Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije - PowerPoint PPT Presentation

privrede u tranziciji dvadesetogodi nje iskustvo privatizacije n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije PowerPoint Presentation
Download Presentation
Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije

play fullscreen
1 / 78
Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije
194 Views
Download Presentation
kaili
Download Presentation

Privrede u tranziciji: dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. Privrede u tranziciji:dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije Ekonomika tranzicije

  2. Pitanja • Kolikosurazličite tranzicione ekonomije u odnosu na zemlje na sličnom nivou razvijenosti? • Ima li razlika između tranzicionih ekonomija?

  3. Pitanja • U kojim zemljama i sektorima tranzicija nije još potpuno sprovedena? • Šta treba da bude glavni prioritet za buduće reforme?

  4. EBRD indikatori mere napredak u tranziciji

  5. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Rane 1990te suviše jednostavan pristup • Tranzicija ne predstavlja samo: • smanjenje državnog vlasništva i • smanjenje državne intervencije u privredi Već šta država treba da uradi da bi podstakla ekonomske rezultate i na koji način?

  6. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Liberalizacija cena • Eliminisanja direktne kontrole države u proizvodnji i distribuciji resursa • Razvoj javnih institucija i politika koje će podržavati tržište

  7. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? Institucije: • Pravni sistem koji štiti ugovorene obaveze • Regulacija podsticaja i eksternih šokova • Socijalna zaštita • Zaštita fizičkih i intelektualnih vlasničkih prava • Politika konkurencije

  8. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Kritična strana tranzicije: kvalitet institucija • Efektivnost institucija (zakoni, porezi, kontrola finansijskog sektora) zavise od: tehničkih kapaciteta (informacije i ljudski kapital) i podsticaja

  9. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Podsticaji zavise od: političke strukture, komplementarnosti institucija koje promovišu transparentnost i odgovornost • Tržišta ne funkcionišu dobro bez konkurencije

  10. Bergloff et al.(2010):Tranzicija ka čemu? • Korporacije ne funkcionišu dobro ako mali investitori nisu zaštićeni • Sistem vrednosti društva, stavovi i praksa • Savetnici ekonomske politike: fokus na poslovno okruženje i menadžersku praksu

  11. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010) • BEEPS anketiranje preduzeća o 15 različitih problema u poslovnom okruženju • 0: nema, 1: mali, 2: umereni, 3: veliki, 4: veoma ozbiljni • Poreske stope, politička nestabilnost, finansiranje, korupcija, konkurencija neformalnog sektora i nedostatak obrazovanih kadrova

  12. Da li je poslovno okruženje tranzicionog regiona lošije nego u regionima sa sličnim GDPpc?

  13. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010) • CEB, SEE i Turska imaju isto ili manje problematično poslovno okruženje od ostalih zemalja u razvoju a EEC, Rusija i Centralna Azija više • Disperzija unutar svake tranzicione grupe veća nego unutar zemalja u razvoju

  14. Poslovno okruženje: Bergloff et al.(2010) • Prepreke u poslovnom okruženju negativno utiču na GDPpc ALI • EEC, Rusija i Centralna Azija: bogatije zemlje više problematično poslovno okruženje (razlozi: npr. veliki izvoznici a slabe institucije)

  15. Menadžment praksa:Bergloff et al.(2010) • Najbolja u USA, Nemačkoj, Japanu i Švedskoj • Jaka veza između menadžmenta i produktivnosti firme, veličine firme, rasta prodaje i inovacija • Povećanje kvaliteta menadžmenta od mediane do top 10-tog percentila povećava produktivnost rada za 18,3%

  16. Menadžment praksa:Bergloff et al.(2010)

  17. Politika konkurencije: Bergloff et al.(2010) • U tranzicionim zemljama preduzeća imaju veće profitne stope u odnosu na Nemačku i Veliku Britaniju • Razlozi: slaba konkurencija, slabiji tehnološki nivo, carine, porezi na profit • Slične profitne stope u zemljama u razvoju a nešto više u BIH, Srbiji i Rumuniji

  18. Lernerov indeks • Meri tržišnu moć firme: • Od 0 do 1. L=0 na savršeno konkurentskom tržištu (P=MC) gde firma nema tržišnu moć

  19. Lernerov indeks

  20. Izazovi • Centralna Azija (EEC, Rusija, Turska): Razvoj tržišta ozbiljno ugrožen: • intervencijom države • nedostatkom vladavine prava • lošim poslovnim okruženjem

  21. Izazovi • SEE mali, srednji i veliki izazovi ka EU standardima i primeni internacionalne najbolje prakse • CEB uglavnom mali izazovi radi poboljšanja efikasnosti, produktivnosti i konkurencije (značaj EU članstva)

  22. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009)

  23. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009) • EBRD (2007) anketa 29000 domaćinstava: Ljudi su više srećni nego nesrećni (EE 50%, Mađarska 30% i niže u SEE i CIS) ali na značajno nižem nivou nego u zapadnoj Evropi ili severnoj Americi (80-90%) Bogatstvo domaćinstava je kod većine smanjeno u odnosu na 1989 a većina veruje da će njihova deca imati bolju budućnost

  24. Mišljenje o promeni bogatstva domaćinstva: Holscher (2009)

  25. Socijalne posledice tranzicije: Holscher (2009)

  26. Uticaj globalne krize: Holscher (2009) • Negativne stope rasta u poslednjem kvartalu 2008 i recesija 2009 • Veliki pad investicija i izvoza, rast rizika od dužničke krize i usporavanje privatizacije

