EMOCIJE

1. EMOCIJE

2. Status emocija u psihologiji, nekad i sad • Emocije leže u osnovi svakog ljudskog iskustva i procesa prilagođavanja, pa ipak • kognitivni procesi su se neuporedivo više izučavali i dobivali više prostora u udžbenicima • pojam emocija je bio praktično “prognan” iz psihologije za vreme bihejviorizma • Prve naučne studije emocija: • Darvin (1872): “Izražavanje emocija kod čoveka i životinja” • Džejms (1884): “Šta je emocija” - prva teorija emocija • Podsticaji za savremeno izučavanje emocija: • Klinička psihologija i psihoterapija, naglasak na upoznavanju subjektivnog aspekta emocija i na negativnim osećanjima (anksioznost, depresivnost, osećanje krivice...) • Psihologija stresa (izučavanje međudejstva kognitivnih i emocionalnih procesa, individualnih razlika u reagovanju na stres, izučavanje procesa tugovanja, načina prevladavanja...) • Humanistička i egzistencijalistička psihologija, interesovanje za pozitivna osećanja (sreća, ljubav, ponos..)

3. Određenje emocija • Šta su emocije, kada se javljaju i čemu služe: • Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim, važnim stimulusom (situacijom), koje visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekta za adaptivnu aktivnost. • Emocije se javljaju na tri plana: • Fiziološkom (ubrzan puls, širenje zenica, ubrzano disanje, pojačano lučenje adrenalina, povećanje šećera u krvi..) • Subjektivnom (doživljaj specifičnog kvaliteta osećanja – sreće, prezira, tuge, ponosa...) • Bihejvioralnom (spolja vidljive manifestacije emocija, tipične promene u ponašanju, stavu tela, gestovima, mimici...) • Emocija je, prema tome, složena kognitivno-fiziološko-bihejvioralna reakcija koja ima dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju. • Emocije kod čoveka pobuđuju ne samo spoljašnji stimulusi nego i mentalne reprezentacije, prilikom sećanja ili zamišljanja, pri čemu ne moramo biti svesni tih reprezentacija

4. Bitni pojmovi • Afektivni ton • bazični kvalitet prijatnosti/neprijatnosti; elementarno osećanje; kvalitet drugih osećanja • Afekt • Emocionalni doživljaj velikog intenziteta, burnog toka, s izrazitim telesnim i psihičkim promenama, praćeni “suženjem svesti”, smanjenom samokontrolom, impulsivnim ponašanjem • Raspoloženje • Dugotrajan emocionalni doživljaj slabog intenziteta. Uzrok: dugotrajna izloženost nekoj situaciji ili hronična preokupacija nekim mentalnim sadržajima. • Povezanost s temperamentom: sangvinici su skloniji pozitivnom, a melanholoci negativnom raspoloženu. • Sentiment • Složena, stečena, relativno stabilna mentalna struktura koju čine osećanja, stavovi usmereni ka određenom objektu (primer: ljubav, patriotizam)

5. Fiziološke teorije emocija Objašnjavanju fiziološku osnovu emocija; odnos organskih promena i subjektivnog doživljaja • Džejms-Langeova teorija • Kenon-Bardova teorija • Papez-Meklinova teorija

6. “Šta je emocija”, V. Džejms, 1884 Džejms-Langeova teorija Subjektivni doživljaj 4 Cerebralni korteks Senzorni korteks → Motorni korteks 2 1 3 Odgovor organizma

7. Kenonova kritika Džejms-Langeove teorije (oko 1920) • Različite emocije su povezane s istim ili skoro identičnim telesnim procesima • Mnogi telesni organi reaguju sporo, a osećanja mogu nastati neposredno po opažanju situacije • Telesne promene izazvane nekim drugim stimulusom ne dovode do emocija koje su povezane s tim promenama (primer: suze usled seckanja luka ne izazivaju doživljaj tuge) • Nakon presecanja senzornih puteva koji vode od visceralnih organa ka mozgu, životinje i dalje pokazuju ekspresiju emocija na bihejvioralnom planu

8. Kenon-Bardova teorija Subjektivni doživljaj • Hipotalamus kao centar regulacije emocija 4 2 Cerebralni korteks Talamus 1 Hipotalamus 3 Odgovor organizma

