FILANTROPIJA U SRBIJ I Stavovi i praksa građana i predstavnika kompanija

1. FILANTROPIJA U SRBIJI Stavovi i praksa građana i predstavnika kompanija Decembar 2012. April 2012

2. METODOLOGIJA

3. METODOLOGIJA • KVANTITATIVNO ISTRAŽIVANJE • Građani • Ciljna grupa: Građani 18+ godina • Metod prikupljanja podataka: Licem u lice u domaćinstvu ispitanika • Tip uzorka: Troetapni, stratifikovani, slučajni, reprezentativni uzorak • Jedinica prve etape: Teritorija biračkih mesta • Jedinica druge etape: Domaćinstva (SRSWoR – slučajnim korakom) • Jedinica treće etape: Ispitanici u okviru domaćinstva (Kish tablice) • Veličina uzorka: 1036 • Greška na uzorku: (marginalna greška) +/- 3.4% (Deff=1.2) • Kompanije • Ciljna grupa • Ciljnu grupu sačinjavaju dva skupa kompanija • Skup kompanija aktivnih u oblasti filantropije, prema evidenciji (bazi podataka) dostupnoj Balkanskom fondu za lokalne inicijative – BCIF • Skup kompanija o čijim filtropskim aktivnostima ne postoji evidencija u bazama podataka koje su bile dostupne Balkanskom fondu za lokalne inicijative. Uzorak ovih kompanija izabran je slučajno na osnovu baze APR za 2012. godinu.

4. METODOLOGIJA Veličina osnovnog skupa kompanija i stopa odgovora Struktura uzorka kompanija koje su odgovrile na upitnik 4

5. METODOLOGIJA KVALITATIVNO ISTRAŽIVANJE Cilj: Bolje / dublje razumevanje rezultata dobijenih kvantitativnim istraživanjem Građani Fokus grupe: 2 fokus grupe, sa po 8 učesnika (1 grupa ženskog pola i 1 grupa muškog pola) Ciljna grupa: 28 do 55 godina, sa stabilnim izvorima prihoda Kompanije Individualni intervjui realizovani su sa predstavnicima 8 kompanija (4 međunarodne i dve domaće kompanije sa strategijom davanja i dve domaće kompanije bez prakse davanja ) 5

6. METODOLOGIJA Metodološke napomene: • Istraživanje filantropije na istoj populaciji (ciljnoj grupi građana) realizovano je i 2009. godine, i na osnovu rezultata tog istraživanja prikazane su promene stanja u stavovima i praksi građana u oblasti filantropije u poslednje tri godine. • Rezultati istraživanja sa kompanijama mogu se smatrati validnim indikatorom slike u oblasti filantropskih aktivnosti u Srbiji, ali se u kvantitativnom smislu (distribucije učestalosti prisustva pojedinih praksi, iskustava i stavova) ne mogu uopštiti na ukupnu populaciju kompanija u Srbiji (kako zbog malog uzorka, tako i zbog načina izbora uzorka) • Radi jasnoće i bolje preglednosti poređenja, neki rezultati prikazani su u procentima i kada je u pitanju veoma mali broj izvora podataka, o čemu treba voditi računa pri tumačenju rezultata

7. SHVATANJE FILANTROPIJE I ZNAČAJA DAVANJA ZA OPŠTE DOBRO 7

8. Shvatanje filantropije i značaja davanja za opšte dobro – VIŠE TRENUTNA, HUMANITARNA POMOĆ, NEGO DUGOROČNO ULAGANJE U RAZVOJ ZAJEDNICE • Građani Srbije filantropiju prvenstveno shvataju kao humanitarnu pomoć, pomoć socijalno ugroženim grupama i pojedincima, a pre svega siromašnim i bolesnim. • Predstavnici kompanija saglasni su sa građanima da je prvenstveni značaj akcija za opšte dobro u pomaganju ugroženima, ali, u odnosu na građane, znatno veći značaj pridaju i opštem razvoju zajednice “Teorijski filantropija treba da bude shvaćena kao razvoj zajednice… Ali za takvo shvatanje treba imati svest o dugoročnom ulaganju. Ponekad je lakše reagovati kada je neka teška situacija, ljudi tada emotivnije reaguju“.(Predstavnica međunarodne kompanije sa strategijom davanja)

