Rani razvoj komunikacije i govora - PowerPoint PPT Presentation

rani razvoj komunikacije i govora n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Rani razvoj komunikacije i govora PowerPoint Presentation
Download Presentation
Rani razvoj komunikacije i govora

play fullscreen
1 / 32
Rani razvoj komunikacije i govora
237 Views
Download Presentation
vilina
Download Presentation

Rani razvoj komunikacije i govora

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. Rani razvoj komunikacije i govora Prof.dr V.Radoman

  2. Prenatalna komunikacijabebe i njene majke

  3. Čulo sluha se razvija pre drugih • Čulo sluha koje ima vitalnu ulogu u komunikaciji razvija se veoma rano • Čulo sluha se razvija još intrauterino • Čulo sluha razvija se pre čula vida • Zadnje se gubi tokom umiranja

  4. Vreme aktivacije čula sluha • Tokom poslednja tri meseca intrauterinog života kada fetus menja položaj u utrobi majke, okrećući se glavom prema karlici, počinje da reaguje na zvuke, posebno ljudski glas (Einsberg 1976)

  5. Prenatalna komunikacijabebe i njene majke • Tokom poslednja tri meseca intrauterinog zivota fetus čuje i reaguje na majčin glasi na otkucaje majčinog srca . • Majčine emocije (strah) deluju na uznemirenost fetusa. • Ova prenatalna komunikacija ima veliki uticaj na postnatalno učenje (govora),percepciju,emocinalni razvoj,emocionalno vezivanje itd.

  6. Istraživanja De Casper i saradnika • De Casper &Fifer (1980.) novorođenčad već tri dana nakon rođenja preferiraju majčin glas u odnosu na glasove drugih • De Casper&Spens (1986.) Trudnica je poslednjih 6 nedelja trudnoće sistematski svakog dana glasno čitala isti odeljak romana. Tri dana nakon rođenja novorođenče preferira poznati odeljak • De Casper&Sigafoos(1983)Novorođenče staro 3 dana može da nauči operantnim uslovljavanjem različite šeme sisanja ako se kao potkrepljenje koristi zvuk otkucaja majčinog srca

  7. Rane postnatalne komunikacije • Nakon rodjenja javlja se prvi plačnovorođenčeta kao prva komunikaciona draž za majku na koju ona daje komunikacioni odgovor(komunikacina reakcija). • Prvih nedelja beba započinje sa vokalizacijom na koju majka takođe odgovara • U petoj nedelji beba emituje refleksni osmeh,a u 3-5 mesecu javlja se socijalni osmeh,oba podspešuju afektivnu komunikaciju

  8. Rani razvoj senzacija-uslov za razvoj komunikacije • Odojče selektivno reaguje na stimuluse već u prvoj nedelji života. Reaguje na određene auditivne draži, a vizuelno obraća veću pažnju na površine sa prugama ili koncentričnim krugovima ili slike koje podsećaju na ljudski lik nego na jednobojne jarko obojene površine.Objekti udaljeni 30 cm. su mutni. Odojče je od rođenja osetljivo na dodir i toplotu..

  9. Longitudinalno straživanje Špica i Volfa (1946g.) • Pokazalo je na uzorku od 145 beba uzrasta od 2-6 meseci,koje su opservirane četiri do pet sati nedeljno,da njih 142 reaguju osmehom na pojavu ljudskog lika i da na ovom uzrastu ništa drugo ne može izazvati ovakvu reakciju , čak ni hrana.

  10. Razvojne karakteristike značajne za razvoj komunikacije • Beba prati pogledom osobu koja se kreće u četvrtom mesecu života • Refleksni osmeh javlja se u 5-6 nedelji. On se javlja i kod slepe dece • SOCIJALNI OSMEH u 5 mesecu je značajan podatak o komunikativnoj sposobnosti bebe • 8-9 mesec- traži sakrivene predmete

  11. Majčin glas • Postaje najefikasnije sredstvo za izazivanje vokalizacije kod bebe u 5-oj nedelji života. Majčin glas je mnogo efikasniji od glasa istraživača

  12. Istraživanja o plaču beba • Plač beba u bolnici smanjivao se na polovinu uz magnetofonske zvuke otkucaja srca. Oni imaju umirujući efekat.

