inteligencija
Download
Skip this Video
Download Presentation
Inteligencija

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 33

Inteligencija - PowerPoint PPT Presentation


  • 383 Views
  • Uploaded on

Inteligencija. Uvodni zadatak. N avedite pet osobina neke inteligentne osobe i poređajte ih po važnosti. Š ta je inteligencija?. J edna ili više sposobnosti? P roblem merenja/procene N asleđe/sredina S tabilnost?. R azličita shvatanja. Implicitne teorije inteligencije

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Inteligencija' - kiet


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
uvodni zadatak
Uvodnizadatak

Navedite pet osobina neke inteligentne osobe i poređajte ih po važnosti

ta je inteligencija
Šta je inteligencija?
  • Jedna ili više sposobnosti?
  • Problem merenja/procene
  • Nasleđe/sredina
  • Stabilnost?
r azli ita shvatanja
Različita shvatanja
  • Implicitne teorije inteligencije
  • Eksplicitne teorije inteligencije
implicitne teorije
Implicitne teorije
  • Shvatanja o inteligenciji koja se ne temelje na naučnom radu, već predstavljaju konstrukte ljudi o prirodi inteligencije
  • Zašto je važno baviti se laičkim shvatanjima o inteligenciji (Sternberg):
    • Određuju način na koji osobe procenjuju svoju i tuđu inteligenciju
    • Predstavljaju okvir za bavljenje eksplicitnim teorijama
    • Služe za proveru eksplicitnih teorija
    • Mogu pomoći razumevanju razvojnih i kroskulturnih promena
i mplicitna shvatanja prirode inteligencije
Implicitna shvatanja prirode inteligencije
  • Kategorije (Sternberg, 1981):
    • Kognitivne sposobnosti
    • Praktična inteligencija
    • Interpersonalne osobine
    • Motivacija
    • Akademska inteligencija i verbalne sposobnosti
    • Ostale osobine ličnosti i fizičke karakteristike
n alazi istra ivanja implicitnih teorija
Nalazi istraživanja implicitnih teorija
  • Laička i ekspertska shvatanja se ne razlikuju mnogo (r: 0,80-0,90)
  • Tri klase:
    • verbalna inteligencija,
    • veštine rešavanja problema,
    • praktična inteligencija
  • Razlike: eksperti ističu značaj motivacije, laici značaj svakodnevnih aspekata
e ksplicitne teorije inteligencije
Eksplicitne teorije inteligencije
  • Naučni pristup – formulisane u vidu teorije
  • Zasnovane i proveravane na velikom broju ispitanika i proceni njihovih sposobnosti
  • Koriste se kao okvir za istraživanja u oblasti inteligencije
  • Strukturalni (faktorske teorije inteligencije) i razvojni modeli inteligencije
savremene teorije inteligencije
Savremene teorije inteligencije
  • razvojem kognitivne psihologije stupa na snagu model obrade informacija
  • dotadašnji dominantni faktorski pristup gubi na značaju
  • osnovna ideja: razumevanje inteligencije u terminima kognitivnih procesa
    • pokušavaj identifikacije mentalnih procesa koji su u osnovi inteligentnog ponašanja
  • individualne razlike zavise od specifičnih procesa koje različite osobe unose u situaciju ili zadatak (brzina i tačnost)
merenje inteligencije
Merenje inteligencije
  • Indirektno
    • putemispoljavanja u ponašanju/test situaciji
  • Problem: razumeti prirodu dobijenog rezultata
  • Testovi moraju biti pouzdani, valjani i standardizovani (norme)
pouzdanost
Pouzdanost
  • ako test ima dobru pouzdanost, dobijaće se dosledni rezultati
  • pouzdanost se određuje koreliranjem dva niza rezultata (npr. test-retest)
  • unutrašnja konzistencija (mera pouzdanosti)
    • stepen u kojem odvojena pitanja ili ajtemi tog testa mere istu stvar (određuje se koreliranjem ukupnog rezultata koje je grupa ispitanika postigla s rezultatima na svakom pojedinom ajtemu)
  • povećanjem broja pouzdanih zadataka u testu raste i pouzdanost ukupnog rezultata u testu
  • dobro konstruirani i objektivno bodovani testovi sposobnosti imaju koeficijente pouzdanosti oko 0,90
valjanost
Valjanost
  • Test meri ono što bi trebalo da meri!
  • valjanost testa može se odrediti koreliranjem rezultata u testu sa nekim spoljašnjim kriterijumom (kriterijum valjanost)
  • problem kriterijuma u merenju – ne postoji mera „istine“ pomoću koje bismo validirali test
  • konstruktna valjanost – rezultati u testu su u korelaciji s ishodima za koje teorija kaže da se mogu predvideti; istraživač koristi svoju teoriju i za konstrukciju testa i za generisanje predikcija iz teorije
po eci merenja inteligencije
Počeci merenja inteligencije
  • 1905. Alfred BineiTeodor Simon – izdvojiti grupu dece sa teškoćama
  • Sposobnostda se predvidiakademskiuspehdece kao kriterijum pri izboru ajtema
bine simonova skala
Bine-Simonova skala
  • Pretpostavke:
    • inteligencija se razvijapostepeno
    • razvojsposobnosti je stupnjevit
    • svakomuzrastuodgovaraodređenistupanjrazvojasposobnosti
  • Razlikemeđudecomispoljavaju se u brzinisavladavanjapojedinačnihstupnjeva, kaoi u dometukojise ostvarinakrajurazvoja
  • Bine je pretpostavio da se inteligencija može meriti zadacima koji zahtevaju rasuđivanje i rešavanje problema, a ne perceptivno-motorne sposobnosti
  • Postignuće na skali prikazuje se kvantitativno
  • Mentalni uzrast kao mera intelektualnog razvoja
    • pokazuje do kog stupnja u svom intelektualnom razvoju je stigao ispitanik
slide15
IQ
  • Štern : Umni količnik
  • Kombinacija mentalnog uzrasta (izraženog putem zbira poena na testu) sa kalendarskim uzrastom deteta (izraženog u mesecima).
  • U osnovi umnog količnika nalaze se dve mere razvoja: individualna i opšta (generička)
  • IQ = mentalni uzrast /kalendarski uzrast X 100
slide16

