1 / 42

EKONOMSKE FUNKCIJE DR ŽA VE I EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

EKONOMSKE FUNKCIJE DR ŽA VE I EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA. Mentor: Dr Ljubinka Joksimović Student: Ljiljana Knežević, 06/0841. UVOD. Uloga države u okvirima savremene privrede dobija sve veći značaj. Bitni faktori ekonomskog života razvijenih zemalja su: krupne korporacije,

Download Presentation

EKONOMSKE FUNKCIJE DR ŽA VE I EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EKONOMSKE FUNKCIJE DRŽAVE I EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA Mentor: Dr Ljubinka Joksimović Student: Ljiljana Knežević, 06/0841

  2. UVOD • Uloga države u okvirima savremene privrede dobija sve veći značaj. • Bitni faktori ekonomskog života razvijenih zemalja su: • krupne korporacije, • organizovani sindikati i • država.

  3. UVOD • Jačanje uloge države u društvu ima svoje prelazne etape: • 1. Velika svetska ekonomska kriza 1929. godine (period „Kejnzijanske revolucije“), • 2. Period posle II svetskog rata, • 3. Period III tehnološke revolucije.

  4. Specifičnosti vršenja ekonomskih funkcija države • Zabuna najčešće nastaje zbog toga sto neki ekonomsku ulogu države poistovećuju sa: • javnim finansijama, • državnim sektorom u privredi i specifičnostima funkcionisanja državnih preduzeća, • vođenjem ekonomske politike.

  5. Specifičnosti vršenja ekonomskih funkcija države • Saglasnost postoji oko najvažnijeg zadatka države da obezbedi pravni poredak kojim se štite osnovne institucije i pravila ponašanja u tržišnoj privredi i garantuje svojina i ugovor za sve ekonomske učesnike. • Funkcije se vrše suštinski različito u odnosu na način kako to čine individualni ekonomski učesnici kroz tržišni mehanizam.

  6. Specifičnosti vršenja ekonomskih funkcija države • U slučaju EFD odluke se donose putem javnog izbora i kolektivnog odlučivanja i to kroz parlamentarne glasačke i ostale javne procedure. • Legitimitet javne funkcije proizilazi, neposredno ili posredno, iz izbornog procesa, a odgovornost za valjano vršenje funkcija postoji, posredno ili neposredno, prema samom biračkom telu. • Država jedina raspolaže pravom da prisilno sprovede svoje odluke.

  7. Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • EJS pokriva tri velika područja istraživanja: • osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države, • anticipiranje posledica aktivnosti države u privredi i • evaluacija alternativnih aktivnosti države.

  8. Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima je obavljanje šest osnovnih funkcija bitnih za funkcionisanje tržišne privrede: • → prvo, obezbeđuje pravni sistem kojim se definišu pravila ponašanja za sve ekonomske učesnike i kojima se štiti svojina i ugovor; • → drugo, vrši alokacionu funkciju kao vlasnik u pojedinim oblastima privređivanja, krupnih infrastrukturnih sistema; • → treće, vrši regulacionu funkciju u svim onim oblastima gde tržišni mehanizam otkazuje ili gde država ima posebnog interesa u pogledu uslova u kojima se odvija ekonomska aktivnost;

  9. Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • → četvrto, vrši stabilizacionu funkciju mehanizmima, instrumentima i merama ekonomske politike, stvara stabilne uslove privređivanja u uslovima kada to tržišni mehanizam nije u stanju da sam obezbedi; • → peto, vrši redistributivnu i socijalnu funkciju jer putem svojih budžetskih i drugih mehanizama obezbeđuje vantržišnu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist pojedinih društvenih grupa i slojeva; • → šesto, vrši razvojnu funkciju time što sprovodi razvojnu strategiju zemlje u skladu sa osnovnim ekonomskim i socijalnim ciljevima.