9. Kompanije znatno više od građana ističu značaj filantropije za opšti razvoj zajednice

10. OCENA STANJA FILANTROPIJE U SRBIJI i OKRUŽENJE ZA DAVANJE 10

11. Ocena stanja filantropije u Srbiji - NEZADOVOLJAVAJUĆE • Opšta je ocena da u Srbiji postoji tradicija davanja, ali i da je stanje u oblasti filantropskih davanja danas na niskom nivou: • 73% građana smatra da se u Srbiji isuviše malo daje za opšte dobro • 90% građana smatra da se davanja za opšte dobro premalo podstiču • Svaki četvrti predstavnik kompanija smatra da je poslovni sektor u filantropska davanja uključen isuviše malo, a 74% da je uključen nedovoljno „Tradicija davanja i solidarnosti se danas izgubila i zbog teške ekonomske krize, ali i zbog gubljenja poverenja u institucije države, kao i zbog društvenog morala koji je u opadanju”. (Predstavnica kompanije koja nema praksu davanja)

12. Ocena stanja – POTENCIJAL POSTOJI, treba ga pokrenuti • Sa druge strane, međutim: • Većina građana, 57%, ima svest o tome da “obični” ljudi svojim davanjem mogu da pomognu društvu i ta svest je čak donekle porasla u odnosu na 2009. godinu, kada je to mišljenje delilo 51% građana • Uprkos ekonomskoj krizi, značajan procenat građana, 41%, učestvovao je u poslednje tri godine u nekoj akciji za opšte dobro i taj procenat se nije smanjio u odnosu na 2009. godinu • Građani smatraju da spremnost za davanja postoji, ali građane treba pokrenuti “Trebalo bi pokrenuti narod, ljudi će se i drugačije družiti, prilaziti, pomagati, biće velikom broju lakše... Imate gomilu ljudi koji bi takođe učestvovali, ali nema nikoga da ih animira, da ih podstakne, i da ih pokrene....volja postoji...ali je organizacija nula...ti koji mogu da organizuju i animiraju oni to čine samo kada imaju motiv sopstvene koristi...”(Iskaz učesnice fokus grupa)

13. Ocena stanja – RAZLOZI su ozbiljni, ali ne i nepremostivi Navode se tri ključna razloga za takvo stanje: • Osiromašenje građana i finansijski problemi kompanija zbog ekonomske krize • Opšta klima apatije i nezainteresovanosti, nepovoljno zakonsko okruženje – filantropiji se ne pridaje dovoljno značaja i nedostaju adekvatni podsticaji za davanja (nedovoljan angažman države i medija) • Nepoverenje u pokretače akcija - sumnja da će davanja otići u svrhu kojoj su namenjena (strah od zloupotreba) - nedovoljna transparentnost tokova sredstava koja se doniraju „Najviše nas obeshrabruje okruženje u kome je svetska ekonomska kriza dostigla gotovo vrhunac, obeshrabruje nas i generalna apatija u društvu. Ali i to može da se uspešno prevaziđe ako se stvari postave kako treba“. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

14. EKONOMSKA KRIZA- OSIROMAŠENJE GRAĐANA I FINANSIJSKI PROBLEMI KOMPANIJA -

15. Razlozi za stanje - OSIROMAŠENJE GARAĐANA I FINANSIJSKI PROBLEMI KOMPANIJA • Većina građana (64%) lošu materijalnu situaciju navodi kao glavni razlog što građani ne daju više za opšte dobro, a 65% smatra da je ekonomska kriza razlog zbog kog se za opšte dobro izdvaja manje • Kompanije kao razlog što poslovni sektor nije više uključen u davanja za opšte dobro prvenstveno vide u • Opštoj klimi nezainteresovanosti u društvu (65%), • Nedostatku finansijskih sredstava (57%) • Nepovoljnoj zakonskoj regulativi (55%) • Većina kompanija učesnica istraživanja (53%) saopštila je da su se sredstva koja njihova kompanija izdvaja za davanja za opšte dobro umanjila zbog ekonomske krize.

