1 / 29

TRANSFORMACIJA PROSTORA – INDUSTRIJSKO NASLE ĐE U TURIZMU

TRANSFORMACIJA PROSTORA – INDUSTRIJSKO NASLE ĐE U TURIZMU. Doc dr Predrag Cvetičanin 2 6 .03.201 4. INDUSTRIJSKO NASLEĐE.

lucio
Download Presentation

TRANSFORMACIJA PROSTORA – INDUSTRIJSKO NASLE ĐE U TURIZMU

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. TRANSFORMACIJA PROSTORA – INDUSTRIJSKO NASLEĐE U TURIZMU Doc dr Predrag Cvetičanin 26.03.2014

  2. INDUSTRIJSKO NASLEĐE • Industrijskonasleđečineindustrijskezgrade, aliimašine, rudnici, infrastruktura, stambeniobjektigrađenizaradnikeislično. Ono je memorija o životuradnika, čestosimbolprogresaiponosazalokalnuzajednicu, deolokalneistorijeiidentiteta. • Sveovevrednostiipotencijaliindustrijskognasleđa se u poslednjihnekolikodecenijakoriste u urbanojobnovi, posebno u gradovimakojisudoživeli pad industrijskeproizvodnjeiekonomijeisadatraženoveopcijezarazvoj.

  3. INDUSTRIJSKO NASLEĐE • Da bi se nekiindustrijskiobjekatiliartefaktokarakterisaokaoindustrijskonasleđe, potrebno je da je obeležionekiprostorilidruštvo u određenomperiodu, bilo u arhitektonskom, društvenom, tehnološkomiliistorijskomsmislu. • Na osnovu toga se izogromnogfondaostatakaodabiraonoštodržavatreba da zaštitipravnimrešenjem

  4. INDUSTRIJSKO NASLEĐE • “Industrijskonasleđe, dakle ne podrazumevasamorazličiteindustrijskezgrade: fabrikeipostrojenjaveć isvedruštveneiinženjersketrijumfeomogućenenovimtehnologijama: industrijskanaselja, kanale, železnice, mostoveiostaleformetransportaiproizvodnjeenergije“ (http://whc.unesco.org/sites/industrial.htm) • Prostoriiobjektiindustrijskognasleđasuznačajnimeđašiistoriječovečanstvakojioznačavajudvojnostsnageljudskekreativnostiidestrukcije - istovremenosposobne da stvoriproblemeiprogres. Oni oličavajunadu u boljiživotimoć upravljanjastvarima".

  5. INDUSTRIJSKO NASLEĐE I TURIZAM • Preporuka je da, kako bi privuklainvesticije, područjakojasu se nekadoslanjalanaindustriju, odnosnoproizvodnju, morajuponovo da kreirajusvojidentitetinovudominantnufunkciju. • Jedanod načina je da budupretvorena u mestapotrošnjeodnosnokonzumacije, često od straneposetilacaiturista. Kulturaiumetnostpostajusveznačajnijizaobnovuindustrijskihpodručjaijedna od opcijazakorišćenjeindustrijskognasleđagradajesterazvojkulturnihaktivnosti u njima

  6. INDUSTRIJSKO NASLEĐE I TURIZAM • Industrijskonasleđegradamožebitiiskorišćenoizarazvojkulturnogturizmakoji je postaoveomapopularankrajem 20. veka. Istorija, arhitektura, a u novijevremeiindustrijskaprošlost, privlačesvevišeturista, tesuinekadašnjeindustrijske zone sveposećenije. • RazvojturizmabaziranognaindustrijipodrazumevaotvaranjemuzejaindustrijeipridruživanjepostojećimkulturnimrutamaiprogramimakojipovezujuindustrijskespomenikeEvrope, kaoštosuDanievropskebaštine, European Cultural Routes i ERIH (Еuropean Route of Industrial Heritage).

