1 / 75

UPRAVNO PRAVO

I. DEO. POJAM UPRAVE I UPRAVNO PRAVO. TEORIJSKI POJAM UPRAVE. ?ta je uprava? Poku?aj da se uprava defini?e nezavisno od pozitivnog prava i od aktuelnog trenutka. Znacenje reci ?uprava" sinonim ?administracija", ?javna uprava"Pojam upravljanja: organizovana ljudska delatnost u kojem postoji subje

dunne
Download Presentation

UPRAVNO PRAVO

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

    1. UPRAVNO PRAVO I.DEO: POJAM UPRAVE I UPRAVNO PRAVO II. DEO: ORGANIZACIJA UPRAVE III. DEO: UPRAVNA DELATNOST IV. DEO KONTROLA UPRAVE

    2. I. DEO POJAM UPRAVE I UPRAVNO PRAVO

    3. TEORIJSKI POJAM UPRAVE ta je uprava? Pokuaj da se uprava definie nezavisno od pozitivnog prava i od aktuelnog trenutka. Znacenje reci uprava sinonim administracija, javna uprava Pojam upravljanja: organizovana ljudska delatnost u kojem postoji subjekt koji upravlja, objekt sa kojim se upravlja i sadraj (proces) upravljanja:sukcesivne aktivnosti planiranja, organizovanja, naredivanja, koordinacije i kontrole. Upravljanje pretpostavlja vlast da se nametne volja O Upravi govorimo ako se upravljanje vre: 1) organi drave uz pomoc dravne vlasti (autoritativnost) 2) zakonima i drugim propisima je uredena nadlenosti, poslovi i delatnost uprave, i to je 3) cilj uprave i njene delatnosti ostvarivanje javnog interesa poeljnog stanja definisanog propisima drave

    4. FUNKCIONALNI POJAM UPRAVE Odredivanje pojma uprave, polazeci od specificnosti upravne delatnosti (razlikovanje upravne i sudske funkcije!) Negativno odredenje pojma uprave (Oto Majer, Ivo Krbek) Definisanje uprave polazeci od cilja: odravanje pravnog poretka i razvoj kulture (Georg Jelinek) Uprava kao javna sluba (Leon Digi) obuhvata delatnosti van klasicnih dravnih funkcija. Definisanje na osnovu formalnih elemenata vrioca uprave (organa, pravila, akata, kontrole) Definisanje uprave uz pomoc pozitivnog prava uprava je ono to potpada pod specifican upravno-pravni reim (Benoa) Funkcionalni pojam uprave moemo definisati kao kompleksnu delatnost koja se sastoji od izvrenja,sprovodenja i primene zakona i drugih propisa, donoenjem optih i pojedinacnih pravnih akata, vrenjem materijalnih akata i radnji, uz posedovanje dravne vlasti, kao i vrenje drugih autoritativnih i neautoritativnih strucnih poslova ukljucujuci organizaciju javnih slubi i pruanje javnih usluga, koja podlee specificnom reimu upravnog prava i koja kao svoj rezultat ima ostvarivanje funkcija i zadataka drave.

    5. ORGANIZACIONI POJAM UPRAVE Odredivanje pojma uprave, polazeci od specificnosti organa koji vri upravnu funkciju delatnost. Neki autori osporavaju mogucnost definisanja uprave u organizacionom smislu: Skup dravnih organa koji vre upravnu delatnost Specificnosti upravne organizacije: Pojam organizacije. Tako, upravu u organskom smislu moemo definisati kao sloenu organizaciju, ciji je primarni cilj vrenje upravnih funkcija delatnosti, koji se ostvaruje vrenjem zadataka i poslova od strane ljudi sa specificnim pravima i obavezama i statusom, koricenjem odgovarajucih materijalnih sredstava u okviru specificne organizacione strukture i sa odredenim stepenom samostalnosti u odnosu na druge organizacije u dravi.

    6. POZITIVNO-PRAVNI POJAM UPRAVE Definisanje uprave polazeci od vaecih pravnih normi u jednoj dravi Ustav (clan 136), Zakon o dravnoj upravi, Zakon o Vladi ,Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o odredivanju nadlenosti APV, Statut APV Prema pozitivnom pravu Srbije, uprava u funkcionalnom smislu jeste: 1. izvrenje i primena zakona i drugih optih akata Narodne skuptine, Vlade, skuptine i izvrnih organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave donoenjem optih akata, donoenjem pojedinacnih akata kojima se reava o pravima i obavezama fizickih i pravnih lica, vodenjem javnih evidencija i izdavanjem javnih isprava, vrenjem upravnih radnji; 2. priprema nacrta zakona, propisa i drugih akata Vlade, kao i nacrta propisa i drugih akata koje donose skuptina i izvrni organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave; 3. razvojni poslovi; 4. pracenje stanja o raznim oblastima i predlaganje mera za unapredivanje stanja; 5. staranje i nadzor nad javnim slubama; 6. inspekcijski nadzor; 7. prikupljanje i analiza podataka, pripremanje izvetaja i drugi slicni strucni poslovi. Upravu u Srbiji cine ministarstva, posebne organizacije i organi uprave u sastavu ministarstva, kao organi dravne uprave; zatim organizacione celine u okviru drugih dravnih organa, koji kao svoju redovnu delatnost vre pojedine poslove drave uprave (slube Vlade, sudska uprava); pokrajinski sekretarijati i direkcije, kao pokrajinski organi uprave; te optinska, gradska uprava i uprava glavnog grada Beograda, kao organi uprave jedinica lokalne samouprave.

