Закон о обновљивим изворима енергије (на снази од 03.05.2011) регулише производњу и потрошњу :

2. Развој обновљивих извора енергије добија све важнију улогу у постизању политичких циљева ЕУ. ОИЕ се сматрају једним од главних фактора за прелазак на економију са “мало угљеника“, у развоју нове индустрије високе технологије и пружају сигурност за такозвани "зелени раст" и "зелена" радна места. • Директива 2009/28 2009/28/ЕО Европског парламента и Савета Европе за промовисање обновљивих извора енергије поставља општи оквир за развој сектора ОИЕ у ЕУ , укључујући и општи циљ Европске уније за повећања удела обновљивих извора енергије на 20 % укупној потрошњи енергије до 2020.

3. У борби за очување наше планете прекретница је била 2007. година. Наука и јавност су подигли ово питање на кључно место у дневном реду политичара. • Владе су почеле да реагују. У одговору на предлог Европске Комисије у јануару 2007 сви лидери држава су заузели став да треба смањити емисију штетних гасова у ЕУ за 20% до 2020 , или за 30 %, као део међународног споразума. • Такође су заузели став да и енергија која се добија из обновљивих извора енергије достигне 20%, као и да се повећа енергетска ефикасноста за 20% до 2020.

9. Бугарска је обезбедила добре могућности за развој компанија које намеравају да улажу у алтернативне енергије.Она спроводи директиве ЕУ у свим секторима, укључујући и енергетику. Испуњавање захтева Директиве 2001/77/ЕО и 2006/108/ЕО, државног програма за промоцију енергије из обновљивих извора од 2005 до 2015 , одобрен од стране Владе у 2006 години, предвиђа да 11 % енергије до 2010 буде произведено из обновљивих извора, а до 2020 године да се повећа на 16% . 2007 године донет је закон о обновљивим и алтернативним изворима енергије,на коме су извршене одређене измене 2011 године.

12. Закон о обновљивим изворима енергије (на снази од 03.05.2011) регулише производњу и потрошњу : • струје , топлоте и енергије за хлађење из обновљивих извора ; • гаса из обновљивих извора ; • биогорива и енергије из обновљивих извора у саобраћају . Уведени су разни подстицаји , укључујући и повластице у цени , приоритетно прикључење произвођача електричне енергије из обновљивих извора енергије у мрежу и обавезну куповину струје из тих извора . Државна агенција за енергетику и водопривреду ,која дефинише цене за куповину електричне енергије из обновљивих извора , развија методологију за праведнију расподелу разлике између тржишне и цене електричне енергије произведене из обновљивих извора међу свим корисницима .

14. У 2005 години, енергија из обновљивих извора у Бугарској је 9,4 % од укупне финалне потрошње енергије , од чега биомаса - 70 % , хидроенергија - 24 % и остали обновљиви извори енергије - 6 % .Тренутно у Бугарској највише се искоришћава потенцијал биомасе за грејање у домаћинствима и јавним зградама , као и енергија воде кроз хидроелектране. Брзо се развија производње електричне енергије из ветра и соларних електрана , као и коришћење сунчеве енергије за загревање воде за потребе у домаћинствима. • Према Националном акционом плану за ОИЕ, укупан технички потенцијал за производњу енергије из обновљивих извора у Бугарској је годишње око 4.500 МW . Са највећим учешћем у расподели је енергија воде( ~ 29 % ) и биомасе ( ~ 34 % ) . Географски положај Бугарске омогућава производњу енергије из ветра ( ~ 7.5 % ) и енергије од таласа,плиме и осеке. У исто време ,држава има значајне шумске ресурсе и развијену пољопривреду - изворе како чврсте биомасе,тако и сировина за биогас и течна горива. • Учешће обновљивих извора енергије у финалној потрошњи енергије ( 11,6 % у 2009 ) је близак просеку земаља ЕУ.

16. Укупан потенцијал свих обновљивих извора енергије у земљи је око 6.000 MW . Највећи потенцијал свих расположивих обновљивих извора енергије је биомаса ( ~ 2.700 MW ) , затим енергија воде ( ~ 2.280 MW ) , сунчева енергија ( ~ 390 MW ) , геотермална енергија ( ~ 350 MW ) и енергија ветра ( ~ 280 MW ) . Просечно време за отплату инвестиција са предложеним мерама уштеде енергије је око 3,5 године. У исто време системи ОИЕ у индустрији и области грађевине су са већим роком отплате - преко 5-6 година • У наредних 10 година ,најзначајније учешће у производњи електричне енергије из обновљивих извора енергије ће имати хидроенергија и биомаса , а за потребе загревања , хлађења и топле воде - биомаса и геотермална енергија •Значајна карактеристика ОИЕ је економска оправданост за реализацију малих инвестиционих пројеката .

