1 / 93

PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI. PREDAVANJE 2 Prof. dr Zoran Milenković. Privredni sistem.

Download Presentation

PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. PRIVREDNI SISTEM I GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI PREDAVANJE 2 Prof. dr Zoran Milenković

  2. Privredni sistem Privrednisistem u osnovipredstavljamaterijalno-organizacionisistemkojiobezbeđujeproizvodnjuilipromet (robiniinovčani) materijalnihdobaraiusluga, namenjenihpodmirenjupojedinačnih, opštihizajedničkihpotreba. Osnovi Ekonomije

  3. Iz rečenog, privredni sistem predstavlja društveno-ekonomsku strukturu,tj. privredne subjekte posredstvom čije aktivnosti i međusobnih odnosa se ostvaruje funkcionisanje privredne strukture, tj. proizvodnja materijalnih dobara i usluga. Osnovi Ekonomije

  4. Osnovni pravci razvoja privrednog sistema Srbije Razvoj privrednog sistema u sadašnjoj fazi razvoja RS trebalo bi da sezasniva na sledećim osnovama: a)jasnom definisanju uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija; Osnovi Ekonomije

  5. b)tržišnomkarakteruprivrede; c)promenamasvojinskihodnosaresursaprekoprivatizacije- restruktuiranjaprivrednih subjekata, banakaijavnogsektora; d)maksimiranjudruštvenogblagostanja. Osnovi Ekonomije

  6. a) Jasno definisanje uloge države u privredi, odnosno izgradnji institucija - Država se mora povući odande gde joj nije mesto, a mora biti efikasna tamo gde je potrebna. Ona mora voditi: - odgovornu monetarnu i fiskalnu politiku, - politiku ekonomskih odnosa sa inostranstvom, - izbor globalne strukture investicija, - odnosno odgovornost za privredni rast i razvoj zemlje u celini, - socijalne politike i transfernih plaćanja. Osnovi Ekonomije

  7. b)Tržišnom karakteru privrede - Tržišna privredaje danas već dominantan oblik privređivanja u svim razvijenim zemljama sveta. - sistem RS mora prihvatiti tržišnu privredu u svom celovitom obliku koji uključuje: tržište roba i usluga, tržište rada, zemljišta, kapitalna dobra i finansijska tržišta. Osnovi Ekonomije

  8. c) Svojinski odnosi resursa - Dugogodišnji koncept društvene svojine, koji je u osnovi značio koncept bez jasno definisanog titulara, i koji je sledio logiku svačije i ničije obično je dovodio do niske efikasnosti proizvodnje. - Cilj u RS ravnopravan tretman svih svojinskih oblika nad resursima, kao što je to danas u razvijenim zapadnoevropskim zemljama. Osnovi Ekonomije

  9. Privredni sistem i tranzicija u Srbiji Tranzicija predstavlja osnovno obeležje privreda zemalja Centralne i Istočne Evrope tokom poslednje decenije prošlog veka. Osnovi Ekonomije

  10. Proces tranzicije označava prelazak sistema koji odlikuju državna (društvena) svojina, direktivno planiranje, birokratsko upravljanje i politička kontrola uprave - u sistem koji počiva na privatnoj svojini, pravnim regulativama, preduzetništvu i tržišnoj orijentaciji. Osnovi Ekonomije

  11. Tranzicija postsocijalističkih zemalja je izraz želje i nade da se pređe prag siromaštva i zakorači u svet razvijenih. Osnovi Ekonomije

  12. Tranzicija Glavne karakteristike tranzicionih proceskoje su utvrđene jesu: a)Liberalizacija, koja predstavlja proces smanjivanja trgovinskih problema i stvaranje uslova da se većina cena formira na slobodnom tržištu, odnosno da se otklone dispariteti u cenama; Osnovi Ekonomije

  13. b) Makroekonomska stabilizacija, koja dolazi kao druga faza posle visoke inflacije koja je rezultat procesa liberalizacije. Uz budžetsku i fiskalnu disciplinu, kao i uz sređivanje prilika na području platnog bilansa, dolazi do procesa makroekonomske stabilnosti, uz kontrolu inflacije, rast proizvodnje i zaposlenosti; Osnovi Ekonomije

  14. c)Resrukturiranje i privatizacija, kao proces reformisanja preduzeća za efikasnu proizvodnju, kroz prelazak njihovog vlasništva u privatne ruke, uključujući tu finansijski sistem i javna preduzeća; Osnovi Ekonomije

  15. d) Promene u političkom, pravnom i privrednom sistemu, sa stanovišta njihovog razvoja. Otuda se u procesu tranzicije RS mora poći od pretpostavke da se celovito i konzistentno na dugi rok izgrade institucionalna rešenja koja će poći od savremenih iskustava razvijenih zemalja. Osnovi Ekonomije

  16. Elementi privrednog sistema 1. Inputiiautputi u privredi. 2. Privredni (tržišni) subjekti. 3. Ekonomskeaktivnosti u privrednomsistemu. 4. Institucijeprivrednogsistema. Osnovi Ekonomije

