Download
1 / 22
251 likes | 640 Views
TEORIJA FIZIČKOG VASPITANJA. Predavanje 5. Doc.dr Mara Kerić. Osnovni cilj fizičke aktivnosti. Pokretom i kretanjem poboljšati i unaprediti čovekovo zdravlje. Kretanje je životna potreba čoveka. Bez pokreta (kretanja), nema života. Čovek koji se ne kreće, oboljeva, atrofira, umire.
E N D
TEORIJA FIZIČKOG VASPITANJA Predavanje 5 Doc.dr Mara Kerić
Osnovni cilj fizičke aktivnosti • Pokretom i kretanjem poboljšati i unaprediti čovekovo zdravlje. • Kretanje je životna potreba čoveka. • Bez pokreta (kretanja), nema života. • Čovek koji se ne kreće, oboljeva, atrofira, umire.
Biološke potrebe za održavanje života su: • Kiseonik • Voda • Energija • Mišićna aktivnost
Mišićna aktivnost • Samo mišićna aktivnost i ljudski rad u potpunosti i istovremeno angažuju sve velike sisteme organizma i aktiviraju brojne fiziološke procese • Ni jedan lek ne može zameniti uticaj mišićne aktivnosti na organizam.. • Pokretom, motoričkom aktivnošćču, podstiču se pozitivna psihička stanja.
Osnovne komponente kretanja • Upravljačka (nervni sistem) • Mišićna (mišićni sistem) • Morfološka (morfološka obeležja) • Energeska (stvranje i korišćenje energije)
Vrste kretnih aktivnosti • Monostrukturalne ciklične • Monostrukturalnr aciklične • Polistrukturalne aciklične • Polistrukturalne složene aktivnosti • Polistrukturalne estetske aktivnosti
Monostrukturalne ciklične • jedna struktura koja se stalno ponavlja (trčanje, biciklizam, plivanje, veslanje...). • Monostrukturalnr aciklične • jedna kretna struktura se povremeno ponavlja (streljaštvo, dizanje tegova, bacanje koplja skok u vis). • Polistrukturalne aciklične • više kretnih struktura koje se povremeno ponavljaju (boks, mačevanje džudo...).
Polistrukturalne složene aktivnosti • veći broj struktura kretanja i izmena acikličnih i cikličnih sadržaja, sporetske igre sa loptom (košarka, fudbal, rukomet, odbojka, vaterpolo...). • Polistrukturalne estetske aktivnosti • veći broj kretanja i izmena acikličnih i cikličnih sadržaja sa akcentom na estetsko izražavanje pokretom (ritmička gimnastika, umetničko klizanje, ples...)
Antropološka obeležja • Antropološki status = skup antropoloških obeležja • Zdravstvena obeležja • Sociološka obeležja • Konativna obeležja (osobine) – crte ličnosti • Morfološka obeležja (sposobnosti) • Motorička obeležja (sposobnosti) • Funkcionalna obeležja (sposobnosti) • Kognitivna obeležja (sposobnosti)
Ljudi se razlikuju po antropološkim obeležjima i zato tokom vežbanja i izvođenja motroričkih kretnji, treba slediti sledeće principe: • Individualizacija i postupnost opterećenja • Precizno planiranje i programiranje kretnih procesa • Homogenizacija vežbaonih grupa
Zdravstvena obeležja • Informacije o zdravstvenom stanju. • Informacije se odnose na sisteme organizma koji neposredno učestvuju u kretanju.
Sociološka obeležja • Status (pozicija) pojedinca u grupi. • Objektivno vrednovanje vrednosti i sposobnosti pojedinca unutar grupe. • Ovaj aspekt definišu odgovori na pitanja: • Ko najbolje igra(vežba), sa kim najbolje sarađujes, ko je najbolji itd.
