INDIVIDUALNI SPORTOVI U PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA 1 PLIVANJE

1. INDIVIDUALNI SPORTOVI U PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA 1PLIVANJE Prof. dr Zlatko AHMETOVIĆ, Doc. dr Bojan MEĐEDOVIĆ (bojan.medjedovic@tims.edu.rs)PLESPredavačSlađana IVANIŠEVIĆFOLKLORPredavačMiodrag LONIĆ

2. INDIVIDUALNI SPORTOVI U PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA 1PLIVANJE Predavanja: utorak od 10.00h do 10.45h (Učionica br. 2) Vežbe: utorak i četvrtak od 13.00h do 14.30h (bazen na Klisi)

3. INDIVIDUALNI SPORTOVI U PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA 1PLES Predavanja i vežbe: sreda od 13.00h do 14.30h... FOLKLOR Predavanja i vežbe: sreda od 15.00h do 16.30h...

4. INDIVIDUALNI SPORTOVI U PROCESIMA VASPITANJA I OBRAZOVANJA 1PLIVANJE Literatura: TEORIJA PLIVANJA Zlatko Ahmetović i Ivan Matković Novi Sad, 1995 (Nalazi se u biblioteci tims.-a) PowerPoint prezentacije sa predavanja (Na sajtu fakulteta, download centar) SWIMMING FASTEST Ernest W. Maglischo, Human Kinetics 2003 FITNESS SWIMMING Emmett Hines, Human Kinetics, 2008.

5. Praktičan deo (bazen)

6. Struktura predmeta (PLIVANJE) • Broj sati nastave: 1+4 – utorak 10.00h -10.45h predavanja i utorak i četvrtak 13.00 -14.30h vežbe • Cilj predmeta: • Voda kao specifična sredina • Sticanje znanja o plivanju, tehnikama plivanja, okreta i startova. • Postupci obuke neplivača. • Poznavanje procedura učenja i ispravljanja grešaka prilikom učenja tehnika. • Spašavanje na vodi.

7. Način ocenjivanja • Redovnost i aktivnost na predavanjima – 15 • Redovnost i aktivnost na vežbama – 30 • Seminarski rad – 4* • Ukupno – 49 bodova. • Ispit • Praktičan deo ispita – 40 (četiri tehnike, svaka po 10 bodova)* • Usmeni deo ispita * – 11 (pravo na usmeni deo ispita se ostvaruje polaganjem sve četiri tehnike!!!!) • Ukupno 100- maksimalan broj poena

8. Ocene • Prelazna ocena – Ocena 6 (51 – 60 poena) • Ocena 7 (61 – 70 poena) • Ocena 8 (71 – 80 poena) • Ocena 9 (81 – 90 poena) • Ocena 10 (91 – 100 poena)

9. Nastavne jedinice • Uticaj vode na organizam čoveka • Biomehanika i plivanje • Obuka neplivača • Slobodna tehnika (pravilna tehnika plivanja) • Startovi i okreti u slobodnoj tehnici • Najčešće greške u slobodnoj tehnici • Leđna tehnika (pravilna tehnika plivanja) • Startovi i okreti u leđnoj tehnici • Najčešće greške u leđnoj tehnici • Prsna tehnika (pravilna tehnika plivanja) • Startovi i okreti u prsnoj tehnici • Najčešće greške u prsnoj tehnici • Delfin tehnika (pravilna tehnika plivanja) • Startovi i okreti u delfin tehnici • Najčešće greške u delfin tehnici • Spašavanje na vodi...

10. UTICAJ VODE NA ORGANIZAM ČOVEKA Doc. dr Bojan Međedović FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM 2012.

12. REHABILITACIJA U VODI • 1990 - većina novijih centara za rehabilitaciju, ili terapijskih tretmana u svom sastavu imaju i bazene ili okruženja za terapiju vodom... • Mnogi postojeći centri za rehabilitaciju – renovirani, obogaćeni sadržajima koji podražumevaju terapiju uz pomoć vode... • Javni bazeni – korišćenje u terapeutske svrhe...

13. Mnoge profesionalne organizacije – uloga u uspostavljanju normi i preduslova za rehabilitaciju i vežbanje u vodi • The Aquatic Physical Therapy Section of the American Physical Therapy Association – 1992 godine (Judy Cirullo and Richard Ruoti) • 2005 godine analiza terapije u vodi je završena – neophodna znanja, veštine, sposobnosti za terapeute koji su specijalizirali to usmerenje...

