predavanje 8 rob a i pred z aklju na knji enja prof dr jovica la zi l.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
PREDAVANJE 8 ROB A I PRED Z AKLJU Č NA KNJIŽENJA PROF. Dr Jovica La ziĆ PowerPoint Presentation
Download Presentation
PREDAVANJE 8 ROB A I PRED Z AKLJU Č NA KNJIŽENJA PROF. Dr Jovica La ziĆ

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 129

PREDAVANJE 8 ROB A I PRED Z AKLJU Č NA KNJIŽENJA PROF. Dr Jovica La ziĆ - PowerPoint PPT Presentation


  • 387 Views
  • Uploaded on

PREDAVANJE 8 ROB A I PRED Z AKLJU Č NA KNJIŽENJA PROF. Dr Jovica La ziĆ. TEMA : ROB A I PRED Z AKLJU Č NA KNJIŽENJA.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'PREDAVANJE 8 ROB A I PRED Z AKLJU Č NA KNJIŽENJA PROF. Dr Jovica La ziĆ' - dolph


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
tema rob a i pred z aklju na knji enja
TEMA: ROBAIPREDZAKLJUČNA KNJIŽENJA
  • Cilj obrade teme: ROBAnekog preduzeća kako nastaje i zašto se knjiži na levoj strani Bilansa stanja – Dugovna. PREDZAKLJUČNA KNJIŽENJAzavisno od vrste preduzeća (trgovinsko, proizvodno i dr.) razlikuju se računovodstveni postupci prilikom obrade ovih knjiženja.
    • Roba je predmet kupoprodaje. Računovodstvenoposmatrano, pod robom se podrazumevaju oni proizvodi, koji najpre bivaju kupljeni, a zatimpreprodani od stranetrgovinskih preduzeća.
slide3

Korekcijesa ciljem usklađivanja knjigovodstvenog

i stvarnog stanja imovine, nazivaju se predzaključna

knjiženja.

Posmatraćemo viškove i manjkovePrilikompopisa

imovine,zatim Sumnjiva i Spornapotraživanja,

postupakPoravnanja, Dekomponovanje salda Kupaca

i Dobavljača, kao IRashodovanjeOsnovnih

sredstava.

slide4

Sadržaj predavanja:

    • Nakon izučavanja osmog poglavlja, moći ćete da:
  • Uočite osobenosti trgovinskog poslovanja.
  • Zapamtite najvažnije račune u Trgovinskom računovodstvu.
  • Razlikujete fakturnu i nabavnu od prodajne cene.
  • Upoznate osnovne oblike razlike u ceni.
  • Saznate bitne pojedinosti vezane za Porez na dodatu vrednost
  • (PDV).
  • Savladate postupak knjiženja nabavke i prodaje robe.
  • Razlikujete Sumnjiva od Spornih potraživanja.
  • Savladate osnovna knjiženja Sumjnivih i Spornih potraživanja.
  • Razjasnite postupak knjiženja pri rashodovanju Osnovnih sredsta.
slide5

Proizvodiljudskog radanamenjeni prodajinazivajuseroba.

PrеduzećaKupujurobuodproizvođača - proizvodnihpreduzećai

prodaju је kupcima. Ukolikosе robaprodajenа velikodrugim

preduzećima, radisе о trgovininа veliko, а аkо sе prodaje potrošačima,

o trgovininа malo. Kretanjetrgovinskerobe prikazano je na šemi.

slide6

8.1. Roba

    • Kupovinom i prodajom robe se bave trgovinska
  • preduzeća. Cilj poslovanja ovih preduzeća je da kupe robu
  • po jednoj, nižoj ceni i da je prodaju po drugoj, višoj ceni.
        • Razlika u ceni predstavlja njihov dobitak (profit).
    • Zbog specifičnosti poslovanja trgovinskih preduzeća
    • (nabavka i prodaja velikog broja različitih roba),
    • trgovinsko računovodstvo se delimično razlikuje od
    • računovodstva proizvodnih i uslužnih preduzeća.
      • Najčešće korišćeni računi stanjau trgovinskom
      • računovodstvu su:
      • Roba(Roba na zalihama, odnosno u prodavnici), zatim
      • Dobavljači(Obaveze prema dobavljačima) i
      • Kupci(Potraživanja od kupaca).
slide7
Poslovni ciklus trgovinskog preduzeća

sastoji se od sledećih poslovnih promena:

nabavke trgovinske robe,

2) prodaje trgovinske robe i

3) naplate potraživanja od kupaca.

Novcem dobijenim od kupacaisplaćuju se

dobavljači, odnosno nabavlja se nova roba.

Time trgovinski ciklus kreće ispočetka.

Za razliku od opisanog ciklusa trgovinskihpreduzeća,

poslovni ciklus proizvodnih firmi je složeniji, zato štoje

prva poslovna promena (nabavka trgovinske robe)

zamenjena velikimbrojem promena koje su uključene u

proizvodnju proizvoda (nabavka raznih vrsta materijala,

postojanje nedovršene proizvodnje i si.).

slide8

Postupak obračuna rezultata poslovanja trgovinskih firmi

  • konceptualno je isti kao i kod proizvodnih preduzeća:
  • oduzimanjem rashoda od ostvarenih prihoda iznalaze se
  • dobitak ili gubitak.
  • Međutim, prodaja trgovinske robe uvodi novi veliki
  • trošak poslovanja - trošak nabavke robekoju
  • trgovinsko preduzeće prodaje svojim kupcima.
  • Taj trošak se naziva
  • Nabavna vrednost prodate robe(Cost of good sold),
  • obračunava se po ceni koštanja (tj. vrednosti po kojoj je
  • roba nabavljena) i u okviru internog stava prodaje robe
  • knjiži kao rashod. Nasuprot Nabavnoj vrednosti prodate
  • robe, u okviru eksternog stava prodaje, knjiži se račun
  • prihoda pod nazivomPrihodi od prodaje robe.
  • Vrednost prihoda od prodaje robe obračunava se po
  • prodajnoj ceni, koja je po pravilu viša od cene koštanja,
  • omogućujući tako trgovinskoj firmi ostvarenje dobitka.
slide9

Trgovinska preduzeća često imaju velike iznose novca uložene u svoju robu.

  • U stvari, Roba na zalihama jedna je od najvrednijih
  • imovinskih pozicija u bilansu stanja većine trgovinskih firmi.
  • Međutim, budući relativno likvidna, roba se po pravilu brzo rasproda (u prošeku do 60 dana, mada ima izuzetaka, u zavisnosti od vrste robe i intenziteta tražnje na tržištu).
  • Trgovinska delatnost se može odvijati namaloi na veliko. Trgovine na malo(ili maloprodaja) su preduzeća koja prodaju raznovrsnu robu krajnjim potrošačima.
  • Smatra se da delatnost trgovina na malo obuhvata najveći broj preduzeća (pretežno malih privatnih trgovinskih radnji, mada se trgovinom na malo često bave i lanci velikih robnih kuća).
slide10

Trgovine na veliko(ili veleprodaja) bave se prometom velikih količina istovetne ili homogenihvrsta robe, kupujući od proizvođača i prodajući trgovinama na malo.

