1 / 26

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA. Ekonomija javnog sektora. Ekonomija javnog sektora se bavi izborom između javnog i privatnog sektora, kao i izborom u okviru samog javnog sektora. Ona nastoji da da odgovore na pitanja:. Šta će se proizvoditi? Kako će se proizvoditi?

hachi
Download Presentation

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

  2. Ekonomijajavnogsektora Ekonomija javnog sektora se bavi izborom • između javnog i privatnog sektora, • kao i izborom u okviru samog javnog sektora. Ona nastoji da da odgovore na pitanja: • Šta će se proizvoditi? • Kako će se proizvoditi? • Za koga će se proizvoditi? • Kako se ove odluke donose?

  3. 1. Štaproizvoditi? S obzirom da su resursi ograničeni, neophodno je za dati nivo resursa doneti odluku šta će se proizvoditi-problem alokacije resursa. • Koliko resursa nameniti za proizvodnju javnih dobara (odbrana, putevi, zdravstvoi sl.)? • Koliko resursa nameniti za proizvodnju privatnih dobara (auto, televizor, kuća)?

  4. Različite količine privatnih i javnih dobara koji se mogu proizvesti uz postojeću tehnologiju i resurse pokazuje kriva proizvodnih mogućnosti.

  5. Kriva proizvodnih mogućnosti Privatna dobra Kriva proizvodnih mogućnosti N E F M Javna dobra Ako se troši više na javna dobra (npr.nacionalnu odbranu) smanjiće se sredstva za finansiranje privatnih dobara.

  6. … Štaće se proizvoditi Granica između javne i privatne proizvodnje se menja vremenom. • Poslednjih decenija - trend privatizacije. • UBritanijije vlada privatizovala preduzeća u oblasti telekomunikacija, energetike, automobilske industrije, proizvodnje čelika. • U Francuskoj je od 1986.god. počeo proces privatizacije kojim su privatizovana preduzeća koja su u toj istoj deceniji bila nacionalizovana.

  7. 2. Kako će se proizvoditi? • Da li će se proizvodnja obaviti u privatnom ili u javnom sektoru? • Da li će se koristiti više kapitala, a manje radne snage?(porezinazarade) • Da li će se koristiti tehnologije koje racionalno koriste energiju?(ekološkizak.) Država preko državne politike utiče na način na koji firme proizvode dobra (zakoni o zaštiti životne sredine, porezi na zarade)

  8. 3. Za koga će se proizvoditi? Pitanje raspodele • Država donosi odluke vezane za oporezivanje ili programe socijalne pomoći, a time utiče i na to koliki će prihod ljudi moći da troše. • Država donosi odluke koja javna dobra treba proizvesti.

  9. 4. Kako se ove odluke donose? • U javnom sektoru izbor je kolektivan, jer društvo zajednički odlučuje. • Ovakvo odlučivanje je veoma složeno jer se pojedincine slažu u pogledu toga šta je poželjno. • Analiza javnog sektora podrazumeva: • Poznavanje aktivnosti u koje se uključuje javni sektor i načina kako se one organizuju, • Razumevanje i ako je moguće predviđanje svih posledica državnih aktivnosti, • Ocenu alternativnih politika, • Tumačenje političkog procesa.

  10. Pozitivna i normativna ekonomija Za analizu javnog sektora potrebno je razlikovati: a) pozitivnu i b) normativnu ekonomiju. • Pozitivna ekonomija proučava javni sektor tako što razmatra obim državne aktivnosti i posledice različitih državnih politika. Ona se bavi onim što jeste, tj. objašnjava način funkcionisanja privrede. • Normativna ekonomija pokušava da oceni različite politike koje se mogu primeniti. Ona se bavi procenom poželjnosti različitih politika i mera, tj. ona proučava ono što trebada bude.

  11. Primer:Država razmatra uvođenje poreza na pivo • Pozitivna ekonomija se bavi utvrđivanjem efekta tog poreza na cenu piva i time da li će to pogoditi one koji piju pivo. • Normativna ekonomija nastoji da da odgovor na pitanje da li takav porez treba uvesti. Pri tome razmatra: korist od poreskog prihoda, distorzije u pogledu potrošnje, nepravičnost (jer veći deo poreza snose ljudi sa nižim prihodima), živote koji nisu izgubljeni u saobraćajnim nesrećamaisl.

  12. Ekonomske funkcije države 3 ekonomske funkcije države u 20.veku (Masgrejv): • Stabilizacija • Alokacija • Raspodela

  13. Funkcijastabilizacije • Funkcija stabilizacijese odnosi na obavezu države da obezbedi da privredafunkcioniše u okvirima prirodnestope nezaposlenosti uz stabilne cene. • S obzirom da tržište nije u stanju da to učini samo, to čini država putem mehanizma javnih rashoda. • Ova funkcija posebno postaje važna u vreme ekonomskih kriza i ratova. • Stabilizacija se uglavnom javlja kao posledica nedovoljne regulacije u prethodnom periodu.