  13. Istraživanje Džona Bolbija • Bolbi je ustanovio da od rođenja do 12 nedelje beba prestaje da plače kada čuje ljudski glas, prestanak glasa izaziva plač. Takođe je ustanovio da nešto kasnije ljudski glas izaziva refleks sisanja i babling

  14. Majka se spontano uključuje (verbalno i neverbalno )u komunikaciju sa bebom • Reagujući na bebine signale kao što su kijanje , kašljanje,plač, stenjanje, refleksni osmeh, motoričke radnje,vokalizacija, gukanje... Majka na njih reaguje imitirajući te zvuke ili radnje, glasno ih tumačeći,postavljajući pitanja i često sama odgovarajući na njih. Ona takođe odgovara osmehom, mrštenjem, pretnjom kažiprstom,upućivanjem značajnih pogleda i mimikom

  15. Majka spontano koristi sve čulne modalitete da bi stimulisala komunikaciju • Dodirivanjem, maženjem,privijanjem bebe u naručje, pevušenjem,ljuljanjem, pričanjem, pokretanjem bebinih udova majčinom rukom itd. • Beba na ove poruke reaguje telom i glasom: vokalizacijom, gukanjem, bablingom, samostalnim pokretima rukama ,nogama i kasnije glavom, zatim socijalnim osmehom, smehom,plačem, upućivanjem značajnih pogleda itd. • Neka istraživanja: majčin glas najefikasnije izaziva vokalizaciju (efikasnije nego glas istraž.)

  16. Majčinski govor • Majčinski govor je posebna vrsta govora koji majka upotrebljava u komunikaciji sa bebom. On ima svoje specifične prozodijske, sintaksičke i druge karakteristike kao i pozitivnuafektivnu obojenost. Prozodijske karakteristike su korišćenje viših tonova,specijalna intonacija i ritamska šema, a sintaksičke-upotreba množine i trećeg lica.Prisutno je i često ponavljanje reči i rečenica. Često je prisutno i tepanje.

  17. Majčinske igre • Glasovne igre, pevanje,tapšanje, ritmičko razmrdavanje bebinih delova tela i ljubljenje po telu,imitativne igre uz korišćenje igračaka ili bez njih koje majke spontano same kreiraju • Popularne igre karakteristične za određenu kulturu . Primeri iz naše kulture su: “Taši taši tanana”, ”Motala motala svilicu”, “šećer, brašno, kafa rum- bum bum bum” “Igra skrivanja-otkrivanja majčinog lica ” itd.

  18. Beba kao pošiljalac namernih poruka • Posle šestog meseca namerni pokreti koje proizvodi beba imaju za cilj da privuku pažnju majke ili okoline generalno. Između 8 i 10 meseca započinje komunikaciju rukama, pokazivanjem i sl.

  19. Namerno preverbalno opštenje bebe • Namerno glasanje, babling , upućivanje značajnih pogleda , namerni pokreti, namerni plač

  20. Namerne poruke Socijalni osmeh ... Namerno glasanje, babling , upućivanje značajnih pogleda (“dodaj mi flašicu”) 2-5 mesecu javlja se socijalni osmeh,koji pospešuje afektivnu komunikaciju

  21. Psihološka funkcija rane komunikacije • Ima ogroman značaj za uspostavljanje pozitivne afektivne veze između majke i bebe,utičući na dalji pozitivan emocionalni razvoj deteta • Ima takođe veliki uticaj na kognitivni, socijalni i jezički razvoj deteta

  22. Rani razvojni momenti relevantni za komunikaciju • Krajem prve godine najveći broj dece p r o g o v a r a zatim počinje da stoji i prohodava • Dvogodišnja deca ispoljavaju žalost i uznemirenost ako se jedan roditelj ljuti na drugog • Faze razvoja igre (Mildred Parten 1932) 1. Solitarna igra, 2. paralelna igra u kojoj se sopstveno ponašanje povezuje sa ponašanjem drugog, 3. kooperativna igra u 4g.

