ZADRUGARSTVO – POJAM I ZNAČAJ -Zemljoradničko zadrugarstvo u A.P. Vojvodini-

1. ZADRUGARSTVO – POJAM I ZNAČAJ -Zemljoradničko zadrugarstvo u A.P. Vojvodini- mr Jelena Nestorov Bizonj Zadružni savez Vojvodine

2. ZADRUGARSTVO U SVETU - pojam i značaj - • Zadružni pokret u svetu - oko 800.000.000 ljudi iz skoro 100 država. • Zadružni pokret u Evropi - 92.000.000 ljudi ostvaruje svoje ekonomske interese kroz razne vrste zadruga. • Zadružni sektor – pored privatnog i javnog (državnog) sektora – predstavlja jedan od osnovnih oblika privređivanja. • Zadruge – postoje u skoro svim oblicima privređivanja i drugih društvenih delatnosti, i zastupljene su na svim kontinentima. • Nastanak zadruga – druga polovina 19. veka (u vreme industrijske revolucije). • Prva zadruga osnovana je 1844. u Roždelu (Engleska).

3. POJAM ZADRUGE • MeđunarodniZadružniSavez -identitet savremene zadrugeodređuju tri komponente, i to: definicija zadruge, zadružne vrednosti i zadružni principi. • Definicija zadruge: «Zadruga je autonomna asocijacija dobrovoljno udruženih lica sa ciljem ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želja, kroz zajednički posedovan i demokratski kontrolisan privredni subjekt». • Zadružne vrednosti- osnovni sistem vrednosti zadružnog pokreta na kojima počiva svaka zadruga, među kojima su: samopomoć, demokratija, jednakost, pravednost, solidarnost i samoodgovornost. • Zadružni principi- smernice pomoću kojih zadruge u praksi primenjuju zadružne vrednosti.Zadružni principi su: dobrovoljno i otvoreno članstvo; demokratska kontrola članova; ekonomska participacija članova; autonomija i nezavisnost; obrazovanje, obuka i informisanje; međuzadružna saradnja i briga za zajednicu.

4. -Zemljoradničko zadrugarstvo u A.P. Vojvodini- • Vojvodina- jedan od regiona sa najdužom istorijom zadrugarstva u svetu. • Prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Vojvodini koja je osnovana 1846. godine, u Bačkom Petrovcu, je bila treća formirana zadruga u svetu. • Duga tradicija zadružnog organizovanja – i kompleksna istorija razvoja zadrugarstva na prostorima današnje A.P. Vojvodine. • Kroz istoriju razvoja zadružnog pokreta postojala je uska povezanost i uslovljenost sa promenama u društveno – ekonomskom sistemu. U periodu socijalizma zemljoradničko zadrugarstvo bilo pod velikim uticajem društveno – političkog sistema koji je udaljio poslovanje zadruga od principa tržišne privrede, i poslovanja u skladu sa zadružnim principima i zadružnim vrednostima. • Od 90-tih godina do danas, zadruge se ponovo uspostavljaju po modelima savremenog zadrugarstva, međutim, institucionalne i zakonodavne pretpostavke, kao i adekvatan ambijent za zadružno organizovanje, još uvek nisu postignuti u potrebnoj meri.

5. Aktuelno stanje u zemljoradničkom zadrugarstvu u A.P. Vojvodini • Zadružni savez Vojvodine – samostalna (nevladina), interesna, stručno poslovna organizacija čiji su osnivači i članovi zemljoradničke zadruge sa sedištem u A.P. Vojvodini. • Članice Zadružnog saveza Vojvodine -497 zemljoradničkih zadruga. • Teritorijalna pokrivenost zadružnim organizacijama - u proseku jedno naseljeno mesto u Vojvodini ima najmanje jednu zadrugu. • Ljudski potencijal u zemljoradničkim zadrugama čine zadrugari, kooperanti i zaposleni. • U 497 aktivnih zemljoradničkih zadruga ima ukupno 20.157 zadrugara, odnosno prosečno 41 zadrugar. • Broj kooperanata - po poslednjim podacima u 497 zemljoradničkih zadruga ima ukupno 90.850 kooperanata, odnosno u proseku 183 kooperanta. • Ukupan broj zaposlenih- 5.193 lica. Prosečno po jednoj zadruzi ima 13 zaposlenih (u prosek nisu uračunate zadruge bez zaposlenih). 88 zemljoradničkih zadruga nema zaposlenih.

