POJAM KULTURE

1. POJAM KULTURE doc. dr Predrag Cvetičanin 4. oktobar 2012

2. DA LI JE KULTURA? • Primer 1: http://www.youtube.com/watch?v=vYwypSLiaTU • Primer 2: http://www.youtube.com/watch?v=2F4G5H_TTvU&feature=related • Primer 3: http://www.youtube.com/watch?v=brPIUyd9i0E • Primer 4: http://www.youtube.com/watch?v=TJAfLE39ZZ8 • Primer 5: • http://www.youtube.com/watch?v=P-J7-AuaNjg&feature=related • Primer 6: http://youtu.be/G0peCuPQu-k • Primer 7: http://www.youtube.com/watch?v=uPEpvoplRrM

3. TRI POJMA KULTURE • Antropološki pojam kulture – kultura kao »način života«, kao »obrazac za življenje« - kultura je naučena i kultura je zajednička– ovaj pojam kulture nije vrednosni. • Duhovna ili simbolička kultura – filozofija, nauka, religija, umetnost, moral – delovi društvene stvarnosti koji poseduju i značenje i vrednost – podela na materijalnu i duhovnu kulturu – domen saznajnih, etičkih, religioznih, estetskih vrednosti • Kultura shvaćena kao umetnost (književnost, muzika, likovne umetnosti, izvođačke umetnosti...) – oblast estetskih vrednosti

4. ISTORIJA POJMA KULTURA • Etimologija reči kultura seže u antičko doba - latinski koren - cultus (gajenje, obrada polja), colere (negovanje, gajenje, obrađivanje) ili cultura – u smislu obrade polja. • Ciceron je u »Tuskulanskim raspravama« proširio njenu upotrebu na intelektualne pojave nazivajući filozofiju kulturom duha (»A obrada duha, to je filozofija« »Cultura....animi phiosophia est«)

5. ISTORIJA POJMA KULTURA • U srednjem veku - religiozno značenje kulture kao religijskog kulta • U XVII veku pojam kulture formirao na bazi suprotstavljanja kulture i prirode, npr. u delima S.Pufendorfa, teoretičara prirodnog prava. • Po Pufendorfu, kultura obuhvata sve pronalaske do kojih je čovek došao, a naročito društvene institucije, odelo, jezik, nauku, moral usmeravan razumom i običajima.

6. ISTORIJA POJMA KULTURA • Na prelazu iz XVII u XVIII vek u napola germanizovanom obliku Kultur, ovaj pojam je koristio nemački filozof G.V.Lajbnic. • Od šezdesetih godina XVIII veka njime se služio nemački filozof, pesnik i književni kritičar J. G. Herder. • O rasprostranjenosti i ustaljenosti termina svedoči i to što ga je J. Adelung uveo u svoj rečnik, koji je izdat 1774. i 1793. godine. • U XVIII veku je pojam kulture postao opšteprihvaćen.

7. ISTORIJA POJMA CIVILIZACIJA • U XVIII veku pojavljuje se novi termin civilizacija u širokom značenju koje obuhvata ukupnost društvenih dostignuća u oblasti tehnike, nauke, umetnosti i političkih uređenja. • U francuskom jeziku imenici »civilizacija« prethodio je u najranijoj primeni pridev »civilizovan« u značenju »uglađen«, »poliran«. • Kao što je kultura suprotstavljana prirodnom stanju, tako je civilizacija u XVIII veku suprotstavljana prvobitnom, »prirodnom« stanju divljih naroda. • Civilizacija se tretira kao viši stupanj u razvoju čoveka kao društvenog bića, naime stupanj koji sledi nakon faza divljaštva i varvarstva.

8. ISTORIJA POJMA CIVILIZACIJA • Društveni razlog koji je doveo do formiranja i daljeg preciziranja pojma civilizacije nalazi se u političkoj praksi kolonijalizma koji će od tog doba postati realna činjenica u svetskim odnosima. • Odnos »civilizovanih« (evropskih) i »divljih« transformiše se u odnos »prosvećenih« i »neprosvećenih«, kolonizatori kao narodi više obrazovanosti i prosvećenosti imaju misiju: da preobraze, da civilizuju divlje.

9. ISTORIJA POJMA UMETNOST • U Grčkoj umetnost je označavana pojmom techne koji je značio isto što i veština, umeće, zanat, posao. U Rimu, a takođe i u srednjem veku, upotrebljavan je pojam ars koji je imao slično značenje (veština, umeće, teorija, nauka). (Pesništvo, poiesis, nije bilo obuhvaćeno ovim pojmom). • U starom veku imamo podelu na slobodne i proste umetnosti, a u srednjem veku na slobodne i mehaničke umetnosti, pri čemu je kriterijum podele bio prisustvo, odnosno odsustvo fizičkog rada u njima.