    7. UPRAVA I DRAVA Princip podele dravne vlasti Uprava je najveci deo dravnog aparata Neposredno vrenje dravnih funkcija, odravanje pravnog poretka, obezbedivanje javnog interesa

    8. Pojam i elementi upravne organizacije Podela i povezivanje, kolektivno vrenje odredenih poslova radi postizanja nekih ciljeva. Elementi organizacije 1. Normativni (cilj), zadatak, poslovi,radnje 2. subjektivni (ljudi), odabir i raspored ljudi za vrenje zadataka. Slubenici, funkcioneri.Metodi rukovodenja autokratsko, demokratsko i liberalno 3. materijalni (tehnicka i finansijska sredstva, informaticka sredstva) 4. strukturalni (organizaciona struktura) relativno trajno organizaciono povezivanje ciljeva, ljudi i sredstava u organe i organizacione jedinice u okviru upravne organizacije. (realnom, personalnom i teritorijalnom principu) 5. statusni (samostalnost), organ nije samostalan u odredivanju svojih ciljeva

    9. Centralizacija - decentralizacija Principi organizacije Centralizacija , upravljanje organizacijom iz jednog centra Podrazumeva upravnu organizaciju koja se sastoji iz upravnih organa koji imaju sedite u glavnom gradu i koji su podredeni centralnom rukovodenju. Dekoncentracija podrazumeva postojanje organizacionih celina van sedita podrucnih jedinica sa stepenom samostalnosti u vrenju poslova ali su hijerarhijski podredeni centralnom rukovodstvu organa. Decentralizacija upravljanje upravnom organizacijom iz vie centara. Podrazumeva takvu organizacionu strukturu u kojoj zadatke uprave obavljaju organi obrazovani van glavnog grada u vie centara i koji primarno za svoj rad odgovaraju lokalnoj politickoj vlasti a ne centralnoj Vladi. Uprava i dalje predstavlja povezani sistem, ali koji nije kruto podreden centralnim organima vlasti. Razvoj i nastanak centralizovane uprave i drave, prednosti i mane centralizacije i decentralizacije.

    10. POJAM LOKALNE SAMOUPRAVE I POKRAJINSKE AUTONOMIJE Pojam: lokalna samouprava i pokrajinska autonomija predstavljaju oblik decentralizacije dravne vlasti kako u politickom (odlucivanje) tako i u upravnom pogledu (vrenje upravne funkcije). Lokalna samouprava: Narociti oblik odlucivanja i upravljanja javnim poslovima u lokalnim zajednicama od strane stanovnika lokalne zajednice ili od strane njihovih izabranih predstavnika Lokalna zajednica: oblik neposredne povezanosti ljudi na osnovu bliskosti stanovanja Jedinica lokalne samouprave: pojedina lokalna zajednica obrazovana zakonom u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava (Glavni grad Beograd, gradovi i optine) Pokrajinska autonomija: Oblik teritorijalne decentralizacije dravne vlasti, odlucivanje i upravljanja javnim poslovima od pokrajinskog znacaja (javni poslovi koji nisu od interesa za celu dravu ali su od interesa za veliki broj povezanih lokalnih zajednica) od strane stanovnike te teritorijalne zajednice, odnosno njihovih demokratski izabranih predstavnika. Poto vecina javnih poslova koje obavljaju lokalna samouprava i autonomne pokrajine spadaju u upravnu delatnost (bez obzira dali ih obavljaju organi uprave lokalne samouprave ili njihovi izvrni organi ili skuptina) lokalna samouprava i pokrajinska autonomija su usko povezane sa funkcijama uprave u dravi.

    11. Upravna javna ovlacenja poveravanje poslova Delatnost uprave, kao dravnu funkciju obavljaju pre svega organi dravne uprave, organi pokrajine i lokalne samouprave (Javna uprava). Medutim upravna ovlacenja mogu da imaju i neki subjekti koji su van dravnog sistema, van organizacije drave: ustanove, organizacije, preduzeca, pa cak i pojedinci. One vre poslove i zadatke uprave kao sporednu delatnost. Zakonsko poveravanje upravnih ovlacenja.

    12. Uprava i pravna drava, legalitet i legitimitet upravnog delovanja Proces podredivanja uprave zakonima je tekovina parlamentarizma i pravom ogranicene dravne vlasti. Pravna drava ima korene u nemackom konceptu Rechtstaat i engleskom principu Rule of law Principi pravne drave-vladavine prava: - Ustavnost i zakonitost - pravicnost i opravdanost propisa - podela vlasti - nezavisno sudstvo - demokratska vlast - Zatita i potovanje ljudskih prava - Pravna sigurnost - civilno drutvo Zakonitost upravnog delovanja (uprava vri delatnost iskljucivo na osnovu zakonskog ovlacenja i akti uprave moraju biti u skladu sa zakonom. Legitimitet opravdanost upravnog delovanja

    13. POJAM UPRAVNOG PRAVA Nastaje podredivanje uprave zakonima Deo pravnog sistema, grana pozitivnog prava, ukupnost pravnih normi koji reguliu upravu i koju uprava primenjuje. Dva shvatanja ue i ire shvatanje autoritativno istupanje. 1. upravno materijalno pravo 2. upravno formalno pravo 3. upravno organizaciono pravo 4. upravno pravo kontrole uprave

    14. PREDMET UPRAVNOG PRAVA Ue i ire shvatanje po uem su to norme koje reguliu vrenje vlasti Ukupnost autoritativnih i neautoritativnih pravnih normi koji reguliu: 1. Organizaciju uprave (nastanak, strukturu, rukovodenje, odnose) 2. Upravnu delatnost (nadzor, reavanje o pravima i obavezama, strucne poslove) 3. Kontrolu uprave (unutranju, sudsku, politicku itd.)

