1 / 43

KLINIČKA ISPITIVANJA U PSIHOFARMAKOLOGIJI

KLINIČKA ISPITIVANJA U PSIHOFARMAKOLOGIJI. Doc. dr Srdjan Milovanović, psihijatar Asist. dr Olivera Vuković, psihijatrar Medicinski fakultet, Beograd. 1952. - Henri Laborit , pariski hirurg , uvodi antihistaminik hlorpromazin u anesteziju, kao adjuvant

Download Presentation

KLINIČKA ISPITIVANJA U PSIHOFARMAKOLOGIJI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. KLINIČKA ISPITIVANJA U PSIHOFARMAKOLOGIJI Doc. dr Srdjan Milovanović, psihijatar Asist. dr Olivera Vuković, psihijatrar Medicinski fakultet, Beograd

  2. 1952. - Henri Laborit, pariski hirurg, uvodi antihistaminik hlorpromazin u anesteziju, kao adjuvant primećuje da deluje umirujuće na agitirane pacijente nagovara psihijatre da ga isprobaju u lečenju shizofrenije prvi lek u tretmanu shizofrenije otkriven “zahvaljujući” neželjenim dejstvima antihistaminika!!! Slučajno otkriće antipsihotikapočetak ere psihofarmakologije

  3. Pierre Deniker & Jean Delay psihijatri... potvrdjuju efikasnost hlorpromazina u poboljšavanju psihotičnih simptoma 1954 uvodjenje hlorpromazina St. Anne Hospital Paris, France “Po prvi put možemo da razgovaramo sa svojim pacijentima!” Pierre Deniker

  4. Antipsihotici: pomak u psihijatrijskom lečenju Hlorpromazin uveden 1954 1960: poslednja lobotomija

  5. FARMAKOLOŠKE STUDIJE • u poslednje 3 decenije značajno se usavršio metod istraživanja kliničkih efekata psihofarmaka - danas, savremeni psihofarmakolozi istražuju određene procese i mehanizme koji se odvijaju u CNS-u. • - OSNOVNI PRINCIPI • eksperimentalni dizajn - kompletni metodološki postupak koji sadrži tehniku i tehnologiju njegovog izvođenja • princip: dobre kliničke prakse • prioritet: dvostruko slepe-studije • pretklinička i klinička istraživanja

  6. DUPLO-SLEPA PLACEBO KONTROLISANA STUDIJA

  7. DOBRA KLINIČKA PRAKSA • Internacionalna Konferencija o Harmonizaciji promovisala je StandardeDobre kliničke prakse “zlatni standard” ICH je grupa koja ujedinjuje predstavnike nadzornih organa u Evropi, Japanu i SAD i stručnjake iz farmaceutske industrije kako bi zajednički procenjivali sve naučne i tehničke aspekte registracije medicinskih proizvoda i davali smernice za veće uskladjivanje u registraciji lekova.

  8. DOBRA KLINIČKA PRAKSA “zlatni standard” • medjunarodni etički i naučni standard za planiranje, sprovodjenje, zapisivanje i izveštavanje pri ispitivnajima koja se izvode na ljudima • poštovanje ovih standarda obezbedjuje uverenje javnosti da su prava, bezbednost i dobrobit ispitanika zaštičeni i u skladu sa principima proisteklim iz Helsinške deklaracije

  9. DOBRA KLINIČKA PRAKSA HELSINŠKA DEKLARACIJA (1964) osnovni principi svih medicinskih istraživanja • Definiše etičke principe u medicinskim istraživanjima u ljudi • Sačinila i usvojila Svetska medicinska asocijacija (World Medical Association) • Helsinki 1964 godine  kasnije 5 revizija; poslednja revizija Edinburg 2000 godine

  10. Claude Bernard, 1865Pet principa za istrazivacki rad u medicini • eksperiment na ljudskim bicima je dopusten jedino ako se na drugi nacin ne mogu pribaviti odgovarajuce informacije • mora se sprovoditi po striktnim metodoloskim uputstvima • sprovodi se uz saglasnost subjekta • ako steti subjektu, eksperiment mora da se prekine • prekida se na zahtev subjekta OVAKVI PRINCIPI ODRZALI SU SE DO DANAS

  11. FARMAKOLOŠKE STUDIJE BAZIČNE STUDIJE (prekliničke) KLINIČKE STUDIJE OTKRIĆE FAZA IV FAZA I FAZA II FAZAIII 0 15 10 5 GODINE 11 – 15 godina LEK NA TRŽIŠTU IDEJA oko 20 godina

