DIDAKTI ČKI PRINCIPI RADA SA DECOM OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA

1. DIDAKTIČKI PRINCIPI RADA SA DECOM OŠTEĆENOG SLUHA PREDŠKOLSKOG UZRASTA U predškolskom radu sa decom oštećenog sluha koriste se posebni didaktički principi koji odgovaraju specifičnim sposobnostima ove dece. To su sledeći principi: • PRIMER • AKTIVNOST • INTERES • ZANIMLJIVOST • OČIGLEDNOST • POSTUPNOST • PONAVLJANJE • INDIVIDUALNI PRISTUP

2. DIDAKTIČKI PRINCIPI PRIMER U učenju i vaspitanju dece oštećenog sluha predškolskog uzrasta veoma veliku ukogu ima primer, koji se na ovom uzrastu svodi na podražavanje ili oponašanje (imitiranje). Deca predškolskog uzrasta su sugestibilna, veoma lako prihvataju ono što im se pokaže, naročito ako to radi straija osoba. Primer je najpogodniji za rad sa decom srednjeg i straijeg predškolskog uzrasta. Surdolog treba da bude uzor koji će deca oponašati. Deca rado imitiraju: postupke, pokrete, radnje, govor, ponašanje, stavove i dr.Surdolog će uspeti da motiviše decu da ga imitiraju samo pod uslovom da uživa dečiju: ljubav, poštovanje i da predstavlja autoritet. Surdolog treba da usredsređuje dečiju pažnju na tačno podražavanje makro i mikro pokreta, da bi kasnije prešao na podražavanje pokreta govornih organa pri govoru, intonaciju i ritam govora; zatim na podražavanje pokreta ruku kao predvežba za crtanje i pisanje. Primer koji surdolog želi da deca ponove treba više puta tačno ponoviti, kako bi deca te pokrete fiksirala i zapamtila. Vežbe sa kojima se počinje proces imitiranja su: ređanje kociki po određenom redu, redosled ređanja predmeta po stolu, redosled crtanja određenih figura, redosled u pokretima ruku i dr.

3. DIDAKTIČKI PRINCIPI AKTIVNOST Princip aktivnosti je zastupljen u svim metodama rada sa decom oštećenog sluha predškolskog uzrasta. Ovaj princip je vezan za biološku potrebu deteta za kretanjem i akcijom. Kroz aktivan odnos deteta prema stvarnosti ono stiče znanja, navike i upoznaje okolinu. Dečija aktivnost se najbolje izražava kroz igru, crtanje, modelovanje, konstruisanje, samoposluživanju, radu ili u ritmičkim pokretima. Ovim igrama, radu i zanimanjima surdolog treba da da određeni sadržaj i da besciljnu igru usmeri ka cilju iz koje dete treba da izvuče određenu pouku, znanje ili da stekne određenu naviku. Aktivnost deteta nije samo sebi cilj nego, nego da misao seteta bude aktivna. Karakter, oblik, forma i sadržaj aktivnosti se menja sa opštim razvojem deteta. Kod dece na ranom i mlađem uzrastu aktivnost nije usmerena ka određenom cilju jer se ono ne fiksira za jedan predmet. Na srednjem i starijem uzrastu aktivnost dece postaje sve sadržajnija, sve je više usmerena ka određenom cilju. Surdolog mora da: rukovodi dečjom aktivnošću, da im pomaže, da postiče dečiju inicijativu, da pokaže interesovanje za ono što dete radi. Surdolog ne sme da radi ili izvršava zadatke umesto dece, već da im pomogne da svoju aktivnost do kraja izrazi.

4. DIDAKTIČKI PRINCIPI INTERES I ZANIMLJIVOST Aktivnost ili sadržaj koji se nudi deci predškolskog uzrasta treba da bude: zanimljiv, interesantan, da privlači njihovu pažnju, jer na ovom uzrastu emocije su jače od intelekta, a voljni i intelektualni napor je još uvek slab. Ako je detetu sadržaj rada interesantan i zanimljiv to postiče njegov intelektualni napor, tada je njegova misao i mašta življa što doprinosi boljem pamćenju i savladavanju intelektualnih zadataka. Udobna i privlačna dečija sredina, lepo uređena učionica, prijatne boje, zanimljive igračke čine da deca oštećenog sluha sa više interesovanja i radosti ulaze u učionicu jer znaju da će raditi nešto novo i zanimljivo. Kod mlađe grupe dece je značajno teže stvoriti i održati interes za ono što se radi na času. Zato se kod njih ne insistira na strogo utvrđenom planu časa već se dopušta da dete samo na neki način bira šta će raditi ali u okviru predviđenog zanimanja. Surdolog to postiže na taj način što nenametljivo usmerava dečiju pažnju i utiče na dečiju aktivnost u toku zanimanja.