  7. INDUSTRIJSKO NASLEĐE I TURIZAM • Trafo (Budimpešta) je kulturni centar koji je napravljen na mestu nekadašnje električne centrale (‘Trafó’). • Zgrada je bila napuštena krajem 1980-ih, da bi početkom 1990-ih bila skvotovana od strane grupe francuskih anarhista koji su živeli u Budimpešti • Trafo je otvoren 1998. godine i primer je institucije bazirane na civilno-javnom partnerstvu. • http://www.youtube.com/watch?v=0R3oVVVCWuo

  8. CUSTARD FACTORY, BIRMINGHAM • BIRMINGHAM – Custard factory, Digbeth, Birmingham,napravljena je krajem XIX veka i veći deo XX veka zapošljavala je oko 12.000 ljudi • Početkom 1980-ih fabrika je propala, što je čitav deo grada (45 hektara) pretvorilo u područje u koje se ne ulazi. • Investitor Bennie Gray kupio je fabriku 1989. godine i rekonstruisao je tako što je napravio 180 studija veličine od 30 do 500 m2 i pozvao sve najpoznatije umetničke trupe Engleske da unajme prostor po neverovatno niskim cenama.

  9. PRIMERI: CUSTARD FACTORY, BIRMINGHAM • U okviru Custard factory napravio je i pozorišnu salu sa 220 mesta, umetničku galeriju, studio za ples, restoran i prodavnice. • Čitav projekat je reklamirao kao “Najveću koncentracija kreativne aktivnosti u Evropi” • Nakon što su se umetničke grupe iz svih delova Engleske uselile u Custard Factory (više od 1000 umetnika), mesto je postalo omiljeno mesto za izlaske građana Birmingema, a ubrzo su cene zakupa prostora dostigne vrtoglave visine, tako da se investicija ubrzo isplatila (ali to je i mnoge od umetnike promoralo da napuste Fabriku).

  10. CUSTARD FACTORY, BIRMINGHAM

  11. CUSTARD FACTORY, BIRMINGHAM

  12. CUSTARD FACTORY, BIRMINGHAM

  13. TATE MODERN • Tate Modern je galerija povećena prezentaciji moderne umetnosti. • Otvorena je 2000. godine kao deo Tate grupe (koja još uključuje Tate Britain, Tate Liverpool, Tate St.Ives) • Locirana je na južnoj obali Temze u bivšoj zgradi Bankside Power Station u Centralnom Londonu (nasuport katedrali St.Paul) • Tate Modern je najposećenija moderna galerija na svetu sa oko 4,7 miliona posetilaca svake godine.

  14. TATE MODERN • http://video.about.com/golondon/What-to-Do-Around-Tate-Modern.htm • http://video.about.com/golondon/Tate-Modern.htm • http://www.youtube.com/watch?v=r1-i_wvjnWE • http://www.youtube.com/watch?NR=1&v=c0Bg3vHbkdk&feature=endscreen

  15. ARSENAL TIVAT

  16. PORTO MONTENEGRO

  17. INDUSTRIJSKO NASLEĐE U SRBIJI • Posebanznačajindustrijskognasleđa u Srbijiogleda se u činjenici da onopredstavljadeoevropskognasleđaisećanjajersuobjekte u velikombrojuslučajevagradiligraditeljiizrazličitihevropskihzemalja (Jevreji, Česiimnogidrugi) kojisupočetkom XX vekadolazili u Srbijukako bi pomoglinjenimgrađanima u građenjuidoprinelirazvojunovogdruštva. • Stogase industrijskonasleđeSrbijemožeposmatratiikaomaterijalnosvedočanstvokulturneraznovrsnostiovesredine, aliivezasaevropskimisvetskimkulturnimnasleđem.

  18. INDUSTRIJSKO NASLEĐE I TURIZAM • Primer kompleksafabrikekremova (Custard Factory) u Digbetčetvrti u Birmingemu, u VelikojBritaniji, jestejošjedantipičan primer uvođenjaumetnostiikultureipromocijetakozvanihkreativnihindustrijaizapošljavanja u ovomsektoru, ipokazujekakostimulativniambijentmožebitikreirankrozkombinacijuradaistanovanjaumetnika. • http://www.youtube.com/watch?v=UgOsoeQe2xE • http://www.dailymotion.com/video/xw3479_history-custard-factory_creation#.UVNxvheTzeI

  19. INDUSTRIJSKO NASLEĐE U SRBIJI • Prvefabrike u Pančevuformiranesu u blizinirekeidanas se nalaze u okvirutakozvane Stare industrijske zone, dugeoko tri kilometra, kojapredstavljajednu od najvećihkoncentracijaobjekataindustrijskognasleđa u našojzemlji. Pet industrijskihobjekata u graduima status spomenikakulture, od toga tri status spomenikakulture od velikogznačaja (Svetionici, ŠtamparijabraćeJovanovićiVajfertovapivara).