16. Građani smatraju da je loša materijalna situacija glavni razlog građana što ne daju više za opšte dobro

17. Nasuprot građanima, kompanije kao razlog što poslovni sektor nije više uključen u davanja za opšte dobro prvenstveno vide u opštoj klimi nezainteresovanosti u društvu, nedostatku finansijskih sredstava i nepovoljnoj zakonskoj regulativi

18. Razlozi za stanje – GRAĐANI KOMPANIJE OPAŽAJU KAO NEZAINZTERESOVANE • Građani su manje spremni da prihvate finansijske probleme kompanija kao razlog za nedovoljno učešće u davanjima za opšte dobro, i skloniji da to pripišu • Nezainteresovanosti vlasnika koji brinu samo o ličnoj koristi (35%) i • Odsustvu svesti o opštem dobru (21%) Ovakav stav građana na kompanije koje su angažovane u oblasti filantropije deluje beshrabrujuće „Obeshrabruje me precepcija filantropije u javnosti i opšte nepoverenje u naše inicijative“. (Predstavnica kompanije koja ima strategiju davanja)

19. Kada su u pitanju kompanije, građani su skloniji da razlog za nedovoljan angažman vide u nezainteresovanosti vlasnika koji brinu samo o ličnoj koristi i nedostatku svesti o značaju davanja za opšte dobro

20. Razlozi za stanje – IMA I MIŠLJENJA DA KRIZA NIJE KLJUČNA KOČNICAZA MANJA DAVANJA I među građanima i predstavnicima kompanija, ima međutim i mišljenja, da kriza nije ključni razlog za manja davanja Loša ekonomska situacija jeste jedna od kočnica, ali i pored toga postoje neke uspešne firme koje se time ne bave. To potiče od toga što ne postoji strategija, ljudi na višim pozicijama ili nisu svesni takvih stvari ili nemaju dovoljan stepen empatije. (Predstavnik kompanije koja ima strategiju davanja) “Kriza je u Srbiji bila uvek, ali zavisi ko ima volje da pomogne, ako neko hoće da pomogne, daće, nebitno koliko ima, koliko je to.” (Učesnica fokus grupe)

21. NEPOVOLJNO OKRUŽENJEOPŠTA KLIMA APATIJE I NEZAINTERESOVANOSTI, NEPOVOLJNA ZAKONSKA REGULATIVA - ULOGA DRŽAVE I MEDIJA U PODSTICANJU FILANTROPIJE -

22. Razlozi za stanje – NEPOVOLJNA ZAKONSKA REGULATIVA, VAŽNA ULOGA DRŽAVE • Nepovoljna zakonska, pre svega poreska politika,bitan je dodatni destimulativni faktor za davanja. • Stvaranje povoljnijeg ambijenta za davanje i donošenje povoljnije zakonske regulative, pre svega kada su u pitanju poreske olakšice kompanije smatraju prioritetnom ulogom države u oblasti davanja za opšte dobro „Poreske olakšice bi doprinele da se javi više zainteresovanih kompanija. Ali je birokratija takva da je kompaniji lakše da ne traži olakšice od države. I mnogo više zaposlenih bi se uključilo u ovaj rad, kad bi bilo poreskih olakšica“.

23. Razlozi za stanje – OD DRŽAVE SE OČEKUJE I MNOGO VIŠE OD REGULISANJA ZAKONA • Ali od države se očekuje i šira podrška: • Osnivanje kancelarije za saradnju u oblasti filantropije • Formiranje baze podataka dobrih praksi, • Partnerski odnos sa kompanijama „Državu vidim kao partnera u ovoj oblasti, ona ne treba da bude regulator ili posrednik. Nama treba partnerski odnos, Vlada može da uspostavi kancelariju koja bi se bavila ovim pitanjima, kao servis svim kompanijama koje žele da se bave filantropijom, koje žele da znaju šta druge kompanije rade, šta je gorući problem, u kojim oblastima se manje radi i slična pitanja. „Država bi mogla da uspostavi neku instituciju koja bi se bavila ovim pitanjem. Ova bi institucija mogla da prikuplja dobre prakse iz ove oblasti, da na jednom mestu imamo ko šta radi i gde, gde nedostaje ulaganja. Mi ne znamo tačno gde su najveći problemi, gde treba reagovati, i tu vidim ulogu države kao facilitatorsku, usmeravajuću ulogu“. (Predstavnica međunarodne kompanije sa strategijom davanja)

24. Razlozi za stanje - NEDOSTATAK PODSTICAJA, ALI I INFORMACIJA - ULOGA MEDIJA • Opštem doživljaju da okruženje za davanja nije dovoljno podsticajno, doprinosi inedovoljan angažman medija. • Po oceni i građana i kompanija, mediji: • Nisu dovoljno uključeni u informisanje javnosti o akcijama, a posebno o ishodima akcija. • Nisu dostupni za sve informacije, a slekcija informacija je često nepovoljna Medijski prostor su zauzele zloupotrebe u sektoru dobročinstva, a manje stvarne filantropske akcije. Nažalost vest je šta radi Stanija starleta, a ne vest o uspehu srednjoškolaca na nekom takmičenju. To je slika koja nam se nudi. Mislim da je to veliki problem, i to problem društva. “.(Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