  12. FARMAKOLOŠKE STUDIJE • od ukupnog broja – 116 antipsihotika, ispitivanih do 1972.god, jedna petina je uvedena u rutinsku lekarsku praksu • intenzivno se traga za tehnikama koje bi proučavale ponašajne fenomene viših nervnih delatnosti u životinja, koje bi dale bliže korelacije sa pojedinim kliničkim efektima psihofarmaka i psihičkim reakcijama u ljudi

  13. Preklinička istraživanja • u psihofarmakološkim istraživanjima, ne postoji mogućnost direktnog prenošenja rezultata istraživanja sa životinje na čoveka • postoje pokušaji da se pronađu nove tehnikeza proučavanje bihevioralnih fenomena više nervne delatnosti kod životinja, koje bi dale bolju korelaciju sa pojedinim kliničkim efektima psihofarmaka i psihičkim reakcijama ljudi, ali je to još uvek u početnoj fazi

  14. Preklinička istraživanja • Sinteza ili izolovanje aktivne supstance • Kvalitativna ocena aktivnosti – «screening» ili rešetanje • Kvantitativna analiza • Farmaceutska obrada leka

  15. Klinička istraživanja kliničko ispitivanje leka • I FAZA: farmakološko ispitivanje leka na zdravim (ili bolesnim) dobrovoljcima – mali broj. • II FAZA: ispitivanje na manjem broju izabranih bolesnika. • III FAZA: široko kliničko ispitivanje - ispitivanje na velikom broju bolesnika (faza kliničkog testiranja). • IV FAZA: uslovno puštanje leka u promet - praćenje

  16. Klinička istraživanja I FAZA: • farmakološko ispitivanje leka na zdravim ili bolesnim dobrovoljcima – mali broj • određivanje biološke aktivnosti i metabolizma u čoveka • izvode je klinički farmakolozi 12 MESECI

  17. Klinička istraživanja II FAZA: • ispitivanje na manjem broju bolesnika • trajanje: 12 MESECI • KLINIČKI FARMAKOLOZI I LEKARI-TERAPEUTI • IIa faza (rana II faza) – na malom broju bolesnika ustanovljava se potencijalna korist od ispitivanog leka i određuje raspon doza; • IIb faza (pozna II faza) – na većem broju bolesnika u toku dužeg perioda se određuje završni oblik leka i doziranje; novi podaci o metabolizmu

  18. Klinička istraživanja III FAZA: • faza kliničkog testiranja - ispitivanje na velikom broju bolesnika u više istraživačkih centara i zemalja istovremeno • procena efikasnosti i podnošljivosti (stiču se iskustva o neželjenim efektima) u uslovima sličnim lekarskoj praksi • posle ove faze, može se reći šta novi lek predstavlja u odnosu na lekove koji se već primenjuju • trajanje 12 MESECI KLINIČKI ISTRAŽIVAČI

  19. Klinička istraživanja IV FAZA • uslovno puštanje leka u promet • praćenje efikasnosti i podnođljivosti, posle puštanja leka u promet • traje nekoliko godina i služi za upotpunjavanje slike o delotvornosti i toksičnosti leka, tj. njegovoj bezbednosti 36 MESECI do beskonačno!

  20. Apler A. BMJ 2011;1 Random effects meta-analysis of symptom responses for citalopram and placebo.

  21. preduslov uspeha

  22. Osnovna pravila • postaviti pravo pitanje: definisanje cilja istraživanja • odabrati odgovarajuću grupu ispitanika • odabrati odgovarajuću kontrolnu grupu • proceniti optimalan broj ispitanika • kriterijumi za uključenje u studiju • kriterijumi koje sprečavaju uključenje (ekskluzioni) • protokol

  23. Protokol • način izvođenja studije • vremena pregleda, analiza, primene terapije • način izvođenja svakog pojedinačnog testa, analize, primene leka • obrazac za unos podataka o ispitaniku, verifikaciju izvršenog testa i vremena izvršenog testa i date terapije • obrazac za unos dobijenih rezultata učesce u kliničkom ispitivanju mentalni bolesnik potvrdjuje svojim pismenim pristankom, a lekar snosi zakonsku odgovornost u slučaju da dodje do incidenata

  24. Postmarketinška studija ispitivanja efikasnosti i podnošljivosti lamotrigina u bipolarnom afektivnom poremećaju

  25. CILJ STUDIJE ispitivanje efikasnosti i podnošljivosti lamotrigina u Bipolarnom afektivnom poremećaju u periodu od šest meseci

