1 / 16

PROBLEMI VEŠTAČENJA U POSTUPCIMA PRED SUDOVIMA ČASTI

PROBLEMI VEŠTAČENJA U POSTUPCIMA PRED SUDOVIMA ČASTI. Dr Ivica Мilosavljevic Predsednik suda casti regionalne lekarske komore Beograd. č lan 113. ZKP

xantha-buck
Download Presentation

PROBLEMI VEŠTAČENJA U POSTUPCIMA PRED SUDOVIMA ČASTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PROBLEMI VEŠTAČENJA U POSTUPCIMA PRED SUDOVIMA ČASTI Dr Ivica Мilosavljevic Predsednik suda casti regionalne lekarske komore Beograd

  2. član113. ZKP veštačenje se određuje kad za utvrđivanje ili ocenu neke važne činjenice treba pribaviti nalaz i mišljenje od lica koje raspolaže potrebnim stručnim znanjem.

  3. Organ koji nalaže veštačenje treba da ume da rukovodi veštačenjem (dobro poznavanje problema od strane organa koji vodi postupak). • Neadekvatan izbor veštaka može da uzrokuje teške posledice i greške koje se kasnije ne mogu ispraviti.

  4. Tridesetogodišnja žena u kratkom vremenskom periodu izgubila na težini više od 10 kg, mesec dana nakon nagle pojave simptoma vezanih za gastroduodenalne probleme javila se hirurgu koji je angažovao uglednog endoskopistu kao konsultanta. Lekar-endoskopista u svojstvu konsultanta obavio je u vremenskom periodu od jedne godine četiri gastroskopije kod tridesetogodišnje žene i tom prilikom je svaki put konstatovao postojanje hronične duodenalne ulkusne promene sa komplikacijama u vidu pilorične stenoze.

  5. Ni u jednom slučaju nisu uzimani uzorci za patohistološku analizu. Nakon druge gastroskopije predloženo je rešavanje problema hirurškim putem pa se hirurg opredelio za zahvat u vidu premoščavanja ustanovljene stenoze.

  6. Kako predloženi hirurški zahvat nije dao očekivani rezultat, i nakon koga su učinjene još dve endoskopije, deset meseci kasnije učinjena je nova hirurška intervencija, totalna gastrektomija i patohistološki utvrđeno postojanje jako uznapredovale neoplazme želuca koja je ubrzo i usmrtila pacijentkinju. Porodica pokojne žene podnela je prijavu pred sudom časti RLK protiv endoskopiste pod sumnjom da je vršio dijagnostiku protivno pravilima struke, te da je time što nije uzeo uzorke za patohistološku analizu propustio da pravovremeno postavi dijagnozu maligne bolesti i time direktno uticao na dalju nekontrolisanu progresiju bolesti i smrt njihove ćerke.

  7. Sudija istražitelj je našao da u prijavi postoje elementi odogovornosti endoskopiste zbog nepreduzimanja pomenutih dijagnostičkih postupaka (uzimanje uzoraka za ph analizu), pa je formirano tročlano veće, koje je u prvostepenom postupku, kada je okrivljeni endoskopista u svoju odbranu prikazao i video zapise toka obe izvršene endoskopije, utvrdilo da ipak ne postoje razlozi zbog kojih je postavljena osnovana sumnja i endoskopistu oslobodilo krivice.

  8. Porodica se žalila na ovakvu odluku suda, pa je u postupku rešavanja iste vrhovni sud časti poništio prvostepenu presudu i naložio sudskom veću da u ponovljenom postupku izvede dopunu dokaznog postupka veštačenjem od strane eminentnog stručnjaka za ovu oblast. Traženo veštačenje izvršeno je i određeni veštak je utvrdio da je okrivljeni endoskopista poštovao trenutno važeća doktrinarna pravila struke u postupku vršenja dve opisane endoskopske dijagnostičke procedure. Na osnovu nalaza i mišljenja utvrđenog traženim veštačenjem sudsko veće je ponovo oslobodilo endoskopistu odgovornosti.

  9. Porodica je opet uložila žalbu uz koju je priložila i detaljno obrazložene primedbe na izvršeno veštačenje, koje je žalbeno veće vrhovnog suda časti u potpunosti prihvatilo, pa je ponovo poništilo prvostepenu presudu i vratilo predmet prvostepenom veću uz nalog da se izvrši novo veštačenje, ali da se sada angažuje komisija veštaka sastavljena od lekara specijalista gastroenterologije, abdominalne hirurgije, patologije i sudske medicine. Drugostepeno veštačenje je potvrdilo sve navode iz prvostepenog veštačenja, pa je sudijsko veće po treći put donelo istovetnu, oslobađajuću presudu.

  10. I pored toga što je od strane porodice ponovo uložena žalba, ona se više nije uzimala u razmatranje od strane više instance, zbog toga što je u međuvremenu došlo do apsolutne zastare predmeta.

  11. Veštak mora da koristi referentnu stručnu literaturu (pre svega predložene domaće ili međunarodne protokole odnosno u nedostatku istih konsenzuse) kao i da po potrebi konstultuje i druge stručnjake

  12. definitivna procena nalaza i mišljenja veštaka, i zakonski, isključiva je obaveza organa koji vodi postupak i koji na mišljenju veštaka treba da zasnuje svoju odluku. On može i mora kada je to neophodno da daje primedbe na nalaz i mišljenje, traži dodatna objašnjena, predlaže izmene, dopune i ispravke.

  13. Sud ima pravo da izvršeno veštačenje prihvati ili ga, prema sopstvenoj proceni, odbaci i svoju odluku zasnuje na drugim dokazima kojima raspolaže ili traži dodatno ili novo veštačenje od istih ili drugih veštaka.

  14. Vertikala stručnosti ukoliko prvi ili naknadni eskpertizni dokument ne pruži jasan i ubedljiv nalaz i mišljenje o predmetu veštačenja, u ponovljenom postupku veštačenja obavezno mora da se angažuje komisija kompetetnih eksperata.

  15. Zaključak • manjak iskustva kod lekara-sudija koji vode postupak za pravilnog rukovođenja postupkom veštačenja, • nepostojanje uređene politike izbora veštaka (za vršenje veštačenja angažuju se istaknuti stručnjaci u oblasti koja je predmet veštačenja, ali sa nedovoljno iskustva u poznavanju svojih prava, ali i obaveza u procesu vršenja traženog veštačenja.

  16. Zaključak Nedostatak bilo kakvog, ali pre svega konsenzusom utvrđenog protokola postupaka dijagnostike i lečenja malignih bolesti, pravi ogromne probleme, i to ne samo u postupku veštačenja, odnosno dokazivanja odgovornosti lekara za pogrešno dijagnostikovanje odnosno lečenje ovih pacijenata, već može da predstavlja ozbiljan problem i u svakodnevnom funkcionisanju onkološke službe.

More Related