14. Programi i sadržaji vežbanja u vodi • Mnogo programa – svaki centar nudi jedinstven program u zavisnosti od sadražaja koje nude, demografskih obeležja, okruženja • Neki centri – u okviru bolnica ili drugih medicinskih ustanova, rekreativnih centara • Porodični tretmani... • Odrasli... • Tretmani sa medicinskim i rekreativnim sadržajima!

16. Indikacije i prednosti programa vežbanja u vodi • Svaka sredina u kojoj se vežba – prednosti i mane! • Za osobe kojima je ulazak u vodu jedini izbor prilikom odabira terapeutskih tretmana – prednost je velika... • Kontinuitet u kardio-vaskularnom treningu kod povređenog sportiste... • Sportisti (osobe) koji teže oporavku posle povrede ili operacijem, uz potrebu za smanjenjem opterećenja zgloba – idealni uslovi u vodi...

17. Prilikom utvrđivanja benefita vežbanja u vodi – optimalnije je utvrditi potrebe i ciljeve svake individue pojedinačno, pre nego specifičnih kategorija za rehabilitaciju • osobe sa više ciljeva koriste vodu kako bi optimizovali dejstvo vežbi • osobe koje učestvuju u rehabilitacionom programu ističu vodu kao dobro dopunsko sredstvo vežbama na suvom • vežbe u vodi nisu pogodne za sve osobe sa multiple sclerosis ili nakon operacije leđa... • Artritis kolenog zgloba – nije pogodan za sve osobe

18. Generalno – osobe kod kojih je prisutan napredak kroz programe u vodi i osobe kod kojih je neophodan rad u vodi • Rasterećenje zgloba, ili zglobova iz bilo kojih razloga – benefiti boravka u vodi (potisak) • Razlog za rasterećenje zgloba – patološka stanja, povrede ili slabost mišića...sva stanja koja dovode do nemogućnosti pokreta protiv gravitacije

19. Kod nas... • U zavisnosti od konfiguracije bazena programi rehabilitacije moraju se prilagoditi uslovima • Struktura bazena, ulaz i izlaz, dubina, tamparatura vode (vazduha) – razliliči za trenažne procese i rehabilitaciju • Bez odgovarajućeg prilaza bazenu... • Temperatura vazduha... • Obezbeđen prostor...

20. Kontraindikacije i ograničenja za učestvovanje u programima vežbanja u vodi • Iako se bazen čini kao idealno mesto za većinu ljudi koji se nalaze u procesu rehabilitacije, to nije slučaj za sve individue • Mnoga ograničenja – odnose se na osoblje i uslove, pre nego na karakteristike pacijenata • U većini slučajeva – ograničenja koja se odnose na aktivnosti na suvom ista su kao i za aktivnosti u vodi

21. Apsolutna ograničenja – nestabilna srčana stanja, nestabilni vitalni znaci, nekontrolisana hipertenzija ili dijabetes... • Ponašanja koja dovode u pitanje bezbednost klijenta, osoblja, ili drugih pacijenata, fobija od vodene sredine, nestabilna medicinska stanja... • Otvorene rane, inficirane rane, gastrointestinalna stanja, povraćanje, ili ostali kontaminirani fluidi, prissutnost temperature... • Strah – bazeni bez držača, sa turbulentnom vodom, udaljenim osobljem... • Hidrostatički pritisak na grudni koš – plućne bolesti, postpolio sindrom, povrede kičme... • Infekcije uha, urinarnog trakta, kože...

22. FIZIČKA SVOJSTVA VODE • Termičko delovanje i hidrostatički pritisak vode • Termičko delovanje – specifični toplotni kapacitet vode je veliki, a koeficijent toplotne provodljivosti je relativno nizak (znatna apsorcija i sporo odavanje toplote) • Oko 25 puta veća toplotna provodljivost od vazduha

23. Prema Cordesu • Tabela 86 strana tamno plave knjige

24. Hidroterapijske procedure – termičko delovanje jače je na podlaktici i šaci, nego na potkolenici i stopalu (pri istom intenzitetu nadražaji se slabije podnose na gornjim ekstremitetima) • Prokrvljenost veća na šakama nego na stopalima (podkolenice za oko 50% od potkolenica) • Razlika između maksimalne vazokonstrikcije i maksimalne vazodilatacije na prstima i šakama je veća nego na stopalima • Reaktivnost krvnih sudova kože i mišića veća i brža na gornjim nego na donjim ekstremitetima • Tople procedure deluju sporije i blaže na donje ekstremitete (manje opterećenje srca i krvotoka) • Hladne procedure manje agresivne na donje ekstremitete

25. Hidrostatski pritisak • Mehaničko delovanje vode – hidrostatski pritisak vode • Hidrostatski pritisak raste sa visinom verikalnog rastojanja između površine vode i površine tela • 10 metara dubine → pritisak od 2 atmosfere... • 30 do 50 cm → 1/20 deo atmosfere...