    15. UPRAVNO-PRAVNI ODNOS Drutveni odnos regulisan pravom. Ue i ire shvatanje upravno-pravnog odnosa. Karakteristike: 1. jedna strana je uvek organ vlasti 2. organ vlasti nastupa u svojstvu organa vlasti, jacom voljom. Cesto nastaje jednostrano. Upravno-pravni odnos postoji: 1. Izmedu samih organa 2. Organa i preduzeca, ustanova 3. Organa i slubenih lica, 4. Organa i gradana Karakteristicna obeleja u pogledu Zasnivanje (upravnim aktom ili ex lege) i Prestanka (jednostrano, novim aktom ili aktom drugog subjekta)

    16. Upravno-pravna norma Nema upravno-pravnog odnosa bez upravno-pravne norme, ona regulie upravno-pravni odnos UPN su brojne i rasute, cesto se menjaju Nalaze se u velikom broju propisa razlicite pravne snage Sadrinski cesto neprecizne

    17. Odnos upravnog prava sa drugim granama prava Podela prava na javno i privatno pravo. Javno pravo regulie dravu i javni interes dok privatno imovinsko-pravne odnose. Privatno pravo potoje autonomiju volje subjekata, dok javno jednostrano namece obavezno ponaanje, jedna strana nastupa jacom voljom u pravnom odnosu. Ustavno pravo i upravno pravo Upravno pravo i finansijsko pravo Upravno pravo i radno pravo Upravno pravo i krivicno pravo Upravno pravo i gradansko pravo

    18. NAUKA UPRAVNOG PRAVA Nauka je sistematizovani skup znanja o nekoj pojavi. Pravna nauka je drutvena nauka jer proucava drutvene pojave pravne norme (pravila ponaanja) i odnose koji nastaju primenom normi. Pravna nauka, kao svaka nauka sistematizuje, sintetizuje znanja o nekoj pojavi, izvodi opta pravila i nacela. Upravno pravna nauka kao naucna disciplina proucava, sistematizuje, sintetizuje pravne norme (ukljuciv primenu tih normi) upravnog prava, naucnim metodama. Upravno pravna nauka je pozitivna naucna disciplina jer izucava pozitivno upravno pravo u jednoj dravi. Vetina. Metod izucavanja upravno-pravne nauke: Pravno-dogmatski metod (iznalaenje pravog znacenja pravne norme, tumacenje putem pravila jezika, gramatike, logike) nedovoljan normu posmatra izolovano, znacaj interdisciplinarnog proucavanja prava! Uporedno-pravni metod, metod apstrakicije i konkretizacije, socioloki, psiholoki metod. Pravila logickog zakljucivanja (indukcija i dedukcija), analiza, deskripcija, su metodi sa kojim se dolazi do sinteze znanja i do optih zakljucaka i nacela.

    19. RAZVOJ NAUKE UPRAVNOG PRAVA U EVROPI I SRBIJI Nastanak nauke upravnog prava je vezan za nastanak i razvoj upravno pravnih normi i podredivanje uprave zakonu. Upravno pravna nauka se razvila u Srbiji pod uticajem francuskog, nemackog i auustrijskog upravnog prava. Proucavanje uprave do nastanka upravnog prava se vezuje za nauku o upravi koja se razvila u okviru kameralnih nauka. FR: Dikrok (Ducrocq) Kurs upravnog prava (1862),Okoka (Aucoc) Predavanje o upravi i upravnog prava (1869-1876) Lafarijer (Laferriere) Rasprava o upravnom sudovanju i sudskim tubama (1887-1888), Oriju (Hauriou) Pregled upravnog prava (1892), Digi (Duguit) Preobraaj javnog prava (1913), Boner (Bonnard) Pregled upravnog prava (1926), eza (Jeze) Opti principi upravnog prava (1936), Rolana (Rolland) Pregled upravnog prava (1951), Debaa (Debbasch) Upravno pravo i Ajzenmana (Eisenmann) s delom Kursevi upravnog prava (1983). Medu osnivacima nauke upravnog prava u Nemackoj izdvajaju se F. F. Majer (Mayer) Osnovna nacela upravnog prava (1862), O. Majer (Mayer) Nemacko upravno pravo I-II (1896). V. Jelinek (Jelinnek) Upravno pravo (1928), Volf (Wolf) Upravno pravo (1958), P. Badur (Badura) Opte upravno pravo (1988) i M. Maurer Opte upravno pravo (1988). Austrija: Lorenc fon tajn (Lorenz von Stein) Upravne nauke (1866-1884). A. Merkl Opte upravno pravo (1927) i L. Adamovic (Adamovich) ustrijsko upravno pravo (1924). V. Antonioli (Antoniolli) Opte upravno pravo (1954) i F. Koja Opte upravno pravo (1989).

    20. RAZVOJ NAUKE UPRAVNOG PRAVA U EVROPI I U SRBIJI Srbija: Velika kola: Lazar Voinovic predaje Dravno pravo Licej u Kragujevcu: Pravoslovne studije: Policia Prvi udbenik Jovan Raic (1841) Stojan Markovic: Administracija Kraljevine Srbije (1893) 1905 Velika kola postaje Univerzitet u Bg Pravni fakultet Sl.Jovanovic (1869-1958) , O dravi (1906-1936) Kosta Kumanudi (1874-1962) , Administrativno pravo (1921) Laza M. Kostic, Administrativno pravo Kraljevine Jugoslavije I-III (1933-1939) Toma ivanovic

    21. NAUKA UPRAVNOG PRAVA I NAUKA O UPRAVI Policijska i kameralna nauka, politicka nauka je izucavala upravu pre nastanka upravno-pravnih normi. Predmet proucavanja nauka upravnog prava su primarno upravno pravne norme, pozitivno upravno pravo. Predmet nauke o upravi je sama uprava kao drutvena pojava i organizaciju. Nauka o upravi izucava upravu ne samo i prevashodno sa stanovita upravnog prava nego ire i cilj te nauke je doprinos podizanju efikasnosti rada i delovanja uprave primenom dostignuca organizacionih nauka. Empirijska a normativna nauka. Iako je predmet proucavanja ove dve naucne discipline znacajno razlicit, one se pre svega dopunjuju.

