Inteligencija
Download
1 / 33

Inteligencija - PowerPoint PPT Presentation


  • 380 Views
  • Uploaded on

Inteligencija. Uvodni zadatak. N avedite pet osobina neke inteligentne osobe i poređajte ih po važnosti. Š ta je inteligencija?. J edna ili više sposobnosti? P roblem merenja/procene N asleđe/sredina S tabilnost?. R azličita shvatanja. Implicitne teorije inteligencije

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Inteligencija' - kiet


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

Uvodni zadatak
Uvodnizadatak

Navedite pet osobina neke inteligentne osobe i poređajte ih po važnosti


Ta je inteligencija
Šta je inteligencija?

  • Jedna ili više sposobnosti?

  • Problem merenja/procene

  • Nasleđe/sredina

  • Stabilnost?


R azli ita shvatanja
Različita shvatanja

  • Implicitne teorije inteligencije

  • Eksplicitne teorije inteligencije


Implicitne teorije
Implicitne teorije

  • Shvatanja o inteligenciji koja se ne temelje na naučnom radu, već predstavljaju konstrukte ljudi o prirodi inteligencije

  • Zašto je važno baviti se laičkim shvatanjima o inteligenciji (Sternberg):

    • Određuju način na koji osobe procenjuju svoju i tuđu inteligenciju

    • Predstavljaju okvir za bavljenje eksplicitnim teorijama

    • Služe za proveru eksplicitnih teorija

    • Mogu pomoći razumevanju razvojnih i kroskulturnih promena


I mplicitna shvatanja prirode inteligencije
Implicitna shvatanja prirode inteligencije

  • Kategorije (Sternberg, 1981):

    • Kognitivne sposobnosti

    • Praktična inteligencija

    • Interpersonalne osobine

    • Motivacija

    • Akademska inteligencija i verbalne sposobnosti

    • Ostale osobine ličnosti i fizičke karakteristike


N alazi istra ivanja implicitnih teorija
Nalazi istraživanja implicitnih teorija

  • Laička i ekspertska shvatanja se ne razlikuju mnogo (r: 0,80-0,90)

  • Tri klase:

    • verbalna inteligencija,

    • veštine rešavanja problema,

    • praktična inteligencija

  • Razlike: eksperti ističu značaj motivacije, laici značaj svakodnevnih aspekata


E ksplicitne teorije inteligencije
Eksplicitne teorije inteligencije

  • Naučni pristup – formulisane u vidu teorije

  • Zasnovane i proveravane na velikom broju ispitanika i proceni njihovih sposobnosti

  • Koriste se kao okvir za istraživanja u oblasti inteligencije

  • Strukturalni (faktorske teorije inteligencije) i razvojni modeli inteligencije


Savremene teorije inteligencije
Savremene teorije inteligencije

  • razvojem kognitivne psihologije stupa na snagu model obrade informacija

  • dotadašnji dominantni faktorski pristup gubi na značaju

  • osnovna ideja: razumevanje inteligencije u terminima kognitivnih procesa

    • pokušavaj identifikacije mentalnih procesa koji su u osnovi inteligentnog ponašanja

  • individualne razlike zavise od specifičnih procesa koje različite osobe unose u situaciju ili zadatak (brzina i tačnost)


Merenje inteligencije
Merenje inteligencije

  • Indirektno

    • putemispoljavanja u ponašanju/test situaciji

  • Problem: razumeti prirodu dobijenog rezultata

  • Testovi moraju biti pouzdani, valjani i standardizovani (norme)


Pouzdanost
Pouzdanost

  • ako test ima dobru pouzdanost, dobijaće se dosledni rezultati

  • pouzdanost se određuje koreliranjem dva niza rezultata (npr. test-retest)

  • unutrašnja konzistencija (mera pouzdanosti)

    • stepen u kojem odvojena pitanja ili ajtemi tog testa mere istu stvar (određuje se koreliranjem ukupnog rezultata koje je grupa ispitanika postigla s rezultatima na svakom pojedinom ajtemu)

  • povećanjem broja pouzdanih zadataka u testu raste i pouzdanost ukupnog rezultata u testu

  • dobro konstruirani i objektivno bodovani testovi sposobnosti imaju koeficijente pouzdanosti oko 0,90


Valjanost
Valjanost

  • Test meri ono što bi trebalo da meri!