10. ISTORIJA POJMA UMETNOST • Od petog veka pre nove ere, pa do šesnaestog veka naše ere umetnost je bila definisana kao delatnost čija je osnovna karakteristika veština proizvođenja prema pravilima, dok je tek od osamnaestog veka postala dominantna koncepcija umetnosti kao delatnosti čiji je cilj proizvodjenje lepog. (Šarl Bate (1747): “O lepim umetnostima svedenim na jedan princip”). • Od 19. veka, pošto su se lepe umetnosti jasno odvojile od zanata i nauka, bilo je dovoljno zvati ih samo umetnostima.

11. KULTURA I PRIRODA • U traganju za odlikama koje razlikuju kulturne fenomene od prirodnih, tj. od neposredno uslovljenih prirodom, najčešće se nabrajaju sledeće odlike koje su međusobno u opoziciji: 1. priroda se odlikuje univerzalnošću, a kultura raznovrsnošću specifičnih svojstava; 2. prirodna delatnost je spontana, a kulturne su regulisane na normativan način; 3. to što je prirodno odlikuje se apsolutnošću, a kulturno je relativno i mora ili može da se razmatra u vezi sa drugim oblastima fenomena koje je objašnjavaju u odnosu na prirodu.

12. KULTURA I PRIRODA • Kultura je u ontološkom smislu suprotstavljena prirodi, ali proističe iz prirode u filogenetskom smislu. • Ljudska vrsta, jedina između ostalih vrsta živih bića, jedina je dozrela za stvaranje kulture širokog obima, a kulturna delatnost se može smatrati njenom prirodnom funkcijom. U tom smislu kultura nije suprotnost prirode, već njen rezultat. • Među raznovrsna određenja čoveka kao vrste, spada i ono koje ga označava kao životinju koja stvara kulturu.

13. KULTURA I PRIRODA • Po Bronislavu Malinovskom kultura predstavlja ljudsku formu zadovoljavanja primarnih, sekundarnih i integracionih potreba, čiji se izvor uglavnom nalazi u nagonima organizma (glad, žeđ, potreba za disanjem, snom, aktivnošću i odmorom, seksualni nagon). • Po njemu, svaka teorija kulture mora da počne od organskih potreba čoveka. • Po Malinovskom, svaka kultura je funkcionalna (u smislu da zadovoljavanja ljudske potrebe)

14. KULTURA I PRIRODA • Po Sigmundu Frojdu, uloga kulture nije u optimalnom zadovoljenju potreba, nego u kočenju (represiji) nagona, pre svega preko mehanizma moralne kontrole (Super-Ego) i preko obezbeđivanja surogata – ispoljavanja nagona u sublimiranoj formi umetnosti, nauke, religije. • Kultura, po Frojdu, nosi osećanje nelagodnosti zbog toga što predstavlja snagu koja koči, a ne zadovoljava probitne i autentične nagone prirode.

15. KULTURA I CIVILIZACIJA • Civilizacija kao faza u razvoju kulture– vrhunac kulture u evolucionističkim koncepcijama stadijuma: divljaštva – varvastva – civilizacije. • Teorije kulturnih ciklusa: Osvald Špengler, Arnold Tojnbi, Nikolaj Danilevski. Osvald Špengler (“Propast Zapada”): Civilizacija je poslednja faza razvoja kulture, koju karakteriše opadanje svih kulturnih vrednosti. • Civilizacija kao kategorija globalne kulture (sinhronijski) - najpopularnije razlikovanje kulture i civilizacije u vezi je sa suprotnošću sfera čovekovog delovanja i ostvarenja koje je slična razlikovanju duhovne i materijalne kulture (V. Diltaj, H.Rikert, E.Špranger, M.Šeler, Alfred Veber)

16. MATERIJALNA I DUHOVNA KULTURA • Alfred Veber u istorijskoj stvarnosti razlikuje tri osnovne oblasti: civilizaciju; društveni proces i kulturu. • Po njemu, civilizacija je aparat za realizaciju “nagona za održanjem” – nju čine tehnika, tehnologija i primenjena nauka (spoljašnja civilizacija) i ekonomija, država i pravo (unutrašnja civilizacija) • Kultura se suprotstavlja civilizaciji upravo svojom nezavisnošću od životnih nužnosti i prirodnih potreba • Kultura uvek i svuda stremi večitim vrednostima, uzvišenosti, lepoti i dobru (umetnička delatnost, ideja i religija)