    22. OSNOVNI INSTITUTI UPRAVNOG PRAVA Pravno logicke konstrukcije koje predstavljaju sistematizovane celine pravnih odnosa i pravnih normi. U naem pravnom sistemu to su: UPRAVNA STVAR (pravna stvar u kojoj se reava o pravima i obavezama u pojedinacnom slucaju) UPRAVNI POSTUPAK (zakonom regulisani postupak, redosled radnji i odluka u kojoj se reava neka upravna stvar) UPRAVNI AKT (odluka u upravnoj stvari, rezultat upravnog postupka) MATERIJALNI AKTI UPRAVE (UPRAVNA RADNJA) materijalni akt koju obavlja organ uprave, vodenje evidencije, oduzimanje predmeta) UPRAVNI NADZOR (kontrola primene zakona od strane uprave) UPRAVNI SPOR (sudska kontrola zakonitosti upravnog akta)

    23. IZVORI UPRAVNOG PRAVA Izvor stvaranje prava Vrste izvora oblik u kome se stvara pravo Upravno pravo nema posebne vrste izvora, ali postoje posebna obeleja Obeleja izvora upravnog prava: - raznovrstnost - mnogobrojnost - promenljivost

    24. Ustav kao izvor upravnog prava Ustav Republike Srbije (Sl.Glasnik br. 98/2006) Ustav je prvenstveno posredan ali i neposredan izvor upravnog prava. Posebno znacajne su sledece odredbe Ustava: Clan 4 (Vladavina prava i podela vlasti) Clan 10 (Slubena upotreba jezika i pisma) Clan 35 (Pravo na albu protiv autoritativnih odluka sa kojima se odlucuje o pravu ili obavezi) Clan 56 (Pravo na peticiju organima uprave) Clan 123 (Ovlacenja Vlade prema dravnoj upravi) Clan 136 (poloaj i organizacija dravne uprave) Clan 137 (poveravanje poslova dravne uprave) Clan 138 (Zatitnik gradana) Clan 198 (zasnovanost aut.pojedinacnog pravnog akta za zakonu i sudska provera zakonitosti pojedinacnih pravnih akata)

    25. Zakon kao izvor upravnog prava Najznacajniji izvor prava generalno, posebnost ove vrste izvora se ogleda u sledecem: 1. donosi iskljucivo skuptina 2. donosi se u posebnoj zakonodavnoj proceduri 3. posebna pravila u vezi proglaenja i stupanja na snagu 4. drutveni odnosi, prava i obaveze se iskljucivo reguliu zakonima u ustavnim okvirima Najznacajniji zakoni koji su neposredni izvori upravnog prava: Zakon o dravnoj upravi (2005), Zakon o ministarstvima (2008), Zakon o Vladi (2005), Zakon o optem upravnom postupku (SRJ, 1997), Zakon o upravnim sporovima (2009), Zakon o zatitniku gradana (2005), Zakon o policiji (2005), Zakon o dravnim slubenicima (2005), Zakon o radnim odnosima u dravnim organima (1991), Zakon o utvrdivanju nadlenosti APV (2009), Zakon o lokalnoj samoupravi (2007), Zakon o slubenoj upotrebi jezika i pisma (1991) itd.

    26. Podzakonski akti kao izvor upravnog prava III. Podzakonski opti akti: A) Narodne Skuptine (poslovnik) B) Vlade (Uredba, odluka, zakljucak, memorandum o budetu). Uredbe o nacelima za unutranju organizaciju o obrazovanju slubi Vlade itd.. C) Organa dravne uprave (Pravilnik, Uputstvo, Naredba) D) Teritorijalne autonomije i lokalne samouprave (Statut, Pokrajinske skuptinske Odluke kao normativni akti) E) Podzakonski opti akti nedravnih subjekata (Statuti ustanova itd.) IV.Sudska i upravna praksa V. Obicaji i drugi posredni izvori

    27. II. DEO ORGANIZACIJA UPRAVE

    28. ORGANIZACIJA UPRAVE UPRAVA I PRINCIP PODELE VLASTI Princip podele vlasti, pojam i znacaj Izvrna vlast mesto i uloga uprave Odnos uprave, Vlade, Skuptine, Predsednika i sudova PRINCIP CENTRALIZACIJE, DECENTRALIZACIJE I DEKONCENTRACIJE

    29. Organi uprave Pojam i obeleja organa uprave: organon orude sredstvo Deo celine sa odredenom samostalnocu Organ javne vlasti u okviru sistema drave koji vri delatnost uprave kao svoju redovnu i osnovnu delatnost. Bitna (osnovna delatnost upravna) i karakteristicna obeleja (autoritativno istupanje, prinuda,neposredno ostvarivanje javnog interesa, samostalnost, inokosni princip rukovodenja) Principi formiranja organa uprave: Realni Personalni Teritorijalni Vrste organa uprave: Centralni, pokrajinski, podrucni i lokalni organi Civilni i oruani Samostalni i u sastavu Vii i nii Opti i posebni Inokosni i kolegijalni

    30. JAVNA, DRAVNA I NEDRAVNA UPRAVA Javna uprava sveobuhvatni pojam Dravna uprava organi centralne vlasti cija osnovna delatnost jeste upravna delatnost, realni princip Uprava u okviru drugih dravnih org. Uprava autonomne pokrajine Uprava lokalne samouprave Nedravna uprava

    31. UPRAVA U SRBIJI DRAVNA UPRAVA CENTRALNI ORGANI UPRAVE Poloaj dravne uprave u dravi: Odnos dravne upravi i Narodne skuptine Odnos dravne uprave i Vlade Odnos dravne uprave i sudova Odnos dravne uprave i teritorijalne autonomije Odnos dravne uprave i lokalne samouprave

    32. REPUBLICKA UPRAVA MINISTARSTVA Znacaj ministarstva kao organa uprave. Obrazuju se za vrenje svih poslova dravne uprave, Ministarstva su: 1) Ministarstvo spoljnih poslova; 2) Ministarstvo odbrane 3) Ministarstvo unutranjih poslova; 4) Ministarstvo finansija; 5) Ministarstvo pravde; 6) Ministarstvo za dravnu upravu i lokalnu samoupravu; 7) Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede; 8) Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja; 9) Ministarstvo rudarstva i energetike; 10) Ministarstvo za infrastrukturu; 11) Minis za ljudska i manjinska prava. 12) Ministarstvo za telekomunikaciju i informaticko drutvo , 13) Ministarstvo trgovine i usluga; 14) Ministarstvo rada i socijalne politike;15) Ministarstvo nauke i teh.razvoja; 16) Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, 17) Ministarstvo prosvete;18) Ministarstvo omladine i sporta; 19) Ministarstvo kulture; 20) Ministarstvo zdravlja; 21) Ministarstvo vera; 22) Ministarstvo za dijasporu, 23) Ministarstvo za Kosovo i Metohiju; 24) Ministarstvo za NIP