9. Savremene fiziološke teorije • Papec-Meklinova teorija • Papec (1937) i Meklin (1949, 1952, 1970) • Pored talamusa, hipotalamusa i korteksa važnu ulogu u nastanku emocija ima tzv. “visceralni mozak” (limbički sistem, naročito hipokampus i amigdala). On je centar emocionalnog života

10. Kognitivne teorije emocija • Objašnjavaju ulogu kognitivnih procesa u nastanku i izražavanju emocija • Šahter-Singerova (dvofaktorska) teorija • Za nastanak subjektivnog doživljaja emocije potrebne su dve informacije: o našem fiziološkom stanju i o situaciji u kojoj se takvo fiziološko stanje pojavilo. • Primer: strah i privlačnost • Lazarusova teorija • Emocijama prethode kognitivni procesi • Primarna kognitivna procena: šta se dešava, značenje i značaj situacije, moguće posledice • Sekundarna kognitivna procena: odluka o tome šta da činimo • Primer: reakcija na beskućnika

11. Savremena saznanja o neurofiziološkim osnovama emocija • Dva nervna puta u nastanku emocija (Le Du): • Subkortikalni • evolutivno stariji • brži • važniji za preživljavanje • ne uključuje svesnost • Kortikalni • evolutivno mlađi • sporiji • omogućava svestan, subjektivni doživljaj

12. SENZORNI KORTEKS Kortikalni put TALAMUS Subkortikalni put AMIGDALA EMOCIONALNI STIMULUS EMOCIONALNI ODGOVOR Dva puta emocionalnog reagovanja

13. Osnovne (primarne) emocije • Postoje jednostavna, osnovna ili elementarna osećanja. Zavisno od autora procena njihovog broja varira od 2 do čak 11. Neki autori smatraju da složene emocije nastaju spajanjem ili mešanjem primarnih emocija. Npr. Prezir = ljutnja + gađenje (prema Plučiku) • V. Džejms navodi sledeće primarne emocije: strah, tuga, ljubav i bes • Prema P. Ekmanu to su: ljutnja (gnev), gađenje, strah, radost, tuga, iznenađenje. Bitne i zajedničke odlike primarnih emocija su: • Rano se javljaju tokom individualnog razvoja • Zajedničke su ljudima i višim primatima • Kulturno su univerzalne • Imaju specifičnu fiziološku osnovu

14. Gnev (ljutnja) • doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša na način koji ugrožava nas ili našu vrednost, odnosno kada smo osujećeni u postizanju cilja • Kada smo gnevni znači da očekujemo da druga osoba promeni svoje ponašanje • Manifestacije gneva: mrštenje, stezanje vilice, stezanje pesnica, ukrućivanje tela, variranje jačine glasa (smanjuje se ili pojačava u odnosu na uobičajenu jačinu); stiskanje usta, izbegavanje gledanja u objekt, udaljavanje – načini da se zaustavi napad • Agresivno ponašanje može da proizađe iz gneva, treba ga razlikovati od agresivnosti koja nastaje usled mržnje • Pasivna agresija: ćutanje, izbegavanje, zaboravljanje, odlaganje – sabotaža zajedničkih aktivnosti • Adaptivno i efikasno izražavanje ljutnje: utiče na promenu ponašanja druge osobe, ublažava ili rešava konflikt

15. Principi efikasnog verbalnog izražavanja ljutnje • Poruku treba uputiti na ponašanje, a ne na biće druge osobe • Poruka mora biti jasna i razumljiva • Treba opisati željeno ponašanje • Razdvojiti utiske i pretpostavke od činjenica • Poruka treba biti dovoljno snažna, ali ne preterano!

16. Strah • doživljavamo kada procenjujemo da smo ugroženi mi (ili neka naša vrednost), a ne možemo adekvatno da se suprotstavimo ugrožavajućem objektu ili situaciji • Trema: strah u vezi buduće situacije provere sposobnosti ili umeća, za koju ocenjujemo da prevazilazi ili može da prevaziđe naše sposobnosti: inhibitorna i stimulativna trema • Anksioznost (strepnja): doživljavamo kada procenjujemo da ne možemo da izađemo na kraj sa životnim teškoćama. • Razlika između straha, panike i užasa: procena mogućnosti da se uklonimo ili izbegnemo ugrožavajuću situaciju

17. Strah – panika - užas

18. RadostTugaLjubavZahvalnostPrezirLjubomoraStid...