  17. 1. Inputi u privredi INPUTI su robe i usluge koje koriste preduzeća u procesima proizvodnje. Privreda koristi postojeću tehnologiju i kombinacijom inputa proizvodi autpute. Inputi su činioci proizvodnje, a to su: - zemlja, - rad i - kapital. Osnovi Ekonomije

  18. 1. Inputi u privredi Primer: Zamislite da ste gladni i da teško možete pratiti predavanja. Ako imate novac, odlazite u piceriju i naručujete picu. Testo, šunka, pečurke, sir i razni začini, električna pećnica i živi rad čoveka(kuvara), odnosno njegovo znanje u spremanju pice su inputi, a pica je autput. Posle konzumiranja nastavljate da pratite predavanja, a usput ste naučili šta su inputi, a šta su autputi. Osnovi Ekonomije

  19. Autputi u privredi AUTPUTI su različite proizvodne robe i usluge koje se ili troše ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju kao inputi. (Na primer, kukuruz kao autput, služi kao input u prehrambenoj industriji za više od 100 proizvoda). Autputi i proizvodnja su sinonimi. Osnovi Ekonomije

  20. 2. Privredni (tržišni) subjekti. Potrošači ne mogu sami da određuju šta će se proizvoditi od dobara i usluga. Tržište spaja interese potrošača i proizvođača s tehnološkim mogućnostima. Osnovi Ekonomije

  21. Tražnjapotrošača se usklađuje s ponudomdobaraodstranekompanije. Dakle, odlukekompanijesuuslovljenetroškovimaicenamarobaiusluga, odnosnoponudom, izajedno s tražnjompotrošača (njihovimdohotkomicenamarobaiusluga) određujuštaće se proizvoditi. Osnovi Ekonomije

  22. 2. Privredni (tržišni) subjekti. Pored stanovništva (domaćinstava) i preduzeća, bitno je funkcionisanje finansijskog tržišta (banke, berze i druge finansijske institucije) i države. Osnovi Ekonomije

  23. Bankesufinansijsko-kreditneustanoveprekokojihcirkulišunovčanasredstvapotrebnazanormalnofunkcionisanjeprivrede. Posebnosuznačajneberzekaojedanodoblikafunkcionisanjafinansijskogtržišta, jerobezbeđujunajpovoljnijualokacijuresursa. Osnovi Ekonomije

  24. Država, kaoprivrednisubjekt, obezbeđujepolitičkuipravnuvlast, usmeravaikontrolišetokoveroba, uslugainovcaradipostizanjaopštihinteresadruštva, odnosnofunkcionisanjaprivrednogsistema. Osnovi Ekonomije

  25. Međusobno delovanje privrednih subjekata Osnovi Ekonomije

  26. 3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu Osnovne ekonomske aktivnosti u privrednom životu svakog društva odvijaju se u proizvodnji, raspodeli, razmeni i potrošnji. Centralno mesto zauzima proizvodnja namenjena potrošačima. Osnovi Ekonomije

  27. 3. Ekonomske aktivnosti u privrednom sistemu Proizvodnekompanijeproizvode robe i usluge i to je njihova osnovna delatnost, mada mogu biti angažovana u prometu svojih proizvoda ili trgovini drugih roba i usluga. Osnovi Ekonomije

  28. Finansijskekompanije, kao što su banke, berze, dilersko-brokerskefirme, finansijski, investicioni, penzioni i drugi fondovi, osiguravajuća društva i druge institucije, obavljaju finansijske aktivnosti koje se odnodse na monetarnu privredu. Ove aktivnosti se odnose na poslove sa novcem i kapitalom. Osnovi Ekonomije

  29. Investicione aktivnostisu posebna vrstaaktivnosti na tržištu novca i kapitala radi prikupljanja, raspodele sredstava u sadašnjosti, da bi se, kroz povećanje proizvodnje, imala višestruka korist u budućnosti. Osnovi Ekonomije

  30. Razmena roba, novčanog kapitala, tehnologije, znanja, informacija i drugog odvija se ne samo na unutrašnjem, već i na spoljnom (ino) tržištu što podrazumeva aktivnosti vezane za bilans tekućih i bilans kapitalnih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom. Osnovi Ekonomije

  31. Pored pomenutih ekonomskih aktivnosti postoji i niz drugih - aktivnosti koje se odnose na raspodelu dohotka, formiranje cena, - politiku zapošljavanja i problem nezaposlenosti, - akumulaciju, odnosno, štednju, - veličinu zaliha, - deviznih rezervi, - količinu izvezenih i uvezenih roba, usluga, tehnologije itd. Osnovi Ekonomije

  32. 4. Institucije privrednog sistema Klasičan primer ekonomske institucije je tržište. Planiranje je sastavni deo strategije preduzeća i drugih privrednih subjekata u okviru koga se prognozira, odnosno predvidja alokacija resursa-inputa na različite korisnike da bi se dostigao najviši stepen efikasnosti privredjivanja. Osnovi Ekonomije

  33. Svojinski odnosi, odnosno svojina (privatna, državna, mešovita i sl.) je institucija koja određuje način korišćenja,upotrebe i raspolaganja stvarima, novcem, nepokretnostima i dr. Osnovi Ekonomije