    33. REPUBLICKA UPRAVA POSEBNE ORGANIZACIJE Osnivaju se zakonom u cilju vrenja strucnih i sa njima povezanih izvrnih poslova, a zahtevaju vecu samostalnost od organa u sastavu. Sekretarijati i zavodi Posebne organizacije prema zakonu o ministarstvima: 1) Republicki sekretarijat za zakonodavstvo; 2) Republicki zavod za razvoj; 3) Republicki zavod za statistiku; 4) Republicki hidrometeoroloki zavod; 5) Republicki geodetski zavod; 6) Republicka direkcija za imovinu Republike Srbije; 7) Republicki zavod za informatiku i internet; 8) Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza; 9) Centar za razminiranje; 10) Zavod za intelektualnu svojinu 11) Direkcija za unutranje plovne puteve Plovput 12) Geomagnetski zavod 13) Zavod za socijalno osiguranje Druge posebne organizacije, DRAVNE agencije itd. osnovani drugim zakonima(BIA), Direkcija za restituciju crkvene imovine. Rukovodi direktor koga postavlja Vlada na 5 godina. Direktor ima zamenika i pomocnike.

    34. REPUBLICKA UPRAVA ORGANI UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTAVA Osnivaju se zakonom za vrenje upravnih poslova koji zahtevaju vecu samostalnost od organizacionih jedinica Uprava se obrazuje za izvrne i s njima povezane inspekcijske i strucne poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane strucne poslove, a direkcija - za strucne i s njima povezane izvrne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu. 1. Ministarstvo finansija (Poreska uprava, Uprava carina) 2. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede (Direkcija za vode, Uprava za ume, Uprava za veterinu i Uprava za zatitu bilja) 3. Ministarstvo trgovine i usluga (Direkcija za robne rezerve) 4. Ministarstvo zatite ivotne sredine (Agencija za zatitu ivotne sredine) 5. Ministarstvo pravde (Uprava za izvrenje sankcija) 6. Inspektorat za rad (Ministarstvo rada i soc.pol) Rukovodi direktor koga imenuje Vlada na 5 godina na predlog ministra. Direktor ima pomocnika

    35. ORGANI UPRAVE AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE Pojam autonomne pokrajine: Teritorijalna zajednica srednji nivo vlasi, sa vecom politickom samostalnocu od lokalne samouprave ali sa manjom od federalne jedinice. Srbija ima dve autonomne pokrajine APV i AP KiM ali se ustavne odredbe odnose samo na APV Clan 179 i clan 183 Ustava predvida da APV samostalno svojim aktima, u skladu sa Ustavom i Statutom propisuje uredenje, nadlenost, organizaciju i rad organa i slubi koje osniva. Nema zakonske regulative. Najvaniji izvori: Statuta AP Vojvodine (Slubeni list AP Vojvodine br. 17/2009) Pokrajinska skuptinska odluka o pokrajinskoj upravi (Slubeni list AP Vojvodine br. 4/2010) Pojam organa uprave APV. Organi uprave APV je organ obrazovan propisom Skuptine APV koji vri delatnost uprave kao svoju osnovnu i redovnu delatnosti u okviru Ustavom, zakonom i Statutom utvrdenih prava i obaveza APV.

    36. DELATNOST POSLOVI organa uprave APV Uredene su Statutom i Pokrajinskom skuptinskom Odlukom APV Statut: clan 60. Pokrajinska uprava je samostalna Obrazovanja i poslovi pokrajinske uprave se ureduju pokrajinskom skuptinskom odlukom, odgovorna ja Pokrajinskoj Vladi koja ureduje nacela za unutranju organizaciju. Akti zasnovani na zakonu i pokrajinskoj. Skuptinskoj odluci. PSO o pokrajinskoj upravi (clan 12-13): 1. obavljaju izvrne poslove (reavanje u upravnim stvarima, vodenje evidencije, vrenje upravnih radnji...), 2. vre nadzor, 3. pripremaju propise koje donose Skuptina i pokrajinska vlada, 4. donose upravne propise iz svoje nadlenosti, 5. obavljaju strucne i razvojne poslove, 6. prate rad javnih slubi, 7. vre poverene poslove dravne uprave i obavljaju druge poslove u skladu sa propisima.

    37. VRSTE ORGANA UPRAVE APV Pokrajinski sekretarijati Posebne upravne organizacije Zavodi i direkcije

    38. ORGANI UPRAVE APV 1. Pokrajinski sekretarijat za privredu, 2. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo, 3. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, 4. Pokrajinski sekretarijat za informacije, 5. Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, 6. Pokrajinski sekretarijat za finansije, 7. Pokrajinski sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice, 8. Pokrajinski sekretarijat za meduregionalnu saradnju, 9. Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, 10. Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, 11. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj, 12. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, 13. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, 14. Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, 15. Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i meuoptinsku saradnju, 16. Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj 17. Pokrajinski sekretarijat za kulturu Posebne upravne organizacije su: 1. Direkcija za robne rezerve AP Vojvodine.

    39. Poloaj organa uprave APV i odnos sa Skuptinom i Vladom APV Pokrajinska uprava je samostalna u vrenju svojih poslova Odnos pokrajinske uprave i Skuptine APV: Organ pokrajinske uprave odgovara skuptini preko odgovornosti stareine. Odnos pokrajinske uprave i Vlade: Vlada usmerava i nadzire rad pokrajinske uprave ukida ili ponitava opte akte, Uredbom utvrduje nacela za unutranju organizaciju, postavlja rukovodece slubenike, daje saglasnost na akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta.