  10. Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • Anticipiranje posledica aktivnosti države • Odluke države koje se uvode kako bi se poboljšale postojeće performanse ili kako bi se stvorili bolji uslovi u privredi i društvu kao celini. • Može doći do suprotnih efekata u odnosu na pozitivnu nameru. • Na primer uvođenje poreza ili povećavanje poreske osnove može za posledicu imati potpuno neočekivano smanjenje budžetskih prihoda. • Teško predvideti te efekte.

  11. Ključne oblasti istraživanja ekonomije javnog sektora • Evaluacija alternativnih aktivnosti države • Bitni su ekonomski i socijalni ciljevi koje je država utvrdila zbog procene koja od predloženih alternativnih rešenja može najbrže i najefikasnije da ostvari zadate ciljeve. • Pristupi u analizi su pozitivna i normativna analiza. • Ovi pristupi u analizi su međusobno komplementarni.

  12. Slabosti i nedostaci ostvarivanja ekonomskih funkcija države • 1. Problem nedovoljne informisanosti, • 2. Postoji ograničena mogućnost kontrole i utucaja na reagovanje na aktivnosti države (npr. Zakon o zaštiti zakupaca stanova), • 3. Ograničena kontrola nad državnom birokratijom, • 4. Ograničenja političkog procesa odlučivanja.

  13. FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U demokratskom sistemu osnovni učesnici u političkom životu su: • pravo, • glasači (punoletni građani), • političari(izabrani narodni predstavnici) i • činovnici ( članovi vlade, zaposleni u ministarstvima i drugim državnim sluzbama).

  14. FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • Glasači -potrošači, koriste svoje političke resurse (glasove na izborima, novac, organizovana podrška, lobiranje) formiraju „tražnju“ za odgovarajućim zakonodavstvom, državnim programima i drugim državnim akcijama koje su u njihovom interesu.

  15. FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U Venecueli i Kolumbiji se iz biračkog spiska isključuje vojska i policija. • Žene nisu imale prava glasa do 1946. u Japanu, do 1971. u Švajcarskoj. • Najmlađi glasači su sa 10 godina u jednom plemenu u severnoj Novoj Gvineji, a najstariji 27 godina u više zemalja u XIX veku.

  16. FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U Italiji se kao vid kazne u lične karte i slična identifikaciona stedstva udarao pečat “nije glasao”.

  17. FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • Političari su „ponuđači“, izglasavaju odgovarajuće zakone, budžetske programe i sprovode druge aktivnosti koje traže njihovi glasači. • Državni činovnici, slede svoje interese, sprovode političke odluke u ministarstvima i drugim državnim telima.

  18. FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • Analiza javnog izbora povezuje ekonomske i političke procese. • Preuzima postavke i zaključke (neo)klasične ekonomske analize. • Ideja vodilja je da su učesnici u političkom životu, baš kao i u ekonomiji, vođeni sopstvenim (sebičnim) interesima.

  19. FORMIRANJE „TREŽNJE“ ZA JS I EFD • U demokratskim društvima tražnja za outputom JS se obezbeđuje tako što se individualne preferencije putem javnog izbora i sistema većinskog odlučivanja pretvaraju u ukupnu „tražnju“ za proizvodima i uslugama JS. • Najvažnije je utvrditi čije preferencije su odlučujuće za formiranje određenog nivoa „tražnje“ za proizvodima i uslugama JS.

  20. Većinsko odlučivanje i medijalni glasač • Medijalni glasač je glasač čija trežnja se nalazi u sredini svih ostalih glasača i njihovih pojedinačnih preferencija i tražnji za outpotom JS.

  21. Većinsko odlučivanje i medijalni glasač • Dve procedure glasanja koje zavise od preferencija medijalnog glasača: • 1. Grupno odlučivanje gde tri pojedinca treba da donesu većinsku odluku o tome koliko nekog javnog dobra treba da se proizvede? • 2. Glasači ne glasaju neposredno o veličini „tražnje“ za JS već putem većinskog glasanja biraju predstavnike koji u njihovo ime vrše javni izbor i odlučuju o obimu tražnje za JS.