Zbog velikih količina i nižih transportnih troškova,

prodajne cene u trgovinama na veliko su niže nego u

trgovinama na malo.

U trgovinska preduzeća na veliko spadaju stovarišta građevinskog i drugog materijala i si.

slide11
Cene koje se javljaju u trgovinskom (robnom) prometu su sledeće:

Fakturna cena- ona koja je naznačena u fakturi dobavljača;

Nabavna cena- zbir fakturne cene i zavisnih troškova nabavke;

Prodajna cena- cena po kojoj se roba prodaje kupcima

Fakturnu cenu robe određuju dobavljači. Množenjem fakturne cenesa isporučenomkoličinom robe, dobija se fakturna vrednost robe, koja se uvećava za procenat obračunatog PDV (poreza na dodatu vrednost)

Nabavna vrednost robese dobija dodavanjem iznosa zavisnih troškova nabavke (osiguranja, prevoza, instalisanja i si.) na fakturnu vrednost bez PDV-a.

slide12

Konačno, prodajnu vrednost robečini uvećana

  • nabavna vrednost i to najpre za određen procenat
  • razlike u ceni, a zatim i za obračunat PDV. Zavisno
  • od vrste trgovinskog preduzeća, prodajna vrednost
  • robe može biti veleprodajna ili maloprodajna. Kod
  • oba oblika, najpre se na prethodnu nabavnu vrednost
  • (bez PDV-obračunava razlika u ceni (marža ili
  • rabat), a zatim se tako dobijen iznos uvećava za
  • procenat poreza na dodatu vrednost.
      • Razlika u ceni može biti:
        • (1)  slobodno određena od strane trgovinskog preduzeća ili
          • (2)  limitirana od strane državnih organa ili proizvođača.
slide13

Maržaje oblik razlike u ceni koja se javlja najčešće

kod roba široke potrošnje (npr. hleb ili gorivo za

automobile). Procenat marže određujudržavni organi

sa ciljem očuvanja standarda života stanovništva.

Odgovarajuća visina trgovinske marže omogućuje

pokriće svih troškova poslovanja i ostvarenje zarade

za trgovinske firme.Ona je na taj način prihvatljivai

za proizvođača i za trgovca i za potrošača.

Trgovinska marža bi se izračunala putem sledeće formule:

slide14
Dakle, marža je dodatni element

kalkulacije vrednosti robe, jer se dodaje na

nabavnu vrednost.

Rabat je takođe vid razlike u ceni.

Javlja se kod robe sa jedinstvenom

cenom, koju propisuju najčešće proizvođači

(npr. dnevne novine).

slide15
Maloprodajna cena dnevnih novina će biti

jednaka u svakoj prodavnici, a svi trgovci tom

robom će ostvarivati istu razliku u ceni

(dobitak).

Rabat se obračunava na sledećinačin:

Za razliku od marže, rabat predstavlja odbitni

element kalkulacije vrednosti robe, jer se

odbija od prodajne cene.

slide16

8.2. Porez na dodatu vrednost

  • Od 01. januara 200_. godine, u našoj zemlji
  • se zvanično primenjuje porez na dodatu
  • vrednost (PDV). Porez na dodatu vrednost
  • predstavlja vodeći oblik oporezivanja
  • prometa proizvoda i usluga u zemljama
  • razvijene tržišne privrede.
  • U stranoj stručnoj literaturi ovaj porez jepoznat pod
  • skraćenicama: engl. VAT (Value Added Tax), ili franc.
  • TVA (Taxe sur la Valeur Ajouter)14
slide17

PDV je porez koji je uključen u cenu

  • proizvoda ili usluga i koji plaćaju krajnji
    • potrošači.
    • U našoj poslovnoj praksi, PDV jezamenio
    • dosadašnji porez na promet.
  • To je učinjeno iz više razloga. Generalno se
  • smatra se daje PDV pravedniji od poreza na
  • promet, jer iako su stope PDV-a nešto niže
  • od stopa bivšeg poreza na promet, PDV
  • pogađa daleko širi krug obveznika i na taj
  • način se znatno više novca sliva u državnu
  • kasu (budžet).
slide18
Postoje dve poreske stope za PDV.

Opšta stopa od 18%(stopa ranijeg poreza

Napromet iznosila je 20%) primenjuje se na

najveći broj proizvoda i usluga.

Posebnastopa od 8%, primenjuje se na

Prometosnovnih životnih namirnica, koje

ranije nisubile oporezovane, poput hleba,

mleka, brašna,jestivog ulja, voća, lekova,

novina, knjiga,komunalnih usluga.

slide19
Pored popunjavanja državnog budžeta,

doslednom primenom PDV-a Srbija bi trebalo

da ispuni jedan od najvažnijih preduslova za

učlanjenje u Evropsku Uniju.

Novina koju donosi PDV je obračunavanje

poreza na isporuku dobara i pružanje usluga u

svim fazama prometai to tako da pogađa

samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata

(«ugrađena» ili «nazidana») od strane

učesnika u prometu.

slide20

Na taj način svaki učesnik u trgovinskom

lancu, prilikom prodaje robe, ima pravo na

povraćaj (oslobađanje od plaćanja) PDV-a koji

mu je zaračunat prilikom nabavke te iste robe.

  • Na primer, ako uvoznik kupi robu po ceni od
  • 100 dinara (80 dinara + 25% marža),
  • obračunava mu se PDV na uvoz od 18 dinara.
slide21

U narednoj fazi veleprodavac kupuje tu istu

robu oduvoznika po ceni od 118 dinara, a svoju

maržu od50% obračunava na uvoznu cenu bez

PDV-a (100dinara + 50 % marža) = 150 dinara.

slide22

Na tako uvećanu cenu se najpre obračunava

PDV na prodaju, a zatim sabira sa njom, dajući

veleprodajnu cenu od 177 dinara (18% od 150

dinara = 27 dinara; i na kraju 150 din + 27 din =

177 din).

Ovde treba zastati i naglasiti da nakraju godine

veleprodavac zaista plaća državi porez na

dodatu vrednost od svega 9 dinara, budući da se

od obračunatih 27 din. njegovogPDV-a na

prodaju, oduzima 18 dinPDV-a na uvoz, koji

plaća uvoznik.

slide23
Treća faza, maloprodaja, odvija se na isti

način.

Prodavač na malo nabavlja od

veleprodavca istu robu po ceni od 177

dinara.

Nakon togaprodavač na malo najpre

obračunava svoju maržu od 10% na

veleprodajnu cenu bez PDV-a (150 din. +

15 din. marže = 165 din), azatim na tako

dobijenu prodajnu cenu bez PDV-a,

obračunava PDV od18% (29,7 din.).

slide24
Konačno, tako obračunatu vrednost PDV-a

dodaje naprethodnih 165 dinara,

dobijajućimaloprodajnu cenu od 194,7

dinara,koju plaća krajnji potrošač.

U ovom slučajuprodavač na malo zaista

Plaćaporez nadodatu vrednost od svega

2,7dinara (29,7din. – 27din.), pošto od

ukupno obračunatih29,7 dinara, 27 dinara

su već platili veleprodavac (9 din.) i

uvoznik (18 din.)

slide25
Na kraju ovog, poprilično zapletenog primera, možemo konstatovati da krajnji

potrošač, kupujući robu u maloprodaji, plaća robu po više nego dvostrukoj većoj ceni (194,7 din.) od one koju je platio uvoznik (80 din.).