18. Енергија из обновљивих извора има један недостатак - још увек је знатно скупља од енергије из конвенционалних извора и традиционалних технологија - угаљ, природни гас, нуклеарно гориво. Ово јепрепрека за ширење обновљивих извора енергије на тржишту и захтева коришћење различитих шема и механизама за њихову подршку, како би се привукли инвеститори. Бугарска се залаже за изградњу националне шеме механизама за подршку развоју обновљивих извора енергије. Нај већу подршку имају произвођачи електричне енергије из обновљивих извора енергије, којима је обезбеђено: - Приоритетно повезивање на мрежу; - Гарантовану куповину произведене електричне енергије ; - Гарантован повраћај кроз повлашћене цене електричне енергије; - Повољно кредитирање; - Поједностављене административне процедуре.

19. Цене енергије, добијене из обновљивих извора су једине које ће се смањивати у наредном периоду. • Цене традиционалних енергената расту због исцрпљивања фосилних ресурса и њихових еколошких карактеристика. • Ова два тренда ће довести до смањивања постојеће разлике у цени. Током наредне деценије, се не очекује да потреба за ОИЕ буде смањена.

20. Садашње цене су сразмерне Европским. Али, главни део материјала, постројења и опреме се не производи у Бугарској и у њихове цене су укључени сви трошкове развоја нових 'високих' технологија. Код нас ефекат субвенционисаних цена је скоро негативан. Зато што субвенционишемо развој “високе техно-логије" у Немачкој и Холандији, где се производи све што се користи за обновљиве изворе енергије, а не користимо средстава за подстицање бугарске економије у њиховом истраживању, развоју, про-изводњи , изградњи и експлоатацији.

22. Бугарска је превазишла циљ за производњу енергију из обновљивих извора . До 2020 наша земља мора да оствари удео од 16 % од обновљивих извора енергије , али само у 2010 години где је циљ био да се стигне до 11% достигнуто је 15% . Имајући у виду национални потенцијал обновљивих извора енергије, који је одређен географским и климатским условима земље, препору-чљиво је да се инвестира и стимулише развој соларне енергије и биомасе (слама, дрво, индустријски и пољо-привредни отпад) за производњу топлотне енергије и за постизање ниске температуре у индустријским процеси-ма као што су сушење , грејање , хлађење и грејање воде и климатизације у објектима .

24. Укључивање коришћења локалних ресурса обновљиве енергије у развојне планове насељених места ће допринети остваривању циљева локалног одрживог развоја. • Децентрализована производња енергије из обновљивих извора, или коришћење енергије сунца, ветра , геотермалне енергије и биомасе у складу са локалним потенцијалима и потребама је сектор који има перспективу за развој у Бугарској – на тај начин се избегавају сви трош-кови у вези са повезивањем на мрежу и губитака у преносу и дистрибуцији енергије .

26. "Енергија из ветра, сунца , воде и биомасе - то је будућност". Наоружани таквим паролама бугарски предузетници су се масовно заинтересовали за изградњу електрана на основу тзв. чисте енергије. На основу збирних података до 2010 у Бугарској је било захтева за преко 4800 МW који ће користити обновљиве изворе енергије. Од тога, скоро 3.800 МW су пројекти везани за ветар, концентрисани претежно у североисточној Бугарској. 250 МW је планирано за соларну енергију, око 90 МW - за мале хидро-електране. Преостале централе ће користити и друге изворе као што је биомаса, сунцокретово уље, итд. Пројекти су у поодмаклој фази , односно фази истраживања, пројектовања и изградње . Ако се они заиста остваре , у теорији то значи да Бугарској неће требати две нуклеарне централе.

28. Интересовање за ову врсту инвестиција је и разумљиво – када се направи почетно улагање , које је заиста велико , онда готово нема трошкова за одржавање опреме , а зарада је огромна , јер цена електричне енергије је два пута већа од друге. Али, законодавне промене у ценама су зауставиле највећи инвестициони бум у области соларне и енергије ветра .

30. Већина великих ветроелектрана и соларних паркова у Бугарској су у власништву страних компанија , у неким од пројеката учествују Бугари , а само један је у потпуности у власништву бугарске компаније . Укупна снага паркова у првих 10 је 428,1 МW , што је скоро 70 % свих ветрогенератора у земљи који су 634 МW у 2012 години " AES GEO ENERGY " – ветроелектрана " Свети Никола " - 156 мегавата Ово је највећи ветропарк у Бугарској , који је пуштена у рад 2010 године. Изграђен је заједнички од стране "Гео Повер" ДОО , бугарска компанија и немачке компаније АЕS , који стварају заједничку компанију за изградњу ветропарка 2006 године. Инвестициони пројекат је вредан 270 милиона евра , од чега 223 милиона пружа банкарски конзорцијум , састављен од Европске банке за обнову и развој(EBRD), Међународне финансијске корпорације (IFC), UniCredit Markets & Investment Banking (UniCredit)и УниКредит Булбанк, а 47 милиона су властита средства компаније АЕS ( Америчка компанија је власник " Марица Исток 1 " ) . Пројекат се налази у селима Булгарево , Свети Никола, Хаџи Димитар, Раковски и Поручник Чунчево у североисточној Бугарској .