  • valjanost testa može se odrediti koreliranjem rezultata u testu sa nekim spoljašnjim kriterijumom (kriterijum valjanost)

  • problem kriterijuma u merenju – ne postoji mera „istine“ pomoću koje bismo validirali test

  • konstruktna valjanost – rezultati u testu su u korelaciji s ishodima za koje teorija kaže da se mogu predvideti; istraživač koristi svoju teoriju i za konstrukciju testa i za generisanje predikcija iz teorije


Po eci merenja inteligencije
Počeci merenja inteligencije

  • 1905. Alfred BineiTeodor Simon – izdvojiti grupu dece sa teškoćama

  • Sposobnostda se predvidiakademskiuspehdece kao kriterijum pri izboru ajtema


Bine simonova skala
Bine-Simonova skala

  • Pretpostavke:

    • inteligencija se razvijapostepeno

    • razvojsposobnosti je stupnjevit

    • svakomuzrastuodgovaraodređenistupanjrazvojasposobnosti

  • Razlikemeđudecomispoljavaju se u brzinisavladavanjapojedinačnihstupnjeva, kaoi u dometukojise ostvarinakrajurazvoja

  • Bine je pretpostavio da se inteligencija može meriti zadacima koji zahtevaju rasuđivanje i rešavanje problema, a ne perceptivno-motorne sposobnosti

  • Postignuće na skali prikazuje se kvantitativno

  • Mentalni uzrast kao mera intelektualnog razvoja

    • pokazuje do kog stupnja u svom intelektualnom razvoju je stigao ispitanik


IQ

  • Štern : Umni količnik

  • Kombinacija mentalnog uzrasta (izraženog putem zbira poena na testu) sa kalendarskim uzrastom deteta (izraženog u mesecima).

  • U osnovi umnog količnika nalaze se dve mere razvoja: individualna i opšta (generička)

  • IQ = mentalni uzrast /kalendarski uzrast X 100



DUK inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • Devijacioni umni količnik (Veksler)

  • određivanje relativnog (a ne apsolutnog) položaja pojedinca u uzrasnoj grupi kojoj pripada (referentnoj grupi)

  • uzima se u obzir prosečna vrednost (AS) i standardna devijacija (SD) one grupe kojoj dete pripada


Termanov a klasifikaci j a
Termanov inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?aklasifikacija

  • vrhunska -preko 140 IQ,

  • veomavisoka - 120- 140,

  • visoka -110-120,

  • prosečna -90-110,

  • ispodprosečna- 80-90,

  • intelektualnatupost- 70-80

  • slaboumnost- ispod 70 ili 65


K lasifikacija io
K inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?lasifikacija IO

  • Laka - 70-50 (85%)

  • Umerena - 49-35 (10%)

  • Teška - 34-20 (3-4%)

  • Duboka - ispod 20 (1-2%)


Rani testovi inteligencije
Rani testovi inteligencije inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • Golton: prvi pokušaj stvaranja testova intelektualnih sposobnosti

  • Podstaknut teorijom evolucije smatrao je da je inteligencija pitanje izuzetnih čulnih i perceptivnih sposobnosti koje se prenose sa generacije na generaciju

    • što je osetljiviji čulni sistem osobe, to je ona inteligentnija


Stanford bineova skala inteligencije
Stanford – Bineova skala inteligencije inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • u skladu sa savremenim shvatanjima inteligencije prema kojem je inteligencija skup različitih sposobnosti, revizija Stanford-Bineove skale sadrži zadatke koji se mogu grupisati u četiri široke oblasti:

    • verbalno rasuđivanje (rečnik, razumevanje, apsurdnost, odnosi među rečima),

    • apstraktno/vizuelno rasuđivanje (analiza uzoraka, precrtavanje),

    • kvantitativno rasuđivanje (računanje, nizovi brojeva...)

    • kratkoročno pamćenje(pamćenje kuglica, pamćenje rečenica, pamćenje brojeva, pamćenje objekata)


Vekslerovi testovi inteligencije
Vekslerovi testovi inteligencije inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • razvio novi test smatrajući da Stanford-Bine previše zavisi od verbalnih sposobnosti

  • Široka upotreba; skale za decu (WISC) i odrasle

  • skale se sastoje od nekoliko subtestova: svaki subtest sastoji se od drugačije vrste intelektualnih zadataka i stoga test pokazuje kako se dobro osoba snalazi u jednoj vrsti zadataka u poređenju s drugom vrstom

  • neke skale su verbalne (informisanost, razumevanje, računanje, sličnosti, pamćenje brojeva, rečnik...), a neke neverbalne ili manipulativne (šifra, kocke, dopunjavanje slika, sastavljanje objekata, razvrstavanje slika)

  • različiti kvalitativni i kvantitativni pokazatelji:

    • ukupan rezultat na IQ skali – koeficijent inteligencije (IQ)

    • parcijalni rezultati na verbalnom i neverbalnom (verbalni i neverbalni koeficijent IQ – VIQ i NIQ)

    • indikatori mentalnog funkcionisanja i strukture mentalnih sposobnosti na osnovu intertestovne varijabilnosti


Kohs Block-Design Test inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?


