Raimo Vuorinen, Ph.D. Koordinator RrEPOGjJ (ELGPN) Finski Institut za istraživanje u obrazovanju

1. Veštine upravljanja karijerom (VUK) kao jasna oblast kompetencija u opštem obrazovanju – implikacije prakse,usmeravanja i razvojne politike tokom života Raimo Vuorinen, Ph.D. Koordinator RrEPOGjJ (ELGPN) Finski Institut za istraživanje u obrazovanju Univerzitet Jyväskylä, Finska Međunarodna konferencija o ekonomskoj nauci u obrazovanju na Kosovu 17-18. septembar 2013, Priština, Kosovo

2. Teme za diskusiju • Karijera? • Proširenje paradigme o “usmeravanju tokom celog života” • Opcije integracije “veštine upravljanja karijere u opštem obrazovanju” • Zaključci i reflekcije • … • O više informacija oko politike Evropske Unije o usmeravanju tokom života, posetite stranicu ispod: • http://elgpn.eu

3. Karijera? Izbor karijere Izgradnja karijere

4. Promena paralelne paradigme? Glas ponuđača: Obrazovanje i obuka Savetovanje u karijeri i usmeravanje u karijeri Glas korisnika: Učenje tokom celog života Razvoj karijere Zajednički-razvoj karijere?

5. Ograničavanje usmeravanja tokom celog života? • Kakve? Aktivnosti: na primer, ponuda informacija, saveta, savetovanja, procene, nastave, zastupanja. • Za koga/Sa kim? Za sve građane/sa svim građanima. • Kada? U bilo kojem uzrastu ili vremenu u njihovom životu. • Fokus? Vršenje izbora u životnom smislu za učenje i posao. Osposobljavanje za upravljanje učenjem i karijerom. • Karijera? Individualne putanje učenja, rada i drugih okolnosti, gde se ovi kapaciteti ili kompetencije uče i primenjuju. • Gde? Obrazovanje, obuka, zapošljavanje, zajednica, privatni život. • Rezolucija Saveta Ministara Evropske Unije iz 2004 godine o usmeravanju tokom celog života.

6. Razvoj politika i ponuda usluga usmeravanja u karijeri tokom celog života se filtrira preko kulture, ekonomskih uslova i politike u svakoj državi …. LLG policydevelopment and service provision arefilteredthrough culture, economic and politicalsituations in each country…. LLG policydevelopment and service provision arefilteredthrough culture, economic and politicalconditions in each country….

7. Ekonomski i socijalni razvoj Očekivani rezultati usmeravanja tokom celog života u različitim nivoima? Efektivnost sistema obrazovanja i tržišta rada Rezultati učenja individualnih veština u upravljanju karijerom

8. Individualne koristi usmeravanja Rezultati nastave • Veći pristup učenju i obuci • Veće učešće u učenju i obuci • Poboljšanje stope zadržavanja učenika u obrazovanju i na obuci • Bolji nivo obrazovanja i obuke kao i veština na visokom nivou • Poboljšanje motivacije a samim tim i nivoa obrazovanja i obuke Efekti učenja • Veći nivo zarade/plate preko dobivanja visoke kvalifikacije

9. Ekonomske koristi usmeravanja Ekonomski rezultati • Veći nivo učešća u zapošljavanju • Nići nivo nezaposlenosti • Posedovanje najboljeg radnog mesta preko motivacije koja se dobija na poslu • Jača radna snaga koja reaguje i koja je fleksibilna • Poboljšanje verovatnoće zapošljavanja indivudua. Ekonomskiuticaji • Višlji nivo zarade/plate • Poboljšana produktivnost

10. Socijalne koristi usmeravanja Socijalni rezultati • Povećano samopouzdanje/poverenje • Dodatno blagostanje koje doprinosi zdravstvenoj koristi celog društva • Smanjenje kriminala i hladnog ponašanja • Višlji nivo socijalnog uključenja/obuhvaćanja Socijalni uticaji • Smanjenje izgubljene dobiti i niske produktivnosti preko izgubljenog obrazovanja i obuke • Smanjenje socijalne sigurnosti, javnih zdravstvenih trođkova i druge javne potrošnje.