31. "Ветроком " - 72,5 мегавата ветроелектрана, која укључује " Ветроком " - 50 мегавата и ветропарк "Контакт конзул ". 22,5 мегавата Оба су 100 % у власништву швајцарске компаније ALPIQ Holding. Први је пуштен у рад 2010 године . Налази се на планинском гребену Старе планине у близини град Казанлк, инвестиција је вредна 80 милиона евра . Други је пуштен у рад 2012 године. Ово је јединствена ветроелектрана у Бугарској, смештена на Старој планини. "Еолика Бугарска" – ветропарк "Суворово" - 60 МВ. Парк је пуштен у рад 2012 године, "Еолика Бугарска " ЕАД је шпанско акционарско друштво регистровано 2004 године у Бугарској ,једини акционар је шпанска компанија "Енол груп" . По извештајима медија улагање у ветроелектрану је 103 милиона евра .

33. Соларна електрана у селу Мокреш . Изградња електане у Мокрешу је почела 2010 године и то је први велики пројекат Greentech Engineering Solutions. Ова електрана је једна од највећих у Бугарској , која је повезана у систем. Фотонапонски парк у Самоводене. SDN је водећи корејски инвеститору у области ОИЕ. Компанија има више од 200 завршених соларних паркова у свету. Нови соларни парк у Самоводене ће производити чисту енергију без емисије угљеника. Власници централе ,корејска компанија SDN је инвестирала 150 милиона евра у тај пројекат . 70 % пројекта се финансира од стране Корејске банке за развој . Инсталисана снага је 45 MW на површини од 618.294 квадратних метараСоларни парк Караџалово. Највећи соларни парк на Балкану је пуштен у рад у марту близу Караџалова , 9 км од места Првомај . Инвеститор је Америчка компанија SunEdison и њена ћерка фирма , са седиштем у Шпанији MEMC Electronic Materials. У овај парк је уложено 350 милиона лева. У парку има 215.000 фотонапонских панела на површини од 100 хектара.

35. Од априла до јуна 2012, у Бугарској постаје актуелно повезивање централа ОИЕ, посебно соларних што је проузроковано изјавама представника владе и агенције ДКЕВР ,да ће од 1. јула 2012. Године откупне цене за енергију из ОИЕ бити драстично смањене . Други фактор за то је значајно смањење цена фотонапонских панела, који олакшавају брзу изградњу таквих постројења . Крајњи резултат свих ових процеса је добијање дисбаланса у систему стимулације, производње и надокнаде енергије из ОИЕ. Дана 14.09.2012.године ДКЕВР доноси решење, којим се уводи нова цена за приступ централама ОИЕ,засновано на различитим процентима преференцијалних тарифа (20 % за старије фотонапонских постројења , 39 % за нова, 10 % за ветроелектране , 5 % за биомасу и воду). 2013године , вишак производних капацитета у Бугарској је постао толико велики да ће производња енергије са садашњим потецијалом задовољити потребе и за 2030-ту годину, када ће потрошња бити већа. До таквог закључка су дошли стручњаци из Светске банке,који су заједно са тимом Европске комисије били позвани да размотре енергетски систем земље средином 2013. године.

37. Бугарски енергетски систем је био пред колапс почетком 2013 године, због вишка електричне енергије и недостатка индустријекоја би је трошила . Бугарска тренутно производаи 12,000 мегавата,а укупна потрошња , са извозомје око 5000 мегавата . Истовремено је цена електричне енергије постала превише скупа за већину становништва Бугарске - 61 % је енергетски сиромашно . Због овог проблем се протестује фебруара 2013 године у нашим великим градовима . Вишак енергије у 2013 –ој доводи до систематског затварања ветаропаркова и соларних паркова, што је створило озбиљне проблеме у исплати кредита узетих за њихову изградњу .

39. Бугарска треба да тражи могућности за извоз зелене енергије • Бугарска зелен енергија је конкурентна на европском тржишту, али произвођачи не могу да је извозе, јер развој овог сектора је државно питање. • Купопродајне цене енергије из обновљивих извора у Бугарској , посебно енергије из соларних централа су међу најнижима у ЕУ, што омогуђава да зелена енергија произведена у нашој земљи буде конкурентне за извоз .