Ravenove progresivne matrice
Ravenove inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?progresivnematrice


Ravenove progresivne matrice1
Ravenove inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?progresivnematrice

  • Standardne progresivne matrice namenjene su za ispitivanje sposobnosti logičkog zaključivanja za ispitanike starosti od 10 godina +

  • Test u najvećoj meri ispituje generalnu sposobnost, u manjoj meri vizuospacijalni faktor


Kako tuma iti rezultate
Kako tumačiti rezultate? inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • IQ ukazuje na nečije postignuće na nizu standardnih zadataka – a ne na vrednost same osobe!

  • Dobijeni IQ skor ne treba tumačiti kao apsolutnu meru inteligencije, već kao pokazatelj verovatnog opsega vrednosti IQ u kojem leži skor ispitanika

  • Pri merenju inteligencije prisutan je određeni stepen greške

  • Interpretacija IQ skora treba da bude vezana za širi kontekst ispitivanja

  • Iako postoji određeni stepen nepouzdanosti i netačnosti psihološkog testiranja, testovi ipak predstavljaju tačnije i pouzdanije sredstvo ispitivanja sposobnosti od ad hoc procena


Inteligencija i pol
Inteligencija i pol inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • Na polne razlike na testovima inteligencije se gleda sa tri aspekta:

    • biološkog (dorinos gena, hormona..)

    • sredinskog tj. socio-kulturnog (ranaiskustvaisocijalizacijapolnihuloga)

    • neurofiziološkog (razlike u cerebralnojlateralizaciji)

  • Uticaj dvegrupe moderator varijabli:

    • uzrast- različitabrzinamaturacijedevojčicaidečaka

    • socio-ekonomski status (SES)- u nekim je istraživanjimanađenaneštoveća zavisnostkognitivnograzvoja od SES-akod dečakanegokod devojčica


Ranija istra ivanja
Ranija istraživanja inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • uterminima Terstonovihmentalnihsposobnosti :

    • viši skorovi za žene: verbalnorazumevanje, verbalnafluentnost, nekiaspektipamćenjaiestetskisudovi

    • viši skorovi za muškarce: spacijalnasposobnost, numeričkorezonovanjeimehaničkeinformacije

  • Nema statistički značajnih razlika u prosečnom IQ muškaraca i žena (istog uzrasta i SES-a)

  • Zašto?

  • Standardne baterije testova inteligencije imaju balansiran udeo različitih subtestova


Novija istra ivanja o polnim razlikama
Novija istraživanja o polnim razlikama inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • Primarne sposobnosti: verbalna (M) ispacijalna (Ž)

  • Socijalnainteligencija:(Ž)

    • Zašto?


Testovi inteligencije nezavisni od kulture
Testovi inteligencije nezavisni od kulture? inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • kada uspešnost u testovima inteligencije zavisi od iskustva u okviru određene kulture tada govorimo o kulturalnoj pristrasnosti

  • Katel i Gudinaf su pokušali da konstruišu univerzalne testove koji ne zavise od kulture

    • Katelov test procenjuje sposobnosti rasuđivanja ispitujući dečju sposobnost razumevanja pravila koja se nalaze u osnovi nizova geometrijskih figura

    • Crtež ljudske figure (Gudinaf) zasniva se na pretpostavci da deca u svim kulturama imaju jednake šanse da posmatraju osobe i uočavaju odnose između delova i celine

  • testovi nezavisni od kulture nisu ispunili očekivanja i ne predviđaju školski uspeh podjednako dobro kao ostali testovi inteligencije

  • Da li ovakvi testovi zaista i postoje?


Kroskulturalni pristup inteligenciji
Kroskulturalni pristup inteligenciji inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • Dominantne teorije inteligencije odražavaju shvatanja “zapadnjačke” kulture

  • severnoafričke kulture smatraju da je za inteligenciju važno odgovorno učestvovanje u porodici, kooperativnost i poslušnost

  • Zimbabve – inteligencija je promišljenost i opreznost, naročito u socijalnim odnosima

  • ispitivanja u Kini i Tajvanu utvrdila su da su socijalna kompetencija i poznavanje samog sebe važne komponente inteligencije


Emocionalna inteligencija
Emocionalna inteligencija inteligencije rešava prosečan broj zadataka za uzrast 9.0?

  • razumevanje i kontrolisanje vlastitih emocija kao jedan od najvažnijih faktora zdravlja

  • Mayer i Salovey: 4 glavne komponente emocionalne inteligencije:

    • tačna percepcija i ekspresija emocija (osnova za prepoznavanje svojih i tuđih emocija i adekvatno reagovanje na njih)

    • sposobnost pristupa emocijama (kako se osećam?)

    • razumevanje emocija i emocionalnih značenja (zašto smo anksiozni?)

    • regulacija emocija (sposobnost upravljanja vlastitim emocijama

  • Da li možemo da naučimo i/ili poboljšamo emocionalnu inteligenciju?