    40. Rukovodenje organima uprave APV Pokrajinski sekretarijati: Rukovodilac: clan pokrajinske Vlade pokrajinski sekretar ili potpredsednik pokrajinske Vlade koje na predlog predsednika pokrajinske Vlade bira i razreava Skuptina APV. Obavlja sve poslove u ime i na racun pokrajinskog sekretarijata. Poslodavac. Zamenik pokrajinskog sekretara koga na predlog Vlade bira i razreava Skuptina APV zamenjuje i pomae pokrajinskom sekretaru Podsekretar: pomae pokrajinskom sekretaru i vodi pravne i organizacione poslove. (rukovodeci pokrajinski slubenik) Pomocnik pokrajinskog sekretara: rukovodi sektorom (rukovodeci pokrajinski slubenik)

    41. Poveravanje poslova pokrajinske uprave upravni okruzi Pokrajinskom skuptinskom odlukom se mogu poveriti jedinicama lokalne samouprave, javnim slubama i savetima nacionalnih manjina Upravni nadzor samo JLS Nadzor nad poverenim poslovima shodna primena zakona o dravnoj upravi Pokrajinski upravni okruzi: Backa: Subotica, Sombor, Banat: Kikinda, Vrac, Pancevo, Zrenjanin, Srem: S. Mitrovica

    42. UPRAVA LOKALNE SAMOUPRAVE OPtinska uprava: 1) priprema nacrte propisa i drugih akata 2) izvrava odluke i druge akte skuptine optine i predsednika optine; 3) reava u upravnom postupku u prvom stepenu o pravima i dunostima 4) obavlja poslove upravnog nadzora; 5) izvrava zakone i druge propise cije je izvravanje povereno optini; 6) obavlja strucne i druge poslove koje utvrdi skuptina optine i predsednik optine. Jedinstvena ali moe i vie sekretarijata u optinama sa vie od 50 hiljada stanovnika Rukovodi nacelnik optinske uprave

    43. JAVNE AGENCIJE Nedravni subjekti osnovani za vrenje razvojnih, strucnih i regulatornih poslova od opteg interesa. Finansiraju se iz cene koje placaju korisnici. Poveravanje upravnih poslova: 1. donoenje optih upravnih propisa 2. Reavanje u upravnim stvarima 3. Izdavanje javnih isprava, vodenje evidencije Vlada ne usmerava rad i uskladuje Ogranicena primena propisa koja se odnosi na dravnu upravu: sl.jezik, kancelarijsko poslovanje strucne spreme, politicke neutralnosti... Opti propisi o radu se odnose na plate, na prava i dunosti zaposlenih... Nespoljivost funkcija ureduje se aktom o osnivanju Organi upravni odbor i direktor.

    44. Slubenici subjektivni faktor upravne organizacije Znacaj ljudskog faktora Poseban status zaposlenih koji vre poslove uprave slubenici posebna prava i posebne obaveze, poseban nacin zasnivanja, plate itd. Njihov poloaj je regulisan: Zakon o radnim odnosima u dravnim organima Zakon o dravnim slubenicima Odluka o pokrajinskim slubenicima Zakon o radu Zaposleni u organima uprave se mogu podeliti: 1. Funkcionere (biraju ih skuptine) 2. Slubenike (dravni slubenici, pokrajinski slubenici, slubenici u upravi lokalne samouprave) 3. Nametenici (vre pomocne poslove)

    45. Dravni slubenici Zaposleni u organima dravne uprave koji vre poslove iz nadlenosti organa dravne uprave 1. Dravni slubenici na poloaju (zasnivaju radni odnos postavljenjem od strane Vlade) 2. Dravni slubenici izvrioci, svi koji nisu na poloaju Poslodavac je RS, a funkcioner vri poslove u ime RS Poseban nacin zasnivanja radnog odnosa: A) posebni uslovi (strucna sprema, dravljanstvo, nekanjenost, punoletstvo) B) Premetajem, internim ili javnim oglasom izuzetno bez oglaavanja (zamena, povecan obim poslova do 6 meseci) Posebna prava i dunosti u radnom odnosu: 1. Zabrana vrenja nekih delatnosti, 2. Napredovanje 3. Odlucivanje samo sa visokom kolskom spremom 4. Izvravanje naloga pretpostavljenih, pravo na albu

    46. Dravni slubenici - zvanja Posebnost poloaja dravnih slubenika se ogleda i u tome da oni sticu razlicita zvanja u zavisnosti od strucne spreme, radnog iskustva i sloenosti poslova. A) Zvanja sa SSS: mladi referent i referent B) Zvanja sa Viom SS: mladi saradnik i saradnik C) Zvanja sa Visokom SS: mladi savetnik, savetnik, samostalni savetnik, vii savetnik Napredovanje je mogucu u sklopu iste strucne spreme u zavisnosti od postignutih rezultata rada i ocena

    47. Slubenici u pokrajinskoj i lokalnoj upravi, zaposleni u nedravnoj upravi Na pokrajinske slubenike se odnose odredbe o Odluci o pokrajinskim slubenicima (2007) Na slubenike uprave lokalne samouprave odnosi se zakon o radnim odnosima u dravnim organima Razlikuju se zvanja, prijemna procedura Na zaposlene u javnim slubama i javnim agencijama zakon o radu i neke odredbe zakona o dravnim slubenicima (naprimer strucne spreme, strucni ispit)

    48. UNUTRANJA ORGANIZACIJA -RUKOVOENJE Organizaciona struktura organa Poslovi, zadaci se grupiu u cilju efikasnijeg izvrenja Uredba o nacelima za unutranje uredenje i sistematizaciju... (2007) Pravilnici o unutranjem uredenju i sistematizaciji radnih mesta Unutranje organizacione jedinice u okviru organa dravne uprave: Osnovna 1. Sektor (sa njime rukovodi pomocnik rukovodioca) Ua 2. Odeljenje (sa njime rukovodi nacelnik odeljenja najmanje 8 izvrilaca) 3. Odsek (sa njime rukovodi ef, najmanje 5 izvrilaca) 4. Grupa (rukovodilac grupe, najmanje 3 izvrilaca) Posebne: slube, sekretarijati, kabinet, generaltab