11. Vašnost veština i različitih sposobnosti tokom zapošljavanja diplomiranih sa visokim obrazovanjem – ukupan broj Veoma važno Važno Nevažno Nimalo važno Veštine timskog rada Specifične sektorske veštine Veštine komunikacije Kompijuterske veštine Sposobnost prilagođavanja i delovanja u novim situacijama Dobre veštine u čitanju/pisanju Analitičke veštine i veštine rešavanja problema Veštine planiranja i organizovanja Veštine donošenja odluke Veštine u brojkama/ciframa Veštine u stranim jezicima Eurostat (2010) Flash EB No 304 – Employers’ perception of graduate employability Eurostat (2010) Flash EB nr. 304 – Percepcija Poslodavaca povezana sa zapošljenjem diplomiranih Q3.2 Molimo vas, imajte na umu da su veštine i sposobnosti u smislu njihovog značaja tokom zapošljavanja diplomiranih sa visokim obrazovanjem po vašim kopanijama Baza: Sve kompanije, ukupan %

12. Evropski okvir ključnih kompetencija za učenje tokom celog života 1. Komunikacija na maternjem jeziku; 2. Komunikacija na stranom jeziku; 3. Kompetencije u matematici i osnovne kompetencije u nauci i tehnologiji; 4. Digitalna kompetencija; 5. Učiti kako se uči; 6. Socijalne i građanske kompetencije; 7. Smisao za inicijativu i preduzetništvo; 8. Kulturna svest i izražavanje.

13. Mere za promovisanje mogućnosti zapošljavanja (Eurofound 2012) Put u pravcu zapošljavanja Mere intervencije pre nego što se faktor rizika dogodi Mere koje imaju za cilj da vrate mlade u obrazovanje iili obuku Mere olakšavanje tranzicije ka zapošljavanju Mere (obuke) koje imaju za cilj povećanje zaposlenosti mladih Mere pomoći grupama sa poteškoćama koje su određene na poslu Mere koje imaju za cilj sprečavanje ranog napuštanja školovanja Mere koje imaju za cilj reintegraciju učenika koji rano napuštaju školovanje. Mere koje obezbeđuju Verovatnoću zaposlenosti mladih Mere za izbacivanje prepreka u praksi logistici kao i stimulacije za zapošljavanje. Mere koje olakšavaju prelaz iz škole na zapošljenje MERE KOJE IMAJU ZA CILJ UNAPREĐENJE ILI REFORMU USLUGA KOJE SU NA RASPOLAGANJU MLADIMA.

14. Ključne kompetencije i indikatori Podrška u: Veštinama upravljanja karijerom tokom celog života kao ključna kompetencija tokom doživotnog učenja. Socijalne kompetencije Stručne kompetencije Lične kompetencije

15. Veštine upravljanja karijerom tokom celog života (VUKTCŽ) • “Veština upravljanja karijerom se naziva jednom raznolikošću kompetencija koje obezbeđuju konstruktivne načine za pojedince i grupe da se okupe, analiziraju, sintetizuju i spontano organizuju informacije o obrazovanju i stručnosti, kao i veštinama kako bi se donele i sprovele odluke i faze u tranziciji.” (ELGPN 2010)

16. Elementi VUKTCŽ (Sultana 2011) Lični izbor i veštine • Znanje o sebi, samo ocenjivanje, donošenje odluka, prelazi, rad u raznolikom kulturnom okruženju. Veza između obrazovanja i rada • Kursevi i slobodna radna mesta, zahtevi, istraživanje karijernih mogućnosti, naučene veštine. Tržište rada • Prava i dužnosti na poslu, jednake mogućnosti, vrednovanje različitih stilova života.

