INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA AL F REDA ADLERA

1. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA

2. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA • Rođen u Beču, u siromašnoj jevrejskoj porodici • Kao dete, bolovao je od zapaljenja pluća, rahitisa i kratkovidosti • Adler je bio pripadnik Frojdovog psihoanalitičkog kruga • Ispoljavao je naklonost ka siromašnim i zapostavljenim pripadnicima tzv. nižih društvenih slojeva • Individua je nedeljiva celina, slobodna, ka cilju usmerena, odgovorna za svoje ponašanje • Stil života, životni ciljevi i borba za njihovo ostvarenje su određuju ljudski razvoj

3. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA • Osnovno čovekovo osećanje je osećanje inferiornosti, a osnov celokupne motivacije je težnja da se to osećanje inferiornosti prevaziđe • Organska inferiornost – drugi organi pokazuju tendenciju da kompenzuju inferiornost uzrokovanu hendikepom oštećenog organa – kod slepih osoba, neka druga čula razvijena su u većoj meri nego kod drugih osoba

4. 2. Inferiornost složenih psihičkih funkcija Inferiornost jedne sposobnosti nadoknađuje se intenzivnijim razvojem drugih sposobnosti – loš crtač postaje dobar matematičar i time nadoknađuje narušeno samopoštovanje 3. Inferiornost na dečijem uzrastu Dete je samim svojim položajem inferiorno, zbog bespomoćnosti i zavisnosti od starijih. Ukoliko je ono još i lišeno nežnosti, zanemarivano i ismevano, osećanje inferiornost se pojačava

5. OSEĆANJE INFERIORNOSTI • Na koji način/kojim postupcima mogu roditelji uticati na razvoj inferiornosti kod dece? • Kojim repertoarima ponašanja mogu reagovati deca kod kojih je izraženo osećanje inferiornosti? • Na koji način deca mogu ostvariti nezavisnost u odnosu na roditelje?

6. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA • Dete je prisiljeno da pronalazi puteve kojima će povećati svoju nezavisnost u odnosu na odrasle • Uticaj mnoštva faktora: ličnost roditelja, godine roditelja, veličina porodice, odnos među članovima u porodici, prisustvo i godine braće i sestara itd • Uspešni obrasci ponašanja usmereni ka rešavanju problema inferiornosti, ponavljaju se i stabilizuju u trajni repertoar ponašanja –stil života • Izbegavanje osobe da se suoči sa problemom inferiornosti stvara pasivnu, zavisnu ličnost

7. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA • Ako osećanje inferiornosti duže potraje iz njega može da se razvije kompleks manje/niže vrednosti • Ako osoba u borbi sa teškoćama razvije životni stil u kome je važno uspeti i po svaku cenu uspeti i u kojem se sopstvenim potrebama daje primat i ne vodi računa o potrebama drugih, nastaje određeni sklop ličnosti – kompleks superiornosti

8. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA • Adler i pedagoška praksa; razlikuje dve kategorije dece: • Pretežno pasivna deca – neradna, apatična, nemarna.. • Pretežno aktivna deca – sklona dominaciji nad vršnjacima, nestrpljiva, razdražljiva, nemirna, bućna... rizik za poremećaje ponašanja

9. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA • Životni stil – kreativna funkcija individue • Čovek nije pasivni produkt fizičkih i socijalnih uslova, represije...vrlo je odgovoran za svoj razvoj, svoj posebni pravac u težnji za savršenstvom tj prevladavanjem osećanja inferiornosti

10. Seksualnost je značajna za razvoj ličnosti, ali joj Adler daje drugačiji smisao u odnosu na Frojda • Ako dete razvije životni stil u kom preovlađuje spremnost za saradnju, stil u kome su davanje i primanje uravnoteženi, velika je verovatnoća da će taj stil ispoljiti i u odnosu sa partnerom suprotnog pola • Seksualnost može biti prirodan izraz ljubavi partnera, ali može biti i sredstvo u borbi za moć

11. INDIVIDUALNA PSIHOLOGIJA ALFREDA ADLERA • Napravio je korak napred u razumevanju ljudske prirode • Značajno je njegovo nastojanje da shvati socijalne razloge problema koje ima čovek • Prvi ukazivao na potčinjen položaj žena u društvu • Među prvima shvatio da mnoge organske bolesti imaju poreklo u psihičkim tegobama – temelj za psihosomatsku medicinu

12. Adler Versus Freud Za Freuda, čovekova primarna motivacija je seksualno zadovoljstvo; ljudi sliče životinjama i mašinama, vođeni su prirodnim silama koji se teško odupiru Za Adlera, primarna motivacija je samo-perfekcija i jednakost čoveka sa ostalim; ukazuje da su ljudi drugačiji od životinja i mašina jer imaju vrednosti, ciljeve, slobodnu volju...