  20. INDUSTRIJSKO NASLEĐE U SRBIJI • OpredeljenjeispremnostMininistarstvakulture RS da podržiprojektekojisuusmereninarevitalizacijuindustrijskognasleđa, potvrđujeičinjenica da je kaojedna od dvekategorijeugroženognasleđa u Srbiji u izveštajzaSavetEvropeuključenoindustrijskonasleđe, takoštosu se nalistipriortetnihintervencija, međuostalima, našliisledećilokaliteti: Senjskirudnik, staraindustrijskazona u Pančevuitermoelektrana „Snagaisvetlost“.

  21. STARI ZANATI • Stari zanati se po svojim karakteristikama mogu svrstati u kulturno nasleđe iz razloga što predstavljaju deo kulturnog identiteta određenog prostora; oni čine tradiciju koja živi i danas, i kao takvi pored izuzetne kulturne, imaju neretko i umetničku vrednost. • Takođe, stari zanati predstavljaju i značajno svedočanstvo o načinu života, običajima, potrebama, shvatanjima, duhovnosti pojedinih naroda i kulturnim prožimanjima između različitih naroda, što sve zajedno sačinjava kontekst istorijskog nasleđa

  22. STARI ZANATI • Za tumačenje veze između turizma baziranog na nasleđu i starih zanata, ključna odrednica jeste usmerenost na proces koji je, za razliku od usmerenosti na proizvod, okrenut ka kreiranju kulturnih i umetničkih veza kroz interakcije sa lokalnim zanatlijama i prodavcima, posmatranje procesa proizvodnje i kroz učenje istorijskog i kulturnog konteksta pojavljivanja određenog zanata

  23. STARI ZANATI • Turisti koji su usmereni na proces vrednuju 1) vizuelnu prezentaciju načina na koji se zanati koriste od strane lokalnog stanovništva; 2) demonstraciju procesa proizvodnje i mogućnost da se sami uključe u istu; 3) mogućnost da kupuju u lokalno inspirisanom okruženju; 4) dobru informisanost prodavca o istorijatu zanata, kao i o načinu života lokalne zajednice; 5) priče umetnika i navođenje primera iz prošlosti; 6) mogućnost da budu „uvučeni“ u lokalnu kulturu

  24. STARI ZANATI • Stari zanati dobro predisponirani za savremenu turističku ponudu i da je zapravo sam proces proizvodnje bitan elemenat na osnovu kojeg se može kreirati turistički proizvod. • Radionice starih zanata su najčešće locirane u starim porodičnim kućama, a s obzirom da turisti cene lokalno okruženje u kojem mogu čuti priču o prošlosti i kulturi zajednice, upravo te radionice predstavljaju idealno okruženje za prihvat posetilaca.

  25. STARI ZANATI • Zanatski turizam (engl. craft tourism) predstavlja specifičan oblik turizma baziranog na nasleđu koji svoje uporište ima u prezentaciji proizvodnje i prodaji ručno izrađenih predmeta. • Sam termin bi se mogao opisati kao „zanatski turizam“, s tim da navedeni opis ne determiniše razliku između starih, umetničkih i savremenih zanata. • Ovaj oblik turizma najčešće egzistira kao komplementarni, a trenutno postoje nastojanja ka tome da preraste u dominantni (primarni) oblik, preko kreiranja tematskih ruta i povezivanja sličnih zanata.

  26. STARI ZANATI • Zanatski turizam poseduje brojne prednosti, a posebno su značajne one koje naglašavaju vezu između turista i lokalnih zanatlija. • Ova veza može biti direktna, kada sam proizvođač prodaje svoje proizvode, ili indirektna, kada proizilazi iz karakteristike turizma kao transferzalnog sektora koji dodiruje i druge ekonomske aktivnosti (hotelijerstvo, ugostiteljstvo, transportna industrija) i ogleda se u plasmanu zanatskih proizvoda kroz delatnost ovih privrednih grana.

More Related