25. Razlozi za stanje – INFORMISANJE O REZULTATIMA AKCIJA PODIGLE BI POVERENJE I PODSTAKLE VEĆA DAVANJA Većina građana navodi da bi za njih ključni podsticaj da više daju bio: Više informacija o akcijama u medijima (71%), Bolja kontrola akcija (69%), pa čak i Zvanično izveštavanje o rezultatima akcija (59%) “Istina i povratna informacija, jedino to.” “Isključivo informacije o konkretnim rezultatima, da bismo se mi građani uverili da to pomaže.”(Učesnici fokus grupa)

26. NEPOVERENJE U POKRETAČE AKCIJA -NEDOVOLJNA TRANSPARENTNOST TOKOVA SREDSTAVA KOJA SE DONIRAJU -

27. Razlozi za stanje - NEPOVERENJE I ZLOUPOTREBE SU OZBILJAN PROBLEM • Pored loše materijalne situacije, većina građana (64%) smatra da je odsustvo kontrole nad doniranim sredstvima glavna prepreka za veće davanje za opšte dobro u Srbiji • Većina građana, 63%, veruje da u oblasti davanja za opšte dobro postoje česte zloupotrebe. Građani još uvek pamte slučaj Katarine Rebrače “Narodu treba sigurnost da će biti urađeno onako kako je rečeno, a ne kao Rebrača, pa da propadne poverenje.” (Učesnica fokus grupa)

28. Razlozi za stanje – I KOMPANIJE SE SLAŽU DA SU NEPOVERENJE I ZLOUPOTREBE OZBILJAN PROBLEM • I predstavnici kompanija se slažu da je netransparentnost tokova doniranih sredstava jedna od glavnih prepreka većem davanju za opšte dobro u Srbiji • Predstavnici kompanija, kao i građani, u podizanju poverenja u akcije davanja vide ključnu ulogu medija, koji selektivno i nepotpuno informišu javnost o ovim akcijama „Susrećemo se i sa problemom nedovoljne podrške javnosti i medija... Kad se pomene filantropija svi će prvo da se sete Katarine Rebrače i drugih zloupotreba“. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

29. MOTIVI DAVANJA ZA OPŠTE DOBRO 29

30. Motivi za davanja za opšte dobro – GRAĐANE PRVENSTVENO POKREĆU EMOCIJE • Davanje od strane građana prvenstveno je pokrenuto emocijama, a znatno ređe racionalnim razlozima • Pomoć ugroženoj deci predstavlja najjači motiv građana za davanje Građani su svesni značaja ulaganja i u druge oblasti, ali ugroženost pojedinih grupa i pojedinaca, pre svega siromaštvom, čine ove oblasti i grupe prioritetnim “Uglavnom svi reaguju kad su ta deca u pitanju...“ “Pokrenu me emocije prema osobi kojoj treba pomoć.. kad vidim to dete.” “Svako je osetljiv na bolest deteta.”… (Učesnici fokus grupa) “Hteli biste da date za mnoge stvari, ali uglavnom se fokusirate na one koje smatrate prioritetnim.” (Učesnici fokus grupa) • Uskladu sa osnovnim motivima za davanje, građani su najspremnijida učestvuju u akcijama koje pomažu ugroženim grupama i koje se tiču zdravstvene zaštite.

31. U skladu sa osnovnim motivima za davanje, građani su najspremniji da učestvuju u akcijama koje pomažu ugroženim grupama i koje se tiču zdravstvene zaštite

32. Motivi za davanja za opšte dobro – KOMPANIJE PRVENSTVENO POKREĆE ŽELJA DA POMOGNU RAZVOJ ZAJEDNICE U KOJOJ POSLUJU • Kao najvažnije motive za davanja, većina kompanija navodi želju da se razvije sredina u kojoj posluju (79%) i da pomognu drugima / doprinesu rešavnju problema (77%) • Tek svaka peta među dva najvažnija motiva navodi koristi koje od toga može imati kompanija: jačanje pozitivne slike o kompaniji „Ne radimo ovo za našu reklamu, želimo da skrenemo pažnju javnosti da ova deca kojoj pomažemo ne mogu sama i da smo im potrebni...” “Prepoznavanje u javnosti nije domen našeg interesovanja. Imamo drugih, dosta kvalitetnih stvari, po kojima smo poznati”. “Nije nam uvek bitna filantropija zbog publiciteta ili imidža kompanije, već i zbog iskrene želje da doprinesemo društvu... Ono što nas podstiče je da, kao ravnopravan član zajednice u kojoj poslujemo, doprinosimo nekom opštem boljitku cele zemlje”.

