Politička ekonomija – javni izbor

1. Politička ekonomija – javni izbor “Nigde čovek nije toliko mali kao ispred šaltera, ni toliko velik, kao iza šaltera”Matija Bećković

2. Teme Neposredna demokratija Predstavnička demokratija

3. Politička ekonomija Oblast ekonomske nauke u kojoj se primenom ekonomskih principa analizira političko odlučivanje. Demokratska društva koriste različite sisteme glasanja kako bi odlučivala o javnim rashodima - Neposredna i posredna demokratija

4. Neposredna demokratija – Pravila o jednoglasnosti 0’ DrE Evin udeo (SE) S* Adamov udeo (SA) DrA 0 r godišnje r* Lindahl-ov model

5. Neposredna demokratija – Većinski sistem glasanja Većinski sistem glasanja – da bi neka mera bila usvojena, za nju se mora opredeliti više od polovine glasača • Paradoks glasanja – Većinski sistem glasanja može dovesti do toga da preferencije zajednice budu nekonzistentne, bez obzira na to što su preferencije pojedinaca konzistentne. • Manipulisanje redosledom – Redosled glasanja je organizovan na način koji obezbeđuje određeni poželjan ishod. • Ciklično glasanje – Glasanje po većinskom sistemu, između parova alternativa (kada postoje više od dve alternative), koje traje beskonačno, a rešenje se nikada ne postiže.

6. Grafički prikaz preferencija Korisnost Dzen Brad Angelina Količina B C A

7. Vrhovi u preferencijama Vrh Tačka na grafiku preferencija pojedinca, u odnosu na koju sve susedne tačke imaju nižu korisnost Preferencije s jednim vrhom Korisnost kontinuirano opada kako se glasač udaljava od svog najpoželjnijeg ishoda Preferencije s dva vrha Udaljavanjem glasača od svog najpoželjnijeg ishoda, korisnost najpre opada, a zatim se ponovo povećava Razlozi za postojanje preferencija sa dva vrha Postojanje privatnih supstituta Izbor između različitih javnih dobara, a ne između različitih količina istog javnog dobra

8. Teorema medijalnog glasača • Medijalni glasač • Glasač čije se preferencije nalaze u sredini skupa preferencija svih glasača; polovina glasača želi veću količinu javnog dobra, a polovina manju • Teorema medijalnog glasača • Dokle god sve preferencije imaju jedan vrh, a zadovoljeni su i neki drugi uslovi, ishod glasanja po većinskom sistemu odražava preferencije medijalnog glasača

9. Razmena glasova Nedostatak većinskog sistema glasanja – glasanje ne ukazuje na intenzitet preferencija glasača - npr. ukoliko glasač glasa protiv nekog predloga, da li je to zato što mu se taj predlog čini nepovoljnim ili zato što mu se oštro protivi Razmena glasova - Trgovina glasovima da bi se osiguralo izglasavanje nekog paketa zakonskih predloga Razmena glasova može dovesti do ispravljanja rezultata većinskog sistema glasanja (tako da se društveno blagostanje poveća), ali može dovesti i do suprotnog ishoda

10. Neposredna demokratija – Razmena glasova

11. Erouova teorema nemogućnosti Pravila o kolektivnom odlučivanju u demokratskom društvu treba da zadovolje sledeće kriterijume: Da omoguće donošenje odluka bez obzira na konfiguraciju preferencija glasača Da obezbede mogućnost rangiranja svih mogućih rezultata glasanja Da uvažavaju preferencije pojedinaca Da su konzistentna Mora postojati nezavisnost od irelevantnih alternativa Nije dozvoljen diktatorski izbor

12. Predstavnička demokratija Indirketan način izjašnjavanja Kategorije koje direktno sprovode odluke - izabrani političari - državni službenici Posebni fenomeni: - posebni interesi - traganje za rentom

13. Predstavnička demokratija 0 Broj glasova M S Liberal Konzervativac

14. Posledice Teoreme medijalnog glasača Dvopartijski sistemi su obično stabilni Zamena direktnih referenduma predstavničkim sistemom ne utiče na ishod Na rezultate glasanja mogu uticati i drugi faktori: - Jednodimenzionalno rangiranje - Ideologija - Ličnost - Liderstvo - Odluka da se glasa

15. Predstavnička demokratija – državni službenici Uloga državnih službenika - obezbeđuju stručno znanje potrebno za formulisanje i sprovođenje državnih programa Ciljevi državnih službenika - tumačenje i sprovođenje programa - maksimizacija sredstava kojima raspolažu, jer to povećava njihovu moć

16. Niskanenov model birokratije C $ V stvarna proizvodnja efikasna proizvodnja 0 Q* Qbc Q godišnje

17. Predstavnička demokratija – traganje za rentom Traganje za rentom Korišćenje države kako bi se ostvarili prinosi viši od uobičajenih („rente“) Primer: kvote za proizvodnju kikirikija u SAD Kartel Sporazum proizvođača koji se udružuju kako bi ograničili proizvodnju i povećali cene Čist gubitak Gubitak koji se javlja prilikom trgovine u kojoj granični troškovi prevazilaze graničnu korist, odnosno, prilikom trgovine u kojoj granične koristi nisu veće od graničnih troškova Ostali akteri: sudije, novinari, stručnjaci raznih profila...

18. Predstavnička demokratija – traganje za rentom $ f b c Pkartel Rente Čist gubitak S=MC Pk a d e D tona kikirikija godišnje Qkartel Qk MR

19. Zaključak Neposredna demokratija se realizuje u formi jednoglasnog ili većinskog sistema odlučivanja Brojni rizici povezani sa većinskim sistemom Značaj Teoreme medijalnog glasača Značaj uticaja državnih službenika Prestavnička demokratija i traganje za rentom