    49. III. Deo UPRAVNA DELATNOST

    50. Pojam i vrste upravne delatnosti Upravna delatnost kao: A) autoritativno vrenje vlasti B) upravna delatnost kao skup autoritativnih i ne autoritativnih poslova i zadataka koju vri uprava Promenjena i proirena uloge drave u modernom drutvu. Zakon o dravnoj upravi definie delatnost uprave u naem pravnom sistemu: 1. Priprema akata Vlade i Skuptine 2. Izvrni poslovi 3. Reavanje u upravnim stvarima 4. upravni nadzor 5. pracenje i analiza stanja 6. staranje o javnim slubama 7. razvojni poslovi

    51. AKTI UPRAVE Rezultat rada, delatnosti uprave, ono to uprava stvara i vri: A) Pravni akti uprave B) Materijalni akti uprave Pravni akti uprave A) Pojedinacni pravni akti uprave (upravni akt i upravni ugovori) B) Opti pravni akti uprave (upravni propisi) Materijalni akti uprave A) Dokumentovanje B) Saoptenje C) Primanje izjava D) Upravne radnje

    52. OPTI PRAVNI AKTI UPRAVE UPRAVNI PROPISI Pojam opteg pravnog akta. Zasnovanost na zakonu ili drugom optem aktu Skuptine ili Vlade Izvrni karakter upravnih propisa Pravilnik (razraduje pojedine odredbe zakona) Uputstvo (ureduje nacin postupanja organa , organizacija i ustanova prilikom vrenja odredenih poslova interni karakter) Naredba (nalae ili zabranjuje na opti nacin odredeno postupanje fizickim i pravnim licima) Objavljuju se u Slubenom Glasniku RS, Obavezna Instrukcija (kod poverenih poslova), Objanjenje

    53. POJEDNICANI PRAVNI AKTI UPRAVE UPRAVNI AKT Nastanak pojma u XIX veku pojedinacni autoritativni akt koji donosi uprava, zasnovan na zakonu, odvojen od donosioca. Pojedinacno odlucivanje o pravima i obavezama od strane imaoca javnog ovlacenja u upravnim stvarima. ZUS: Clan 4.: Upravni akt... jeste pojedinacni pravni akt kojim nadleni organ, neposrednom primenom propisa, reava o odredenom pravu ili obavezi fizickog ili pravnog lica, odnosno druge stranke u upravnoj stvari. Obeleja upravnog akta: A) konkretnost B) autoritativnost i jednostranost C) pravno dejstvo D) zasnovanost na zakonu ili drugom propisu E) izvrnost upravnog akta F) Donoenje u upravnim stvarima ZUS: Clan 5. Upravna stvar, jeste pojedinacna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizilazi potreba da se buduce ponaanje stranke autoritativno pravno odredi. G) Donosilac Upravni akt je konkretan , autoritativan pravni akt donet u upravnoj stvari

    54. PODELA UPRAVNIH AKATA Pozitivni i negativni Konstitutivni i deklarativni Vezani i slobodni Jednostavni i sloeni Formalni i neformalni Trajni i trenutni Po slubenoj dunosti i na inicijativu stranke Reenja i zakljucci Pogreni upravni akti (neispravni i protivpravni, nezakoniti i necelishodni, ruljivi i nitavi)

    55. DELOVI REENJA UPRAVNOG AKTA Uvod: navodenje organa, predmeta, propisa o nadlenosti organa... Dispozitiv Izreka: odluka Obrazloenje: cinjenicno stanje i primenjeno pravo Pouka o pravnom sredstvu: alba... Identifikacioni elementi: broj, potpis, pecat, mesto i datum

    56. MATERIJALNI AKTI UPRAVE Akti uprave bez pravnog dejstva Dokumentovanje: Evidencije i uverenja Primanje izjava - saoptavanje Prinudne radnje Ostale radnje

    57. E - Uprava Primena IKT u radu uprave Zato? - sveobuhvatni prodor informacione tehnologije u drutvo. Potencijali primene IKT u upravi - brzina procesa - iri pristup - transparentnost - kvalitet usluga i procesa - ekonomicnost i tednja

    58. E-Uprava Pojam i razvoj e-uprave. Koricenje savremene informacione tehnologije u pruanju usluga uprave. 1. Uprava uprava G2G - Primeri 2. Uprava gradanin G2C - Primeri 3. Uprava poslovni subjekti G2B - Primeri Cetiri nivoa 1. informacije 2. informacije i formulari 3. predaja i obrada zahteva 4. potpuni zavretak procesa preko ikt.

    59. E - Uprava Razvoj u EU: Evropka komisija usvojila akcioni plan Europa 2005 zajednicki ciljevi i principi i deo resursa. E interoperability F. Tri nivoa e-uprave, Razlicito stanje. Jedinstvena mrea uprave Stanje u Srbiji: Zakon o informacionim sistemima (1996), Strategija razvoja informacionog drutva (2006) Strategija razvoja dravne uprave (2004), Zakon o elektronskom potpisu. ta je potrebno za pravilnu primenu: 1. Strateko planiranje politika 2. Normativno okruenje 3. organizaciona struktura 4. Ljudski i materijalni resursi 5. Nadzor i bezbednost

    60. UPRAVNI NADZOR Pojam nadzora kontrole Pracenje ponaanja drugog sa mogucnocu aktivnog uticaja na ponaanje Aktivni i pasivni subjekt u sklopu nadzora Pravni nadzor (regulisan pravnim normama) Podela pravnog nadzora A) Prema predmetu (aktima -radnjama) B) Prema subjektu (nedravnih i dravn) B) Prema ovlacenjima (sudska i upr.ovl) Pojam upravnog nadzora u formalnom i materijalnom smislu