33. Kao najvažnije motive za davanje kompanije ističu želju da razviju sredinu u kojoj posluju, da pomognu ljudima kojima je potrebno i da doprinesu rešenju problema u pojedinim oblastima

34. Motivi za davanja za opšte dobro – GRAĐANI NEMAJU POVERENJA U MOTIVE KOMPANIJA Građani nemaju poverenja u motive kompanija za davanje, i smatraju da kroz filantropske aktivnosti kompanije prvenstveno brinu o sticanju većeg profita. Blizu 70% građana kao motive kompanija za davanje navodi neku od neposrednih koristi za kompaniju (stvaranje pozitivnije slike o sebi što vodi većem profitu 36%, promociju kroz medijsku propraćenost 19% i poreske olakšice 13%), a samo 18% želju da pomognu (da unaprede sredinu u kojoj posluju 10% i da pomognu ljudima i rešavanju problema 8%) „Građani su jedini koji daju, oni su na prvom mestu, ali ne žele nigde da se eksponiraju, a ovaj koji je dao jedan a naplatio tri, on udari na sva zvona... Bez obzira na to što je narod na ivici egzistencije, i gomila je nezaposlenih, građani su stub i osnov.” (Učesnica fokus grupa)

35. Motivi za davanja za opšte dobro – GRAĐANI MOTIVE KOMPANIJA ZA DAVANJE VIDE PRVENSTVENO U STICANJU VEĆEG PROFITA

36. Motivi za davanja za opšte dobro – MEDIJI NE PRAVE RAZLIKU IZMEĐU REKLAME I FILANTROPIJE Kompanije obeshrabruje ovakva slika u javnosti, a posebno zameraju medijima način informisanja koji ne pravi razliku između reklame - promocije kompanije i filantropske akcije kojoj reklamiranje nije prvenstvena namena „Mediji još uvek vide kompanije koje promovišu društveno odgovorno poslovanje kao želju da se kompanija marketinški pozicionira. Mediji moraju da rade mnogo više na edukaciji građana i samih zaposlenih u medijima, da učestvuju više u promociju dobrih primera ne optužujući kompanije da se promovišu nego pronalazećidobre primere“. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja) „Mediji sve što ima veze da davanjem, percipiraju kao reklamu. Čim se pojavi ime kompanije, mediji misle da mi želimo da promovišemo sebe. Mislim da su mediji izgubili jasnu sliku šta je vest, a šta nije”. (Predstavnica međunarodne kompanije koja ima strategiju davanja)

37. Motivi za davanja za opšte dobro – PREPOZNAVANJE DRUŠTVENE ODGOVORNOSTI KOMPANIJE JE KORIST KOJU JE VEĆINA KOMPANIJA IMALA OD SVOJIH FILANTROPSKIH AKCIJA, IAKO IM TO NIJE BIO PRIMARNI MOTIV ZA DAVANJA

38. ZA ŠTA I KOME SE NAJVIŠE DAJE, A KOME BI TREBALO NAJVIŠE DAVATI 38

39. Kome se daje, a kome treba davati – POMOĆUGROŽENIMA ZA GRAĐANE JE NEPROIKOSNOVENI PRIORITET • Pomoć ugroženim grupama građani ocenjuju kao oblast koja dobija najviše donacija i koja treba da ih dobija u još većoj meri nego što je to sada (72%), a slede oblasti inkluzije, pomoći ugroženim pojedincima i zdravstvena zaštita (preko 40%) • Veoma mali procenat građana podržava davanja za bilo koju oblast izvan humanitarne pomoći i zdravstvene zaštite: nauku (9%) zaštitu sredine (8%), infrastrukturu (5%), sport (5%) očuvanje kultune baštine (4%), zagovaranje dobrih odnosa između etničkih grupa (2%) • Siromašni, bolesni i osobe sa invaliditetom su grupe za koje se po oceni građana najviše daje i za koje treba najviše davati, posebno kada su u pitanju deca (preko 40%). • Veoma mali procenat građana podržava davanja za obrazovne institucije (3%), ekološke organizacije (1%) i kulturne organizacije (1%)

40. Pomoć ugroženim grupama i pojedincima ocenjuje se kao oblast koja dobija najviše donacija i koja treba da ih dobija, još u većoj meri nego što je to sada

41. Siromašni i bolesni su grupe za koje se po oceni građana najviše daje i za koje treba najviše davati, posebno kada su u pitanju deca.

