Predavanje 6

1. Predavanje 6 Doc.dr Mara Kerić

2. Telesni razvoj i telesni rast • Rast-povećanje broja ćelija, pojedinih tkiva, organa, delova tela i organizma u celini. • Razvoj-morfološke, anatomske, fiziološke, funkcionalne i psihološke promene organizma čoveka. • Rast i razvoj se odvijaju po opštim anatomsko-fiziološkim zakonitostima karakterističnim za pojedine uzrasne periode ili doba života. • U nekim periodima čovekovog zivota preovladavaju procesi rasta a u nekim procesi razvoja.

3. Telesni razvoj i telesni rast Zakonitosti rasta: • - oblik tela i njegove proporcije se stalno menjaju; • - rast nije linearan, pokazuje razdoblja brže i sporije intenzivnosti; • - organi u toku rasta povećavaju svoju masu i dobijaju složeniju strukturu.

4. Telesni razvoj i telesni rast • Komponente telesnog sastava novorođenčeta i odrasle osobe • (Bozin 1996). • Novorođenče odlasli - m odrasli – ž • Skelet 14% 18% 16% • Muskulatura 22% (23%) 42% (48%) 36% (40%) • Unutrašnji • Organi i koža 44% 28% 30% • Masno tkivo 20% 12% 18%

5. Telesni razvoj i telesni rast • Sastav misića: gradivne materije (masti, belancčevina, ugljeni hidrati) i voda. • Misićna masa kod sportista prelazi 50% od ukupne telesne mase. • Sadržaj misićne mase može se proćenjivati i određivanjem koncentracije kalcijuma u krvi. • U mišićima se nalazi 50-70% telesnog kalcijuma. • U odnosu na telesnu masu , koja se tokom zivota povećava 21 put, masa mišićnog tkiva se uvećava 37 puta.

6. Faktori telesnog razvoja • Unutrašnji • Genetskifaktor • Pol • Rasa • Neuro-endokrini • Spoljašnji • Socio-ekonomskiuslovi • Geografski (klimatski) • Fizičkaaktivnost • Bolesti, povrede • Higijenski

7. Genetski faktor telesnog razvoja • Veomajakuticajna: telesnuvisinu (96%), dimenzijeioblikkarliceiramena, inteligenciju, temperament, tip mišića. • Slab uticaj na: telesnu masu (oko 60%), ličnost, karakter.

8. Pol kao faktor telesnog razvoja • Za razlike medju polovima odgovorni su hormoni, u prvom redu testosteron. • Dečaci imaju veću telesnu masu, telesnu visinu, ukupnu mišićnu masu, jaču gradju kostiju, veće unutrašnje organe, izraženiju “grubu motoriku”. • Devojčice imaju finiju motornu regulaciju, bolju koordinaciju i okretnost, veću fleksibilnost.

9. Rasa kao faktor telesnog razvoja • Dužina nogu, tip mišićnih vlakana, telesna visina. • Pod jakim uticajem socio-ekonomskih i higijensko-dijetetskih faktora. • Japanske devojčice rodjene u SAD ranije polno sazrevaju. • Italijanska deca rodjena u SAD brže rastu.

10. Socio-ekonomski faktor razvoja • Deca iz boljestojećih porodica imaju bolji telesni razvoj zbog kvaliteta i raznovrsnosti ishrane i higijenskih uslova.

11. Fizička aktivnost kao faktor telesnog razvoja • Redovna fizička aktivnost ima uticaja na telesni razvoj, ali ne takav da može da promeni genetski programirane procese. • Intenzitet, trajanje i tip aktivnosti utiču na telesni razvoj. • Sprečavanje hroničnih nezaraznih oboljenja i stanja (gojaznost, hipertenzija).

12. Indeks telesne mase (engleski Body mass index, - BMI) je visinsko-težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Računa se tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima:

13. BMI prikazuje odnos težine i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. On ne može ilustrovati procenat masnog tkiva u odnosu na mišićnu ili koštanu masu – što su osnovni kriterijumi za procenu uhranjenosti. Pojedinci sa velikom telesnom masom i visokim BMI indeksom ne mogu se automatski kategorizovati kao gojazni. Na primer, kod bodibildera i krupno građenih ljudi, udeo mišićne i koštane mase u odnosu na visinu je velik, ali to ne znači da su oni debeli.