6. Osnovne delatnosti zemljoradničkih zadruga- ugovaranje proizvodnje sa zadrugarima, nabavka repromaterijala za zadrugare, obavljanje usluga, skladištenje i prodaja njihovih proizvoda. Osim ugovaranja proizvodnje, značajan broj zadruga ima i sopstvenu proizvodnju. Većina zemljoradničkih zadruga nije specijalizovana. • Zemljoradničke zadruge u svom poslovanju koriste sopstvenu imovinu, zatim, imovinu zadrugara i drugih pravnih i fizičkih lica po posebnim uslovima i ugovorima. • Nepokretnom imovinom raspolaže 140 zemljoradničkih zadruga. Nepokretna imovina zadruga sastoji se od poljoprivrednog zemljišta i građevinskih objekata. • Veliki deo zadružne imovine, koji je usled statusnih promena na osnovu tadašnjih zakonskih propisa, 70-tih godina prenet na druga pravna lica, do danas nije vraćen zemljoradničkim zadrugama, iako zakonska osnova za povraćaj zadružne imovine postoji još od 90-tih godina prošlog veka. Procenjuje se da zadrugama nije vraćeno oko 130.000 ha poljoprivrednog zemljišta, sa pripradajućim objektima.

7. Zakonodavna regulativa u zemljoradničkom zadrugarstvu • Zadruge se osnivaju i posluju prema Zakonu o zadrugama (Sl. list SRJ br. 41/96). • Osnivači zadruge – fizička lica koja se bave delatnošču za koju se zadruga osniva. • Minimalni broj osnivača je 10 fizičkih lica. Minimalni osnivački kapital – nije određen, osim što je propisana jednakost zadružnih uloga. • U upravljanju zadrugom zadrugari imaju jednako pravo glasa (jedan zadrugar jedan glas). • Organi zadruge su: • skupština, • upravni odbor, • nadzorni odbor i • direktor zadruge.

8. Odnosi između organa upravljanja, rukovođenja i nadzora zadruge Skupština zadruge(svi zadrugari) Upravni odbor Direktor Nadzorni odbor

9. Kooperativni i korporativni menadžment • Razlike između kooperativnog i korporativnog menadžmenta (David Griffiths):

10. Zaključak • Ostvarivanje ekonomskih interesa članova zadruga- najbitniji aspekt osnivanja, poslovanja i razvoja zadruga. • Unapređenjem i razvojem zemljoradničkih zadruga i njihovih delatnosti ostvaruju se širi ekonomski, socijalni i opšti društveni interesi – od povećanja zapošljavanja u seoskim sredinama, stimulisanja mladih ljudi za ostanak na selu, do unapređenja poljoprivredne proizvodnje i očuvanja životne sredine, kao i drugih aspekata života u ruralnim sredinama. • Dalje unapređenje i razvoj zadrugarstva zahteva hitno ostvarivanje uslova za njegovo uređivanje i osavremenjavanje, te ostaje nada da će se ovako bitnom segmentu poslovnog povezivanja poljoprivrednika u budućnosti obezbediti mnogo bolje mogućnosti za poslovanje i razvoj. • A. Maršal: “Neki pokreti imaju visoke socijalne ciljeve, drugi u svojoj osnovi imaju biznis, dok zadrugarstvo ima istovremeno i jedno i drugo“.