Dr žavni razlog i stanje državne nužde

1. Državni razlog i stanje državne nužde

2. Ko je usitinu suveren? • “Suveren je onaj ko odlučuje o vanrednom stanju?” (Karl Šmit) • Paradoks suverenosti: suveren je istovremeno izvan i unutar pravnog poretka. Odnosno, suveren je onaj koji ima pravo da suspenduje pravo. Odnosno, suveren koji je uključen u pravni poredak ima pravo da sebe isključi iz tog poretka. Taj suvereni iskorak suverena naziva se vanrednim stanjem. • Filozofija decizionizma – suština političkog leži u sposobnosti da se ‘prelomi’ i donese odluka

3. Definicija državnog razloga • Državni razlog (raison d`état) predstavlja onu izvornu i nezaobilaznu svrhu koju nalaže državna nužda u kojoj se zarad opstanka same države, ili očuvanja i uvećanja njene moći, mora pogaziti pravda ili neka druga moralna vrednost. • Državni razlog, posredovanje između gole sile (kratos) i poptuno moralnog delanja (ethos).

4. Primer (Linkoln o ropstvu, 1862) • “Moj najviši cilj u ovoj borbi je da sačuvam Uniju, a ne da sačuvam ili da uništim ropstvo. Kada bih mogao da sačuvam Uniju bez oslobođanja ijednog roba, ja bih to učinio, i kada bih mogao da je sačuvam oslobađajući sve robove, ja bih to učinio; i kada bih mogao da je sačuvam oslobađajući neke, a druge ostavljajući po strani, ja bih to učinio. Ono što činim u pogledu ropstva i crne rase, činim zato što verujem da to pomaže očuvanju Unije; i ono od čega se uzdržavam, uzdržavam se zato što verujem da to ne bi pomoglo očuvanju Unije.”

5. Makijaveli o državnom razlogu • Odnos između necessita (nužde) i virtu (vrline). Vrlina se sastoji u sposobnosti da se preduzme kako dobro, tako i zlo za spas države. Nužda je ta koja u sposobnom vladaocu razgoreva vrlinu. • “Kada je u pitanju spas domovine, otpada svako razmišljanje o pravdi i nepravdi, o dobroti i okrutnosti, o slavnom i neslavnom ponašanju, već zanemarujući svaki obzir, treba slediti onu odluku koja joj spasava život i čuva slobodu.”

6. Rimska diktatura • Prvi pravno uređeni oblik stanja državne nužde jeste rimska diktatura, koja je počivala na načelu Salus populi, suprema lex. • Obeležja: a) uvodi se u trenutku ozbiljne i neposredne opasnosti od spoljnog napada ili unutrašnje pobune; b) Senat utvrđuje postojanje takve opasnosti; c) vlast se poverava licu izvan kruga redovnih nosilaca vlasti; d) diktatura je ograničena na vreme trajanja opasnosti, a najduže 6 meseci.

7. Ovlašćenja diktatora • u zakonodavstvu – da suspenduje, ali ne i da menja zakone ili donosi nove; • u egzekutivi – da komanduje legijama i održava red u Rimu, ali ne i da razrezuje poreze, troši državne prihode i objavljuje rat, bez prethodne saglasnosti Senata; • u pravosuđu – da sudi za krivična dela koja ugrožavaju bezbednost države i gde osuđeni nemaju pravo žalbe (provocatio).

8. Moderne države • Savremene države svojim ustavnim normama uređuju stanje državne nužde, tako što propisuju ovlašćenja nosilaca državne vlasti u vanrednom, odnosno ratnom stanju (npr. martial law – USA) • U takvom stanju ne samo da se, po pravilu, veća vlast stavlja u ruke egzekutive, već se i neka temeljna ljudska prava i slobode ograničavaju ili privremeno suspenduju

9. Član 15, stav 1, propisuje: “U doba rata ili druge javne opasnosti koja preti životu nacije svaka visoka strana ugovornica može da preduzme mere kojima se stavljaju van snage njene obaveze po ovoj Konvenciji, i to u najnužnijoj meri koju zahteva situacija, s tim da takve mere ne budu u neskladu s njenim drugim obavezama prema međunarodnom pravu.” Stav 2 precizira koje se odredbe Konvencije ne mogu ni u takvim izuzetnim prilikama staviti van snage – čl. 2 (pravo na život, “izuzev u odnosu na gubitak života zbog zakonitih ratnih akata”), čl. 3 (nečovečno ili ponižavajuće postupanje), čl. 4, st. 1 (zabrana držanja u ropstvu ili ropskom položaju) i čl. 7 (zabrana retroaktivnosti krivičnopravnih odredbi) Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

10. Zloupotreba stanja državne nužde • najveća opasnost po jednu državu i vrlo često uvod u permanentni teror • Istorijski primeri: a) revolucionarni teror jakobinaca b) nacistički teror

11. Revolucionarni teror jakobinaca • Komitet javnog spasa, Dekret o sumnjivima, itd. • Vrhunac je odredba tzv. prerijalskog dekreta, koji je sačinio Robespjer, u kojoj se kaže: “Neprijatelji revolucije jesu oni koji – bez obzira kojim sredstvima, i pod kojom formom se skrivaju – pokušavaju da stanu na put revoluciji i sprečavaju učvršćenje republike. Taj zločin treba kazniti smrtnom kaznom. Dokazi koji su potrebni za osudu, jesu sva saznanja, pribavljena na ma koji način, koja mogu da o krivici uvere jednog prijatelja slobode, sposobnog za ocenjivanje zločina. Norma, po kojoj ima da se određuje osuda, jeste savest sudije, koga prosvetljuje ljubav za pravednsot i domovinu; njen cilj je javno dobro i uništenje neprijatelja domovine.”

12. Nacistički teror • za deset meseci od dolaska na vlast 1933. godine: • 4. februara odredba predsednika Rajha o zaštiti nemačkog naroda daje nacionalsocijalističkoj partiji prednosti nad drugim partijama; • posle paljenja Rajhstaga, za koje se okrivljuju komunisti, donose se Odredbe o zaštiti naroda i države; • nakon pola godine od preuzimanja vlasti donosi se zakon o raspuštanju partija; • 1. 12. 1933. se donosi Zakon o osiguranju jedinstva naroda i partije, u kojem se NSDAP naziva “nosiocem nemačke državne misli” i formalno se dovodi u neraskidivu vezu sa državom, jer zamenik Firera i šef SA postaju po službenoj dužnosti članovi vlade Rajha;