kriva proizvodnih mogu nosti kpm n.
Download
Skip this Video
Download Presentation
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 27

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM) - PowerPoint PPT Presentation


  • 83 Views
  • Uploaded on

KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM). KPM je skup svih tačaka moguće proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa (A, B, C, D, E). Tačka F predstavlja moguću proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)' - wayne-paul


Download Now An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
kriva proizvodnih mogu nosti kpm
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)
  • KPMje skup svih tačaka moguće proizvodnje dva proizvoda u jednoj zemlji uz potpuno korišćenje svih raspoloživih resursa

(A, B, C, D, E).

  • Tačka F predstavlja moguću proizvodnju, ali uz nepotpunu upotrebu resursa.
  • Tačka G je nedostižna proizvodnja.

pšenica

A

B

15

• G

14

C

12

D

9

• F

E

012 34

tekstil

kriva proizvodnih mogu nosti kpm1
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)
  • KPM je opadajuća kriva jer proizvodnja više jedinica jednog proizvoda zahteva odricanje od dela proizvodnje drugog proizvoda.
  • Količina jednog proizvoda koja se žrtvuje zbog proizvodnje jedne dodatne jedinice drugog proizvoda naziva se oportunitetni trošak ili marginalna stopa transformacije (MST).

pšenica

A

B

15

• G

14

C

12

D

9

• F

E

012 34

tekstil

kriva proizvodnih mogu nosti kpm2
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)
  • Ukoliko krenemo od tačke A, oportunitetni trošak prvog metra tekstila je 1 kg pšenice. Trošak drugog metra tekstila je 2 kg pšenice, trećeg 3 kg...
  • Kažemo da je ovo kriva rastućeg oportunitetnog troška.

pšenica

A

B

15

14

C

12

D

9

E

012 34

tekstil

kriva proizvodnih mogu nosti kpm3
KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (KPM)
  • Oportunitetni trošak se grafički predstavlja tangentom u tački proizvodnje.
  • Ta tangenta je istovremeno i grafički prikaz odnosa cena dva proizvoda.
  • Veći nagib prave odnosa cena podrazumeva višu cenu proizvoda na x-osi.

pšenica

A

B

15

14

C

12

D

9

• F

E

012 34

tekstil

kriva indiferentnosti ki
KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)
  • KI je skup svih kombinacija dva proizvoda koje potrošaču pružaju isti nivo zadovoljstva u potrošnji.

(A, B, C, D).

  • Ispod krive indiferencije su tačke nižeg, a iznad KI tačke višeg zadovoljstva.

pšenica

A

20

B

8

C

D

6

5

01 2 34

tekstil

kriva indiferentnosti ki1
KRIVA INDIFERENTNOSTI (KI)
  • KIje opadajuća kriva jer se manja količina jednog proizvoda mora kompenzirati većom količinom drugog.
  • Količina jednog proizvoda koja donosi isto zadovoljstva kao jedinica drugog proizvoda je marginalna stopa supstitucije (MSS).

pšenica

A

20

B

8

C

D

6

5

01 2 34

tekstil

mapa indiferentnosti
MAPA INDIFERENTNOSTI
  • Mapa indiferentnosti je skup bezbroj KI na različitim nivoima zadovoljstva.
  • Viša KI označava viši nivo zadovoljstva potrošnjom.

(E >D>A=B=C)

  • Nivo potrošnje je ograničen raspoloživim budžetom.

pšenica

A

100

D

E

B

40

C

30

25

0102030

tekstil

ravnote a u autarhiji
RAVNOTEŽA U AUTARHIJI
  • Od svih mogućih tačaka proizvodnje (A, B, C i ostalih na KPM), optimalna proizvodnja u autarhiji je tačka C, jer donosi najveći nivo zadovoljstva koji je moguć .
  • Tačka D koja predstavlja još viši nivo zadovoljstva nije moguća tačka proizvodnje, jer se nalazi van KPM.
  • Tačka C je tačka ravnoteže u autarhiji i predstavlja istovremeno i proizvodnju i potrošnju.