13. SOCIJALNA REVIZIJA PSIHOANALIZEKAREN HORNAJ I ERIK FROM

14. SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA KAREN HORNAJ • Njena najranija interesovanja vezana su za položaj žene u društvu i izvor ženinih mentalnih teškoća • Žena je zavisna od ljubavi muškarca i njen osnovni strah vezan je za gubitak te ljubavi • Muškarci takođe imaju strepnju, samo je ona maskirana prividnom socijalnom sigurnošću • Osnovna strepnja je univerzalno ljudsko osećanje

15. SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA KAREN HORNAJ • Izvor strepnje je u dečijoj nesigurnosti koja se naročito pojačava u nesređenim porodičnim okolnostima i odnosima • Roditelji koji se ponašaju dominantno, nedosledni su u odnosu prema detetu, postavljaju neodgovarajuće zahteve, hladni su itd – daju krajnji ishod u vidu dečije nesigurnosti • Dete se strepnji prilagođava uglavnom iracionalnim postupcima, ako strepnja potraje, prilagođavanje se javlja u vidu “neurotičarskih potreba”: ka ljudima, od ljudi i protiv ljudi

16. SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA KAREN HORNAJ • Značaj seksualnosti u nastanku neuroze: prvo se javljaju promene u ličnosti koje posle, imaju uticaja na promene u seksualnoj sferi • Izvori konflikata vezani su za međuljudske odnose, pri čemu moralne vrednosti imaju presudan značaj

17. SOCIJALNO ANALITIČKA TEORIJA KAREN HORNAJ • Holistički terapijski model: treba ispitati celokupnu ličnost pacijenta, uzeti u obzir i zdravi deo ličnosti, i oštećene funkcije, fizičke i psihičke osobine, socijalni i materijalni položaj • Mogućnost za oslobađanje od destruktivnih snaga ličnosti vidi se u stalnom povećanju svesnosti o samom sebi • Teorija neuroza: neurotični razvoj nastaje usled udaljavanja od realnog JA – samoidealizacija (ličnost se brani od nepovoljne slike o sebi time što izbegava realnost)

18. UPOREĐENJE psihoanalitički i psihoanalizi srodni terapijski modeli • Frojdov terapijski model: i pacijent i terapeut su pasivni i dozvoljavaju nesvesnom da se ispolji, dajući mu tek po neki podsticaj • Adlerov terapijski model: naglasak je na aktivitetu pacijenta, terapeut ga samo sledi i pomaže mu da se pravilno usmeri • Hornaj: aktivni su i terapeut i pacijent u rešavanju problema koji ima pacijent/osoba koja traži pomoć

19. ERIH FROM

20. ERIH FROM • Rođen u Nemačkoj, u religioznoj jevrejskoj porodici • Njegova porodica doživela brojne izlive mržnje prema jevrejskom stanovništvu • Fromovi duhovni učitelji bili su Frojd i Marks • From: čovek se oseća usamljeno i izolovano jer je odvojen od prirode i drugih ljudi • Osnovno obeležje čovekove egzistencije je paradoks – čovek je kroz istoriju sticao sve veću slobodu, a u isto vreme je postajao sve usamljeniji • Svoj teorijski pristup From naziva dijalektički humanizam

21. ERIH FROM • Čovekovo ponašanje - uzajamno delovanje njegovog socijalnog iskustva, zahteva kulture i bioloških tendencija određenih nasleđem i konstitucijom • Biološki faktori određuju ili ograničavaju tipove odnosa koje je moguće uspostaviti sa drugim ljudima • Tipovi karaktera - rezultat socijalnih, političkih i ekonomskih snaga koje deluju na pojedinca

22. ERIH FROM • Dete kroz razvoj postaje samostalnije u odnosu na roditelje, ali i izolovano i nesigurno. • To stanje neravnoteže aktivira impuls čiji je smer napuštanje svoje individualnosti i uklapanje u svet oko sebe – potčinjavanje spoljnim silama koje samo prividno daju čoveku osećaj sigurnosti • Drugi put – konstruktivno rešenje izgubljene individualnosti - uspostavljanje spontanog odnosa sa drugim ljudima i prirodom, bez žrtvovanja svoje individualnosti

23. ERIH FROM • Ukoliko čovek prihvati put “bekstva od slobode”, umanjuje, privremeno osećanje usamljenosti, ali potpuno gubi svoju slobodu • Ovaj proces je pogodna psihološka osnova za stvaranje, učvršćivanje i trajanje diktature • Ličnost je moguće razumeti samo ako poznajemo određeni društveni sistem jer svaki tip organizacije društva postavlja pred pojedinca specifične zahteve, ističe određene norme i vrednosti i formira određeni tip ličnosti • Ni jedan društveni sistem do sada nije omogućavao čoveku da zadovolji osnovne potrebe

