1 / 24

POJAM PRAVA

POJAM PRAVA. Ne postoji jedinstvena definicija prava . Iz dvajaju se nominalne definicije -odnose se na značenje reči pravo Realne definicije - definišu pravu kao društvenu pojavu

aziza
Download Presentation

POJAM PRAVA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. POJAM PRAVA • Ne postoji jedinstvena definicija prava .Izdvajaju se nominalne definicije-odnose se na značenje reči pravo • Realne definicije - definišu pravu kao društvenu pojavu • Pravo je datost koja je određena kroz odnos pravnih subjekata.To se ostvaruje kroz njihova shvatanja, odluke, volju. • Na pravo se nailazi u realnom svetu a kakva će biti predstava o njemu zavisi od aspekta kojim mu se prilazi. • -stvaranje prava (zakonodavstvo , sudstvo ); • -primena prava – postupanje po pravnim normama • - proučavanje prava- naučni prilaz • -indiferentnost – moral , obicaj

  2. KARAKTERISTIKE PRAVA • Pravo kao realna pojava ima sledeće karakteristike : • -pravo uređuje odnose između subjekata • -pravo predstavlja sistem • -pravo normira • -pravo obezbeđuje zaštitu • -pravo bi trebalo da bude pravedno • 1. Pravo kao način regulisanja odnosa između subjekata

  3. 1. Pravo kao način regulisanja odnosa između subjekata • Pravo reguliše odnose između subjekata . • Povodom stvari i u slučaju duznosti neuznemiravanja • Nisu svi odnosi između subjekata predmet regulisanja prava (prijateljstvo, ljubav isl.) • Pravni odnosi su odnosi između subjekata. • -odnosi prema stvarima ukoliko se ne tiću drugih subjekata nisu pravni odnosi • -samo odnosi kod kojih se pojavljuje ključna karakteristika - zaštita

  4. Pravo kao sistem • Nesporno je da je pravo sistem. • Osnovne karakteristike prava kao sistema : • -pojmovna koherentnost • -normativna koherentnost • Pojmovna koherentnost jeste uspostavljanje i korišćenje pojmova sa istim značenjem u bilo kojoj grani prava • Normativna koherentnost jeste predviđenje jednakih prava , obaveza i posledica za jednake slučajeva. • Pravnični jezik -u ne postoji niverzalan za sve oblasti prava

  5. Nastavak • Pravni sistem jedne zemlje predstavlja skup opštih pravnih normi, sistematiyovanih, grupisanih po određenim kriterijumima tako da predstavlja celinu. • Izgradnja pravnog sistema omogućuje lakšu primenu i razvoj prava kao pojave • Omogućuje viši stepen ustavnosti i zakonitosti • Osnovni elementi pravnog sistema su opšte pravne norme koje se sistematizuju u veće i manje oblasti i one dalje čine granu prava pa dalji pravni sistem. Niži stepen povezivanja je pravna institucija a viši grana prava. • Podela prava na dve osnovne oblasti • Javnog i privatnog prava. Zatim materijalnog i formalno-pravnog, unutrašnje i međunarodno pravo

  6. Normativnost prava • Pokusaj da se pravo shvati i proucava kao prirodna nauka • U odnosu na druge društvene norme pravo ima dodatnu karakteristiku-normativnost • Pravo ne opisuje-ono propisuje • Normativnost se zasniva na autoritetu propisivanja pravila ponasanja I predviđanja posledice. Ono nije zbirka recepata jer nema jasno data rešenja za sva ponašanja. • Pravo ima mogućnost da predvidi očekivano ponašanje i predviđa i posledicu u slučaju ponašanja koje je suprostavljeno normi.

