čini sastavni deo trgovinske transakcije.

26. Hvala na pažnji!