  23. Psihološka funkcija rane komunikacije • Ima ogroman značaj za uspostavljanje pozitivne afektivne veze između majke i bebe,utičući na dalji pozitivan emocionalni razvoj i emocionalno sazrevanje deteta • Ima takođe veliki uticaj na kognitivni, socijalni i jezički razvoj deteta

  24. Međusobno emocionalno vezivanje • Bolbi: privrženost (attachment) • Teoretičari socijalnog učenja: psihička zavisnost ili psihička vezanost • Bitna odlika ovog odnosa jeste interakcija (komunikacija)u dijadi majka-dete, koja dovodi do obostranog emocionalnog vezivanja.

  25. Socijalizacija i komunikacija • Socijalizacija započinje kroz komunikaciju majke i deteta kasnije deteta i oca , a zatim i šire porodične sredine (braća, sestre, babe, dede, tetke itd.) • Kasnije na socijalizaciju deluju društvene institucije kao što je vrtić i školska sredina itd. • Dete uči poželjna ponašanja na primer: higijenske navike, navike u vezi ishrane, a kasnije usvaja određene društvene norme i pravila ponašanja, zabrane i sl. • Veliku ulogu tokom socijalizacije ima učenje (modelovanje, uslovljavanje itd.), važno je učenje komunikativnih pravila • Usvajanje društvenih moralnih normi i moralno prosuđivanje nastaju razvojno kasnije i deo su procesa socijalizacije

  26. Dete takođe kroz komunikaciju utiče na roditelje i roditeljstvo • Odrasli socijalizuju dete ali i dete socijalizuje odrasle (Harijet Rejngold) • “Dete svojom bespomoćnošću,plačem , osmehom uči roditelje čime želi da se pokrije, kakvo mleko voli da pije, u kakvoj vodi voli da se kupa. Jednom rečju od odraslih ljudi, od bračnog para dete prekonoć stvara roditelje” (Smiljanić 1979)

  27. Faze pre progovaranja • Refleksivni uzvik- niz jednosekundnih pulsacija razdvojenih kratkim pauzama- zvuk “a” koji vuče na “e” • Vokalizacija (u prvom mesecu preko 30 glasova) - gluve bebe takođe vokalizuju • Gukanje “ • Babling “ • Komunikacija (neverbalna) putem pokazivanja,pogledima, mimikom osmesima, plačem

  28. Lingvistička faza • Pojava prve reči predstavlja prekretnicu u razvoju komunikacije koja postaje verbalna • Uz verbalnu komunikaciju i dalje paralelno teče neverbalna ali se postepeno smanjuje • Prva reč se javlja većinom između 9-14m. • Prva reč u pravom smislu, mora imati značenje ali je ono prošireno i višeznačno (semantički aspekt) • Obično izražava neku emocionalnu ili fiziološku potrebu i predstavlja komunikacionu draž za okolinu (majku). Prva reč je obično upućena majci

  29. Receptivna funkcija pre ekspresivne • Razumevanje govora dešava se pre govorne produkcije

  30. Dalji lingvistički razvoj • Oko 18 meseca obično započinje rapidno bogaćenje rečnika koje prerasta u “eksploziju rečnika” (18-24 meseca) • Oko 24 meseca obično nastaje iskaz od dve reči • Dete krajem druge godine obično raspolaže leksičkim fondom od oko 300 reči • Oko 30-og meseca produkuje složene rečenice • Oko 7 godine sposobno je da otpočne učenje pisanja i čitanja

  31. Razvoj govora • Beba postepeno uvećava rečnik da bi po nekim istraživačkim nalazima (Harley 1996) u 18-om mesecu dostigla fond od oko 50 reči • Stručnjaci često period od 18-24 meseca nazivaju periodom eksplozije rečnika, kada se oformljuje fond koji dostiže od 200-300 reči • Sa psihološke tačke je bitna činjenica o postojanju motivacije bebe da uči govor

  32. Psihološke razvojne teorije o nastanku govora • Nativističke: većina razvojnih psihologa baziranastanak govora na urođenoj biološkoj sposobnosti i kritičkom periodu • Empirističke: bihejvioristi proučavaju razne oblike sticanja i učenja govora, imitacijom, modelovanjem,potkrepljenjem ili klasičnim uslovljavanjem. • Obe teorije u ekstremnom vidu su na principu ili-ili ali umerene implicitno ne isključuju onaj drugi faktor.