Jedan od zaključaka koji se krajnjim potrošačima sam po sebi nameće, jeste da treba kupovati pre svega domaću robu i to po mogućstvu direktno od proizvođača.

slide26
Na taj način se sasvim legalno izbegava plaćanje prethodno pokazanih «ugrađivanja» veleprodavaca, maloprodavaca i države.

Inače, Zakonom o porezu na dodatu vrednost je regulisano pravo na oslobođenje od plaćanja PDV-a. Najprivilegovaniji su izvoznici, diplomatska i konzularna predstavništva, međunarodne organizacije, strani državljani i međunarodni prevoznici putnika u vazdušnom i rečnomsaobraćaju, zato što ne moraju da plaćaju PDV, a uz to imaju pravo na odbitak prethodnog poreza.

slide27

Malo manje su privilegovane banke, posrednici

  • Uposlovanju akcijama, kreditori, osiguravajuća
  • društva, zdravstvene institucije (osim apoteka) i
  • obrazovne institucije. Oni takođe ne plaćaju
  • PDV, alinemaju pravo na odbitak prethodnog
  • poreza.17
  • Knjigovodstveno iskazivanje PDV-a, propisano
  • jePravilnikom o kontnom okviru i sadržini
  • računa uKontnom okviru za preduzeća,
  • zadruge i preduzetnike.
slide28

Prema odredbama pomenutogPravilnika, otvorene

  • su dve nove grupe računa: Porez na dodatu
  • vrednost i Obaveze za porez na dodatuvrednost.
  • Računi iz grupe Porez na dodatu vrednost su aktivni
  • računi na kojima se iskazuje prethodni PDV, koji je
  • plaćen prilikom nabavke robe, materijala ili usluga.
  • Računi iz grupe Obaveze za dodatu vrednost su
  • pasivni računi na kojima se iskazuje obračunati PDV
  • po osnovu izvršenog prometa robe, proizvoda ili
  • usluga.
slide29

8.3. Knjiženje nabavke robe

  • Trgovinska preduzeća mogu da nabavljenu robu vode
  • u knjigovodstvu po:
        • (1) nabavnoj vrednosti
        • (2) veleprodajnoj vrednosti i
        • (3) maloprodajnoj vrednosti.
slide30
Ukoliko bi se roba vodila po nabavnoj

vrednosti, obračun bi bio sličan kao kod

nabavke materijala.

Račun Roba na zalihama se zadužuje za

nabavnu vrednost kupljene robe (tj.

Fakturnuvrednost uvećanu za zavisne

troškovenabavke).

slide31
Za vrednost obračunatog PDV-a,

dugovaćeračun Porez na dodatu

vrednost. Sa druge strane, potraživali bi,

za fakturnu vrednost, račun Dobavljači (ili

ukoliko faktura nije stigla Dobavljači za

nefakturisanu robu), kao i Dobavljači,

Blagajna ili Tekući račun (za zavisne

troškove nabavke).

slide32

Primer: Dobavljači su isporučili 100 kg robe čija je

fakturna cena 10 din/kg.

Troškovi prevoza od 100 din. plaćeni su gotovinom.

PDV po opštoj stopi od 18% obračunavaju dobavljači.

slide33

Obaveza premadobavljačima se povećava za

iznos obračunatog PDV-a, dok se ista vrednost

knjiži na dugovnoj strani računa Porez na dodatu

vrednost.

Trgovinska preduzeća koja se bave veleprodajom

prodaju robu po veleprodajnoj ceni, ukoliko je

ona predmet dalje prodaje ili ukoliko služi za

potrebe reprodukcije. Ova preduzeća mogu da

vode robu na zalihama po nabavnoj ili po

veleprodajnoj ceni.

slide34

Primer: Dobavljači su isporučili 100 kg robe čija je fakturna cena 10 din/kg. Troškovi prevoza od 100 din. plaćeni su gotovinom. Prema kalkulaciji razlika u ceni robe iznosi 300 din. PDV na nabavku po opštoj stopi obračunava dobavljač, a PDV na prodaju obračunava veleprodavac. Roba na zalihama se vodi po veleprodajnoj ceni.

  • Kalkulacija veleprodajne cene robe je sledeća:
slide35

Trgovinska preduzeća koja se bave maloprodajom, prodaju

  • Robukrajnjem potrošaču. Maloprodajna cena je viša od
  • velikoprodajne zavrednost maloprodajne marže, kao i za
  • iznos PDV na maloprodaju.
  • Obe ove dažbine obračunava trgovac na malo, s tim što iznos
  • maloprodajne marže zadržava za sebe, dok iznos obračunatog
  • PDV-a na prodaju odlazi u državni budžet. Nabavku robe koja
  • se vodipo maloprodajnoj cenićemo i ovaj put pokazati na
  • primeru.
slide36

Primer: Trgovina na malo nabavlja robu od veletrgovine pofaktumoj ceni bez PDV-a od 1.400 din. Maloprodajna maržaiznosi 20%. Roba se vodi na zalihama po maloprodajnojceni.

      • Kalkulacija maloprodajne cene robe je sledeća:
slide37

8.4. Knjiženje prodaje robe

  • Prilikom prodaje robe knjiže se dva stava: eksterni stav
  • (po prodajnoj ceni) i interni stav (po nabavnoj ceni).
  • Uzavisnosti od toga da li se roba vodi po nabavnoj,
  • veleprodajnoj ili maloprodajnoj ceni, razlikovaće se i
  • način knjiženja prodaje.
  • Ukoliko se roba na skladištu vodi po nabavnoj ceni,
  • eksterni stav bi obuhvatio knjiženje prihoda od prodajei
  • povećanje stanja gotovine ili potraživanja od kupaca, a u
  • okviru internog stava bi se knjižila nabavna vrednost
  • prodate robe i smanjenje stanja robe na zalihama. Radi
  • lakše ilustracije poći ćemo od istog primera.
slide38

Primer:

  • 1.  Dobavljači su isporučili 100 kg robe čija je
  • fakturna cena 10 din/kg. Troškovi prevoza od 100
  • din. su plaćeni gotovinom.
    • PDV na nabavku obračunava dobavljač. Roba se
        • vodi po NV.
  • 2.  Prodato je (na kredit) robe kupcima u iznosu
      • od 1.500 dinara. Nabavna vrednost prodate robe
      • iznosi 1.000 dinara.
      • PDV na prodaju obračunavamo kupcima po
      • opštoj stopi.
slide40

Prilikom prodaje robe, trgovinsko preduzeće može da

zahteva od kupca avansnu uplatu (uplatu pre isporuke

robe) dela potraživanja.

U tom slučaju trgovinsko preduzeće ispostavlja kupcu

avansni računna koji se takođeobračunava PDV.

Kada kupac isplati avans, uvećan za PDV, vrši se sledeće

knjiženje: Najpre se za vrednost avansne uplate, uvećanu

zaPDV zadužuje Tekući račun u banci, a odobravaju se

računiPrimljeni avansi i Obaveze za PDV. Potom se

zadužuju računi Kupci i Primljeni avansi a odobravaju

računiObaveze za PDV i Prihodi od prodaje robe (eksterni

stav).

