Inteligencija

1. Inteligencija

2. Filozofska razmatranja • Platon: priroda/vaspitanje • Veći značaj pridaje prirodi u objašnjavanju “intelekta” • “genetska regresija” – vraćanje proseku • Aristotel: aktuelno ponašanje/hipotetička sposobnost u osnovi ponašanja • Ciceron: “inteligencija” kao prevod Aristotelovog pojma “razumevanje” • Lat. “intellectus”: razumevanje, shvatanje, pronicljivost, mudrost

3. Filozofska razmatranja • Herbert Spenser: teorija inteligencije u okviru filozofije (biologistički pristup) • Svaki kognitivni proces ima dva elementa: • Analitički/diskriminativni • Sintetički/integrativni • Osnovna funkcija saznanja: • Prilagođavanje organizma složenoj i promenljivoj sredini

4. Određenje pojma • veliko neslaganje među vodećim psiholozima i pripadnicima psiholoških škola o tome šta je to inteligencija • “Inteligencija je ono što se meri testovima inteligencije”

5. Različita značenja • Vernon sistematizuje definicije inteligencije u tri kategorije : • biološke • psihološke • operacionalne • Veksler: kapacitet pojedinca da razume svet i odgovori na zahteve okoline • Hemfri: cirkularna definicija - inteligencija kao pojedinčev repertoar intelektualnih veština • Boringova operacionalna definicija – inteligencija je ono što mere testovi inteligencije • Ajzenk: inteligencija je prvenstveno određena nasleđem , ali je sredinski faktori mogu modifikovati • tri značenja inteligencije (po Ajzenku) : • biološko značenje – genetska osnova i biohemijski procesi koji je određuju • psihometrijsko značenje – operacionalizacija putem klasičnih testova inteligencije • socijalna inteligencija – primena inteligencije u svakodnevnom životu

6. Inteligencija i ličnost • Lorge (1940) – veza između ličnosti i inteligencije: 0.30 • Veksler – WB skalom se mogu dobiti i određene ličnosne karakteristike ispitanika • Katel – korelacije između crta ličnosti i sposobnosti iznose 0.20 • Ajzenk (1994) – karakteristike ličnosti mogu imati veze jedino sa aktuelnim postignućem – veze između crta i sposobnosti ne postoje

7. Problemi • Jedna ili više sposobnosti? • Uticaj nasleđa i sredine • (ne)stabilnost • Merenje

8. Uticaj nasleđa i sredine • Najčešće su korišćene studije sa blizancima (biološki eksperimenti) i usvojenicima (socijalni eksperimenti) • Rezultati ukazuju da razvoj inteligencije u većoj meri zavisi od genetskog faktora • Statističkim metodama je moguće podeliti ukupnu varijansu na testovima inteligencije na 3 kategorije: proporciju koju uzrokuju genetski i sredinski faktori i njihova interakcija

9. Uticaj nasleđa i sredine

10. Faze u istraživanjima inteligencije • Dug period spekulacija i pokušaja da se sistemski pristupi proučavanju inteligencije (do 19.veka) • Razdoblje pronalaženja metoda za procenu opšte inteligencije – Golton: procena putem čulnih utisaka, fizioloških procesa, telesnih parametara • Konstrukcija Bine-Simonove skale (1906) • Faktorski pristup u proučavanju inteligencije • Faza sistematizacije i povezivanja sa drugim oblastima psihologije i srodnih disciplina

11. Dva pristupa • Funkcionalistički • U središtu procene su kognitivne funkcije • Strukturalistički • Kakva je struktura sposobnosti?

12. Funkcionalistički pristup • Sposobnost adaptacije • sebe na okolinu ili okoline sebi • Kapacitet za učenje • Brzina učenja, složenost naučenog... • Apstraktno mišljenje • Manipulisanje idejama ili/i simbolima • Sposobnost komunikacije • Socijalne veštine, socijalna inteligencija...

13. Strukturalistički pristup • Šta čini strukturu kogntivnih sposobnosti? • Primena faktorske analize • Cilj: pronaći najmanji dovoljan broj latentnih mentalnih faktora kojima bi moglo da se objasni ukupno kognitivno funkcionisanje • “Inteligencija je suma svih kognitivnih sposobnosti” – Stankov i Roberts

14. Strukturalni modeli inteligencije • Spirman (G + S) • Terston (7) • Gardner (7) • Gilford (120) • Katel (G – fluidna i kristalizovana) • Veksler (2 - verbalna i manipulativna)

15. Spirmanova dvofaktorska teorija kognitivnih sposobnosti • g-generalni faktor inteligencije • s-specifični faktor inteligencije • Neogeneza: poreklo novog sadržaja u svesti. 3 zakona: • Zakon iskustva – postoje individualne razlike u obradi informacija u složenoj stimulus situaciji • Zakon razumevanja odnosa – postoje razlike u mogućnostima razumevanja odnosa između dve ili više ideja koje su u svesti • Zakon shvatanja korelata – kada se u svesti pojavi neka ideja zajedno sa određenim odnosom, postoje razlike u sposobnosti da se uoči korelativna ideja • Intelektualno funkcionisanje kao odraz mentalne energije • nasledna je i nepodložna obrazovanju • Specifične sposobnosti (s) su podložne obrazovanju i vežbi

16. Terstonova teorija inteligencije • 7“primarnih mentalnih sposobnosti” • Perceptivni • Numerički • Verbalni • Spacijalni • Faktor pamćenja • Faktor fluentnosti • Faktor induktivnog zaključivanja • Krivulje razvoja ovih faktora se razlikuju • Perceptivna brzina se najbrže razvija, fluentnost najsporije