  7. Zaštita kao karakteristika prava • Smisao prava je da odredi šta je ispravno ali i da obezbedi ostvarenje tog što je kao ispravno utvrđeno. • Obezbeđenje zaštite u pravu može se pojaviti kroz: • - priznanjem odn. nepriznavanjem određenog pravnog dejstva • -prinudnim uspostavljanjem određenog stanja, situacije ili izvršenja radnje • Sprovođenje zaštite se ostvaruje preko države i nekih nedržavnih institucija • Moguć izostanak pravne zaštie-objektivni i subjektivni razlozi

  8. Pravičnost i pravednost kao karakteristika prava • Savremena prava prihvatanju pravednost kao karakteristiku prava • Svi polaze od premise da su sistemi za koji se zalažu ostvaruju princip pravičnosti • Dva osnovna pitanja: da li je pravednost svojstvo prava • I da li se mogu uspostaviti kriterijumi za određenje šta je pravedno ili pravično. • To je pitanje razmatrano kroz ljudsku istoriju, pa je prvo mišljenje(Sofisti) bilo da pravičnost znači ne kršiti postojeće pravo

  9. Definisanje prava • Pravo je pravedan način uređenja međuljudskih odnosa putem sistema normi čije je ostvarenje dopušteno putem samopomoći ili obezbeđeno od strane subjekta koji raspolaže monopolom prinude. • To je nominalna definicija jer samo definiše reč pravo a same karakteritike prava koje smo istakli mogu se i drugačije tumačiti.

  10. PRAVNA NORMA - POJAM • Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji su ovlašćeni na sprovođenje prinude. • Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava. • Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje kao skup pravnih normi. • Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju, ona je zahtev za navedenim ponašanjem. • Dve grupe teorija o pravnim normama. • Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne postoji samo u realnom svetu nego i van njega

  11. nastavak • Druga je realistička teorija koja smatra da je pravo isključivo ljudska tvorevina, bilo kao produkt istorije, društva, ekonomije ili nekog drugog realnog faktora. • U savremenom pravu naglasak se stavlja na normativnu funkciju pravne norme i obezbeđenje prinudom. • Pravna normajeste obavezno pravilo ponašanja ljudi u društvu garantovano državnim autoritetom.

  12. Struktura pravne norme • Dvočlana teorija strukture pravne norme: • DELIKT –sadrži određeno ponašanje koje se kvalifikuje kao nedozvoljeno • SANKCIJA- posledica nedozvoljenog ponašanja • Tročlana teorija • HIPOTEZA- uslovi koji moraju postojati u stvarnosti da bi došlo do primene norme • DISPOZICIJA – ponašanje koje se očekuje od lica na koje se odnosi • SANKCIJA – posledica nedozvoljenog ponašanja

  13. Nastavak • Četvodelana teorija • 1. USLOV ZA PRIMENU DISPOZICIJE- određuje činjenice ili okolnosti koje treba da postoje da bi došlo do primene pravne norme • 2. DISPOZICIJA-predviđaju se prava ili obaveze • 3. DELIKT –pretpostavka sankcije ili ponašanje koje treba da se dogodi da bi nastupile određene posledice • 4. SANKCIJA-sadrži određene posledice koje bi trebalo da nastupe zbog nepoštovanja dispozicije ,pri čemu su i ispunjeni uslovi predviđeni sankcijom

  14. Vrste pravnih normi • Prema kriterijumu kruga subjekata: • OPŠTE NORME - deluju prema svakom kod koga se steknu predviđeni uslovi –generalni način utvrđivanja pravila • POJEDINAČNA NORMA –odnosi se na tačno određeno pojedinačno lice ili poimenično određena lica • Značaj podele normi u odnosu na: nadležnost organa, • Pravno dejstvo normi, način utvrđivanja sadržine norme , prestanak važenja i sl.

  15. Važenje pravnih normi • Tri elementa za određenje važenja pravnih normi: • 1.Postojanje pravne norme • 2. Prostorno važenje norme • 3. Vremensko važenje norme • 1. POSTOJANJE PRAVNE NORME • Dve pravne teorije • a)jusnaturalisti-pravne norme od stvaraoca izvan realnog • Sveta i ako norme nisu u saglasnosti prirodnim pravom nisu norme • B) Pozitivističke teorije- norma doneta od strane zakonodavca

  16. nastavak • C)savremene teorije-važenje se procenjuje u odnosu na organ koji je normu doneo i u odnosu na saglasnost sa ustavom ,zakonom i sl. • Nema jednostavnog kriterijuma za određenje važenja • Pojedinačne norme -u odnosu na odgovarajuće akte državnih organa ili na osnovu procene činjenica koje su poznate ( izjava lica, uvid u isprave i sl.) • NIŠTAVOST – protivnost temeljnim pravnim normama i smatra se da takva norma nije nikad ni postojala i na nju se mogu pozvati svi i utvrđuje se po službenoj dužnosti • RUŠLJIVOST- nevažnost pojedinačne pravne norme i utvrđuje se na zahtev lica koje ima ovlažćenje za takvo utvrđenje i protekom vremena se gubi pravo na utvrđivanje.

