KORENI STVARANJA EU

1. KORENI STVARANJA EU Prof. dr Gordana Gasmi

2. * * * * * “Evropa neće biti izgradjena odjednom ili na osnovu jedinstvenog plana. Biće igradjena kroz konkretna dostignuća, koja prvenstveno stvaraju solidarnost de facto.” Robert Šuman

3. Uvodne teze • Nadnacionalnost EU nose ključne institucije EU: Komisija EU, EP I ECJ • Nova tvorevina u medj. pravu • EU nije još “gotov proizvod”, ona je u procesu evolucije i ne može se predvideti konačni oblik koji će dobiti – Klaus Borhard • Koliko je fleksibilan jedinstveni institucionalni okvir EU - postavljen na tri stuba saradnje, sa aspekta njegovog reformisanja? • Kakva je i kolika uloga Evropskog parlamenta? • Koliki je stepen i koji su načini otklanjanja demokratskog deficita EU? • Konačno, koji je krajnji cilj ekonomskog ujedinjavanja u okviru EU?

4. . SIMBOLI EVROPSKE UNIJE

5. Počeci evropskih integracionih procesa • Ideja o ujedinjenoj Evropi datira od davnina, još 1922. grof Kudenhove-Kalergi predlaže stvaranje evropske federacije. • Pokret Panevropske unije je svojim idejama obeležio period između dva svetska rata (Adenauer, Pompidu -clanovi). • Proces razvoja evropske integracije karakterišu dva pristupa: federalistički i funkcionalistički. • Primenom funkcionalističke metode nastala je EZUČ, 1951.- sektorsko, postepeno ujedinjavanje sa krajnjim ciljem povezivanja svih sektora u jednu celinu • Šumanova deklaracija (1950.) sadržala je predlog Nemačkoj da se pod zajedničku kontrolu stavi proizvodnja uglja i čelika, pod okriljem EZUČ. • Federalizam podrazumeva integrisanje drzava kroz njihovo veliko odricanje od suverenosti u korist jedne para-drzavne tvorevine na medjunarodnom planu

6. Stvaranje EZUČ • To je prva međunarodna organizacija sa elementima supranacionalnosti: • - Delegirana suverena prava država članica na EZUČ u Ugovorom određenoj granici (ugovor-zakon) • Većinsko odlučivanje, • Organi Zajednice su nezavisni od nacionalnih interesa, • Pravni akti EZUČ imaju veću pravnu snagu od nacionalnih ako proističu iz ovlašćenja EZUČ, a neki su i direktno primenljivi. • Cilj osnivanja EZUČ je stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika kroz ukidanje svih restrikcija trgovini ovim proizvodima. • Prethodnice stvaranja EZUČ bile su prilike u ratom uništenoj Evropi i Maršalov plan pomoći SAD.

7. Konferencija u Hagu i Savet Evrope • Skup svih federalističkih pokreta iz 19 zemalja na čelu sa Čerčilom u Hagu 1948. i usvajanje “Poruke Evropljanima” • Jasno izražavanje volje za ujedinjavanjem zapadno-evropskih država • Neposredni uticaj na formiranje Saveta Evrope maja 1949. sa sedištem u Strazburu – baza delovanja je konsenzus • Cilj osnivanja: zaštita ljudskih prava i parlamentarne demokratije (Evropska konvencija o ljudskim pravima, 1950, Sud za ljudska prava) • Delovanje federalista u okviru Saveta Evrope uticalo na osnivanje EZUČ kao sektorskog ujedinjavanja • Luj Kartu: “EZUČ je funkcionalna konstrukcija, čiji je zadatak da pripremi političku uniju putem stvaranja ekonomske solidarnosti”

8. Organi EZUČ i nadnacionalnost • Pariskim ugovorom 1951. šest zemalja osnivača (Italija, F, N I Benelux) formirale su EZUČ, Ugovor stupio na snagu 25. juna 1952. a zaključen je na 50 godina • Visoka vlast – glavni organ, nezavisna je od uticaja država članica, donosi odluke i preporuke sa obaveznom pravnom snagom i direktnom primenom – preteca danasnje Evropske Komisije • Primat komunitarnih normi nad nacionalnim • Protivteža je Savet ministara kao izraz nacionalnih interesa • Parlament i Sud pravde čine osnovu četvorougaone institucionalne strukture • Parlament bio sastavljen, do 1979. od predstavnika nacionalnih skupština; funkcije - savetodavna uloga, budzetska (predlozi izmene budzeta) i administrativna kontrola Visoke vlasti • Sud pravde je garancija poštovanja komunitarnog prava (čl. 31 Pariskog ugovora)