17. Gilfordov morfološki model

18. Gilfordov morfološki model • Tri dimenzije (procesi, sadržaj, produkti) se ukrštaju i daju model od 120različitih ljudskih sposobnosti • svaki od faktora je imenovan trigramom gde se prvo slovo odnosi na operaciju, drugo na sadržaj, a treće na produkte • Prednosti Gilfordovog modela su: • mogućnost konstruisanja velikog broja različitih testova • početak izučavanja divergentnog mišljenja ili kreativnosti na raznovrsnim sadržajima

19. Katelovo shvatanje inteligencije • Fluidna inteligencija: • predstavlja urođenu (sirovu) spospobnost • dostiže maksimum između 16. i 20. god. • meri se testovima brzine • ne zavisi od kulture • fluktuira tokom dana zbog fizioloških uticaja • visoko korelira sa učenjem novog materijala • struktuira se u toku individualnog razvoja pod uticajem neurofiziološke dispozicije organizma i slučajnog učenja • Kristalizovana inteligencija: • maksimum nakon dvadesete i može dalje da raste • strukturira se u obliku dobro uočljivih primarnih sposobnosti • meri se testovima snage • zavisi od dužine školovanja

20. Vernonov model strukturne inteligencije

21. Ajzenkov model strukturne inteligencije • Snaga vs brzina • Dublji tip inteligencije vs površinski tip inteligencije – da li su u korelaciji ili ne? • Tri nezavisna aspekta inteligencije: • Mentalna brzina • Istrajnost • Proveravanje grešaka • Pitanje je u kojoj su meri aspekti inteligencije pod uticajem nasleđa

22. Ajzenkov model strukturne inteligencije • Model intelekta: • Mentalni procesi (opažanje, pamćenje, rezonovanje...) • Testovni materijali (verbalni, numerički, prostorni...) • Kvalitet intelektualnih operacija (brzina i snaga)

23. Sternbergova trijarhijska teorija inteligencije • Analitička (komponentna) • Rešavanje problema (mentalni koraci) – tradicionalni testovi sposobnosti • Kreativna (kontekstualna) • Intelektualni i motivacioni procesi koji vode do novih rešenja, ideja, umetničkih formi, ili proizvoda • Praktična (iskustvena) • Sposobnost adaptacije u novim situacijama

24. Gardnerova teorija multiple (viševrsne) inteligencije • Nepsihometrijski pristup • Građenje teorije na osnovu različitih izvora podataka: • Efekti oštećenja moždanih regija • Specifičnosti razvoja određenih sposobnosti • Karakteristike intelektualnog funkcionisanja darovitih i ometenih • ...

25. Gardnerova teorija multiple (viševrsne) inteligencije • Lingvistička • Razumevanje pojmova, pisanje tekstova, čitanje • Muzička • Pevanje, komponovanje, procena muzičkog dela • Spacijalna • Tumačenje mapa, snalaženje u prostoru • Logičko-matematička • Matematičke operacije, logičko zaključivanje • Telesno- kinestetička • Sposobnost kontrole pokreta • Interpersonalna • Razumevanje ponašanja, emocija,motiva • Intrapersonalna • Razumevanje sebe

27. Razvojni modeli inteligencije • Inteligencija kao razvojni proces • Ispituju se faze razvoja, njihov redosled, odlike i zakonitosti • Struktura inteligencije se kvalitativno menja tokom razvojnog perioda • Interakcija sa sredinom kao ključ razvoja • Po Pijažeu, inteligencija je sposobnost adaptacije, pri čemu organizam menja i okolinu i sebe • Nasleđuje se način intelektualnog funkcionisanja, a ne strukture ili sadržaji

28. Ključni pojmovi Pijažeove teorije • Shema (akciona shema)- jedinica analize aktivnosti • Struktura (kognitivna struktura) – sistem međusobno povezanih akcionih shema • Asimilacija – uključivanje novih iskustava u stare sheme • Akomodacija – razvijanje novih i menjanje postojećih shema pod uticajem novih iskustava • Mehanizam kojim se postiže uravnotežavanje asimilacije i akomodacije, tj. sredine i jedinke je samoregulacija.

29. Faze razvoja po Pijažeu • Pijaže razlikuje četiri faze razvoja: • senzomotornu (0-2) • preoperacionalnu (2-7) • konkretno-operacionalnu (7-10) • formalno-operacionalnu (10-15,16) • Redosled prolaska kroz stadijume razvoja je nužan • Brzina prolaska kroz stadijume varira i zavisi od sredine (što je sredina bogatija, podsticajnija, razvoj će biti brži ali uvek u određenim granicama)

30. Neklasični pristupi istraživanju kongitivnih sposobnosti • neurofiziološka istraživanja i pristup koji čoveka posmatra kao procesora informacija u tzv. elementarnim kognitivnim zadacima • registruju se različite mere elektrohemijskih promena u mozgu i dovode u vezu s klasično merenim kognitivnim sposobnostima (evocirani potencijali i neuralna adaptibilnost) • mere se nivoi različitih hemijskih supstanci u nervnom sistemu i žlezdama • merenje metaboličke aktivnosti mozga za vreme kognitivnog procesiranja (metabolizam glukoze u mozgu) • brzina provođenja električnih impulsa kroz nervna vlakna i sinapse