  27. Uticaj globalne krize: Holscher (2009) • U srednjem roku posledice krize najviše će osetiti mala i srednja preduzeća • U dugom roku najveći izazov je veliki jaz u produktivnosti između zapadnih i tranzicionih ekonomija

  28. Distribucija broja firmi prema produktivnosti (Holscher, 2009)

  29. Niska produktivnost (Holscher, 2009) • Prikazane tranzicione ekonomije imaju dva puta višu produktivnost od Rusije pa ipak znatno nižu u odnosu na Nemačku • Razlozi: nedovoljne investicije, nivo obrazovanja, nedovoljna konkurencija

  30. Globalna kriza: Holscher (2009) • Mereno padom cena akcija na berzi Rusija je bila više pogođena od USA (zbog smanjenja cena električne energije i roba) • Rusija: inflacija 15% i devalvacija rublje za 40% u periodu od 6 meseci doveli su zemlju pred ekonomski kolaps

  31. Globalna kriza: Holscher (2009) • Mađarska: pomoć od MMF 12 milijardi EUR (javni dug 97% GDP) • MMF stroga fiskalna disciplina • Slično Belorusija, Ukrajina i Letonija

  32. SEE privrede u tranziciji:dvadesetogodišnje iskustvo privatizacije Ekonomika tranzicije

  33. SEE region: Uvalić (2010) • Albanija, BIH, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija • SEE region kasni za CEE u pogledu nivoa ekonomske razvijenosti, ekonomskih i institucionalnih reformi i EU integracije

  34. SFRJ: Uvalić (2010) • Pre tranzicije SFRJ najrazvijenija i najveća zemlja u regionu po teritoriji i populaciji • 1980-tih SFRJ imala brojne trgovinske aranžmane sa EC i za razliku od Bugarske i Rumunije nije bila članica CMEA

  35. SFRJ: Uvalić (2010) • Duga tradicija tržišno orijentisanih reformi još od 1950-tih • Samoupravljanje, otvorenost prema svetu i decentralizacija ali • Državni paternalizam (meka budžetska ograničenja)

  36. SEE tranzicija: Uvalić (2010) • SFRJ 1989 prva je otpočela tranziciju: Zakon o privatizaciji i podsticaj FDI • Dakle, inicijalni uslovi bili su bolji nego u drugim SEE pa čak i u mnogim CEE zemljama

  37. SEE tranzicija: Uvalić (2010) • Slovenija je 1991. bila najrazvijenija i kasnije je imala pristup EU fondovima kao kandidat (PHARE). Postala EU član 2004. • Bugarska i Rumunija: sporija tranzicija uz ekonomsku nestabilnost ali takođe pristup PHARE fondovima. Postale EU članice 2007.

  38. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Rane 1990-te sve zemlje su imale hiperinflaciju (sem Albanije) zbog: • makroekonomske nestabilnosti • raspada političke, ekonomske i monetarne unije

  39. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • Makroekonomska stabilizacija najbrže postignuta u Hrvatskoj i Makedoniji zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici • Albanija: radikalne reforme od 1992. Finansijska kriza (piramidalne scheme) 1997.

  40. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Visok fiskalni deficit u svim zemljama ali stabilizacija nakon 2001. zahvaljujući: • restriktivnoj fiskalnoj politici i • radikalnim poreskim reformama

  41. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Međutim i dalje problemi: • poreska evazija • neformalni sektor • nepromenjena struktura državnih izdataka: za plate, penzije i socijalne transfere a zanemarene kapitalne investicije

  42. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • 2000-2008 uzastopan pozitivan rast BDP oko i iznad 5% u svim zemljama (sem Makedonije) • Rast kredita i oživljavanje izvoznog tržišta

  43. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) Međutim, uvoz rastao brže od izvoza: • Spoljno-trgovinski deficit • Ograničenje izvoza a podsticaj uvoza zbog restriktivne monetarne politike i apresijacije valute radismanjenja inflacije

  44. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • Globalna kriza 2008-09. • Bruto spoljni dug: Hrvatska (88% BDP), Crna Gora (77% BDP), Srbija (63% BDP)

  45. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • MMF pozajmice za pomoć u 2008 i 2009. • Aid addiction: transfer velikih iznosa međunarodne pomoći bez formiranja zdravih uslova za permanentan ekonomski oporavak i rast (BIH i Kosovo)

  46. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • FDI 1989-1996 ukupno u 4 zemlje (bez BIH): $900mil (2% od investicija u 27 tranzicionih ekonomija), a od 1997. 6% od čega 60% u Hrvatsku • Srbija 2006. velik priliv FDI: $4 milijarde zahvaljujući privatizaciji telekomunikacija i bankarskog sektora

  47. Zapadni Balkan: Uvalić (2010) • 1989-2008: ukupno FDI u svih 6 zemalja $54 milijarde što je svega 8.2% ukupnih FDI u ostalim tranzicionim ekonomijama • 1989-2008: Hrvatska ($23 milijarde), Srbija ($15milijardi), BIH ($6,2 milijardi), Albanija ($3,5 milijardi), Makedonija ($3,2 milijarde), Crna Gora ($2,8 milijardi) dok Bugarska ($41 milijarda) i Rumunija ($58 milijardi)

  48. FDI u zemljama u tranziciji: Uvalić (2010)