  26. DIZAJN otvorena, multicentrična postmarketinška 6- mesečna studija, sa dozno-fleksibilnom primenom lamotrigina u Bipolarnom afektivnom poremećaju (BAP)

  27. UZORAK • uzorak se sastoji od ambulantnih i hospitalizovanih pacijenta koji boluju od Bipolarnog afektivnog poremećaja u bilo kojoj fazi bolesti, muškog i ženskog pola, starosne dobi od 18 do 55 godina • dijagnoza se postavlja na osnovu MKB 10 kriterijuma

  28. Kriterijumi za uključivanje • dijagnostikovani BAP sa prethodnim epizodama depresivnim i hipomaničnim i/ili maničnim; • starost pacijenta od 18 do 55 godina; • pacijenti ženskog pola u generativnom dobu treba da upotrebljavaju kontraceptivna sredstva;

  29. Kriterijumi za isključivanje • zloupotreba i zavisnost od psihoaktivnih supstanci (uključujući alkohol) • pacijenti sa drugim psihijatrijskim bolestima ili ozbiljnim poremećajima kognitivnih funkcija • trudnoća i laktacija • poznata osetljivost na lamotrigin

  30. Instrumenti procene • Young-ova skala za procenu manije (YMRS) • Hamiltonova skala za procenu depresivnosti (HAMD) • Kratka skala psihijatrijske procene (BPRS) • Globalni klinički utisak (CGI-S) • Skala neželjenih efekata

  31. METODOLOGIJA Procena pomenutim skalama vršiće se: • nultog dana pri uključivanju u studiju (Vo) • 15 dana nakon primene terapije (V1) • potom za mesec dana (V2) • posle tri meseca (V3) • posle šest meseci (V4) V4 procena će se vršiti u svim slučajevima kada dodje do prekida terapije, bilo iz kog razloga

  32. Prva vizita Prva vizita – uključivanje pacijenta: • Potvrda dijagnoze na osnovu MKB-10 kriterijuma • Proveriti ostale kriterijume za uključivanje i isključivanje u studiju • Informisani pristanak pacijenta • Upitnici: • Young-ova skala za procenu manije (YMRS) • Hamiltonova skala za procenu depresivnosti (HAMD) • Kratka skala psihijatrijske procene (BPRS) • Globalni klinički utisak (CGI-S) • Skala neželjenih efekata

  33. Preostale vizite (druga-peta) • Upitnici: • Young-ova skala za procenu manije (YMRS) • Hamiltonova skala za procenu depresivnosti (HAMD) • Kratka skala psihijatrijske procene (BPRS) • Globalni klinički utisak (CGI-S) • Subskala procene poboljšanja (CGI-I) • Skala neželjenih efekata

  34. Konkomitantna terapija • u toku težih maničnih stanja dozvoljena je upotreba antipsihotika u trajanju od najviše 6 nedelja • ukoliko postoji potreba dozvoljena je upotreba anksiolitika benzodiazepinskog reda i to lorazepam do 8mg dnevno u akutnim fazama • kod tezih poremećaja sna dozvoljena je upotreba hipnotika benzodiazepinskog reda (ukoliko pacijent već ne priuma lorazepam) • u depresivnim fazama nije dozvoljena upotreba antidepresiva, već samo studijski lek lamotrigin. • nije dozvoljena upotreba drugih psihostabilizatora niti antikonvulziva

  35. Ordiniranje lamotrigina Lek se aplikuje na nultoj-bazičnoj viziti i to 25mg po priloženoj šemi do postizanja optimalne doze od 200mg dnevno. U samo nekim slučajevima doza se može povisiti do 300mg dnevno. VAŽNO JE NAPOMENUTI DA SE MORA VRŠITI TITRIRANJE PREMA ŠEMI DA BI SE IZBEGLA POJAVA RAŠA.

  36. CENTRI U KOJIMA ĆE SE IZVESTI STUDIJA

  37. Institut za psihijatriju KCS • Institut za mentalno zdravlje • Institut za psihijatriju VMA • Klinika za psihijatriju KBC „Dedinje“ • Klinika za psihijatriju KBC „Zvezdara“

  38. Institut za psihijatriju KC Novi Sad • Institut za psihijatriju KC Kragujevac • Institut za mentalno zdravlje KC Niš • Specijalna psihijatrijska bolnica Gornja Toponica

More Related