5. DIDAKTIČKI PRINCIPI Kod starije grupe dece najveći interes se postiže kroz želju za takmičenjem sa vršnjacima. Deca na ovom uzrastu žele da pobede, da njegovo bude najbolje i najlepše. Želja za isticanjem postaje snažan podsticaj koji podiže interes za igrom i zanimanjem. Igre i zanimanja koje postiču interes kod dece imaju sledeće karakteristike: • Zanimanja koja iziskuju određeni napor su interesantnija za decu od onih koja ne zahtevaju nikakv napor; • Suviše lake i suviše teške igre i zanimanja nisu za decu interesantne; • Igre moraju da budu takve težine da iziskuju određeni napor ali da deca mogu da savladaju postavljeni zadatak i osete zadovoljstvo zbog sopstvenog rezultata;

6. DIDAKTIČKI PRINCIPI OČIGLEDNOST Deca oštećenog sluha su zbog specifičnosti oštećenja usmereni pretežno na spoznaju sveta vizuelnim putem. Ova deca gledaju i ispituju, zapažaju detalje i pojedinosti više nego što očekujemo. Princip očiglednosti se ne sme svesti samo na gledanje, već na izdvajanje bitnog od nebitnog u pojavama koje se posmatraju. Osnovu očiglednosti na predškolskom uzrastu čini posmatranje prirode i života u dečijoj okolini. Specifičnosti principa očiglednosti: • pri posmatranju treba izdvojiti bitne od nebitnih elemenata u predmetima i pojavama u prirodi; • posmatranje konkretne pojave treba da primora dečiju pažnju i mišljenje da funkcionišu sa ciljem sticanja znanja; • pri posmatranju ne treba isticati puno novih detalja (pojmova) jer dete veliku količinu informacija neće moći da na jednom času obradi i usvoji; • princip očiglednosti je direktno povezan sa kognitivnom, radnom i manuelnom aktivnošću dece; • principom očiglednosti treba sistematski rukovoditi od lakšeg ka težem, od konkretnosti ka apstraktnosti.

7. DIDAKTIČKI PRINCIPI Princip očiglednosti se najčešće sprovodi putem posmatranja: • konkretnih predmeta, pojava, stanja ili zbivanja iz nepsoredne okoline • modela; • ilustracija, slike; • dijapozitiva, filma. PONAVLJANJE Da bi deca utvrdila stečeno znanje, da bi ga zapamtila, da bi ga usvojila, automatizovala i primenila potrebno je ponavljanje. Specifičnosti ponavljanja u radu sa decom oštećenog sluha: • Ponavljanje ne sme da bude jednolično, stereotipno, mehaničko. Ovakvo ponavljanje je neproduktivno, zamara decu, ne daje dobre rezultate i znanje stečeno na ovaj način nije dugotrajno; • Ponavljanje treba sprovoditi u formi raznovrsnih ali u suštini identičnih zanimanja i igara; • Ponavljanje treba vršiti svakodnevno sve dok dete ne automatizuje neko znanje ili veštinu

8. DIDAKTIČKI PRINCIPI Ponavljanje treba organizovai tako da ne remeti svakodnevni dečiji život, a da se pojedine radnje ponavljaju, zapažanja upotpunjuju, a operacije mehanizuju. Treba birati takve igre i zanimanja koja se po svom sadržaju međusobno poavzana i u kojima se na drugi način ponavlja i nastavlja sadržaj koji je već obrađen. Ponavljanje je naročito neophodno za formiranje navika, jer jedino ponavljanjem možemo postići automatizaciju bez angažovane svesti i preterane upotrebe snage. POSTUPNOST U savladavanju određenih znanja ili navika treba se držati principa postupnosti. Pre svega treba voditi računa o predznanju sa kojima dete oštećenog sluha raspolaže da bi se na toj osnovi dalje moglo graditi, proširivati i produbljivati znanje, ali takođe i korigovati sve ono što je pogrešno stečeno. Sadržaj dečije delatnosti treba postepeno sve više otežavati – ponderisati, postavljenjem većih i težih zahteva, složenijih i komplikovanijih operacija, težih pravila igre ili viših zahteva u ponašanju. Oavj princip je veoma bitan za pravilan tok usmerenog razvoja dece oštećenog sluha i ovim se izbegava štetno opterećivanje dece sa nerealnim zahtevima. U nekim etapama vaspitno – obrazvonog rada i u nekim delovima programskih sadržaja može da bude više pridržavanja postupnosti a u drugim manje.

9. DIDAKTIČKI PRINCIPI INDIVIDUALNI PRISTUP Individualizacija rada u predškolskim odeljenjima za decu oštećenog sluha se sastoji u tome što se opšte metode i principi prilagođavaju osobinama svakog deteta posebno, čime se osigurava intezivni opšti razvoj toga deteta. Potrebno je individualno prići svakom detetu a ne samo onoj deci koja su izuzetnoi napredna ili slaba. Moraju se uzeti u obzir individualne mogućnosti svakog deteta, kako bi se zadovoljili i razvili njegovi interesi i sklonosti. Prema individualnim mogućnostima deteta surdolog bira odgovarajući metod i oblik rada, način uticanja na dete sa ciljem stimulisanja detetovih potencijala. Da bi se primenio princip individualnosti neophodno je da surdolog dobro poznaje dete, njegove psihološke mogućnosti, mora poznavati sredinu iz koje potiče, socijalno poreklo, obrazovni nivo roditelja, znati šta dete voli a šta ne, znati njegova interesovanj i dr.