Професори Ученици Милица Михајловић Март , 2014 Ђурђевић Јована IV 1 xt

Тема:Секундарна обрада отпадних водаАерисана вештачка језера и лагунеПредмет:Прерада и одлагање отпадних водаАутоматска обрада података ПрофесориУченици МилицаМихајловићМарт, 2014 ЂурђевићЈована IV1xt ЈеленаМаксовићГолићСтефан IV1xt

I Лагуне и језера Најједноставнијисистемизапречишћавањеотпаднихводајерсекаобиолошкиреакторикористеприроднаудубљења у земљи, преграђенеприроднеувале и речнирукавци, вештачкајезера и земљанибазени.

1.1.Лагуне Лагунајеплиткоподручјесланеилибочатневодеузморскуобалукојеје у мањојиливећојмеризатворено. Обичнојеодељеноодотвореногморасанискимпешчанимострвима и коралнимпревлакама. Лагунамасеистоназивају и каналиизмеђукопнаиликоралнихгебена и воде у атолима.

1.2.Вештачкајезера Вештачко језеро или загат је тип језера који настаје свесним деловањем човека. Формира се преграђивањем речних долина, клисура или кањона помоцу бетонских и земљаних брана. Акумулациона језера се користе за потребе хидроенергије, наводњавање, спортови на води.

II Аерисане лагуне и језера Овојетехникакоја у свакодневномживотуимапуносмислајерсенаучнојметодиприблизавајустварном-природномтруљењубактерија. Простимрециматосеподводиподсамопречишћвавање. Радисе о отоворенимземљанимбазенима, насталихизнајразличитијеначине. У Бачкојнајчешћебазенисунасталикопањемземљезациглане.УнекимдругимкрајевимаСрбијенајчешћесутонапуштенирудници и сл. Миможеморећидаодлагањемотпаднихмуљеваизпоступкапрерадеотпадневоде и складиштењемчувањемзаправостварајубиолошкиреактори. У таквимјаругама, ископинама,рудницима, одвијасеаеробнопречишћењеотпадневоде. Повољноје, а тако и јестедасутакваместаудаљенаоднасеља (ПланскиудаљенКаћ) збогдомаћихживотиња и непријатнихмириса. Вестачкокопанејаруге,лагауне и језераобичносудобропостављене у односунанасеља, правоуглогквадратногоблика, и самогућношћусаобраћајногприлаза. Посебниусловиважезарударскејамекојесунеприступачне.

2.1. Аерисане лагуне Заразликуодјезеракомпликованијесу у смислуубацивањакиселина,јерсупоправилунеправилногобликатозахтевадасеунапредзна. Залагунејекарактеристичнодасекисеоникуноси у њихдифузеримакојинаразличитедубинеубацујеваздухмеђубактерије. Лагунемогубитиразнедубине 3-4м панавише. Минималновремезадржавањамуља у њимаје 7 дана. Манаимједанепостојифактормесањауглавномсматраседајетемпературанарочитовисокафактородутицајанапроцесераста и развојабактерија. Лагунаможебитичистоаеробнаилиаеробно-факултативна, а којаћебитизависиискључивоодинтензитетааерације. Концентрацијабилошкогмуља у лагунамајемала и крећесеизмеђу 50 и 150 mg/l, па јевремезадржавањадуго, однеколиконедељадонеколикомесеци, зависноодзагађеностиотпадневоде и интензитетамешања и аерације, као и захтеваногквалитетаефлуента.

2.1.1. Једностепена аерисана лагуна Једностепенеаерисанелагунеимајудваслоја: површински и бентосслој. Обаслојаимајудвафазе у којимасеодвијајуреакције. У површинскомслојусеодвијајудвефазе, првафазаоксидације и другафазафотосинтезеподдејствомаеробнихбактерија. У површинскомслојуорганскематеријесакисеоникомузпомоћаеробнихбактеријадајуугљен-диоксид и амонијак, а ондаузпомоћсветлости и алгидобијамокисеоник.У бентосслојутакођесеодвијајудвефазе. Првафазајехидролиза и киселинсковрење, а другафазајеметансковрење. У бентосуисталоженеорганскематеријеузпомоћфакултативнихбактерија, добијамоорганскукиселинукојаузпомоцанаеробнихбактеријаразлажесенаметан (CH4), угљен-диоксид (CO2) и водоник-сулфид (H2S).

2.1.2. Двостепена аерисана лагуна У двостепенимлагунама у првомстепенусевршиинтензивномешање и аерацијадабисеинтензивиралипроцесибиооксидације. У тимусловималагунаделујемеханизмомактивногмуља. У другомстепенусевршимешањепајемеханизамделовањаидентичансапретходноописанимделовањем у једностепенојлагуни. Овајсистемпрерадеводедајеефлуентдобрихкарактеристика.

2.2. Аерисана језера Онесувеликиземљанибазени у којимасепречишћаваотпаднавода. Одвијасеузминималнурегулацијукаопроцессамопречишћења. Тајезерасупоследицастарециглане у близинирудника и сл. Овдесекисеоникубацујезабиолошкуоксидацију-метаболизамалги (фотосинтеза) а бактеријекојеразграђујузагађењепродукујематеријенеопходнезарасталги. Додатнеколичинекисеониканеопходнезанапредпоменутипроцесобезбеђујуседифузијоматмосферскогкисеоникакрозповршинуводе. Времезадржавањаотпаднихвода у аеробнимјезериманијекраћаод 90 дана.

III Занимљивости 3.1. Језера Оваква језера градила су се још у прошлости, тачније од 1300. године п. н. е. У долини реке Оронт у Сирији, преграђен је ток на површини од око 50 км² и таакумулацијаназванаје„Хомс“. пројектиправљенису у СтаромЕгипту, Индији и Месопотамији.

Отворена четири нова реконструисана језера- Рибарско газдинство Ечка

III Занимљивости 3.2. Лагуне ПознатесулагуненаобалиВенецијанскогзалива, Балтичкогмора, Црногмора и Мексичкогзалива. Речлагунасепочелакористити у енглескомјезику 1769. године, и односиласенаВенецијанскулагуну. ПореклоречијеизЛатинскогјезика, лацуна - празанпростор. У шпанскомјезикуречлагунасекористизапојамјезерапопутЛагунаЦатемацо.

Литература • http://sh.wikipedia.org/ • http://bs.scribd.com/doc/131820322/Aerobne-aerisane-lagune-i-jezera • ЈосипБарас,(2008) Прерада и одлагањеотпаднихвода, ЗаводзауџбеникеБеоград

Професори Ученици Милица Михајловић Март , 2014 Ђурђевић Јована IV 1 xt