17. MATERIJALNA I DUHOVNA KULTURA

18. KULTURA I DRUŠTVO • Kultura je nacrt za življenje: ljudi se uče svom ponašanju, dok životinje deluju po instinktu • Ljudi kroz proces socijalizacije postaju ljudska bića - Car Akbar (Indija 1542 – 1602) • Socijalizacija – proces kroz koji pojedinci uče kulturu svog društva (primarna socijalizacija – porodica; sekundarna socijalizacija – grupe vršnjaka, obrazovni sistem, mediji i profesionalne grupe) • Kultura kroz socijalizaciju postaje “druga priroda” (Severna i južna Amerika)

19. KULTURA I DRUŠTVO • Funkcionalizam: kroz proces socijalizacije se uče norme i vrednosti • Norme se provode pozitivnim i negativnim sankcijama (nagradama i kaznama) • Statusi (pripisani i stečeni) i društvene uloge • Struktura društva predstavlja ukupnost normativnog ponašanja – zbir društvenih odnosa kojima upravljaju norme.

20. TRADICIJA • Tradicija (lat. traditio – predanje, predaja) predstavlja splet ideja, simbola, vrednosti, verovanja načela, navika, koji se u oblasti kulture (običajnosti, morala, folklora, religije, politike, prava, filozofije, umetnosti, svakodnevnog ponašanja i delanja) prenosi s generacije na generaciju, usmeno ili u nekoj materijalnoj objektivaciji (kao što su pismena, slikarije, artefakti…) • Tradicija i inovacija • Tradicija je prenošenje kulture u vremenu/difuzija rasprostiranje kulturnih elemenata u prostoru

21. ANTROPOLOŠKI POJAM KULTURE • Antropološko poimanje kulture obuhvata tri grupe fenomena: • Ljudske delatnosti • Predmete koji su proizvod i objekat tih delatnosti • Čovekova psihička stanja, stavove, dispozicije i navike koji su rezultati ranijih delovanja i priprema i uslov budućih delatnosti.

22. KARAKTERISTIKE KULTURE • Odlike kulture (Dž.P.Mardok – George Peter Murdock): • Kultura je naučena – navike koje ulaze u njene okvire formiraju se pod uticajem iskustva. A to iskustvo ima društveni karakter. • Kultura se prenosi putem tradicije - kultura se stiče putem društvene transmisije • Kultura je zajednička – Posledica toga što se kultura se stiče putem društvene transmisije jeste zajedništvo kulture u okviru širih ili užih društvenih celina. • Kultura ima ideacijski karakter – prihvaćena je kroz norme i obrasce. Postoje ipak grupne navike koje nemaju ekvivalent u ovliku svesno prihvaćenih zakona i principa.

23. KARAKTERISTIKE KULTURE • Kultura je aparat za podmirivanje ljudskih potreba, • Kultura je i instrument kočenja prirodnih impulsa • Kultura poleže promenama prilagođavanja • Kultura je integrisana – ona ima oblik otvorenost sistema koji je usmeren ka integraciji koju nikada ne dostiže u potpunosti

24. DEFINICIJE KULTURE • Edvard Tejlor (“Primitivna kultura” – 1871) “Kultura i civilizacija su složene celine koje obuhvataju znanje, nauku, verovanja, umetnost, pravo, moral, običaje i sva druga umeća i navike koje je stekao čovek kao član društvene zajednice” • Karlton Kun: »Kultura je totalna suma puteva i načina po kojima ljudska bića žive i koji se učenjem preuzimaju od generacije do generacije«

25. DEFINICIJE KULTURE • Klajd Klakhon: »Kulturom nazivamo sve one istorijski stvorene životne planove, eksplicitne i implicitne, racionalne, iracionalne i neracionalne, koji u svako vreme postoje kao potencijalni vodiči ljudskog ponašanja. Kultura je istorijski preuzet sistem eksplicitnih i implicitnih planova za život, koji su zajednički svim članovima jedne grupe ili društva« • Ralf Linton: »Kultura je skup naučenih načina ponašanja, preuzetih pozicija, sistema vrednosti i znanja koje međusobno dele članovi nekog posebno društva i prenose ih putem tradicije«

26. DEFINICIJE KULTURE • Rejmond Frit: »Kultura naglašava komponentu akumuliranih dostignuća, materijalnih i nematerijalnih, koje ljudi nasleđuju, upotrebljavaju, menjaju i predaju dalje« • Alfred Luis Kreber: »Kultura, to su sve aktivnosti i nefiziološki produkti ljudskih ličnosti koji nisu automatski ili instinktivni refleksi. Kultura se sastoji od kondicioniranih ili naučenih aktivnosti, plus rezultata ovih aktivnosti. Oni su preuzeti tradicijom, naučeni i stečeni od čoveka kao člana društvene zajednice.

27. LITERATURA • Koković, Dragan (2005): Pukotine kulture. Novi Sad, Prometej, str. 15 – 20 i 57 – 75 • Petrović, Sreten (2005), Kulturologija, Beograd, Čigoja štampa, str. 9 - 11