  14. Funkcija alokacije • 2. Funkcija alokacijese manifestuje kroz odgovor na pitanje šta proizvoditi. • Država može direktnoda utiče na alokaciju resursakada kupuje dobra kao što su odbrana, obrazovanje, zdravstvene usluge i sl. • Država može indirektno da utiče na alokaciju resursa, tako što će putem poreza i subvencija određene aktivnosti stimulisati, a određene destimulisati.

  15. Funkcija raspodele • 3. Država utvrđuje način raspodeleproizvedenih dobara članovima jednog društva. • Nakon primarneraspodele koja se odvija na tržištu putem mehanizma cena, • Sledi sekundarna raspodela (preraspodela) koja se odvija putem oporezivanja i transfernih plaćanja. • Transferna plaćanja mogu biti sa: • ekonomskomnamenom i • socijalnom namenom.

  16. Funkcija raspodele • Transferna plaćanja sa ekonomskom namenom podrazumevajupreraspodelu jednog dela GDP preko javnih rashoda u korist privrednih preduzeća, grana, oblasti, regiona. • U njihovoj osnovi nalaze se ekonomski motivi. • Transferna plaćanja sa socijalnom namenom se odnose na preraspodelu jednog dela GDP u korist pojedinca ili određenih društvenih slojeva igrupa. • U njihovoj osnovi nalaze se socijalni motivi.

  17. Ekonomske funkcije države • Pored navedenih ekonomskih funkcija prema Masgrejvu, važna funkcija države jeste i regulativna funkcija. • Putem ove funkcije država stvara pravni okvir za obavljanje privrednih aktivnosti u jednoj zemlji. • Ona to čini donošenjem antimonopolskih zakona, zakona o zaštiti životne sredine, zakona o kvalitetu proizvoda, zakona o porezima i doprinosima na zarade itd. Država je efikasnija kada su u pitanju regulatorna, (re)distributivna i stabilizaciona funkcija, dok je tržište efikasnije u alokativnoj funkciji.

  18. NEUSPESI DRŽAVE

  19. Neuspesi države • Ograničene informacije • Ograničena kontrola nadreakcijama privatnog tržišta • Ograničena kontrola nad birokratijom • Ograničenja koja nameću politički procesi

  20. Neuspesi države • Ograničene informacije • Posledice svih državnih mera su složene i teško predvidive. Država deluje posredno na privredu, putem različitih propisa i mera, za čiju realizaciju su zadužene različite institucije. • Zbog toga država nema potrebne informacije o onome što želi da učini, kao ni o tome kakvi su efektipreduzetih mera.

  21. Neuspesi države • 2. Ograničena kontrola nad reakcijama privatnog tržišta • Država ima ograničenu kontrolu nad posledicama svojih mera.

  22. Neuspesi države • Ograničena kontrola nad birokratijom • Organi koji formulišu zakone imaju samo ograničenu kontrolu nad sprovođenjem državnih programa. • Država saopštava svoje namere, tj. predstavlja ih onima koji pišu zakone. • Zakone često pišu ljudi koji ih ne sprovode i koji nisu svesni kako nešto u praksi funkcioniše. • Da bi se sprovela namera države zakonom se mogu predvideti određene mere koje neće doprineti realizaciji te namere, pa će se stanje u praksi još više pogoršati.

  23. Neuspesi države Ograničenja koja nameću politički procesi Državi prilikom utvrđivanja određenih mera nedostaju informacije. Ali, čak i kada bi ona imala te informacije ne bi mogla da ostvari uvek svoje namere - ograničavaju je i politički procesi, jer su predstavnici podstaknuti da deluju u korist posebnih interesnih grupa, ako ni zbog čega drugog onda zbog prikupljanja sredstava za finansiranje skupih kampanja.

  24. Primer 1: Država odluči da pomogne ljudima koji zbog bolesti ne mogu da rade. • Namera države je da izdvojena sredstava koriste upravo ta bolesna lica, ali ne i ona koja su zdrava. • Usled nedostatka informacija država neće moći da utvrdi razliku između bolesnih i zdravih lica, pa će neko ostati uskraćen za takvu pomoć iako mu je potrebna, dok će neko drugi kome pomoć nijepotrebna to iskoristiti.

  25. Primer 2: Invalidske penzije u Srbiji država je uvela sa namerom da je koriste oni koji su zaista invalidi, a ne zdravi ljudi. • Usled ograničene kontrole u sprovođenju donetih mera, dobili su je mnogi koji nisu bolesni, dok su druge strane mnogi bolesni ljudi ostali uskraćeni zatakvu pomoć. • Mnoge dobre namere se iskrive na putu do korisnika, vrlo često usled neadekvatnog obavljanja posla onih koji te mere sprovode.

  26. Primer 3: U 17. veku u Engleskoj je usled nemogućnosti da se uvede porez na prihod uveden porez na prozore. U to vreme prozori su predstavljali luksuz, pa su tako kuće bogatih ljudi imale više prozora. Država je na taj način htela da nadomesti sredstva koja su izostala od poreza na prihod (koji nije imala prava da uvede). Međutim, država nije ostvarila svoj cilj, jer su mnogi ljudi malo cenili svetlost, pa su zatvorili prozore i živeli u mračnim kućama.

More Related