Konačno se zadužuje račun Nabavna vrednost Prodaterobe

a odobrava Roba na zalihama, (interni stav).

slide41

Primer:

    • Trgovinsko preduzeće »Dućan« treba da isporuči
    • preduzeću »Rotor« robu u vrednosti od 400.000
    • dinara.
    • Preduzeće »Dućan« zahteva od preduzeća
    • »Rotor« avansnu uplatu od 200.000 dinara i
    • ispostavlja preduzeću »Rotor« avansni račun
    • na 200.000 din, sa obračunatim PDV poopštoj stopi
    • u iznosu od 36.000 dinara.
    • Preduzeće »Rotor« je uplatilo svoiu obavezu na
    • tekući račun preduzeća »Dućan«.
slide43

Zapazimo iz prethodnog primera, da se pri

Knjiženjuavansne naplate potraživanja od kupaca

Poklapajuvrednosti prihoda i rashoda, odnosno

knjiži se istavrednost i na računu Prihodi od

prodaje robe i na računuNabavna vrednost prodate

robe.

Na prvi pogled bi semoglo pomisliti da ova

Poslovnapromena ne donosiprodavcu nikakvu

zaradu. Međutim,sama činjenica daprodavač

dobija polovinu novcaunapred (pre isporuke

robe), daje mogućnost prodavcu dataj novac

iskoristi nanajsvrsishodniji način.

slide44

Primer:

    • Privatno preduzeće za promet naftnih derivata "Energija“
    • prodaje gorivo na svojim pumpama u maloprodaji. Prema
    • gotovinskim računima kupca "Prevoz", naplaćene su
    • sledeće vrednosti:

Proknjižiti eksterni stav prodaje goriva u zbirnom iznosu.

D Blagajna 7.080

P Prihodi od prodaje robe 6.000

P Obaveze za PDV 1.080

Iz prethodno navedenih primera za prodaju robe, može se izvesti zaključak da

obračunati PDV na prodaju ne povećava prihode, već povećava stanje u

blagajni, na tekućem računu, odnosno na računu potraživanja od kupaca,

zavisno od načina prodaje.

slide45
ROBA

Knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe:

  • Po nabavnoj vrednosti
  • Po prodajnoj vrednosti.
nabavka robe po nabavnoj vrednosti
Nabavka robe po nabavnoj vrednosti

FV + ZTN = NV

Nabavka robe po nabavnoj vrednosti

obuhvata se najčešće u trgovinskim

preduzećima koja se bave prodajom na

veliko i magacinima robe trgovinskih

preduzeća na malo.

primer
Primer:

Vlasnik inokosnog preduzeća je 10.03.

uplatio osnivački ulog od 10.000 din. na žiro račun preduzeća.

D 241- Žiro račun 10.000

P 310 – Inokosnikapital10.000

za uplatu osnivačkog uloga

Komentar: ekonomska promena koja dovodi

do istovremenog povećanja aktive i pasive

zalihe
ZALIHE

STRUKTURA KLASE 1 – ZALIHE:

10 – Materijal

11 – Nedovršena proizvodnja

12 – Gotovi proizvodi

13 – Roba

14 – Dati avansi za zalihe

Roba je stvar koja se nabavlja s ciljem da se proda

radi dalje prodaje, prerade ili za krajnjupotrošnju.

Šta sve može obuhvatiti računovodstvena kategorija koju

nazivamo ‘’robom’’?

U čemu je osnovna razlika između robe i gotovih proizvoda?

mogu a struktura konta 130 roba
Mogućastrukturakonta 130 – Roba
  • U okviru sintetičkog računa 130 – Roba, trgovačko preduzeće može otvoriti sledeće analitičke račune:

1300 – Nabavka robe

1301 – Roba u skladištu

1302 – Roba u stovarištu

1303 – Roba u prodavnici

1304 – Roba u tranzitu i reeksportu

1305 – Roba u obradi, doradi i manipulaciji

1306 – Roba na putu i sl.

nastavak
nastavak
  • Treba zapamtiti da će sve vrednost bilo koje od navedenih zaliha, pre ili kasnije, preneti na troškove (klasa 5 – Rashodi).
  • Osnovno pravilo u vezi s tim je da se troškovi trebaju priznati onda kad dođe do prodaje robe ili kad se utvrdi manjak na zalihama, kad se roba otpisuje zbog oštećenja, kala, rastura, kvara, loma itd.
knjigovodstvena evidencija robi
KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA О ROBI
  • U finansijskom knjigovodstvu:
  • Sintetička evidencija po vrednosti
  • Analitička evidencija po vrsti i vrednosti
  • U materijalnom knjigovodstvu:
  • Analitička evidencija po vrsti, količini i vrednosti

Mogući izgled kartice robnog knjigovodstva

  • U okviru magacinske – skladišne evidencije:
  • Promene na zalihama robe iskazuju se samo u naturalnim pokazateljima, dakle radi se o evidenciji po vrsti i količini.
nabavka roba
NABAVKAROBA
  • Primer (nabavka robe se evidentira po stvarnoj nabavnojvrednosti):
  • Prema fakturi dobavljača br.455 preduzeće ’’TRGOPROMET’’ d.o.o. nabavilo je:
  • 10.000 kg brašna po ceni od 0,50 din./kg
  • 10.000 kg šećera po ceni od 1,00 din./kg
  • Troškovi prevoza robe iznose 1.000,00 din.. Troškovi pretovara i istovara iznose 500,00 din.. Roba je uskladištena po stvarnim nabavnim cenama. Raspored zavisnih troškova nabavke izvršen je srazmernovrednosti.
  • Nabavna cena brašna = 0,50 + 0,033 + 0,017 = 0,55
  • Nabavnavrednost brašna = 5.000,00 + 333,33 + 166,67 = 5.500,00
  • Nabavna cena šećera = 1,00 + 0,067 + 0,033 = 1,10
  • Nabavnavrednost šećera = 10.000,00 + 666,67 + 333,33 = 11.000,00

cena

prodajne cene
PRODAJNE CENE

Prodajne cene robe mogu se pojaviti u dva osnovna oblika, tj. kao:

  • veleprodajne i kao
  • maloprodajne cene.
  • Upotreba jednih, odnosno drugih u konkretnom trgovačkom preduzeću zavisi od toga u kojoj fazi prometa ono učestvuje.
  • U čemu je trenutno problem u vezi sa upotrebom stvarnih nabavnih cena?
primer55
Primer

Ako se pretpostavi da je veleprodajna cena za 1 kg brašna 0,60 din. a za 1 kg šećera 1,20 din., veleprodajnavrednost zaliha je:

