PRAVO AKCIONARA

1. PRAVO AKCIONARA Dragana Draganac

2. Pravo akcionara preduzeća da otkupe celokupnu emisiju novih akcija • Preduzeće, odnosno njegov upravni odbor, može doneti odluku da se emituju nove akcije, koje mogu kupiti samo postojeći akcionari. • Odluka mora sadržati: • ukupnu vrednost nove emisije; • obrazloženje razloga za emisiju; • rok do koga se postojeći akcionari mogu identifikovati u knjigama preduzeća i odlučiti da li prihvataju to pravo (date of record, najčešće iznosi 20 dana). U tom periodu, promet postojećih akcija se odvija rights-on, tj. sa pravom. Posle ovog datuma, promet akcija se odvija ex-rights, tj. bez prava i dolazi do sniženja cene akcija; • rok do koga se akcije moraju otkupiti (rok dospelosti prava, koji iznosi nekoliko meseci). • Ponudom prava preče kupovine postojećim akcionarima se zadržava nepromenjena proporcija vlasništva, tj. ne dolazi do razvodnjavanja vlasništva i prinosa akcionara.

3. Pravo akcionara preduzeća da otkupe celokupnu emisiju novih akcija • Vlasnik prava može: • da iskoristi pravo, kupovinom akcija po povlašćenoj ceni (S); • da proda pravo; • da ne iskoristi pravo, odnosno da dozvoli da ono propadne. • Rukovodstvo preduzeća donosi važne odluke: • cena po kojoj postojeći akcionari mogu kupiti dodatne akcije (subscription price). Kupovna cena je najčešće niža od tekuće cene akcija za 15-20% , koliko iznosi diskont; • broj prava, neophodnih da bi se kupila jedna akcija.

4. Pravo akcionara preduzeća da otkupe celokupnu emisiju novih akcija • Ukupna potrebna sredstva, tj. ukupna vrednost emisije, je unapred poznata. Podelom te vrednosti sa kupovnom cenom dobijamo broj akcija koje treba emitovati i prodati. • Kada se ukupan broj postojećih akcija podeli sa brojem akcija, koje će biti emitovane, dobiće se broj prava potrebnih za kupovinu jedne akcije. • Numerička ilustracija: Preduzeće “XY” ima emitovanih 10.000 običnih akcija, koje se prodaju o tekućoj tržišnoj ceni od 140 dinara po akciji. Potrebe za dodatnim kapitalom iznose 287.500. Kupovna cena novih akcija (subscription price) iznosi 115 dinara. • Dakle, potrebno je emitovati 2.500 novih akcija (287.500 / 115). Deljenjem postojećeg broja akcija brojem novih akcija dobijamo broj prava, koji iznosi 4. (10.000 / 2.500). Ako postojeći akcionar poseduje 3 prava, on će, na finansijskom tržištu, morati da kupi još jedno pravo, da bi mogao da kupi još jednu, dodatnu, akciju.

5. Vrednost prava • S obzirom da je kupovna cena novih akcija utvrđena ispod tekuće tržišne cene prethodno emitovanih akcija (u primeru 115 je manje od 140), pravo ima svoju teorijsku vrednost, odnosno pretpostavljenu buduću tržišnu vrednost. U periodu, u kome se promet akcija odvija sa pravom, one se prodaju po određenoj tržišnoj ceni (140). Međutim, posle isteka tog roka, one se prodaju bez prava i tržišna cena će biti manja za vrednost prava, jer, njihovim sticanjem i držanjem, akcionari ne dobijaju pravo kupovine novih akcija po povlašćenoj kupovnoj ceni (115, u primeru). • Nastavak numeričke ilustracije: Date of record (rok prihvatanja prava) iznosi 20 dana, rok dospeća prava iznosi 60 dana, kupovna cena se može promeniti i iznositi 110 dinara.

6. Vrednost prava • Teorijska vrednost prava: gde su: • Rw = teorijska vrednost prava (u periodu sa pravom); • Mw= tržišna cena akcije u istom periodu; • S = kupovna cena akcije; • N = broj prava, potrebnih za kupovinu jedne akcije. • U brojiocu formule se javlja N + 1, jer se tada promet akcija obavlja sa pravom, pa možemo, na osnovu N posedovanih akcija, da, po povlašćenoj ceni, kupimo još jednu akciju.

7. Vrednost prava • Nastavak numeričke ilustracije: Teorijska vrednost prava, u našem primeru, iznosi: (140 – 115) / (4 + 1) = 5. • Posle datuma prihvatanja prava, tržišna cena obične akcije se smanjuje za teorijsku vrednost prava, i može se izračunati pomoću sledeće formule: • U konkretnom primeru, Mc = 140 – 5 = 135. • Međutim, akcionari, koji su se odlučili da prihvate pravo, u periodu nakon prihvatanja prava, imaju pravo, koje vredi 5 dinara, i akciju, koja vredi 135 dinara, tako da, u zbiru, ponovo imaju 140 dinara. • Rc = teorijska vrednost prava, u periodu kada držaoci akcija više ne mogu steći ovo pravo, tj. u poeriodu kada se promet akcija odvija bez prava (ex – rights). (Rc = Rw ) • Rc = (Mc – S) / N. Primećujemo da, u brojiocu formule, više nema jedinice, jer se sada promet akcija odvija bez prava (ex – rights), te nema mogućnosti da se, na bazi N posedovanih akcija, stekne jedna nova.

8. Vrednost prava • Na konkretnom primeru, možemo uočiti da je teorijska vrednost prava ostala nepromenjena, i iznosi: Rc = (135-115) / 4 = 5. • Pravom se može trgovati na organizovanoj berzi u kratkom periodu, koji, u našem primeru, iznosi 60 dana. • Ako se pravo ne iskoristi, akcionar će pretrpeti gubitak od 5 dinara po jednom pravu, ili ukupno 20 dinara, za 4 prava. Njegove 4 akcije će vredeti 540 dinara (=4*135), umesto 560 dinara (=4*140), koliko su vredele ranije. • NAPOMENA: Ukoliko bi tržišna vrednost akcija pala ispod povlašćene kupovne cene (subscription price, koja, u našem primeru, iznosi 115 dinara), pravo neće biti iskorišćeno, jer bi tada ulagač pretrpeo gubitak. (Neće kupovati novu akciju po kupovnoj ceni od 115, ako na tržištu kapitala ona vredi manje).

9. Vrednost prava • Grafička ilustracija: Cena akcije pre i posle prihvatanja prava. • Nastavak numeričke ilustracije: Ako se preduzeće odluči da utvrdi nižu kupovnu venu nove akcije, odnosno 110, umesto 115 dinara, onda je vrednost prava: Rw = (140 – 110) / (4 + 1) = 6 dinara. Tržišna cena akcije posle datuma prihvatanja prava će se smanjiti, i iznosiće: Mc = 140 – 6 = 134. • Dakle, vrednost, sa kojom će akcionar raspolagati, će ostati nepromenjena, samo će se promeniti relativni odnos između cene akcije i teorijske vrednosti prava, koja će biti 134:6, umesto ranije 135:5.

10. Faktori koji utiču na uspeh emisije sa pravom • Smatra se da je ovaj oblik emisije akcija uspeo ako približno 90% prava bude iskorišćeno. • Faktori koji utiču na uspeh emisije sa pravom: • vrednost nove emisije; • kupovna cena (S), odnosno visina diskonta; • očekivana rentabilnost ulaganja; • rok dospelosti (kraći rok- manja verovatnoća da će doći do značajnih kolebanja na finansijskom tržištu).