pšenica

A

D

C

B

tekstil

ravnote a u autarhiji1
RAVNOTEŽA U AUTARHIJI
  • Odnos cena dva proizvoda je predstavljen tangentom u tački ravnoteže (prava p).

pšenica

A

D

C

B

p

tekstil

ravnote a sa me unarodnom trgovinom
RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM

p1

  • Zatvorena privreda se nalazi u ravnoteži u tački A (proizvodnja i potrošnja u autarhiji). Odnos cena je prava p.
  • Pretpostavimo da se cena dva proizvoda na svetskom tržištu razlikuje, tako da je tekstil skuplji na stranom, a pšenica na domaćem tržištu (prava p1).
  • To znači da zemlja ima komparativnih prednosti u proizvodnji tekstila.

pšenica

A

p

tekstil

ravnote a sa me unarodnom trgovinom1
RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM
  • Zemlji se isplati da deo proizvedenog tekstila izvozi (AE) i da uvozi pšenicu (EF).
  • Tako se tačka potrošnje pomera iz A u F. Ostvarena je dobit koja se ogleda u postizanju višeg nivoa zadovoljstva potrošnjom (viša KI).

F

pšenica

A

E

tekstil

ravnote a sa me unarodnom trgovinom2
RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM
  • Dobit može biti još veća ukoliko se zemlja specijalizuje u skladu sa komparativnim prednostima. Tako se proizvodnja premešta iz tačke A u tačku B (proizvodnja nakon specijalizacije).
  • Deo tekstila se zatim izvozi (BC), a uvozi se pšenica (CD).
  • Nova tačka potrošnje je tačka D, na još višoj KI od tačke F.

D

F

pšenica

A

E

B

C

tekstil

ravnote a sa me unarodnom trgovinom3
RAVNOTEŽA SA MEĐUNARODNOM TRGOVINOM
  • Tačka D je tačka ravnotežne potrošnje sa međunarodnom trgovinom.
  • Napomena: u uslovima otvorene ekonomije tačka proizvodnje i tačka potrošnje se razlikuju!
  • Uslovi ostvarivanja maksimalne dobiti na svetskom tržištu su:
    • trgovina i
    • specijalizacija.

D

F

pšenica

A

E

B

C

tekstil

zakon recipro ne tra nje

ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE

Džon Stjuart Mil

(1806-1873.)

zakon recipro ne tra nje1
ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE
  • MODEL: dve zemlje (A i B), dva proizvoda (pšenica i tekstil)

odnos cena u autarhiji:

Zemlji A se isplati izvoz tekstila samo po ceni većoj od domaće (što veća cena, to bolje), a zemlji B se isplati uvoz tekstila samo po ceni nižoj od domaće (što niža cena, to bolje).

Odnos razmene (cena po kojoj se trguje među zemljama) mora biti negde između cena u autarhiji.

U primeru, odnos razmene mora biti između 2 i 3 kg pšenice za 1 m tektila.

zakon recipro ne tra nje2
ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE
  • Izvoz se isplati samo po ceni većoj od cene u autarhiji, a uvoz samo po ceni manjoj od cene u autarhiji.
  • Primer 1: zemlji A se ne isplati izvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 1 kg pšenice.
  • Primer 2: zemlji B se ne isplati uvoz tekstila po ceni: 1 m tekstila = 4 m pšenice.
  • Primer 3: zemlji B se ne isplati izvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.2 m tekstila.
  • Primer 4: zemlji A se ne isplati uvoz pšenice po ceni: 1 kg pšenice = 0.5 m tekstila.
zakon recipro ne tra nje3
ZAKON RECIPROČNE TRAŽNJE
  • Koji će tačno odnos razmene biti u međunarodnoj trgovini od svih mogućih cena koje odgovaraju obema zemljama?
  • Odnos razmene zavisi od intenziteta (jačine) međusobne tražnje (zakon recipročne tražnje).
  • Cena (odnos razmene) će više odgovarati zemlji čija je tražnja za proizvodima druge zemlje relativno manja.
odnosi razmene
ODNOSI RAZMENE
  • POSTOJE:
    • ČISTI ODNOSI RAZMENE (TERMS OF TRADE) (DŽ. S. MIL)
    • BRUTO ODNOSI RAZMENE (F. TAUSIG)
    • FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE (DŽ. VAJNER)
isti odnosi razmene
ČISTI ODNOSI RAZMENE
  • ODNOSI RAZMENE SU ODNOS CENA U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI

(NPR. 1 M TEKSTILA = 2 KG PŠENICE).

  • ODNOS RAZMENE JE ODNOS CENE IZVOZNOG I UVOZNOG PROIZVODA.
  • ODNOSI RAZMENE SU MERILO KORISTI KOJU ZEMLJA OSTVARUJE MEĐUNARODNOM TRGOVINOM. ŠTO SU ODNOSI RAZMENE POVOLJNIJI KORIST JE VEĆA (definicija Save Obradovića).
isti odnosi razmene1

Ipx

Tt =

Ipm

ČISTI ODNOSI RAZMENE
  • U realnom svetu (sa mnogo proizvoda, mnogo zemalja sa kojima se trguje i sa izražavanjem cena u novcu) odnosi razmene se definišu kao količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena:
isti odnosi razmene2
ČISTI ODNOSI RAZMENE
  • Pošto se indeksima prati promena neke veličine u vremenu, odnosima razmene se prati promena odnosa (količnika) izvoznih i uvoznih cena.
  • Ukoliko je količnik indeksa izvoznih i uvoznih cena veći od 1 došlo je do poboljšanja odnosa razmene u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu popravio.
  • Ukoliko je količnik manji od 1, odnosi razmene su se pogoršali u odnosu na bazni period. To znači da se položaj zemlje na svetskom tržištu pogoršao.
isti odnosi razmene3
ČISTI ODNOSI RAZMENE
  • Pet mogućih slučajeva poboljšanja odnosa razmene su:
    • Rast izvoznih i pad uvoznih cena,
    • Rast izvoznih i nepromenjene uvozne cene,
    • Nepromenjene izvozne i pad uvoznih cena,
    • Rast uvoznih i još veći rast izvoznih cena,
    • Pad uvoznih i još veći pad uvoznih cena.
isti odnosi razmene4
ČISTI ODNOSI RAZMENE

Σ Pm1 · Qm0

Σ Px1 · Qx0

:

=

Σ Px0 · Qx0

Σ Pm0 · Qm0

Ipx

Tt =

Ipm

isti odnosi razmene5
ČISTI ODNOSI RAZMENE
  • Primer 1: U modelu sa dva proizvoda, izračunati indekse izvoznih i uvoznih cena za zemlju A, kao i njene odnose razmene (zemlja A izvozi tekstil, a uvozi pšenicu).
  • Kretanje cena izvoznog i uvoznog proizvoda zemlje A:
bruto odnosi razmene

Σ Pm0 · Qm1

Σ Px0 · Qx1

:

=

Σ Px0 · Qx0

Σ Pm0 · Qm0

Iqx

Tb =

Iqm

BRUTO ODNOSI RAZMENE
  • Količnik indeksa izvoznih i uvoznih količina:
faktorski odnosi razmene
Za razliku od čistih odnosa razmene, pored cene, uzimaju u obzir i troškove proizvodnje izvoznih i uvoznih proizvoda.

Primer: ukoliko se nisu menjale ni uvozne ni izvozne cene u određenom periodu, položaj zemlje na svetskom tržištu se popravio opadanjem troškova proizvodnje izvoznih proizvoda (ista cena i manji troškovi proizvodnje znače veći profit).

FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE

Tf =

:

Ipx

Izx

Ipm

Izm

faktorski odnosi razmene1
FAKTORSKI ODNOSI RAZMENE
  • Ne izračunava se u praksi redovno jer nedostaju podaci o troškovima proizvodnje.