  • za brašno: 10.000 kg x 0,60 = 6.000,00
  • za šećer: 10.000 kg x 1,20 = 12.000,00.
  • Odstupanje veleprodajne od stvarne nabavnevrednosti je pozitivno i iznosi 1.500,00 (18.000,00 – 16.500,00).
  • Za razliku od odstupanja kod zaliha materijala, odstupanje kod trgovačke robe u principu ne može biti negativno. To odstupanje zapravo predstavlja razliku u ceni ili maržu zbog koje trgovačko preduzeće ima interes da se bavi trgovinom.
nastavak primera
Nastavak / primera
  • Ukalkulisana razlika u ceni se knjiži na potražnoj strani računa, npr. 13029 ili 13039. Ovi računi pripadaju grupi korektivnih računa.Ostvarena razlika u ceni se knjiži na dugovnoj strani navedenih računa a utvrđuje se prilikom realizacije robe.
termin u laznog pdv
TERMIN ’’ULAZNOG’’ PDV-а
  • Ulazni ili Akontacioni PDV (porez na dodatuvrednost) predstavlja porez kojeg je obračunao i na svojoj fakturi iskazao dobavljač (u ovom slučaju za robu) ili nadležni carinski organ, ukoliko je reč o uvozu (robe).
  • Prilikom izrade kalkulacije, bilo stvarne, bilo veleprodajne ili maloprodajne cene robe, ulazni PDV se ne uključuje u tu cenu.
nastavak termin u laznog pdv
Nastavak TERMIN ’’ULAZNOG’’ PDV-а
  • Opšte pravilo u sistemu PDV-a je da se ulazni – akontacioni porez kojeg preduzeća – kupci imaju pravo odbiti od izlaznog poreza kojeg ona zaračunavaju svojim kupcima, knjiži na posebnim računima koji pripadaju aktivi bilansa stanja.
  • Navedeni računi pripadaju posebnoj grupi računa, tzv. aktivnim vremenskim razgraničenjeima (AVR), o kojim će naknadno biti više govora.
nabavka robe u sistemu pdv
Nabavka robe usistemuPDV-а
  • Primer:
  • Preduzeće ’’A’’ je nabavilo robu čija je fakturnavrednost 10.000,00. Dobavljač je na svojoj fakturi obračunao 1.700,00 din. PDV-a. Roba je uskladištena po veleprodajnojvrednosti od 11.000,00. Knjižiti nabavku bez upotrebe računa Nabavka robe.
nabavka ako se organizuje pogonsko ra unovodstvo
NABAVKAAKOSEORGANIZUJEPOGONSKORAČUNOVODSTVO
  • Ako preduzeće organizuje pogonsko (upravljačko) računovodstvo (klasa 9 – Obračun troškova i učinaka), promene na zalihama robe može, iako ne mora, evidentirati, osim u glavnoj knjizi finansijskog, i u glavnoj knjizi pogonskog, odnosno upravljačkog računovodstva.
nastavak63
nastavak

Osnovna pravila, ako se organizuju obe glavne

knjige su:

  • u obe glavne knjige se uspostavlja zatvoren sistem knjiženja,
  • obe glavne knjige obuhvataju konta pomoću kojih se uspostavlja međusobna veza,
  • na kontu 130 – Roba, evidentiraju se početno stanje zaliha robe i promene krajnjih u odnosu na početne zalihe,
  • nabavke i utrošak robe knjiže se preko konta 500 – Nabavka robe’’vezivna konta’’ u okviru klase 9 su:

900 – Račun za preuzimanje početnih zaliha i

901 – Račun za preuzimanje nabavke materijala i

robe.

specifi ni slu ajevi u vezi sa nabavkom materijala
SPECIFIČNISLUČAJEVIUVEZISANABAVKOMMATERIJALA
  • NEFAKTURISANA ROBA
  • Radi se o slučajevima kad je roba kupljena i zaprimljena u skladište, a dobavljač za robu još nije ispostavio svoju fakturu. U ovim slučajevima bi se prilikom knjiženja nabavke, umesto konta 4320, koristio konto 4321 – Obaveze za nefakturisane nabavke (treba uočiti da i jedan i drugi pripadaju istom sintetičkom računu);
  • ROBA NA PUTU
  • Obrnut slučaj: faktura dobavljača primljena a roba još nije stigla. Nabavka bi se knjižila uz pomoć analitičkog računa čiji je naziv: Roba na putu a koji pripada sintetičkom kontu 130 – Roba.
  • ROBA U OBRADI I DORADI
  • Evidencija o robi koja se nalazi u obradi i doradi uspostavlja se na nivou posebnih analitičkih računa u okviru sintetčkog konta 130 – Roba.
nabavna vrednost prodate robe
NABAVNAVREDNOSTPRODATEROBE
  • Račun Nabavna vrednost prodate robepripada klasi 5 – Rashodi. U okviru sintetičkog konta 501 – Nabavna vrednost prodate robeotvaraju se dva analitička računa i to:
  • račun 5010 – Nabavna vrednost prodate robena malo i
  • račun 5011 – Nabavna vrednost prodate robena veliko.
  • Po pravilu, knjiženje troškova nabavne vrednosti prodate robe trebalo bi da se vrši ‘’u momentu’’ kad se roba proda. Međutim, u praksi se vrlo često obračun nabavne vrednosti prodate robe vrši periodično, ponekad samo prilikom obračuna finansijskog rezultata.
  • Kad se zalihe robe prate po nabavnoj vrednosti, obračun nabavne vrednosti prodate robe vrši se primenom jedne od metoda koje su pojašnjene kod obračuna troškova materijala: FIFO, LIFO ili metoda ponderisane prosečne cene. Međutim, u domaćim uslovima, zalihe robe se obično prate, ili po veleprodajnim, ili po maloprodajnim cenama, pa se obračun NV prodate robe obično vrši, ili tzv. ‘’metodom bruto marže’’ ili ‘’maloprodajnom metodom’’
knji enje nv prodate robe
KNJIŽENJENVPRODATEROBE
  • NV se knjiži jednim u okviru sledećih stavova za knjiženje:
  • ako se zalihe prate po nabavnim cenama:
  • D 501 – NV prodate robe
  • P 130 – Roba
  • ako se zalihe prate po veleprodajnim cenama:
  • D 5011 – NV prodate robe na veliko
  • D 13029 – Razlika u ceni robe u stovarištu
  • P 1302 – Roba u skladištu
  • ako se zalihe prate po maloprodajnim cenama:
  • D 5010 – NV prodate rone na malo
  • D 13039 – Razlika u ceni robe u prodavnici
  • D 13035 – Ukalkulisani porez na dodatu vrednost
  • P 13030 – Roba u prodavnici
kad s r b pr ti i u okviru klas 9
KADSЕ RОBА PRАTIIUOKVIRUKLASЕ 9

U ovom slučaju, na kontu 130 – Roba, u finansijskom računovodstvu, evidentiraju se početno stanje i promjene krajnjih u odnosu na početne zalihe. Nabavna vrednost nabavljene i prodate robe evidentira se na dugovnoj, odnosno potražnoj strani konta 510 – Nabavka robe. Ukalkulisana razlika u ceni i ukalkulisani porez na dodatu vrednost se evidentiraju u okviru klase 9. Konta robe u klasi 9 su:

9110 – Roba u skladištu,

9111 – Roba u skladištu,

91119 – Razlika u ceni robe u skladištu,

9112 – Roba u prodavnici,

91125 – Ukalkulisani porez na dodatu vrednost,

91129 – Ukalkulisana Razlika u ceni robe u prodavnici.

primer 1
PRIMER 1

Stanje na kontu 1302 – Roba u skladištu, kod trgovačkog preduzeća ‘’ABC’’ d.o.o. iznosi 20.000 a na kontu 13029 2.000. Preduzeće je prodalo 20% zaliha trgovačke robe. Obračunati i knjižiti NV prodate robe.