24. ERIH FROM • Koncept autoritarnog karaktera – izgubljena primarna veza sa svetom pokušava se nadoknaditi dominacijom nad drugim čovekom ili potčinjavanjem drugom čoveku. • Nedostatak ličnog integriteta nadoknađuje se stapanjem sa objektom dominacije ili potčinjavanja

25. BIHEJVIORIZAM

26. BIHEJVIORIZAM • Psihološki pravac u kom se ističe zahtev za objektivnošću saznanja • Očiglednost, proverljivost, merenje – osnovni principi sa kojima se pristupa psihološkim problemima • Šta se može objektivno meriti i utvrditi? • Ponašanje koje nastaje kao rezultat podsticanja iz sredine

27. BIHEJVIORIZAM • Preteče bihejviorizma: • Sečenov – psihičko ne postoji kao poseban entitet, o njemu se može zaključiti samo na osnovu ponašanja • Pavlov – osnivač škole više nervne delatnosti – opis objektivnih fizioloških fenomena • Behtjerev – razvio psihološki sistem u kome se kao osnovna jedinica za analizu ponašanja uzima refleksni odgovor

28. BIHEJVIORIZAM • Klasični bihejviorizam – od pojave Votsonovog članka 1913. do 1930.godine • Neobihejviorizam – 1930-1950 • Neo- neobihejviorizam – od 1950 do današnjih dana (Sigmund Koh, 1968)

29. KLASIČNI BIHEJVIORIZAM • Votson: psihologija ne sme da se bavi nemerljivim i nepristupačnim mentalnim procesima, već konkretnim činjenicama, poput ponašanja jedinke • Pojam svesti se odbacuje i zamenjuje ponašanjem kao osnovom psihološkog proučavanja • Subjektivni introspektivni metod zamenjuje se objektivnim metodama posmatranja • Modifikacije u ponašanju nastaju kao rezultat draži iz sredine, S-R šema (stimulus-reakcija) kao osnovna jedinica za psihološku analizu

30. KLASIČNI BIHEJVIORIZAM • Mišljenje – unutrašnji govor, sastoji se u implicitnim, spolja nevidljivim reakcijama govornih organa; senzo-motorno ponašanje govornih organa • Emocije – telesne reakcije, značajne promene organizma u celini

31. KLASIČNI BIHEJVIORIZAM S – R S- stimulus, draž, najčešće fizička energija koja deluje na nervne završetke u senzornim organima. Uslov: energija mora biti u granicama mogućnosti prijema određene vrste energije – raspon prihvatljivih vrednosti, i podešenost čulnog organa za tu vrstu energije R – odgovor organizma, elementarna jedinica ponašanja (kontrakcije mišića, lučenje žlezda) ili celovita radnja ili aktivnost

32. KLASIČNI BIHEJVIORIZAM • Interesovanje za “periferiju organizma” – prijemnike koji su raspoređeni na površini organizma i za lokomotorni aparat (mišići, žlezde, zglobovi, tetive..) koji omogućuje reakciju organizma i najvećim delom se nalazi takođe na površini organizma • Osnovna jedinica ponašanja je refleksnog tipa – bezuslovni i uslovni refleks; složeniji oblici ponašanja svode se na kombinaciju ovih jednostavnijih jedinica

33. SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATA • Ličnost nije ništa drugo nego sistem ponašanja • Ljudska priroda je strogo determinisana spoljašnjim okolnostima • Skinera interesuju veze između ponašanja i sredine koje su jednostavne i zakonite – respodenti i operanti

34. Ljudska priroda • determinisana spoljnim okolnostim • 1.Čovek je hedonista- teži zadovoljstvu i izbegavanju bola • 2.Ponašanje je određeno uticajima sredine • 3.Ponašanje je naučeno i čini ga skup asocijacija

35. SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVNJA OPERANATA • Struktura ličnosti- naučeni oblici respodentnog i operantnog ponašanja • respodentna – izazvana, pasivna reakcija • operantna - emitovana, neizazvana- pod uticajem svog ishoda, potkrepljivača  • Doslednost ponašanja u različitim situacijama - rezultat sličnih uslova koji izazivaju slične reakcije- umesto pojma crte

37. Skinnerova teorija “All we need to know in order to describe and explain behavior is this: actions followed by good outcomes are likely to recur , and actions followed by bad outcomes are less likely to recur.” (Skinner, 1953)

38. SKINEROVA TEORIJA POTKREPLJIVANJA OPERANATA • Zamerka: krajnje uprošćen pristup, eksperimenti koje je izvodio bili su daleko od stvarnosti u kojoj se odvija ljudsko ponašanje