Koliki je umni količnik deteta starog 7.3 koje na testu inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

slide17
DUK
  • Devijacioni umni količnik (Veksler)
  • određivanje relativnog (a ne apsolutnog) položaja pojedinca u uzrasnoj grupi kojoj pripada (referentnoj grupi)
  • uzima se u obzir prosečna vrednost (AS) i standardna devijacija (SD) one grupe kojoj dete pripada
termanov a klasifikaci j a
Termanovaklasifikacija
  • vrhunska -preko 140 IQ,
  • veomavisoka - 120- 140,
  • visoka -110-120,
  • prosečna -90-110,
  • ispodprosečna- 80-90,
  • intelektualnatupost- 70-80
  • slaboumnost- ispod 70 ili 65
k lasifikacija io
Klasifikacija IO
  • Laka - 70-50 (85%)
  • Umerena - 49-35 (10%)
  • Teška - 34-20 (3-4%)
  • Duboka - ispod 20 (1-2%)
rani testovi inteligencije
Rani testovi inteligencije
  • Golton: prvi pokušaj stvaranja testova intelektualnih sposobnosti
  • Podstaknut teorijom evolucije smatrao je da je inteligencija pitanje izuzetnih čulnih i perceptivnih sposobnosti koje se prenose sa generacije na generaciju
    • što je osetljiviji čulni sistem osobe, to je ona inteligentnija
stanford bineova skala inteligencije
Stanford – Bineova skala inteligencije
  • u skladu sa savremenim shvatanjima inteligencije prema kojem je inteligencija skup različitih sposobnosti, revizija Stanford-Bineove skale sadrži zadatke koji se mogu grupisati u četiri široke oblasti:
    • verbalno rasuđivanje (rečnik, razumevanje, apsurdnost, odnosi među rečima),
    • apstraktno/vizuelno rasuđivanje (analiza uzoraka, precrtavanje),
    • kvantitativno rasuđivanje (računanje, nizovi brojeva...)
    • kratkoročno pamćenje(pamćenje kuglica, pamćenje rečenica, pamćenje brojeva, pamćenje objekata)
vekslerovi testovi inteligencije
Vekslerovi testovi inteligencije
  • razvio novi test smatrajući da Stanford-Bine previše zavisi od verbalnih sposobnosti
  • Široka upotreba; skale za decu (WISC) i odrasle
  • skale se sastoje od nekoliko subtestova: svaki subtest sastoji se od drugačije vrste intelektualnih zadataka i stoga test pokazuje kako se dobro osoba snalazi u jednoj vrsti zadataka u poređenju s drugom vrstom
  • neke skale su verbalne (informisanost, razumevanje, računanje, sličnosti, pamćenje brojeva, rečnik...), a neke neverbalne ili manipulativne (šifra, kocke, dopunjavanje slika, sastavljanje objekata, razvrstavanje slika)
  • različiti kvalitativni i kvantitativni pokazatelji:
    • ukupan rezultat na IQ skali – koeficijent inteligencije (IQ)
    • parcijalni rezultati na verbalnom i neverbalnom (verbalni i neverbalni koeficijent IQ – VIQ i NIQ)
    • indikatori mentalnog funkcionisanja i strukture mentalnih sposobnosti na osnovu intertestovne varijabilnosti
ravenove progresivne matrice1
Ravenoveprogresivnematrice
  • Standardne progresivne matrice namenjene su za ispitivanje sposobnosti logičkog zaključivanja za ispitanike starosti od 10 godina +
  • Test u najvećoj meri ispituje generalnu sposobnost, u manjoj meri vizuospacijalni faktor
kako tuma iti rezultate
Kako tumačiti rezultate?
  • IQ ukazuje na nečije postignuće na nizu standardnih zadataka – a ne na vrednost same osobe!
  • Dobijeni IQ skor ne treba tumačiti kao apsolutnu meru inteligencije, već kao pokazatelj verovatnog opsega vrednosti IQ u kojem leži skor ispitanika
  • Pri merenju inteligencije prisutan je određeni stepen greške