  34. Osnovna pitanja ekonomije 1. Šta će proizvoditi i u kojim količinama? 2. Kako će se dobra proizvoditi? 3. Za koga će se dobra proizvoditi? Osnovi Ekonomije

  35. Granicaproizvodnihmogućnosti Svakaprivredaraspolaže s određenomkoličinomrada, tehnološkogznanja, fabrika, alata, zemlje, vodenogpotencijalaiprirodnihresursa. Osnovi Ekonomije

  36. Odluka o tome šta će se i kako proizvoditi pordrazumeva rešavanje pitanja kako alocirati resurse između različitih mogućih dobara. Odnosno – koliko zemlje će se koristiti za gajenje pšenice, a koliko za druge poljoprivredne kulture ili koliko uložiti raspoloživih resursa za izgradnju stanova i/ili privrednih objekata sl. Osnovi Ekonomije

  37. Granica proizvodnih mogućnosti Pretpostavka je da se proizvodedvamaterijalna dobra ida je to alociranjeraspoloživihresursa. Pretpostavimodaprivredaproizvodi - automobilei - hranu. Osnovi Ekonomije

  38. Legenda: - PPF – Granica proizvodnih mogućnosti - PPC – Kriva proizvodnih mogućnosti - MRT – Granična stopa transformacije - MRS – Granična stopa supstitucije - Q – kriva proizvodnje - A, B, C – obim proizvodnje Osnovi Ekonomije

  39. Zašto se kriva proizvodnih mogućnosti društva drugačije zove granicom proizvodnih mogućnosti ? Osnovi Ekonomije

  40. Kriva proizvodnih mogućnosti ukazuje na vaoma važan zaključak: Postoji samo određena količina sredstava i ljudi kojima se, i uz najviša tehnološka znanja, može proizvesti samo određena, ograničena količina dobara kojima se sistem potreba ne može u potpunosi zadovoljiti. Odatle se ona naziva još i granicom proizvodnih mogućnosti društva. Osnovi Ekonomije

  41. Zašto kriva proizvodnih mogućnosti društva ima konkavan (povijen unutra) oblik ? Konkavnost krive proizvodnih mogućnosti društva implicira zakon rastućih (relativnih) troškova koji važi kada se povećanje količine jednog dobra može očekivati samo povećanim odricanjem od drugog dobra. (Pereto optimum!) Osnovi Ekonomije

  42. Na sledećoj slici, kombinacija F prikazuje ekstremnu situaciju u kojoj se proizvodi samo hrana i nijedan automobil, dok situacija A prikzauje drugu ekstremnu situaciju gde svi proizvodni resursi idu u proizvodnju automobila. Osnovi Ekonomije

  43. Granica proizvodnih mogućnosti(PPF – Production possibility frontier) Osnovi Ekonomije

  44. Proizvodne mogućnosti možemo prikazati i pomoću PPC – krive proizvodnih mogućnosti, gde je hrana prikazana na horizontalnoj, a automobili na vertikalnoj osi. U tački F uočavamo brojku 5, što govori o 5 hiljada jedinica hrane (na desno), a po vertikalnoj osi 0 jedinica automobila. U tački E može se proizvesti 4 hiljade jedinice hrane (udesno) i 50 hiljada jedinica automobila (prema gore). Osnovi Ekonomije

  45. Spajanjem prostora između pobrojanih tačaka koje predstavljaju različite kombinacije automobila i hrane dobijamo krivu koja pokazuje granicu proizvodnih mogućnosti (PPF). Znači, granica proizvodnih mogućnosti (PPF) prikazuje kombinacije autputa koje je privreda u stanju da proizvede pri raspoloživim činiocima proizvodnje i raspoloživom tehnologijom. Osnovi Ekonomije

  46. Granicaproizvodnihmogućnosti PPF Nemoguća tačka I Neefikasna tačka U Osnovi Ekonomije

  47. Tačka izvan granice kao što je tačka I je nemoguće postići uz raspoložive resurse. Bilo koja tačka unutar krive, kao što je U pokazuje da su neki od resursa nezaposleni ili nisu iskorišćeni na najbolji način. Osnovi Ekonomije

  48. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (PPF) OPORTUNITETNI TROŠAK Količina računara 200 računara / 100 automobila = 2 računara za 1 automobil +100automobila 3000 A 2200 B 2000 -200računara 0 Osnovi Ekonomije 600 700 1000 Količina automobila

  49. GRANICA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI (PPF) OPORTUNITETNI TROŠAK Količina računara Trošak 100 automobila = 200 računara 3000 2.200 – 2.000 = 200 računara 700 – 600 = 100 automobila A 2200 B 2000 0 Osnovi Ekonomije 600 700 1000 Količina automobila

  50. Zašto je važno poznavanje graničnog proizvoda ? Granični proizvod nekog od proizvodnih faktora jeste dodatni proizvod koji se dobija dodavanjem jedinice tog faktora uz fiksirani nivo ulaganja drugog proizvodnog faktora. Osnovi Ekonomije

More Related