  17. Prostorno važenje pravnih normi • Pravne norme važe na određenom prostoru.Nacionalni ili međunarodno pravo • Ranije poznat i princip personalnosti • Odstupanja od pravila teritorijalnog principa: • -eksteritorijalnost • -imunitet • -volja i sukob zakona • Eksteritorijalnost-pravna fikcija • Diplomatska predstavništva, konzulati, ambasade i sl.

  18. nastavak • Imunitet-otklanja primenu domaćih normi na određena lica • Imunitet pravog i drugog stepena • Sukob zakona s elementom inostranosti -rešavanje primenom kolizionih normi • Volja-subjekti prava mogu u svojim ugovornim odnosima otkloniti primenu domaćeg prava suprotno principu teritorijanog važenja normi.

  19. Vremensko važenje normi • Stupanje na snagu opštih pravnih normi • Vezano za stupanje na snagu zakona odnosno akata u kome su sadržane • 1.Zakon ne može da stupi na snagu pre objavljivanja (službeni list) • 2.stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objaljivanja (vacatio legis) • 3.Zakon po pravilu ne može imati povratno dejstvo • Stupanje na snagu pojedinačnih pravnih normi • Tri slučaja stupanja na snagu : • - stupanje na snagu kao rezultat primene opštih normi • -stupanje na snagu normi koje kreiraju sami subjekti • -stupanje na snagu pojedinačnih normi u pojedinačnim aktima državnih i drugih organa

  20. nastavak • 1.stupanje na snagu tek u slučaju konkretnog presuđenja • 2.stupanje na snagu normi voljom subjekata kao • -jednostrana izjava volje • -saglasnoću dve ili više volja • 3.stupanje na snagu pojedinačnih normi koje donose državni i drugi organi • Pravosnažnost- kod sudskih odluka gde protekom za prigovor ili žalbu nastaje pravosnažnost • Konačnost –vezuje se akte koje donose upravni i drugi organi • Izvršnost – podobnost pojedinačne norme za prindno izvršenje

  21. Prestanak važenja pravnih normi • Opšte norme – prestaju da važe donošenjem novog propisa koji stari stavlja van snage.Pored toga prestaju : • -donošenjem novog propisa koji na drugačiji način uređuje predmetnu materiju ali bez izričitog stavljanja van snage prethodnog propisa • -donošenjem posebnog zakona kojima se delovi opšteg zakona drugačije uređuju • -dugogodišnjim neprimenjivanjem propisa • Postulati • Legis posterior derogat priori • Lex specialis derogat legi generali

  22. Prestanak pojedinačnih pravnih normi • Dva osnovna načina prestanka pojedinačnih pravnih normi su: • -realizacijom svrhe • -ukidanjem • Realizacija svrhe je ispunjnenje zahteva datog u pojedinačnoj normi • Ukidanje norme • -smrt lica • -volja • -odluka nadležnog organa

  23. PRAVNA NORMA pojam • Pravna norma je pravilo ponašanja čije ostvarenje je garantovano autoritetom države ili drugih subjekata koji su ovlašćeni na sprovođenje prinude. • Pravna norma je nižeg stepena opštosti od prava. • Pravo se sastoji od pravnih normi i često se određuje kao skup pravnih normi. • Pravna norma određuje ponašanje u određenom slučaju, ona je zahtev za navedenim ponašanjem. • Dve grupe teorija o pravnim normama. • Prva je jusnaturalistička koja smatra da pravo ne postoji samo u realnom svetu nego i van njega

More Related