9. Ciljevi osnivanja EZUČ • Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika (strateški sektori privrede) kroz ukidanje carina i kvantitativnih ograničenja, kontrola cena, ukidanje diskriminatronih mera, državnih subvencija, slobodni promet, unapredjenje investicija i uslova rada, kao i strukturno prilagodjavanje industrije uglja i čelika zemalja članica • Širi kontekt ovog ujedinjavanja je bio očigledan – težnje ka federalnoj osnovi Zapadne Evrope • “Evropa neće biti izgradjena odjednom ili na osnovu jedinstvenog plana. Biće igradjena kroz konkretna dostignuća, koja prvenstveno stvaraju solidarnost de facto.” Šuman • Organi EZUČ imaju pravo informisanja u sklopu saradnje s državama članicama • Ovlašćenje Visoke vlasti da izriče kazne preduzećima u slučaju kršenja njenih odluka , pravo ubiranja poreza na proizvodnju

10. Plevenov plan i Evropska odbrambena zajednica – odraz federalizma • Ideja stvaranja Evr. Odbrambene zajednice 1950. u izveštaju Čerčila Savetu Evrope (Evropska vojska) i u obliku Plevenovog plana • Rukovodstvo Evr. Ministra odbrane i direktna kontrola Evr. Parlamenta i finansiranje zajedničkim sredstvima • Institucionalni model po uzoru na EZUČ – prenos dela suvereniteta država članica na vojnom polju • Maja 1952. potpisan je ugovor o osnivanju, praćen idejom stvaranja Evr. Političke zajednice na federalnim principima • Avgusta 1954, došlo do neuspeha realizacije usled odbijanja Francuske da ratifikuje ugovor o osnivanju • Slaba zamena je osnivanje Zapadno-evropske unije 1954, kao način kontrole naoružavanja Nemačke u formi klasične međ. organizacije (kolektivna samoodbrana)

11. Stvaranje EEZ – Rimski ugovori 1957. • Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika nije bilo moguće ograničiti, s obzirom na suštinsku ulogu ove dve sirovine za privredu - unapred bila predodređena dalja ekonomska integracija u obliku EEZ. • Dobro funkcionisanje EZUČ uticalo na novu inicijativu zemalja Benelux-a da se pregovara o novim sektorima ujedinjavanja • U Mesini je potpisana Rezolucija MIP-ova o težnji za ujedinjenjem na ekonomskom planu, 1955. • Spakova komisija je predložila stvaranje dve Zajednice: EEZ i EURATOM, 1956. • U Rimu 1957. potpisana dva osnivačka ugovora, a stupili na snagu januara 1958. – Rimski osnivacki ugovori Evropskih zajednica (na neodredjeni period)

12. Evropska ekonomska zajednica • EEZ - zajednicko trzistei postupna izgradnja carinske unije kroz eliminaciju carina medju drzavama clanicama, kao i kvantitativnih ogranicenja. • Istovremeno i stvaranje zajednicke carinske tarife prema proizvodima iz zemalja neclanica u prelaznom periodu od 12 godina. • Princip funkcionisanja zajedničkog tržišta je slobodna konkurencija I 4 osnovne slobode • Carinska unija realizovana 1. jula 1968. • Preduslov zajedničkog tržišta – harmonizacija relevantnih nacionalnih propisa i primena zajedničkih politika (poljoprivreda, trgovina, saobracaj I razvoj) • Obaveza usvajanja sekundarnog komunitarnog zakonodavstva za kreiranje zajedničkog tržišta (uputstva, odluke i pravilnici) • Formulisanje zajedničke trgovinske politike EEZ • Rimski osn. Ugovor – okvirnog tipa, okvirno regulise ovlascenja organa EEZ, posebno Saveta ministara • Povratak funkcionalizmu (ujednjavanje po fazama) • Divergentni interesi 6 drzava osnivaca I pobeda zaj. interesa za privrednim napretkom

13. EEZ i EURATOM • Ciljevi osnivanja EURATOM: • Doprinos razvoju evropske nuklearne industrije, • Smanjenje troškova istraživanja, • Podsticanje investicija, • Osiguranje snabdevanja atomskim gorivom. * Slabiji elementi nadnacionalnosti kod EEZ i EURATOM u odnosu na EZUČ - centralno mesto Saveta ministara gde su države neposredno predstavljene Odvojeni pravni subjektivitet u međunarodnim odnosima sve tri Zajednice. Rimski ugovori – traite cadre tj. okvirno regulišu ovlašćenja komunitarnih institucija dajući im široke legislativne mogućnosti, posebno Savetu ministara - Neograničeno trajanje Rimskih ugovora (sada čine deo Ugovora o EU – prvi komunitarni stub EU)

