KORENI STVARANJA EU

1. KORENI STVARANJA EU Prof. dr Gordana Gasmi

2. Počeci evropskih integracionih procesa • Ideja o ujedinjenoj Evropi datira od davnina, još 1922. grof Kudenhove-Kalergi predlaže stvaranje evropske federacije. • Pokret Panevropske unije je svojim idejama obeležio period između dva svetska rata (Adenauer, Pompidu -clanovi). • Proces razvoja evropske integracije karakterišu dva pristupa: federalistički i funkcionalistički. • Stvaranje EZUČ - To je prva međunarodna organizacija sa elementima supranacionalnosti - Pravni akti EZUČ imaju veću pravnu snagu od nacionalnih ako proističu iz ovlašćenja EZUČ, a neki su i direktno primenljivi. • Cilj osnivanja EZUČ je stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika kroz ukidanje svih restrikcija trgovini ovim proizvodima.

3. Organi EZUČ i nadnacionalnost • Pariskim ugovorom 1951. šest zemalja osnivača (Italija, F, N I Benelux) formirale su EZUČ, Ugovor stupio na snagu 25. juna 1952. a zaključen je na 50 godina • Visoka vlast – glavni organ, nezavisna je od uticaja država članica, donosi odluke i preporuke sa obaveznom pravnom snagom i direktnom primenom – preteca danasnje Evropske Komisije • Primat komunitarnih normi nad nacionalnim • Protivteža je Savet ministara kao izraz nacionalnih interesa • Parlament i Sud pravde čine osnovu četvorougaone institucionalne strukture • Parlament bio sastavljen, do 1979. od predstavnika nacionalnih skupština; funkcije - savetodavna uloga, budzetska (predlozi izmene budzeta) i administrativna kontrola Visoke vlasti • Sud pravde je garancija poštovanja komunitarnog prava (čl. 31 Pariskog ugovora)

4. Stvaranje EEZ – Rimski ugovori 1957. • Stvaranje zajedničkog tržišta uglja i čelika nije bilo moguće ograničiti, s obzirom na suštinsku ulogu ove dve sirovine za privredu - unapred bila predodređena dalja ekonomska integracija u obliku EEZ. • Dobro funkcionisanje EZUČ uticalo na novu inicijativu zemalja Benelux-a da se pregovara o novim sektorima ujedinjavanja • U Mesini je potpisana Rezolucija MIP-ova o težnji za ujedinjenjem na ekonomskom planu, 1955. • Spakova komisija je predložila stvaranje dve Zajednice: EEZ i EURATOM, 1956. • U Rimu 1957. potpisana dva osnivačka ugovora, a stupili na snagu januara 1958. – Rimski osnivacki ugovori Evropskih zajednica (na neodredjeni period)

5. Institucionalni sistem Evropskih zajednica • Parlament i Sud pravde su od početka osnivanja EEZ bili zajednički za sve tri Zajednice • Integracija organa 1965. Briselskim ugovorom (Komisija i Savet) – jedinstveni institucionalni sistem Zajednice i jedinstveni budžet • Komisija – uloga izvršnog organa, nadnacionalni karakter (komesari ne smeju primati instrukcije svojih vlada, vrše ovlašćenja nezavisno) • Savet ministara – zakonodavni organ i centralno mesto u sistemu odlučivanja i u institucionalnoj strukturi • Parlament – počev od 1979. direktno biranje delegata iz država članica, ograničena zakonodavna i široka savetodavna uloga, za razliku od nacionalnih skupština i grupisanje po partijskoj pripadnosti - nadnacionalnost • Sud pravde (ECJ) – blizak nacionalnim sudovima po strukturi, obavezna nadležnost (a ne uslovljena pristankom država) za zaštitu komunitarnog pravnog sistema i kontrolu njegove primene

6. Potpisivanje JEA • Sredinom 80-tih – jaca svest u zemljama clanicama EZ o neadekvatnosti osnivackih Rimskih ugovora za funkcionisanje Zajednice i potrebi njihove reforme. • Spinelijeva komisija je jula 1983. predstavila Predlog ugovora o EU, koji je usvojen u EP februara 1984. • Širenje nadležnosti institucija, što države članice ipak nisu bile spremne da ratifikuju • Miteran pokreće stvaranje komiteta Dooge 1984. koji je izradio izveštaj - politički dokumenat, 1985. - usvojen u Briselu na sastanku Evropskog Saveta • Luksemburg 1985. – Politički komitet je zadužen za izradu nacrta ugovora o političkoj saradnji i izmenama Rimskih ugovora • Tekst JEA potpisan februara 1986. u Luksemburgu na međuvladinoj konferenciji, stupio na snagu 1. jula 1987. • Pravna osnova – osnivacki ugovori EZ, dopunjeni i izmenjeni odredbama JEA

7. Ugovor o EU • Paralelno sa produbljivanjem evropskih integracionih tokova teče proces širenja članstva EU (1973, 1981 – Grčka, 1986 – Španija i Portugal, 1995, 2004) • Delorov komitet – Izveštaj 1989. o tri faze monetarne unije • Prva faza otpočela jula 1990. • Druga faza – 1994. (odluka ES oktobra 1990) i sazivanje predvidjene medjuvladine konferencije o ekonomskoj i monetarnoj uniji • Ugovor o EU je rezultat dve paralelne medjuvladine konferencije - potpisan februara 1992. U Mastrihtu, stupio na snagu 1/11/1993.

8. Tri stuba EU • Nova etapa u procesu stvaranja cvrsceg jedinstva naroda Evrope, u kojoj se odluke donose na nivou sto blize gradjanima • Prvi stub EU čine postojeće Evropske zajednice i tekovine (Acquis communautaire) • Drugi stub – spoljna politika EU (van nadleznosti Zajednice) • Treći stub – saradnja u oblasti pravosudja i unutrašnjih poslova • Drugi i treći stub čine koncept medjuvladine saradnje članica EU bez elemenata nadnacionalnosti • Ustupak V. Britaniji i Danskoj da ne učestvuju u trećoj fazi monetarne unije, rezerve VB prema Socijalnom protokolu • Jacanje komunitarnih ovlascenja i uvodjenje novih podrucja nadleznosti u prvom stubu EU • Zvanicno uvodjenje monetarne unije u 3 faze