  • Interpretacija IQ skora treba da bude vezana za širi kontekst ispitivanja
  • Iako postoji određeni stepen nepouzdanosti i netačnosti psihološkog testiranja, testovi ipak predstavljaju tačnije i pouzdanije sredstvo ispitivanja sposobnosti od ad hoc procena
inteligencija i pol
Inteligencija i pol
  • Na polne razlike na testovima inteligencije se gleda sa tri aspekta:
    • biološkog (dorinos gena, hormona..)
    • sredinskog tj. socio-kulturnog (ranaiskustvaisocijalizacijapolnihuloga)
    • neurofiziološkog (razlike u cerebralnojlateralizaciji)
  • Uticaj dvegrupe moderator varijabli:
    • uzrast- različitabrzinamaturacijedevojčicaidečaka
    • socio-ekonomski status (SES)- u nekim je istraživanjimanađenaneštoveća zavisnostkognitivnograzvoja od SES-akod dečakanegokod devojčica
ranija istra ivanja
Ranija istraživanja
  • uterminima Terstonovihmentalnihsposobnosti :
    • viši skorovi za žene: verbalnorazumevanje, verbalnafluentnost, nekiaspektipamćenjaiestetskisudovi
    • viši skorovi za muškarce: spacijalnasposobnost, numeričkorezonovanjeimehaničkeinformacije
  • Nema statistički značajnih razlika u prosečnom IQ muškaraca i žena (istog uzrasta i SES-a)
  • Zašto?
  • Standardne baterije testova inteligencije imaju balansiran udeo različitih subtestova
novija istra ivanja o polnim razlikama
Novija istraživanja o polnim razlikama
  • Primarne sposobnosti: verbalna (M) ispacijalna (Ž)
  • Socijalnainteligencija:(Ž)
    • Zašto?
testovi inteligencije nezavisni od kulture
Testovi inteligencije nezavisni od kulture?
  • kada uspešnost u testovima inteligencije zavisi od iskustva u okviru određene kulture tada govorimo o kulturalnoj pristrasnosti
  • Katel i Gudinaf su pokušali da konstruišu univerzalne testove koji ne zavise od kulture
    • Katelov test procenjuje sposobnosti rasuđivanja ispitujući dečju sposobnost razumevanja pravila koja se nalaze u osnovi nizova geometrijskih figura
    • Crtež ljudske figure (Gudinaf) zasniva se na pretpostavci da deca u svim kulturama imaju jednake šanse da posmatraju osobe i uočavaju odnose između delova i celine
  • testovi nezavisni od kulture nisu ispunili očekivanja i ne predviđaju školski uspeh podjednako dobro kao ostali testovi inteligencije
  • Da li ovakvi testovi zaista i postoje?
kroskulturalni pristup inteligenciji
Kroskulturalni pristup inteligenciji
  • Dominantne teorije inteligencije odražavaju shvatanja “zapadnjačke” kulture
  • severnoafričke kulture smatraju da je za inteligenciju važno odgovorno učestvovanje u porodici, kooperativnost i poslušnost
  • Zimbabve – inteligencija je promišljenost i opreznost, naročito u socijalnim odnosima
  • ispitivanja u Kini i Tajvanu utvrdila su da su socijalna kompetencija i poznavanje samog sebe važne komponente inteligencije
emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija
  • razumevanje i kontrolisanje vlastitih emocija kao jedan od najvažnijih faktora zdravlja
  • Mayer i Salovey: 4 glavne komponente emocionalne inteligencije:
    • tačna percepcija i ekspresija emocija (osnova za prepoznavanje svojih i tuđih emocija i adekvatno reagovanje na njih)
    • sposobnost pristupa emocijama (kako se osećam?)
    • razumevanje emocija i emocionalnih značenja (zašto smo anksiozni?)
    • regulacija emocija (sposobnost upravljanja vlastitim emocijama
  • Da li možemo da naučimo i/ili poboljšamo emocionalnu inteligenciju?