pojam nauke n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
POJAM NAUKE PowerPoint Presentation
Download Presentation
POJAM NAUKE

Loading in 2 Seconds...

  share
play fullscreen
1 / 16
tate-quinn

POJAM NAUKE - PowerPoint PPT Presentation

204 Views
Download Presentation
POJAM NAUKE
An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. POJAM NAUKE

  2. Definisanje pojma nauke uslovljeno je određenjem najbližeg rodnog pojma i oseobene razlike (genus proximum et differentia specifica).

  3. PET MOGUĆNIH RODNIH POJMOVA NAUKE • Vrsta ljudskog saznanja • Vid duhovnih tvorevina • Oblik društvene svesti • Društvena delatnost • Saznajna delatnost

  4. 1. Vrsta ljudskog saznanja • Istina kao imanentni cilj nauke čime se ostvaruju: • Ontološke • Gnoseološke(teorija ljudskog) • Epistemološke (teorija naučnog saznanja) i • Aksiološke pretpostavke. • Sagledava se njeno bitno svojstvo ali preusko jer se ne vidi njena društvena priroda.

  5. 2. Vid duhovnih tvorevina(duhovnog stvaralaštva) • Preširoko jer je nauka vrsta društvenih otkrića. • Rodni pojmovi nauke: • Društveno otkrića (sinonim za ljudsko saznanje), • Društveno stvaralaštvo (umetnost koja ima za cilj stvaranje estetskog doživljaja, a ne racionalnost), • Društvena pravila (propisuju ono što bi trebalo da bude ili valjalo da bude u skladu sa našim interesom) • Nauka je kulturna tvorevina i kulturno stvaralaštvo.

  6. 3. Oblik društvene svesti • Nauka je društveni proizvod, čime je društveno uslovljena i ima društvene funkcije. • Marks: • Nauka sadrži opšti rad i univerzalno je ljudska. • Ali može da ne sadrži opšti nego samo poseban interes i tada se ideološki iskrivljava • Dirkem: Sveobuhvatan i dubok ali prenaglašen društveni uticaj na saznanje (“sociološki imperijalizam”). • Negativno: • Preširoko shvatanje -društvena svest je sinnonim za duhovne ili kulturne tvorevine) • Preusko shvatanje - nauka nije samo društvena svest nego i društvena delatnost.

  7. 4. Društvena delatnost • Pojam je preširok i zato nije rodni ali nas približava rešenju šime treba imati u vidu brojna društvena obeležja nauke i naučnika. (sociologija nauke). • Postoji i opasnosti od internalističkog proučavanja tj. svođenja na prirodnotehničke nauke, a zanemaruje kritičko preispitivanje društvenih ograničenja istinitog saznanja, društvene uslovljenosti i funkcije nauke (nauke o nauci).

  8. 5. Saznajna delatnost • Najpodesniji rodni pojam. • Skup sistematizovanih znanja o svetu uključujuči i naučnike sa svojim društvenim obeležjima. • Naglašava se saznavanje istine kao osnovna vrednost u nauci. • Nauka je jedna od najznačajnijih delatnosti i profesija u modernom društvu. • Danas živi 9/10 naučnika svih vremena.

  9. Nauku ne odlikuje toliko prikupljena znanja koliko metodi kojim se ona stiču. • Konstitutivni principi ili metodski postulati su nauke su:

  10. ISTINITO SAZNANJE • Istina je imanentni cilj nauke. • Šta je istina? Jednostrane kontroverze i sintetička rešenja. • Koji uslovi moraju biti ispunjeni da bi neki iskaz u nauci bio istinit?

  11. Teorije istinitosti • Aristotelova klasična teorija korespondentnosti (adekvatnosti) • 2. Kant i Hegel na suprotan način reinterpretiraju ovu teoriju. • 3. Objektivističke i subjektivističke teorije istine kao jednostrane i suprotstavljene

  12. Aristotelova klasična teorija korespondentnosti • Aristotelova klasična teorija korespondentnosti (adekvatnosti) istinu sagledava kao slaganje misli i stvari.

  13. Kant i Hegel Kant (istinito saznanje je ono koje se slaže ne po stvarima sa sebi nego sa stvarima za nas) Hegel (objektivna istina se sastoji u slaganju predmeta sa samim sobom)

  14. Objektivističke i subjektivističke teorije istine • Objektivističke teorije istine - istina postoji u stvarnosti nezavisno od subjekta saznanja.Tri krupne teškoće: • Mistična svest, • Razvitak nauke i • Konkurentske teorije (važnost krucijalne činjenice).

  15. Subjektivističke teorije istine - istinito saznanje se sastoji iz ljudskih iskaza. Tri jednostrane varijante: • Teorija evidencije (očevidnosti) • Teorija koherencije (usklađenosti) • Pragmatičko-utilitaristička teorija (korisnost).

  16. Zajednička definicija • Istina je ljudsko saznanje koje relativno adekvatno odgovara objektivnoj stvarnosti. • Istinitost nekog iskaza može se odrediti putem uslova ili kriterijuma istinitog saznanja: • smisaon, • informativan, • društveno komunikabilan (saopštljiv) i • da se odnosi na neko činjenično stanje o kome je moguće steči neko iskustvo.