  22. Većinski izborni sistemi • a) Pravilo (relativne) većine - odabrana je alternativa koju preferira najveći broj glasača. Glasanje je jednokružno. • b) Većinsko pravilo sa dvostrukim sistemom - odabrana je alternativa koja dobije prostu većinu. • c) Alternativno glasanje (Hejrov sistem) - svaki glasac rangira dostupne alternative i pobednik je ona koja dobije prostu većinu. Postupak se ponavlja dok jedna od alternativa ne dobije 50% glasova i tako dok ne preostane poslednja koja je pobednik.

  23. Većinski izborni sistemi • d) Pravilo isključivanja (Kumbusov sistem) • e) Pravila većinskog isključivanja (Kondorseovo pravilo) • f) Srazmerno rangirano glasanje (Bordino pravilo) • g) Glasanje odobravanjem • h) Metod distribucije glasova

  24. Reprezentativna demokratija i ponašanje „političara“ • Model reprezentativne demokratije ukazuje na važne implikacije: • 1. „Političari“ sa ciljem da budu izabrani predlažu slične programe obima tražnje za JS ili nekom drugom državnom aktivnošću, • 2. Model medijalnog glasača pokazuje zašto se u sistemu većinskog glasanja, po pravilu, javljaju samo dve političke partije.

  25. Problemi i nedostaci većinskog sistema odlučivanja • Praksa pokazuje nedostatke. • Pažnju treba obratiti na problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i ulogu posebnih interesnih grupa i, s druge strane, kratkovidosti glasača i političara prilikom javnog izbora i kolektivnog odlućivanja.

  26. Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa • „Racionalno ignorisanje“ postoji, jer prosečan glasač zna da njegov jedan glas ne može odlučiti rezultate izbora te stoga gubi motivaciju da troši svoje vreme radi informisanja o svemu što je neophodno za racionalno glasanje. • Zbog toga glavnu ulogu na izborima dobijaju uticajne i dobro organizovane grupe koje žele da ostvare specifične interese.

  27. Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa • Mudar političar će zaobići većinu neinformisanih i nezainteresovanih glasača i početi da služi interesima dobro organizovanih interesnih grupa. • Delovanje ovih grupa objašnjava neefikasnost ekonomske politike države u raznim područjima (“pirinčana grupa” u SAD).

  28. Kratkovidost glasača i političara prilikom javnog izbora i kolektivnog odlučivanja • Nastaje kada se odnos koristi i troškova od neke političke odluke sagledava sa vremenskog aspekta. • Po pravilu politički proces je pristrastan u korist kratkovide politike, a protiv izbora zdravih dugoročnih politika.

  29. Teorija o konjukturnom političkom ciklusu • Osnovna ideja ove teorije je da definiše takvo ponašanje države i Vlade koje će povećati njenu popularnost i time maksimirati broj glasača na narednim izborima. • Nezaposlenost vs. inflacija

  30. FORMIRANJE PONUDE JAVNOG SEKTORA • Državna birokratija i njeni motivi • Političari kroz sistem javnog izbora donose ključne odluke o ponudi JS, a državna birokratija je kao konkretni proizvođač proizvoda i usluga JS pri određivanju koliki će obim te ponude biti, motivisana maksimiziranjem budžeta svog ministarstva, agencije, kancelarije ili neke druge državne institucije.

  31. Državna birokratija i njeni motivi • Unutrašnja neefikasnost javnog sektora ne mora biti stvar nesposobnosti državnih činovnika. • Stvar je u iskrivljenoj motivacionoj strukturi činovnika (lični položaj, promocija i povećanje plata nisu u direktnoj vezi sa njihovom većom ili manjom efikasnošću).