26. Hidrostatski pritisak – pražnjenje perifernih vena i limfnih sudova, povećanje perifernog otpora krvotoku, i povećanje količine krvi u centralnim venama • U vodi – povećanje pritiska u šupljim venama (5-12 cm vodenog stuba) → Direktno opterećenje srca (bez dodatnih refleksnih termički uslovljenih vazomotornih reakcija) – imati u vidu kod hroničnih srčanih bolesnika!!! • Naglo pražnjenje kade (a ispitanik je još u njoj) – kolapsa usled naglog smanjenja pritiska na periferiji i u šupljim venama... • Hidrostatski pritisak – povećan pritisak na dijafragmu i grudni koš, a time do smanjenja vitalnog kapaciteta, otežane inspiracije, uz olakšanu ekspiraciju

28. Potisak i otpor vode • Arhimedov zakon • Hidrodinamički pritisak • Hidrodinamički potisak • III Njutnov zakon • Čovek zaronjen u vodu do vrata teži onoliko, koliko su teški glava i vrat iznad vode (minimalna opterećenost donjih zglobova...) • Vežbe stajanja i hodanja kod pacijenta čiji antigravitacioni mišići donjih ekstremiteta nisu u stanju da savladaju težinu trupa (ocena mišićne snage 2), ili nisu u mogućnosti izvođenja aktivnih potpomognutih vežbi. • Voda → vežbe olakšanja – ali i vežbe otežanja...

29. Mehaničke draži – podvodna masaža, povećavanje i modifikovanje delovanja termičkih draži • Hemijske draži (balneoterapija) – pojačavanje termičkih i mehaničkih draži SPA tretmani – minerali u vodi (sodijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe). Artritis, bolesti kože, fibromyalgia

30. Fiziološko delovanje vode korišćene u hidroterapiji • Delovanje vodenih procedura je veoma složeno • Voda – draži koje deluju na kožu izazivaju reakciju i preko zloženih refleksa deluju na centralni i vegetativni nervni sistem kao i na druge organe • Ljudska koža – kapilari (1/3 do ¼ ukupne krvi) • Delujući preko vode temičkim, mehaničkim i hemijskim nadražajima, kao i njihovom uzajamnom kombinacijom – moguće je putem raznih regleksa uticati na stanje i funkciju pojedinih organa, sistema i celokupnog organizma

31. Različita temperatura kože i vode – predavanje ili oduzimanje toplote telu • Temperaturna razlika deluje kao draž na nervne završetke u koži (razlika veća, nadražaj jači i fiziološke reakcije izraženije) • Plivanje u hladnoj vodi... • Kritična temperatura vode... • Vreme provedeno u hladnoj vodi... • Mehanizam utapanja...

32. Hladna voda – najjače reakcije (dvofazna) • Koža prvo pobledi (vazokonstrikcije uglavno kapilara) • Ukoliko procedura traje kratko, kapilari se proširuju, povećana količina krvi prolazi kroz njih, dolazi do hiperemije i crvenila kože • Ukoliko procedura potraje duže, dolazi do pasivne hiperemije kože (paraliza vazomotora) i do usporenja cirkulacije uz pojavu cijanoze i hladnoće kože.

33. Prednosti kratkog boravka u hladnoj vodi: Povećanje belih i crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina, povećanje razdražljivosti senzitivnih i motornih živaca, povećanje razrdažljivosti poprečno-prugaste muskulature. Tonizirajuće dejstvo na muskulaturu se povećava hladnim tuševima, snažno trljanje ili pljeskanje • Prilikom dužeg boravka – smanjuje se razdražljivost, gubi se mišićna elastičnost, pri pokretima se javljaju spazmi, hipetermija...

34. Hidrotermalne procedure • Kupke, polivanje, obloge (vlažne komprese), vlažna uvijanja... • Kupke – prema površini kože: opšte kupke i lokalne kupke • Prema temperaturi: hladne, sveže, indiferentne, tople, vruće • Najčešće se primenjuju vruće, a ređe hladne kupke • Vruće lokalne – oko 15 minuta, kod reumatičkih i posttraumatskih stanja, bolova u maloj karlici • Hladne lokalne – koriste se kod kongestija , distorzije skočnog zgloba, 10 minuta • Naizmenične kupke – vruća voda (40 stepeni) oko 4 minuta, pa hladna voda (10 stepeni) oko 1 minut, ukupno 5-7 puta i završava se u toploj vodi → poremećaj periferne cirkulacije, reumatskih oboljenja, promrzlina, posle preloma kosti, kontuzija...