% ukalkulisaneRUC = 2.000 / 20.000 x 100 = 10%

Ostvarenarazlikauceni = 4.000 x 10% = 400

primer 2
PRIMER 2

Stanje na kontima zaliha robe u maloprodaji je sledeće: 13030 – Roba u prodavnici 23.400, 13035 – Ukalkulisani PDV 3.400 a 13039 – Ukalkulisana razlika u ceni 2.000. Prodato je 50% zaliha robe.

obra un realizovanog pdv i ostvarene ruc
OBRAČUNREALIZOVANOGPDV-а IOSTVARENERUC

Propisana stopa PDV-a u BiH trenutno je 17% za sve proizvode. Kad se pravi kalkulacija maloprodajne cijene, ta stopa se dodaje na prodajnu vrednost robe bez poreza, koju čine nabavna vrednost i planirana – ukalkulisana trgovačka marža, tj. razlika u ceni. Međutim, kad se iznos poreza želi izračunati na osnovu maloprodajne vrednosti (dakle, vrednosti koja u sebi sadrži PDV), koristi se tzv. preračunata poreska stopa. Ova stopa se može izračunati pomoću formule:

p’ = (p x 100) / (p + 100)

= 1700 / 117 = 14,529

Iznos realizovanog PDV-a u primjeru br.2 = 11.700 x 14,529% = 1.700

Prosječna % RUC-a = [2.000 / (23.400 – 3.400)] x 100 = 10%

Ostvarena RUC = (11.700 – 1.700) x 10% = 1.000.

primer 3
PRIMER 3

Preduzeće na zalihama robe u stovarištu ima robu čija je veleprodajna vrednost 50.000 KM. Ukalkulisana RUC iznosi 3.000. U prodavnicu istog preduzeća, po osnovu interne dostavnice, preneseno je 10.000 KM robe. Treba proknjižiti prenos.

roba u konsignaciji
ROBAUKONSIGNACIJI

Konsignaciona prodaja robe predstavlja vid trgovačkih usluga. Konsignater (preduzeće sa čijeg skladišta se prodaje roba) tuđu robu prodaje u tuđe ime i za tuđi račun, tj. u ime i za račun vlasnika robe – konsignanta. Zalihe tuđe robe konsignater vodi u okviru klase 8, tj. na kontima vanbilansne evidencije.

Kod prodaje robe u konsignaciji, obračun nabavne vrednosti prodate robe vrši vlasnik, kao da robu prodaje sam, preko svog skladišta, dok konsignater vrši korekciju zaliha tuđe robe (u klasi 8).

Faktura kupcu robe trebala bi biti izdata od strane vlasnika robe, dok konsignater vlasniku ispostavlja fakturu za izvršene usluge.

PDV po osnovu prometa robe na svojoj fakturi zaračunava vlasnik robe, a konsignater računa PDV po osnovu prometa usluga.

primer 4
PRIMER 4

Preduzeće A, vlasnik robe, sklopilo je sa preduzećem B ugovor o konsignacionoj prodaji. Preduzeću B je isporučena roba u ukupnoj

vrednosti od 50.000. Nakon 15 dana preduzeće B je obavijestilo preduzeće A da je izvršilo prodaju robe u vrednosti od 10.000. Usluga konsignatera iznosi 200 KM, neto (bez PDV-a).

Knjiženja u poslovnim knjigama preduzeća B – konsignatera su:

primer 4 nastavak
PRIMER 4 – NASTAVAK

Za razliku od konsignacione, komisiona prodaja robe predstavlja prodaju u svoje ime a za tuđi račun. Komisionar je lice koje prodaje tuđu robu preko svog, obično maloprodajnog, objekta. Lice čija se roba prodaje naziva se komitentom (komitent može biti i pravno i fizičko lice).

Kod komisione prodaje robe, PDV se računa i na promet robe između komisionara i kupca i na promet između komitenta i komisionara, osim u slučaju kad komitent nije PDV obveznik.

roba u tranzitu i reeksportu
ROBA U TRANZITUI REEKSPORTU

Trgovačko preduzeće koje robu prodaje u tranzitu ili reeksportu, ne obavlja promet preko skladišta, stovarišta ili nekog drugog prodajnog objekta, već ju direktno isporučuje kupcu. Uobičajeno

je da se obračun i knjiženje nabavne vrednosti prodate robe u takvim slučajevima vrši na osnovu dokumentacije koja prati nabavku robe.

Primer: nabavna vrednost robe prodate u tranzitu iznosi 30.000 a prodajna vrednost, bez PDV-a, 35.000. Knjiženja su sledeća:

primer 5 obra un nv prodate robe fifo metodom
PRIMER 5: OBRAČUN NV PRODATEROBEFIFO METODOM

Trgovačko preduzeće ’’BAJA’’ AD je u toku februara 2006.god.evidentiralo sledeće promjene na zalihama robe ABC:

01.02. Stanje 1000 kg po 10 KM

02.02. Nabavka 1000 kg po 11 KM

03.02. Prodaja 500 kg po 15 KM

04.02. Prodaja 600 kg po 15 KM

10.02. Nabavka 2000 kg po 12,00 KM

11.02. Prodaja 500 kg po 15 KM

15.02. Nabavka 1000 m po 13 KM

20.02. Prodaja 1000 kg po 15 KM

25.02. Nabavka 500 kg po 14 KM

28.02. Prodaja 500 po 15 KM

analiza uticaja na rezultat
ANALIZAUTICAJANAREZULTAT

Prihod ostvaren prodajom robe= 3.100 кг x 15 = 46.500

Nabavna vrednost prodate robe= 34.200

Bruto dobitak ostvaren prodajom= 46.500 – 34.200 =12.300

Dа је korištenaLIFO методаkrajnjezaliheod 2.400 kgčinilobi 900 kgizpočetnog stanja (9.000 КM) i 1.500 kgčiја је nabavnacenabila 12 КМ pokg, odnosnoukupno 27.000 КМ. NV prodate robe iznosila bi: 65.000 – 27.000 = 38.000. Brutodobitak =8.500.

Premametodiponderisaneprosečnecene, uzpretpostavkuperiodičnogsistema praćenjazaliha (metodaumetnutoginventara), vrednostkrajnjihzalihaiznosi: 2.400 x (65.000 КМ / 5.500 kg) ≈ 28.364, NV prodate robe = 65.000 – 28.364 = 36.636, а bruto dobitak: 46.500 – 36.636 =9.864.