  32. Državna birokratija i njeni motivi • Pozicija činovnika je moćna jer im je radni staž duži od političara. • I imaju sledeće karakteristike: • 1. Specijalizuju se za određeni posao. • 2. Puna informisanost. • 3.Pripremaju dokumente i proračune. • 4. U potpunosti uvek troše dati budžet. • 5. Ideje su u suprotnosti sa preduzetničkim idejama.

  33. Određivanje obima ponude JS • Obično se nudi obim proizvoda i usluga državnih aktivnosti veći od prosećnog i po višoj ceni od optimalne. • Činovnici političarima nude “sve ili ništa” u okviru datog budžeta.

  34. Specijalni interesi i državni programi • Teorija JI ukazuje da će raspodele koristi i troškova od neke državne akcije uticati na proces političkog odlučivanja. • Prikazano tabelom:

  35. Specijalni interesi i državni programi • Razlog neefikasnosti je i trgovanje poslaničkim glasovima u cilju izglasavanja određenih programa ili zakonskih predloga.

  36. Preraspodela nacionalnog dohotka i politički interesi • Preraspodelom nacionalnog dohotka postiže se: 1. socijalni mir za društvo i 2. ispunjavanje zahteva interesnih grupa na račun drugih. • Socijalni transferi siromašnimane znače sigurne glasove za političare. • Primer su subvencije farmerima u SAD-u.

  37. Nedovoljna motivisanost za povećanje efikasnosti državne administracije • JS nije suočen sa profitnim kriterijumom i bankrotstvom. • Način za povećanje efikasnosti u JS je konkurencija i privatni sektor. • Ali postoje sektori koji se ne mogu privatizovati (gradski saobraćaj, železnica i sl.). • Kanadske privatne i javne železnice su primer efikasnosti i jednog i drugog sektora.

  38. PITANjA!

  39. I pitanje:Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima? • Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima je obavljanje šest osnovnih funkcija bitnih za funkcionisanje tržišne privrede: • → prvo, obezbeđuje pravni sistem kojim se definišu pravila ponašanja za sve ekonomske učesnike i kojima se štiti svojina i ugovor; • → drugo, vrši alokacionu funkciju kao vlasnik u pojedinim oblastima privređivanja, krupnih infrastrukturnih sistema; • → treće, vrši regulacionu funkciju u svim onim oblastima gde tržišni mehanizam otkazuje ili gde država ima posebnog interesa u pogledu uslova u kojima se odvija ekonomska aktivnost;

  40. I pitanje:Osnovne ekonomske funkcije i način organizovanja aktivnosti države u savremenim uslovima? • → četvrto, vrši stabilizacionu funkciju mehanizmima, instrumentima i merama ekonomske politike, stvara stabilne uslove privređivanja u uslovima kada to tržišni mehanizam nije u stanju da sam obezbedi; • → peto, vrši redistributivnu i socijalnu funkciju jer putem svojih budžetskih i drugih mehanizama obezbeđuje vantržišnu preraspodelu nacionalnog dohotka u korist pojedinih društvenih grupa i slojeva; • → šesto, vrši razvojnu funkciju time što sprovodi razvojnu strategiju zemlje u skladu sa osnovnim ekonomskim i socijalnim ciljevima.

  41. II pitanje: Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa? • „Racionalno ignorisanje“ postoji, jer prosečan glasač zna da njegov jedan glas ne može odlučiti rezultate izbora te stoga gubi motivaciju da troši svoje vreme radi informisanja o svemu što je neophodno za racionalno glasanje. • Zbog toga glavnu ulogu na izborima dobijaju uticajne i dobro organizovane grupe koje žele da ostvare specifične interese.

  42. II pitanje: Problem racionalnog ignorisanja prosečnih glasača i uloga posebnih interesnih grupa? • Mudar političar će zaobići većinu neinformisanih i nezainteresovanih glasača i početi da služi interesima dobro organizovanih interesnih grupa. • Delovanje ovih grupa objašnjava neefikasnost ekonomske politike države u raznim područjima (“pirinčana grupa” u SAD).

More Related