14. Institucionalni sistem Evropskih zajednica • Parlament i Sud pravde su od početka osnivanja EEZ bili zajednički za sve tri Zajednice • Integracija organa 1965. Briselskim ugovorom (Komisija i Savet) – jedinstveni institucionalni sistem Zajednice i jedinstveni budžet • Komisija – uloga izvršnog organa, nadnacionalni karakter (komesari ne smeju primati instrukcije svojih vlada, vrše ovlašćenja nezavisno) • Savet ministara – zakonodavni organ i centralno mesto u sistemu odlučivanja i u institucionalnoj strukturi • Parlament – počev od 1979. direktno biranje delegata iz država članica, ograničena zakonodavna i široka savetodavna uloga, za razliku od nacionalnih skupština i grupisanje po partijskoj pripadnosti - nadnacionalnost • Sud pravde (ECJ) – blizak nacionalnim sudovima po strukturi, obavezna nadležnost (a ne uslovljena pristankom država) za zaštitu komunitarnog pravnog sistema i kontrolu njegove primene

15. Proširenje Evropskih zajednica • Pored smanjenja stepena nadnacionalnosti prilikom formiranja EEZ, momentum evropskog ujedinjavanja bio oslabljen i cinjenicom nepristupanja V. Britanije • EFTA kao odgovor na formiranje EEZ (1960.) • Pregovori sa Britanijom o ulasku u EEZ (1960 – 1963) prekinuti usled veta De Gola • Novi pregovori o proširenju sa: Britanijom, Danskom, Norveškom i Irskom, 1970. i uspešni završetak 1973. (odbijanje Norveške na referendumu - prvi put) • Drugo proširenje 1981. ulaskom Grčke • Treće - učlanjenjem Španije i Portugala, 1986. • Četvrto – učlanjenje Austrije, Švedske i Finske, 1995. (drugo odbijanje Norveške na referendumu) • Peto – ulazak 10 novih članica maj 2004. – tzv. Veliki prasak (Poljska, Madjarska, Slovenija, Slovačka, Češka, Malta, Kipar, Letonija, Estonija i Litvanija) • Šesto – Rumunija i Bugarska, 2007. - Projekat prosirenja nije zavrsen – Zap. Balkan i neizvesna sudbina Turske

16. Evropska politička saradnja i formiranje Evropskog saveta • Francuska ponovo inicirala stvaranje politicke unije kroz Fušeov plan od 1961. s ciljem ostvarenja zajedništva u domenu spoljne politike, odbrane, nauke i kulture, ali pod uslovom ocuvanja suvereniteta država clanica. • Neuspeh dva plana Fušeove komisije na konferenciji u Parizu 1962. • Začetak susreta na vrhu od 1963. (De Gol i Adenauer) i ideja redovnih direktnih politickih kontakata • Izveštaj Davinjon 1970. predviđa redovne sastanke MIP-ova dva puta godišnje i osnivanje Političkog komiteta • Neformalni karakter Evropske političke saradnje – vaninstitucionalni (metod “malih koraka”) • Formiranje Evropskog saveta 1974. i dva metoda rada (medjuvladina saradnja i nadnacionalno funkcionisanje Zajednice)

17. Plan Tindemans i Svečana deklaracija o EU • Samit u Parizu, 1972, kamen temeljac ideje o EU • Plan Tindemans - plan izgradnje EU, 1976. • Naglašava se odlučujuća uloga EP i jačanje efikasnosti rada institucija • Predlozi za poboljšanje rada Saveta ukidanjem jednoglasnosti, unapredjenje kohezije članica Zajednice • Neuspeh plana Tindemans usled odbijanja tadasnjih država članica • Svečana deklaracija o EU, Štutgart juna 1983. (zasedanje Evropskog saveta) - neposredni rezultat prethodnog projekta Genšer – Kolombo iz 1981. o unapredjenju koncepcija evropskog ujedinjenja usled širenja članstva i ekonomskih promena u okruženju (politički dokument o potrebi stvaranja EU u roku od 5 godina)

18. Predlog Ugovora o EU iz 1984. • Spinelijeva komisija u EP – Predlog ugovora o EU u formi medjunarodnog ugovora • Federalistički stavovi kod definisanja nadležnosti Unije (konkurentna, potencijalna I iskljuciva) • Koncept supsidijarnosti uveden prvi put kod podele nadležnosti • Uvodjenje obavezne saglasnosti EP, veca ovlascenja Komisiji za donosenje uredbi I implementirajucih uputstava, ukidanje jednoglasnosti u Savetu tokom perioda od 10 g. ---- preteca odredbi Ugovora iz Mastrihta, 1992. • Odbijanje članica na sednici ES u Fontenblou i formiranje Komiteta Dooge za institucionalna pitanja 1984/1985 (dva izvestaja) • Sazivanje nove medjuvladine konferencijeuprkos protivljenju Velike Britanije, Grčke i Danske