15. Higijenski faktor razvoja • Neraznovrsna, loša, oskudna, preobilna, jednolična ishrana može da utiče na telesni razvoj. • Upotreba stimulativnih, hormonskih preparata, može da dramatično promeni telesni razvoj.

16. Periodi razvoja • Prenatalni razvoj. • Postnatalni razvoj. • Period rastenja: 0 – 18 (20) • Period zrelosti: 18 (20) – 60 • Period starosti: preko 60

17. Faze razvoja • Prva brza faza: od rodjenja do 3. godine. • Prva spora faza: od 3. do 10. (m12.) godine. • Druga brza faza: od 10. (m.12.) do 12. (m.14.) godine. • Druga spora faza: od 12. (m14.) do 17. (m19.) godine.

18. Dinamika visinsko-težinskog odnosa • Periodi najbržeg rasta: • Dečaci 12 – 14 god. • Devojčice 10 – 12 god. • Periodi povećanja telesne mase: • Dečaci 12 – 14 god. • Devojčice 10 – 12 god.

19. Akceleracija • Povećanje morfoloških, motoričkih i funkcionalnih karakteristika iz generacije u generaciju. • Faktori akceleracije: • Socio-ekonomski • Urbanizacija • Zdravstvene zaštita • Fizičko vežbanje

20. Razvoj mišića • Na rođenju 23% TM • U osmoj godini 27% TM • Na kraju puberteta 32% TM • Kod odraslih 40% TM

21. Vitalni znakovi

22. Funkcionalne sposobnosti Puls predstavlja srčani ritam. Srce svakim svojim otkucajem pumpa krv prema svim delovima našeg tela, omogućavajući normalan rad organizma. Puls se prilađava svakoj našoj aktivnosti, bilo fizičkoj ili psihičkoj. Tri vrste pulsa: Puls u apsolutnom mirovanju. On se meri odmah posle jutarnjeg buđenja i to je najniži puls koji može da se izmeri.Za netreniraneje oko 60, za rekreativce oko 50 za veoma utrenirane (atletičare, maratonce), oko 40.

23. Funkcionalne sposobnosti Puls u dnevnom mirovanjumeri se u budnom stanju u toku dana kada se ne obavljaju fizičke aktivnosti, dakle, u periodu odmaranja, sedenja ili ležanja. Kod neaktivnih i rekreativaca ovaj puls je oko 70, a kod utreniranih sportista od 50 do 60. Maksimalni puls je najveći broj otkucaja srca u minuti. Ova vrednost je individualna i menja se sa godinama. način određivanja maksimalnog pulsa je pomoću testa opterećenja kod sportskog lekara, na traci ili biciklu. Ovaj pokazatelj je važan,na osnovu njega se određuju zone treninga, prema utvrđenim procentima.

24. Razvoj aerobne sposobnosti • Postepen porast do 18. god. • Najveće vrednosti: 18-25. god. • Razlike m-ž: • Do puberteta 10-15% • Kod odraslih ≈ 30%

25. Fizička zrelost deteta • Test koordinacije (hod po crti, prelazak preko prepona, preskok preko prepreke). • Psihološki testovi zrelosti. • Početak sportskih aktivnosti.

26. Kada početi sa sportom? • Ne pre 8. godine života: • U 7. godini života se kreće u školu, što traži mnogo vremena za prilagodjavanje • Psihički status ne dozvoljava trening pre 7-8 godina • Demboova tabela

27. Dembo-ova preporuka

28. Reakcija na fizičku aktivnost deca – odrasli • Pri submaksimalnom naporu: • Niži minutni volumen srca • Veća srčana frekvencija • Veća frekvencija disanja • Veća energetska cena rada • Veća produkcija toplote • Manja sposobnost sekrecije znoja

29. Efekti treninga kod dece

30. Preporuke američke pedijatrijske akademije • Deca treba da učestvuju u sportu do nivoa svojih sposobnosti i interesovanja. • Treneri treba da znaju o fizičkim, fiziološkim i emotivnim osobinama dece. • Redovno pratiti TM, sastav tela, kardiovaskularni sistem, seksualno sazrevanje i emotivno stanje. • Redovno procenjivati unos hrane. • Potrebna posebna edukacija lekara i fizioterapeuta za rad sa decom.

31. VISINA TELA - UČENICI

32. VISINA TELA - UČENICE

33. MASA TELA - UČENICI

34. MASA TELA - UČENICE

35. Hvala na pažnji