17. Opcije sprovođenja usmeravanja(Zelloth 2009)

18. Slučaj: Sprovođenje usmeravanja u okviruopšteg obrazovanja u Finskoj

19. OBRAZOVNI SISTEM FINSKE 1) Dodatna 10-ta godina je dobrovoljna, koja nudi učenicima jednu mogućnost kako bi poboljšali svoje ocene i razjasnili planove za svoju karijeru. 2) Obrazovanje i stručno osposobljavanje ponuđeno u srednjim višim i stručnim školama (uključuje najmanje šest meseci obuke radnog osposobljavanja) kao i u formu praktične obuke. Odrasli mogu da steknu stručne kvalifikacije sa srednjim višim obrazovanjem a isto tako i putem testa kompetencija. 3) Ministarstvo obrazovanje je izdalo dozvolu za diplomske post-univerzitetske programe nekolicini univerziteta primenljivih nauka. 4) “Stručni početak” je opcionalna godina nakon uključenja u obrazovanje od 2007 godine. 3) 5 4 3 2 1 4 UNIVERZITETI PRIMENLJIVIH NAUKA 3 2 1 UNIVERZITET STRUČNE I SPECIJALIZOVANE KVALIFIKACIJE RADNO ISKUSTVO DALJE STRUČNE KVALIFIKACIJE 2) 3 2 1 3 2 1 OPŠE OBRAZOVANJE SREDNJE I VIŠE OBRAZOVANJE I STRUČNA OBUKA U SREDNJEM I VIŠEM RADNO ISKUSTVO 1) 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 A r s i m i i D e t y r u e sh e n OSNOVNO OBRAZOVANJE PRED OSNOVNO OBRAZOVANJE UZRAST GODINE ŠKOLOVANJA

20. Obrazovno i stručno usmerenje kao katalizator promena i reformi škola u Finskoj • Inkluzivno obrazovanje 70-tih i srednje obrazovanje 80-tih godina • Karijerno obrazovanje je integrisano u novom nacionalnom nastavnom planu i programu kao obavezan predmet za učenike. • Obuka konsultanata /savetnika sa punim radnim vremenom u školi. • Podrška u sprovođenju novog sistema • Tumačenje novog sistema učenicima, roditeljima kao i drugim nastavnicima • Informacije povezane sa novim mogućnostima na tržištu rada • Snažan politički kosenzus o dodatnoj vrednosti savetovanja u školama

21. Obrazovno i stručno usmerenje kao katalizator promena i reformi škola u Finskoj (2) • Prelaz u pravcu individualnih nastavnih plana i programa tokom 90-tih godina • Prelaz iz centalizovanog upravljanja na regionalno upravljanje • Osovni nacionalni nastavni plan – lokalne adaptacije • Više opcionalnih mogućnosti za učenje od strane učenika • Veća saradnja između institucija na srednjem nivou • Osnivanje univerziteta primenjenih nauka • Ekonomska recesija 90-tih godina – smanjenje budžeta za obrazovanje • Povećanje zahteva za usluge usmerenja/orijentacije -> razvoj međuresurnih aktivnosti

22. Usmerenje u zakonodavstvu Zakoni o inkluzivnom obrazovanju, za srednje više i stručno obrazovanje: • Učenici i studenti imaju pravo na usmereno i stručno obrazovanje u toku svakog radnog dana u školi. • Karijerno usmeravanje/obrazovanje o karijeri kao jedan obavezan predmet u rasporedu učenika – određen fond časova koji su izdvojeni za aktivnosti koje su povezane sa karijerom.

23. Usmerenje u zakonodavstvu (2) Uredbe o inkluzivnom obrazovanju, za srednje više i stručno obrazovanje: • Savetnici učenika/studenata vode brigu o stručnom usmeravanju i obrazovanju • Saradnja sa radnim životom-mogučnost korišćenja vremena za radna iskustva • Usmeravanje i savetovanje u razredu, mogućnost posedovanja lične konsultacije.