42. Kome najviše pomažu kompanije – KOMPANIJE POMAŽU VEĆI BROJ OBLASTI, ALI JE HUMANITARNA POMOĆ NAJČEŠĆA OBLAST DAVANJA • I kompanije učesnice istraživanja koje imaju praksu davanja, do sada su najviše pomagale oblast humanitarne pomoći, 71% (24 od 34 kompanije) • Ali većina je pomagala i oblast inkluzije (59%), formalnog obrazovanja (56%), sporta (56%), kulture i umetnosti (56%) i ekologije (53%) • Kompanije su najmanje pomagale Evropske integracije (15%), organizacije civilnog društva (18%) i oblast ljudskih prava (18%) • I ciljne grupekoje su kompanije najviše pomagale su socijalno ugrožene grupe stanovništva (68%), deca i mladi bez roditeljskog staranja (62%), talentovani učenici i studenti (62%) i osobe sa invaliditetom (59%), a manje obrazovne i kulturne institucije i ekološke organizacije

43. I kompanije su najviše pomagale oblast humanitarne pomoći, ali je većina pomagala i oblast inkluzije, obrazovanja, sporta, kulture i umetnosti i ekologije

44. I ciljne grupe koje su kompanije najviše pomagale su socijalno ugrožene grupe stanovništva, deca i mladi bez roditeljskog staranja i osobe sa invaliditetom, ali i talentovani učenici i studenti

45. SPREMNOST ZA PODRŠKU ORGANIZACIJAMA I INSTITUCIJAMA 45

46. Spremnost na podršku organizacijama i institucijama –CRKVA, POJEDINAČNE INICIJATIVE I MEDIJI IMAJU NAJVEĆU PODRŠKU • Građani su najspremniji da podrže crkvu (48%), pojedinačne inicijative (46%) i medije (44%) • Građani su najmanje spremni da podrže kompanije (državne 23%, privatne 18%). • Nešto više od trećine građana (36%) spremno je da podrži organizacije civilnog društva i fondacije civilnog društva • Spremnost na podršku svim organizacijama smanjila se u odnosu na 2009. godinu, a najveći pad je u slučaju organizacija civilnog društva, sa 48% 2009. godine, na 36% 2012. • Samo 17% građana čulo je za termin finansijske zadužbine. Posle objašnjenja čemu one služe ove (izgradnja fondova koji bi obezbedili održivost organizacija civilnog društva), 21% građana reklo je da bi bilo spremno da ih podrži.

47. Građani su najspremniji da podrže crkvu, pojedinačne inicijative i medije, a najmanje kompanije

48. STAVOVI PREMA ORGANIZACIJAMA I FONDACIJAMA OCD 48

49. Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – GRAĐANI SU NEINFORMISANI I NEPOVERLJIVI • Građani su malo upoznati sa načinom rada organizacija civilnog društva u oblasti filantropije. • Blizu polovine građana (43%) nije sigurno šta su to zapravo organizacije civilnog društva. • Postoji mnogo sumnje u transparentnost funkcionisanja OCD. • Građani su nešto bolje upoznati sa fondacijama civilnog društva, ali i ta znanja su ograničena i prilično površna. • Nešto više od trećin građana (39%) čulo je za neki od fondova koji pomažu akcije za opšte dobro.

50. Stavovi prema organizacijama i fondacijama OCD – GRAĐANI SU NEINFORMISANI I NEPOVERLJIVI Najpoznatija fondacija je „Fond Vlade Divac“. Ova fondacija bila je među prvima na umu polovini građana koji su čuli za fodacije, odnosno svakom petom građaninu u ukupnoj populaciji Još dve fondacije izdvajaju se po većoj vidljivosti od ostalih: Fondacija B92 (navodi je spontano 27% onih koji su čuli za fondacije, odnosno svaki deseti građanin ukupne populacije) i Fondacija Novak Đoković (koju navodi 19% onih koji su čuli za fondacije, odnosno 7% ukupne populacije). U odnosu na 2009. godinu, spontana poznatost fondacije B92 se udvstručila, pre svega zahvaljujući akciji „Bitka za bebe“.