Kvalitetno obrazovanje za Rome: Zaustavljanje kruga socijalnih nejednakosti

1. Kvalitetno obrazovanje za Rome: Zaustavljanje kruga socijalnih nejednakosti Mihai Surdu Fond za obrazovanje Roma Beograd, 2. jun 2009.

2. Kvalitet obrazovanja Faktori koji određuju kvalitet obrazovanja: • a) resursi za obrazovanje (nastavni plan i program, udžbenici, školske zgrade, infrastruktura, itd.) • b) obrazovni procesi (nastava, organizacija učionice) • c) ishod obrazovanja ili postignuća učenika

3. Segregacija u školi i kvalitet obrazovanja Negativne posledice koje su povezane sa segregacijom u obrazovanju: • Niži standardi nastavnog plana i programa • Loši uslovi školske infrastrukture u romskim školama i nedostatak školskih objekata/prostorija • Prenatrpanost • Nedostatak kvalifikovanih prosvetnih radnika za discipline koje pružaju profitabilne veštine kao što su jezici i IT • Niska očekivanja prosvetnih radnika u pogledu romskih učenika • Nedostatak poverenja roditelja u školske institucije i kao posledica toga nisko angažovanje u školskim aktivnostima

4. Pristup obrazovanju i kvalitet obrazovanja (1) • Dva blisko povezana pitanja kada se radi o segregaciji u školi i učionici • Napuštanje škole i neupisivanje u školu su racionalan izbor jer je segregirana škola lošeg kvaliteta • Empirijska istraživanja pokazuju da je, u skoro svim slučajevima, segregacija u školi pitanje kvaliteta u pogledu tri pomenute komponente • Empirijska činjenica su fiktivne škole, segregirane romske škole koje postoje samo na papiru, gde su i učitelji i učenici odsutni većinu školskog vremena • Ove škole daju učenike koji ne stiču osnovne veštine pisanja i čitanja čak i u ciklusu nižeg srednjoškolskog obrazovanja

5. Pristup obrazovanju i kvalitet obrazovanja(2) • Ove škole, umesto da nadomeste socijalnu ugroženost, one je povećavaju, rade na nastavljanju kruga socijalnih nejednakosti koje imaju za cilj da transformišu romsku etničku grupu u nižu klasu • Učenici koji završe segregirane škole niskog kvaliteta, čak i ako dobiju diplome ne mogu dobiti dobro plaćene poslove jer im nedostaju veštine • Segregacijom škola obrazovni sistemi u regionu reprodukuju socijalnu strukturu u kojoj su mnogi smešteni na najnižim nekvalifikovanim poslovima sakupljanja smeća ili kao sezonski radnici u poljoprivredi ili su zavisni od socijalne pomoći

6. Zašto unapređivanje kvaliteta obrazovanja u segregiranim romskim školama ne uspeva? • Veoma visoki troškovi i nedostatak održivosti tokom vremena • Visok rizik da se segregirane škole opet vrate na niže standarde nakon kraja projekta • Većina novca uloženog u obuku učitelja/nastavnika je izgubljena zbog čestog menjanja zaposlenih • Nepoverenje romskih roditelja zbog duge istorije slabih postignuća u segregiranim školama • Niska očekivanja učitelja/nastavnika i dalje preovladavaju • Stigma koja prati učenike i učitelje/nastavnike u segregiranim školama i dalje ostaje prisutna Iskustva pokazuju da ulaganje u segregirane romske škole ne poboljšava značajno pohađanje škole, ne smanjuje stopu napuštanja škole i ne poboljšava postignuća u školi.

7. Pristup REF-a desegregaciji Visok nivo legitimnosti u romskim zajednicama Održivi pristup boljoj školskoj infrastrukturi, kvalifikovani nastavnici i nastavni plan i program kao u redovnim školama Poboljšanje redovnosti pohađanja nastave od strane romskih učenika i smanjenje napuštanja škole Poboljšanje rezultata romskih učenika u školi kao što to pokazuju rezultati istraživanja u Bugarskoj i Mađarskoj Pozitivan efekat kao rezultat toga što su zajedno sa decom različitih socijalno ekonomskih prilika i kultura Podizanje očekivanja nastavnika u pogledu romskih učenika i njihovih budućih školskih postignuća Izbegavanje stigme zbog raspoređivanja u posebne romske razrede/škole ili u specijalne škole Ekonomska dobrobit za društvo od ranih investicija u integrisano obrazovanje kao što to pokazuju rezultati istraživanja u Bugarskoj i Mađarskoj

8. Evaluacija projekata desegregracije u Bugarskoj koji su finansirani od strane REF-a (BHC-REF 2008)

9. Evaluacija OOIH programa, Mađarska, 2005-2007Gabor Kezdi i Eva Suranyi, Centralno-evropski univerzitet CEU

10. Evaluacija OOIH programa, Mađarska, 2005-2007(2) Program OOIH imao je pozitivne efekte na: • Veštine čitanja kod učenika • Upis učenika u srednju školu • Na samopoštovanje učenika, lokus kontrole i koping • Na socijalnu distancu ne-romskih učenika od njihovih romskih vršnjaka (manja distanca) Efekti nisu veliki ali oni su zastupljeni u svim dimenzijama i pozitivni za sve učenike (Rome and ne-Rome, ugrožene i neugrožene) Mehanizmi su složeni • Obrazovanje usmereno na učenike i autonomija učenika su važni Program ponekad (ali ne uvek) prekida negativan efekat na sastav učenika • U mnogim slučajevima rezultati su upečatljivi samo ako udeo Roma ostane ispod 30% • Pokazalo se da inter-rasni kontakt uvek povećava toleranciju ne-Roma

11. Šta je još potrebno van obrazovnog sistema? • Pravni pristup zabrane segregacije izgleda ne daje očekivane rezultate sam po sebi, ako nije praćen aktivnim romskim civilnim društvom koje će se baviti ovim pitanjem na nivou zajednice • S druge strane, kada romski NVO postanu implementatori mera desegregacije, njihova uloga i kapacitet da budu kritički glas su smanjeni • Mediji treba da budu viđeni kao potencijalan uticajan akter u smanjenju socijalne distance i promeni mentalnih obrazaca kako bi se pripremio teren za desegregaciju

12. Šta još…?(2) • Pritisci Evropske unije delvali su kao podsticaj kada se države nalaze u pred pristupnoj fazi. Čim uđu u EU taj pritisak nestaje. • Novi pritisak na države članice za ubrzavanje i povećanje obima procesa desegregacije treba da se ogledaju u uslovima vezanim za trošenje strukturnih fondova. • U nacionalnom zakonodavstvu trba da postoje finansijske i administrativne sankcije za osoblje zaposleno u obrazovanju za koje se otkrije da stvaraju situacije u školi i učionici u kojima je prisutna segregacija.

13. Hvala na pažnji! E-mail: msurdu@romaeducationfund.org Website: http://romaeducationfund.hu/