Premametodibrutomarže: RUC = (5.500 x 15) – 65.000 =17.500

Prosečna stopaRUC-а = (17.500 / 82.500) x 100 =21,21%

OstvarenaRUC = 46.500 x 21,21% =9.864

ITD:

8 5 predzaklju na knji enja
8.5.PREDZAKLJUČNAKNJIŽENJA
  • Predzaključna knjiženja obuhvataju postupke kojim se vrši usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem u cilju
  • dobijanja tačnijih i istinitijih podataka za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha, odnosno finansijskog izveštaja u celini.
  • Osnovna pretpostavka za provođenje predzaključnih knjiženja jeste postojanje knjigovodstvenog i inventurnog stanja.
  • Knjigovodstveno stanje je rezultat evidentiranja poslovnih promena provedenih na osnovu verodostojne knjigovodstvene dokumentacije.
  • Stvarno stanje se utvrđuje inventarisanjem, odnosno popisom.
  • Osnovni razlozi koji dovode do odstupanja su:
  • pogrešna knjiženja,
  • neproknjižene poslovne promene,
  • nerealne vrednosti na pojedinim računima,
  • nedozovoljeno prebijanje salda na aktivno pasivnim računima.
postupci usagla avanja
POSTUPCIUSAGLAŠAVANJA
  • Predzaključna knjiženja se provode krajem obračunskog perioda, prije utvrđivanja periodičnog finansijskog rezultata.
  • Postupci usaglašavanja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem mogu se klasifikovati kao:
  • korekcija salda računa stanja,
  • dekomponovanje salda aktivno-pasivnih računa
  • vremensko razgraničenje rashoda i prihoda i
  • rashodovanje osnovnih sredstava
korekcije salda n ra unima stanja
KOREKCIJESALDANА RAČUNIMASTANJA
  • Korekcije salda na računima stanja podrazumevaju:
  • usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem gotovine i gotovinskih ekvivalenata,
  • usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem zaliha (materijala, robe, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda),
  • usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana
  • usklađivanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem stalne materijalne imovine, na primer, pojedinih pozicija biološke imovine, alata, inventara i opreme.
slide84

Nastavak - predzaključna knjiženja

  • Predzaključna knjiženja obuhvataju korekcije koje se vrše da bi se
  • uskladilo knjigovodstveno stanje sa stvarnim stanjem.
  • Na kraju poslovne godine sastavlja seinventar imovine preduzeća.
  • Njime se utvrđuje stvarno stanje osnovnih sredstava, materijala, nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda, robe, ambalaže itd.
  • Ukoliko se inventarom pokaže višakneke pozicije zaliha u odnosu na knjigovodstveno stanje, na dugovnoj strani će se knjižiti to povećanje, a potraživaće račun Ostale obaveze. Kada se utvrdi razlog nastalog viška, za njegov iznos „zatvoriće" se račun Ostale obaveze, a potraživaće računi: Dobavljači (ukoliko nije proknjižena nabavka materijala ili robe koji je primljen u skladište) ili Troškovi materijala (kada je greškom dvaputa proknjiženo isto trošenje materijala).Ako nije moguće utvrditi razlog viška, „zatvoriće" se računOstale obavezei iznos viška će predstavljativanredan prihod.
slide85

Primer:

  • Inventarom je utvrđen višak robe u iznosu od 10.000 dinara i materijala u iznosu od 2.000 din. Višak robe je nastao zbog neproknjižene nabavke, dok razlog viška materijala ne može biti utvrđen (knjižiti kao vanredan prihod).
slide86

Pošto su razlozi viška robe i materijala bili odmah

  • određeni, nije bilo potrebe da se knjiže na račun Ostale
  • obaveze i da se posle „prebacuju" na račune Dobavljači i
  • vanredni prihodi, pa je to urađeno direktno.
  • Razlozi inventarom utvrđenog manjka mogu biti: fizičko oštećenje zaliha, nepravilno rukovanje, greške u knjiženju, krađe itd. Za iznos manjka knjižice se smanjenje pozicije zaliha (materijala, gotovih proizvoda itd.) i potraživanje od odgovornog radnika (npr. magacionera) preko računa Ostala potraživanja.
slide87

Ukoliko se kasnije utvrdi da je manjak nastao zbog

pogrešnih knjiženja,„zatvoriće" se račun Ostala

potraživanja, a dugovaće račun:

Troškovimaterijala (kada nije proknjiženo trošenje

materijala) ili Kupci(neproknjižena prodaja robe

kupcima na kredit). Kada se ne bi mogla

dokazati krivica odgovornog lica, „zatvorio" bi se

račun Ostala potraživanja i manjak bi se knjižio kao

Vanredan rashod.

U suprotnom slučaju, odgovorno lice bi moralo da

plati preduzeću odgovarajući iznos manjka.

slide88

Primer:

  • Inventarisanjem zaliha utvrđen je manjak ambalaže u
  • iznosu od 10.000 dinara i materijala u iznosu od 3.000 dinara. Za
  • manjak ambalaže odgovoran je magacioner, dok je manjak
  • materijala nastao zbog neproknjiženog utroška.
slide89

Kontrola novca u blagajni se vrši svakodnevno. Ukoliko se

  • pojavi višak zadužiće se račun Blagajna, a potraživaće račun
  • Ostale obaveze. Ako se utvrdi da je višak nastao zbog
  • neproknjižene uplate kupaca, „zatvoriće" se račun Ostale obaveze
  • i potraživaće račun Kupci (u slučaju da razlog viška ne može da
  • se utvrdi, potraživao bi račun Vanredni prihodi).
    • Zamanjaknovca u blagajni bi se zadužilo odgovorno lice (Ostala
    • potraživanja). Ukoliko bi se naknadnom kontrolom utvrdio razlog
    • odgovorno lice bi bilo „razduženo", a potraživali bi račun:
    • Dobavljači (ukoliko nije proknjižena isplata dobavljačima) ili
    • Kupci (kada je ista naplata od kupaca proknjižena „duplo"). Kada
    • razlog manjka ne može da se utvrdi, odgovorno lice će morati da
    • plati preduzeću taj iznos.
      • U okviru predzaključnih knjiženja se vrši klasifikovanje
      • potraživanja prema mogućnosti naplate.
        • Nenaplativa potraživanja se javljaju uglavnom zbog zastarelo-
        • stipotraživanja i predstavljaće vanredan rashod perioda u kome
        • su utvrđena.
slide90

Primer:

  • Utvrđeno je daje potraživanje prema kupcu A u iznosu od
  • 10.000 din. nenaplativo usled zastareiosti.
slide91

Sumnjiva i sporna potraživanja su potraživanja koja su

(delimično ili u potpunosti) potencijalno nenaplativa. Iznos

ovih neizvesnih potraživanja bi se „prebacio" sa računa Kupci

na račune Sumnjiva ili Sporna potraživanja.

slide92

Sumnjiva potraživanjase javljaju kada je dužnik preduzeća

  • (kupac) u nemogućnosti da isplati svoje obaveze usled trajne
  • nelikvidnosti ili prezaduženosti. Tada preduzeće poverilac može
  • da traži plenidbu imovine dužnika, ili ukoliko to nije moguće da
  • sačeka okončanje postupka stečaja (prinudne likvidacije), kada
  • će delimično ili u potpunosti naplatiti svoja potraživanja.
  • Sporna potraživanjapredstavljaju potraživanja koja dužnik
  • (kupac) ne priznaje i odbija da plati, pa je neophodna arbitraža
  • kod nadležnog suda. To se najčešće dešava zbog toga što kupac
  • smatra da prodavač nije ispunio uslove iz ugovora (npr.
  • isporučio je robu lošijeg kvaliteta) ili usled privremene
  • nelikvidnosti kupca, koji želi da prolongira (odloži) plaćanje.
  • Preduzeće poverilac mora da plati unapred određene sudske
  • takse i troškove (za pokretanje parnice), koji će se knjižiti kao
  • isplata gotovine i povećanje stanja na kontu Sporna potraživanja.
slide93