39. NEOBIHEJVIORIZAM • Šema S-R prelazi u S – O – R • Strogo operacionalizovano definisanje svih naučnih pojmova • Pojmovi koji se odnose na unutrašnje stanje imaju status intervenišućih varijabli • Ne upotrebljavaju mentalne pojmove • Naglasak na oblasti učenja ostaje dominantan • Zadržava se Votsonov kriterijum naučne objektivnosti

40. NEOBIHEJVIORIZAM Osnovna jedinica ponašanja nije uslovni refleks; Pristupa se otkrivanju ponašanja zasnovanim na mnogo složenijim pojmovima: • jačina navike, • potkrepljenje, • nagon, • nagonske draži, • reakcioni potencijal

41. NEO - NEOBIHEJVIORIZAM • Posle 1950. godine, i bihejvioristi počinju da koriste termine poput: percepcije, mišljenja, emocija.. • Nov način određivanja pojmova draži i odgovora • Miler: “funkcionalna bihejvioralna definicija”: odgovor je bilo kakva aktivnost individue ili u individui koja se učenjem može funkcionalno povezati sa nekim prethodnim događajem • Temelji klasičnog bihejviorizma su značajno uzdrmani

42. GEŠTALT PSIHOLOGIJA

43. GEŠTALT PSIHOLOGIJA • Geštalt - nemačka reč, oblik ili forma • Pojam geštalt označava jedinstvenu celinu, koja ima karakteristike koje su drugačije od njenih sastavnih delova i koja se ne može svesti na jednostavan zbir elemenata ili delova od kojih je sastavljena. • Karakteristike te celine nije moguće objasniti karakteristikama pojedinih elemenata ili njihovim jednostavnim sumiranjem.

44. GEŠTALT • Rečenica je primer geštalta jer ima karekteristiku značenja koju ni jedna pojedina reč ili slovo u njoj nemaju. • Neka muzička kompozicija je primer geštalta jer njene karakteristike su zvuk i melodija koju ni jedna pojedina nota nema.

45. Wertheimer: primetio je da brzo ponavljanje sleda čulnih podražaja koji miruju, npr nizovi svetlosnih podražaja, stvaraju iluziju pokreta • Percepcija pokreta predmeta koji miruju poznata je kao fi-fenomen (optička iluzija). • Ukoliko se podražaji ponavljaju određenim prostornim i vremenskim sledom dobiće se utisak prividnog kretanja, jer podražaji prelaze prag kada mogu biti percipirani odvojeno

46. Dvesijalice jedna pored druge koje se naizmenično pale i gase određenom brzinom. Dobija se utisak prividnog gibanja, odnosno kretanja svetlosti, iako sijalice miruju. Lampice na božićnoj jelki, čini nam se da se svetlost kreće u krug oko jelke iako se lampice ustvari pojedinačno pale jedna za drugom. Na fi fenomenu zasniva se i doživljaj kretanja na filmu!

47. Na temelju ovih nalaza, javilo se pitanje šta mi ustvari vidimo, ako ne vidimo ono što u stvari postoji? • Wertheimer: kada gledamo, mi ne vidimo svaki element zasebno, već vidimo celinu a ona ne sadrži samo elemente već i odnose među njima • Objekti koji imaju značenje, kao što su drvo, knjige, sto, pas ...vide se kao takvi, ne doživljavaju se odvojeno kao tačke, linije, boje i drugi elementi od kojih su sastavljeni. • Sami nadopunjujemo praznine kako bi dobili celovit i smislen lik

48. GEŠTALT PSIHOLOGIJA • Gestalt psihologija dolazi do punog izražaja u okviru gestalt terapije. • Polazi se od stava da je ukupni doživljaj struktura kvaliteta za sebe, te da postoji dinamičko jedinstvo polje ličnosti-okolina • Osnovni cilj gestalt terapije je da se postigne puna svest pacijenta o sebi, svojim sposobnostima i svojim problemima. Osnovni je oblik gestalt terapije grupna psihoterapija

49. GEŠTALT PSIHOLOGIJA • Celina je važnija od delova • Doživljaji se ne sastoje od perceptivnih elemenata, koji se struktuiraju u određene sadržaje, ponašanje se ne može svesti na puku kombinaciju refleksa ili uslovljenih reakcija • Psihičke fenomene možemo razumeti samo ako ih posmatramo kao organizovane, struktuirane celine

50. KONCEPT ZAVRŠAVANJA POSLOVA Zdrava osoba ce kompletirati najveci broj svojih životnih situacija kojima je obuhvaćena i u kojima je učestvovala Manje zdrava licnostće verovatno vući kroz život “kuglu i lanac”čitavog mnoštva “nezavršenih poslova” To moze biti bilo šta, što je ličnost ostavila nekompletirano na svesnom ili nesvesnom nivou (nezavršene situacije iz detinjstva,sa prethodnim partner/kom itd)