35. Viskoznost vode i vežbe snage • Voda kao ’’promenljiva’’ sredina – uslovi u kokoj je otpor jednak primenjenoj sili (otpor vode jednak soli mišića) • Mogućnost preopterećenja tolerancije mišića se smajuje u vodi • Mogućnost promene brzine kretanja – za razliku od izokinetičkih sprava (ljudski pokreti su po prirodi promenljivi, pa je funkcionalne zahteve lakše ostvariti prilikom vežbanja u vodi)

36. Vežbe snage u vodi – jedino ograničenje predstavlja mobilnost zgloba koji je aktivan • Sprave za vežbanje – pokreti u tri ravni • Vežbanje u vodi – pokret funkcionalniji (bolja nervno-mišićna adaptacija na aktivnosti svakodnevnog života) • Resistive devices...

37. Dodatne prednosti vežbanja u vodi • Fleksibilnost – povećanje obima pokreta u vodi • Kooperativni pokreti ekstreniteta – simetrično pokreti povređenog i nepovređenog zgloba • Kardio-respiratorne forma –brže uključivanje u vežbanje nakon povreda (trčanje u dubokoj vodi 83-89% od VO2max na suvom; maximum HR 89-95% u odnosu na vrednosti na suvom) • Mišićna izdržljivost – važnija sposobnost u održavanju optimalne pozicije kičme tokom svakodnevnih aktivnosti (ponavljajuće vežbe niskog intenziteta...) • Socijalni, emocionalni, psihološki benefiti terapeutskih tretmana u vodi...

39. Povrede kukova, kolena i skočnog zgloba • Zglob kolena – nekoliko težina tela • Vežbe u vodi do struka (40%) i grudi (60%) • Operacija ACL – terapija u vodi i na suvom, bez razlika u pasivnoj fleksibilnosti, grupa koja je vežbala u vodi pokazala je manje oticanje zgloba, veći funkcionalni napredak, i veću stabilnost zgloba.

40. Prevencija padova – osobe sa povećanim rizikom od padova i nesposobnošću odražavanja ravnoteže

41. Terapija nakon preloma kosti • 79-ogodišnjak sa prelomom desne ruke (olekranon process) • Stojeći u vodi do ramena, pacijent gura i vuče vodu kroz fleksiju i ekstenziju glenohumeralnog i zgloba lakta, sa trodimenzionalnim otporom • Merenje primenjene sile u poveđenoj i ne povređenoj ruci, tokom perioda rehabilitacije (???)

43. REHIDRATACIJA

45. Plivanje (rekreativno i takmičarsko) • Zablude i mitovi o plivanju... • Plivanje u hladnoj vodi prouzrokuje nagomilavanje masti u organizmu?! Fenomen koji se zove cold-water immersion response koji ima tendenciju da raspoređuje masti usled potrebe za izolacijom. Međutim, čim se aktivnost uspostavi dolazi do povećanja temperature. Većina bazena – povećanje temperature tela i ko najmršavijih plivača. La Manch (13 stepeni) – plivači značajno troše masti tokom plivanja. Inteziteti i trajanje – metabolizam masti.

46. 2. Plivanje u horizontalnom položaju dovodi do manjeg HR u odnosu na ostale sportove i to ne dovodi do manjih zahteva?! Potapanje u vodu smanjuje količinu rada srca koje ne mora da pumpa krv protiv sile gravitacije (smanjenje HR u mirovanju). Međutim, to nema uticaja kada se počne sa plivanjem. Intenzitet i trajanje – zahtevi koji nisu manji u odnosu na ostale sportove!

47. 3. Od plivanja se ogladni?! Istina je da su plivali gladni posle treninga. Ali to važi i za ostale sportove! Pojava gladi posle treninga je više povezana sa temperaturom tela nego sa tipom vežbanja. Ukoliko je temperatura tela znatno iznad temeprature u mirovanju, onda je potreba za hranom manja nakon aktivnosti. Trkači i biciklisti imaju povećanu temperaturu tela duži period, odlažući glad. Plivači provedu određeni deo vremena u cool vodi nakon intenzivnog treninga kako bi smanjili temperaturu tela...

48. Zdravlje plivača