24. Državna uputstva o pružanju usluga u usmerenom obrazovanju i karijernom obrazovanju 2003 – 2004- sveobuhvatno i srednje obrazovanje • Strateški i operativni plan za pružanje savetovanja • Redovno ocenjivanje proizvedenih usluga • Sveobuhvatni pristup • Savetnik učenika, svaki nastavnik i direktor mora shvatiti usluge (odgovornosti) savetovanja • Saradnja mnogih profesija – grupa eksperata (verske nege itd...) • Ciljevi novog uputstva nastavnog plana • Podsticanje rasta i ličnog razvoja • Promovisanje razvoja studijskih veština kao i pružanje pomoći kod teškoća u učenju • Savetovanje i upućivanje učenika u usmerenom i stručnom obrazovanju

25. USMERENJE U SEKTORU OBRAZOVANJA(Kasurinen 2008) UPUTSTVO NASTAVNOG PLANA: • Psiho-socijalna podrška i socijalne usluge učenika • Savetovanje o veštinama studiranja, kao i učenja • Savetovanje o karijeri TRANZICIJA DALJE PRAĆENJE U DALJEM OBRAZOVANJU Srednja viša škola Fleksibilne opcije Sveobuhvatno obrazovanje Put individualnog studiranja Stručna škola U RADNOM ŽIVOTU ILI DALJEM OBRAZOVANJU 1 6 9 Nastavnici razredne nastave Savetnici karijera Savetnici grupa Izbori, odlukerrja SARADNJA SA ŽIVOTOM U RADU

26. Političke implikacije Izrada i ponuda obuke – razvoj VUK-om • ”Nastavni plan je više sredstvo nego pravilo” Obuka nastavnika • Ovlašćenja za podršku ravaca individualnog učenja Obuka karijernih praktikanata • Kompetencije za sprovođenje usluga i dizajniranje usluga Obuka rukovodioca i upravnika u obrazovanju • Mrežno upravljanje/rukovođenje Različiti kanali u sprovođenju • Integrativna uloga informacione tehnologije i komunikacije (ITK)

27. Šest važnih faktora u razvoju i sprovođenju politike VUK-a • Propisi VUK-a su inkorporirani u obrazovanju i zakonodavstvu o radu. • Održivo finansiranje aktivnosti VUK-om • Prihvatanje uticajne platforme komunikacije, koja se fokusira na formulisanju i sprovođenju politike VUK-i • Izrada i sprovođenje politike VUK kao kratkoročni i dugoročni proces, koji se planira i koji je postepen • Sprovođenje politike podrške od strane zdravog razvoja i sadržaja, sprovođenje stručnih usluga, kao i bolje obučavanje osoblja • Nadgledanje procesa sprovođenja politike VUK.

28. Zaključci • Usmereni sistemi sa funkcijom pravog poboljšanja efikasnosti i efektivnosti u obrazovanju, obuci i tržištu rada (niskim nivoom napuštanja škola, većom produktivnošću, bavljenjem nedostacima u veštinama i uvođenjem novih polja nadležnosti) • Uloga i fokus usmeravanja tokom celog života u ovom aspektu se treba široko prihvatiti! • Usmeravanje tokom celog života kao jedno pravo građanina i kao jedan element društvenog ugovora.

29. Hvala vam! Za više informacija, molimo vas kontaktirajte: Raimo Vuorinen, Hulumtues i Lartë, Ph.D. Koordinator i RrEPOGjJ-së (ELGPN) Instituti Finlandez për Hulumtim në Arsim P.O. Box 35 FI-40014 Universiteti i Jyväskylä Telefoni. +358-50-3611909 Fax +358-14-617418 email: raimo.vuorinen@jyu.fi www: http://elgpn.eu/ Skype: vuorai