19. Potpisivanje JEA • Sredinom 80-tih – jaca svest u zemljama clanicama EZ o neadekvatnosti osnivackih Rimskih ugovora za funkcionisanje Zajednice i potrebi njihove reforme. • Spinelijeva komisija je jula 1983. predstavila Predlog ugovora o EU, koji je usvojen u EP februara 1984. • Širenje nadležnosti institucija, što države članice ipak nisu bile spremne da ratifikuju • Miteran pokreće stvaranje komiteta Dooge 1984. koji je izradio izveštaj - politički dokumenat, 1985. - usvojen u Briselu na sastanku Evropskog Saveta • Luksemburg 1985. – Politički komitet je zadužen za izradu nacrta ugovora o političkoj saradnji i izmenama Rimskih ugovora • Tekst JEA potpisan februara 1986. u Luksemburgu na međuvladinoj konferenciji, stupio na snagu 1. jula 1987. • Pravna osnova – osnivacki ugovori EZ, dopunjeni i izmenjeni odredbama JEA

20. Značaj JEA • Revizija postojecih ugovora. Ipak ne radi se o sustinskoj transformaciji Zajednice. • JEA je stupio na snagu jula 1987. cilj usvajanja – primena Bele knjige o jedinstvenom trzistu EZ do ‘92. • JEA je rezultat tadasnjih odnosa snaga u Zap. Evropi. Umesto zrtvovanja jedinstva Zajednice ukorist korenitih promena, usvojen je kompromis u vidu JEA. • Bazna nacela postignute reforme su: jacanje postojecih prerogativa; prosirivanje komunitarne akcije na nove oblasti i poboljsanje funkcionisanja institucija. • Uvođenje spoljne politike u institucionalni okvir Zajednice • Po prvi put se zvanično usvojenim aktom, EU postavlja kao cilj postojanja Zajednice. • Predvidjeno (čl. 102A JEA) je sazivanje međuvladine konferencije za reviziju Rimskih ugovora, što je trasiralo put daljem istorijskom razvoju Zajednica na putu ka EU.

21. Ugovor o EU • Paralelno sa produbljivanjem evropskih integracionih tokova teče proces širenja članstva EU (1973, 1981 – Grčka, 1986 – Španija i Portugal, 1995, 2004) • Delorov komitet – Izveštaj 1989. o tri faze monetarne unije • Prva faza otpočela jula 1990. • Druga faza – 1994. (odluka ES oktobra 1990) i sazivanje predvidjene medjuvladine konferencije o ekonomskoj i monetarnoj uniji • Ugovor o EU je rezultat dve paralelne medjuvladine konferencije - potpisan februara 1992. U Mastrihtu, stupio na snagu 1/11/1993.

22. Tri stuba EU • Nova etapa u procesu stvaranja cvrsceg jedinstva naroda Evrope, u kojoj se odluke donose na nivou sto blize gradjanima • Prvi stub EU čine postojeće Evropske zajednice i tekovine (Acquis communautaire) • Drugi stub – spoljna politika EU (van nadleznosti Zajednice) • Treći stub – saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova • Drugi i treći stub čine koncept medjuvladine saradnje članica EU bez elemenata nadnacionalnosti • Ustupak V. Britaniji i Danskoj da ne učestvuju u trećoj fazi monetarne unije, rezerve VB prema Socijalnom protokolu • Jacanje komunitarnih ovlascenja i uvodjenje novih podrucja nadleznosti u prvom stubu EU • Zvanicno uvodjenje monetarne unije u 3 faze

24. Umesto zaključka - Od federalizma do funkcionalizma - Dve koncepcije ujedinjavanja zapadno - evropskih država • Federalizam – način rešavanja tradicionalnih razlika medju suverenim državama, gde se deo suverenih prava transferiše organima supranacionalne zajednice • Za tumačenje razvoja EU neophodno je primeniti funkcionalistički pristup • Politika “malih koraka” je favorizovala funkcionalizam tj. postupnost integracionih kretanja u praksi izgradnje EU • Sadašnji trend ukazuje na širenje kruga pitanja za koje se članice odriču svoje nadležnosti u korist nadnacionalnih organa – federalističke tendencije – primer je Evropski ustav uprkos neuspehu usvajanja

25. Hvala na pažnji !