Konativne osobine • Konativna obeležja (osobine) – crte ličnosti. • U velikoj meri su genetski uslovljene • Značajno određuju uspešnost u motoričkim aktivnostima, posebno kod motivacije i psihološke stabilnosti. • Motoričkim aktivnostima moguće je pozitivno uticati na konativne osobine
Morfološka obeležja • Osobine koje određuju telesnu građu čoveka. • Izuzetno su važne u izvođenju motoričkih aktivnosti. • Postoje četiri morfološke dimenzije: • Longitudinalna dimenzionalnost • Transferzalna dimenzionalnost • Obim i masa tela (voluminoznost) • Potkožno masno tkivo
Longitudinalna dimenzionalnost-rast kostiju u dužinu. • Najčešće mere: telesna visina, dužina ruke, dužina noge, sedalna visina... • Nasledno je determinisana. • Motoričkim aktivnostima nije moguće uticati na ovu dimenzionalnost. • Transferzalna dimenzionalnost-rast kostiju u širinu. • Najčešće mere: širina(dijametar) kolena, lakta, ručnog zgloba, skočnog zgloba, sirina karlice. • Nasledno je determinisana. • Motoričkim aktivnostima je moguće u manjoj meri uticati na ovu dimenzionalnost.
Obim i masa tela (voluminoznost). • Najčešće mere: telesna masa, obim nadlaktice, podlaktice, natkolenice, podkolenice... • Genetski je delimično uslovljena. • Motoričkim aktivnostima moguće je u velikoj meri uticati na ovu dimenzionalnost. • Potkožno masno tkivo-označava količinu potkožnog masnog tkiva u organizmu. • Najčešće mere: kožni nabor trbuha, leđa, nadlaktice... • Genetski je delimično uslovljena. • Motoričkim aktivnostima moguće je u velikoj meri uticati na ovu dimenzionalnost.
Motoričke sposobnosti • Sposobnosti neophodne za izvođenje bilo koje kretne aktivnosti. • Merljive su. • Na njih utiču fiziološki i anatomski faktori, genetski potencijal, visina motoričke informisanosti(znanja), morfološke karakteristike, energetski potencijal, kognitivne sposobnosti i konativne osobine. • Sobzirom na složenost motoričkih sposobnosti, najteži zadatak fizičkog vaspitanja je, kako efikasno razvijati ove sposobnosti.
Funkcionalne sposobnosti • Funkcionalne sposobnosti-odgovorne za transport i iskorišćavanje energije u ljudskom organizmu (’’izdržljivost’’, ’’kondicija’’). • Dele se na: • Aerobne funkcionalne sposobnosti • Anaerobne funkcionalne sposobnosti
Aerobne funkcionalne sposobnosti • Sposobnost organizma da dopremi i potroši maksimalnu količinu kiseonika za dugotrajan mišićni rad. • Genetski je delimično uslovljena. • Zavisi od fizioloških pokazatelja( biohemijska sposobnost iskorišćenja kiseonika u ćelijama, respiratornog kapaciteta...). • Moguće je u većoj meri uticati na razvoj ove sposobnosti putem fizičke aktivnosti. • Razvija se dugotrajnim, cikličnim aktivnostima, malog i umerenog intenziteta.
Anaerobne funkcionalne sposobnosti • Sposobnost organizma da maksimalno iskoristi neanaerobne izvore energije za kratkotrajniji mišićni rad bez prisustva kiseonika. • Genetski je delimično uslovljena. • Anaerobna sposobnost javlja se kada je mišićni rad takvog intenziteta da nije moguće osigurati dovoljno energije iz aerbnih procesa(takozvani kiseonički dug). • Moguće je uticati na razvoj ove sposobnosti putem fizičke aktivnosti velikog intenziteta-intervalne metode rada.
Kognitivna sposobnosti • Intelektualne (mentalne) sposobnosti - sposobnosti snalaženja u novonastalim situacijama. • Odnose se na sposobnost prikupljanja, obrade, memorisanja i interpretcije informacija. • Neki od izolovanih kognitivnih faktora: • Brzina percepcije, vizualizacija, verbalno razumevanje, logičko zakljičivanje, numeričko rezonovanje, pamćenje... • Genetski su uslovljene. • Fizičkim aktivnostima moguce je samo u manjoj meri uticati na neke vidove kognitivnih sposobnosti. • Za uspečnost fizičkim aktivnostima, naročito u sportskim igrama, posebno je važna tzv. motorička inteligencija- sposobnost procene prostorno vremenskih odnosa i simultane obrade kinestetičkih informacija.