    61. UPRAVNI NADZOR VRSTA UPRAVNE DELATNOSTI VRSTE UPRAVNOG NADZORA PREMA ZAKONU O DRAVNOJ UPRAVI (2005) I. Unutranji nadzor, organi dravne uprave vre: A) u odnosu na druge organe d.u. B) prema imaocima javnih ovlacenje Vrste unutranjeg nadzora: A) nadzor nad radom (zakonitocu i svrsishodnocu rada), B) nadzor preko upravne inspekcije C) drugi oblici nadzora propisani posebnim propisima.. Ovlacenja:zahteva izvetaj, upozori na nedostatke, izdaje instrukcije, naloi preduzimanje poslova, utvrdivanje, odgovornosti, neposredno izvri neki posao, predloi Vladi meru. Ministarstvo ne moe da vri upravni nadzor nad drugim ministarstvom, u pogledu Organa uprave u sastavu Ministarstvo a prema posebnim organizacijama ako zakon predvida - nadzor nad imaocima javnih ovlacenja Ovlacenja: uz gore navedenih i preuzimanje poslova na 120 dana i nadzor nad optim aktima. UPRAVNI NADZOR SE VRI I PREMA PROPISIMA AP I LOKALNE SAMOUPRAVE

    62. UPRAVNA INSPEKCIJA Vri nadzor nad radom organa dravne uprave i drugih slubi (suda, tuilatva, Predsednika RS, imaoca javnih ovlacenja) u pogledu: - Kancelarijskog poslovanja - ovlacenja i kolske spreme slubenika koji reavaju u UP - efikasnost i aurnost u reavanju Upravni inspektor: pravni fakultet, 5g radnog iskustva, strucni ispit Vri ministarstvo za dravnu upravu i ls

    63. INSPEKCIJSKI NADZOR Posebna vrsta upravnog nadzora, kontrola primene zakona i drugih propisa koja se vri neposrednim uvidom u poslovanje i akte pravnih i fizickih lica. Vre i inspektori (strucna sprema, iskustvo) u razlicitim oblastima: trina, sanitarna, rada, zdravstvena, prosvetna, veterinarska, poljoprivredna... Poseban postupak: zapisnik Ovlacenja: pregleda prostorije, akte, uzima izjave, uzima uzorke, naredi merenja, naloi preduzimanje mera, mandatno kazni, prijaviti, narediti privremene mere, obavestiti drugi organ, obustaviti izvrenje opteg akta... Poveravanje inspekcijskih poslova lokalnoj samoupravi i pokrajini (nadzor) -

    64. UPRAVNI POSTUPAK Pojam opti i posebni Ucesnici glavni i eventualni Faze upravnog postupka: obavezne i fakultativne Pokretanje upravnog postupka Rokovi alba

    65. IV. DEO KONTROLA UPRAVE

    66. Pojam i znacaj kontrole uprave Pojam i znacenje nadzora i kontrole Sistematsko i stalno pracenje rezultata u odnosu na postavljene ciljeve. Dva subjekta Mogucnost uticaja na kontrolisanog Znacaj: zakonitost upravnog delovanja pravna drava

    67. Vrste kontrole uprave Politicka i pravna kontrola uprave Politicka: 1. Skuptina 2. Vlada 3. Javno mnjenje politicke stranke Pravna kontrola uprave: 1. Upravna 2. Sudska 3. Posebni oblici (Ombudsman, JT)

    68. Politicka kontrola uprave Znacaj politicke kontrole Kontrola od strane Skuptine: - zakonodavstvo - budet - poslanicko pitanje - anketni odbori - odgovornost ministra Vlada: - postavljenje funkcionera u organima uprave - nalozi organima uprave Javno mnjenje: - mediji - nevladine organizacije i politicke stranke

    69. Pravna kontrola uprave Pojam: kontrolie se zakonitost delovanja na osnovu zakonskih ovlacenja, pravno regulisan, vezuje se za podredivanje uprave zakonima. 1. Upravna 2. sudska 3. posebni oblici

    70. Upravna kontrola uprave I subjekt i objekt kontrole je organ uprave. Najstariji oblik kontrole, vezuje se za princip hijerahije u upravnoj organizaciji. Nedostaci upravne kontrole uprave. Razliciti oblici upravne kontrole: Unutranja kontrola: a) instanciona kontrola b) kontrola putem slubenog nadzora Spoljna kontrola: a) inspekcijska (upravna inspekcija, rada) b) nadzor nad lokalnom samoupravom i ap

    71. Unutranja kontrola A) Instanciona kontrola: Razvoj i istorijat: apelatio, remonstratio alba kao opte sredstvo u upravnom postupku, Samo na zahtev stranke B) Slubeni nadzor Bez zahteva stranke, najcece je ovlacen drugostepeni organ. Nije opte ovlacenje vieg organa

    72. Posebni oblici kontrole uprave A) Ombudsman B) Javno tuilatvo

    73. Ombudsman Pojam i istorijat Zatitnik gradana Republicki ombudsman (Statusna pitanja i nadlenost) Pokrajinski ombudsman (Statusna pitanja i nadlenost) Lokalni zatitnik gradana (Statusna pitanja i nadlenost)

    74. Javno tuilatvo Dravni organ koji goni ucinioce krivicnih i drugih kaznenih dela i preduzima mere radi zatite ustavnosti i zakonitosti A) Republicko javno tuilatvo B) Apelaciono javno tuilatvo C) Vie javno tuilatvo D) Osnovno javno tuilatvo E) Javna tuilatva posebne nadlenosti Javni tuilac Zamenici javnog tuioca Zaposleni u tuilatvu Izbor i razreenje tuioca i zamenika

    75. Javno tuilatvo Kontrola uprave A) u upravnom postupku B) upravnom sporu C) u drugim sudskim postupcima C) zahtev za zatitu zakonitosti

More Related