Ukoliko preduzeće može da proceni nenaplativi iznos, poželjno je da delimično otpise sumnjivo ili

  • sporno potraživanje. To se, po pravilu,radi indirektnim otpisivanjem preko računa Ispravka
  • vrednosti sumnjivih / spornih potraživanja.
slide94

Naplata bi kod sumnjivih potraživanja nastala posle raspodele

  • stečajne mase, a kod spornih potraživanja nakon sudske odluke.
  • Kada dođe do konačne naplate, taj iznos može da bude veći,
  • jednak ili manji od neto iznosasumnjivih i spornih potraživanja
  • (bruto iznos sumnjivih i spornih potraživanja - ispravka vrednosti).
  • To bi najlakše mogli pokazatina primeru:
          • 1.Kupac A odbija da plati dug od 10.000$. Pokreće se sudski
          • spor protiv njega i uplaćuje sudska taksa u iznosu od 1.000$ (t.r.)
        • 2. Kupac B koji duguje 4.000$ je usled velikog gubitka i trajne
        • nelikvidnosti dospeo u stečaj. Procena je daje 50% potraživanja
        • nenaplativo, pa se otpisuje.
    • 3. Na osnovu sudske odluke kupac A je platio 9.500$ (t.r.).
        • 4. Stečajni upravnik (preduzeća B) je isplatio 3.000$ po osnovu
        • raspodele stečajne mase (t.r.).
          • 5. Kupac C odbija da plati dug u iznosu od 15.000$. Pokreće se spor
          • i uplaćuje sudska taksa (u gotovini) od 1.000$.
      • 6. Prema oresudi. kupac C uplaćuje 16.000$ (t.r.).
slide95

Primer rešen, pod 1:

  • Kupac A odbija da plati dug od 10.000$. Pokreće se sudski
  • spor protiv njega i uplaćuje sudska taksa u iznosu od 1.000$ (t.r.)
slide96

Primer rešen, pod 2:

  • Kupac B koji duguje 4.000$ je usled velikog gubitka i trajne
  • nelikvidnosti dospeo u stečaj. Procena je daje 50% potraživanja nenaplativo, pa se otpisuje.
slide97

Primer rešen, pod 3 i 4:

  • 3. Na osnovu sudske odluke kupac A je platio 9.500$ (t.r.).
  • 4. Stečajni upravnik (preduzeća B) je isplatio 3.000$ po osnovu
  • raspodele stečajne mase (t.r.).
slide98

Primer rešen, pod 5 i 6:

  • 5. Kupac C odbija da plati dug u iznosu od 15.000$. Pokreće se spor
  • i uplaćuje sudska taksa (u gotovini) od 1.000$.
  • 6. Prema presudi. kupac C uplaćuje 16.000$ (t.r.).
slide99

Kupac A je po sudskoj presudi platio 9.500$, ali je

  • iznos spornih potraživanja koji se odnosi na njega
  • 11.000$ (potraživanje 10.000$plaćeni sudski
  • troškovi 1.000$). Razlika od 1.500$ predstavlja
  • vanredan rashod.
    • Potraživanje od kupca B iznosi 4.000$, ali
    • preduzeće procenjuje da polovinu neće moći da
    • naplati.
    • Indirektno, preko računa Ispravkavrednosti
    • sumnjivih potraživanja, smanjuje sesumnjivo
    • potraživanje na 2.000$.
    • Pošto jenaplaćeno 3.000$,„zatvoriće" se računi
    • Sumnjivapotraživanjai Ispravka vrednosti
    • sumnjivih potraživanja, arazlika od 1.000$
    • predstavljavanredan prihod.
slide100

Kupac je platio 16.000$, koliko je iznosilo sporno potraživanje (potraživanje 15.000$ + plaćeni sudski troškovi 1.000$), pa se neće javiti ni vanredni

  • prihodi ni rashodi po ovom osnovu.
  • Bilo bi interesantno pomenuti i postupak poravnanja, koji predstavlja prolongiranje plaćanja obaveza i/ili opraštanje deladuga.
  • Cilj postupka poravnanja je izbegavanje stečaja, odnosno prinudne likvidacije preduzeća dužnika.
  • Ukoliko se dužnik nalazi u privremenim finansijskim problemima, a postoji velika verovatnoća da će se oporaviti, poverioci mogu da, u postupku poravnanja, otpišu deo duga.
slide101

Postavlja se pitanjezašto bi neko u tržišnoj ekonomiji bilo kome

opraštao dug?

To će se ipak dogoditi kada poverioci procene da će više naplatiti

ukoliko oproste deo svog potraživanja nego što bi dobili raspodelom

stečajne mase.

Recimo da je preduzeće „Depos" dužnik, a preduzeće „Portos"

poverilac. Preduzeće „Depos" (kupac) ima dospelu obavezu prema

preduzeću „Portos" (dobavljač) u iznosu od 100.000$, ali ne može

daje isplati, jer se nalazi u privremenim finansijskim problemima.

Preduzeće „Portos" procenjuje da bi, ukoliko bi pokrenulo sudski

postupak stečaja, moglo da dobije najviše 50.000$ iz stečajne mase.

Preduzeće „Depos" u postupku (vansudskog)poravnanja nudi

preduzeću „Portos" da mu trenutno isplati 60% duga. Preduzeću

„Portos" se više isplati da odmah dobije 60.000$, i zbog toga će

otpisati 40% potraživanja. Knjiženja u preduzeću „Portos" bi bila

sledeća:

slide102

Primer rešen:

  • Preduzeće „Portos" procenjuje da bi, ukoliko bi pokrenulo sudski
  • postupak stečaja, moglo da dobije najviše 50.000$ iz stečajne mase.
  • Preduzeće „Depos" u postupku (vansudskog) poravnanja nudi
  • preduzeću „Portos" da mu trenutno isplati 60% duga.
  • Preduzeću „Portos" se više isplati da odmah dobije 60.000$, i zbog toga će otpisati 40% potraživanja.
  • Knjiženja u preduzeću „Portos" bi bilasledeća:
slide103

Primer rešen:

  • U preduzeću „Depos" otpis duga bi se knjižio na sledeći način:

Otpis duga u iznosu od 40.000$ bi za dužnika predstavljao vanredan prihod, a za poverioca vanredan rashod.

slide104

Od predzaključnih knjiženja bilo bi značajno spomenuti i

dekomponovanje salda računa Kupaca i Dobavljača. To će se

najlakše objasniti na primeru.Na zbirnom računu Kupci i Dobavljači u

glavnoj knjizi se na kraju godine nalazi sledeće stanje:

Stanje na računima pojedinačnih kupaca i dobavljača je bilo sledeće:

slide105

Može se primetiti da se na računu kupca C, javlja potražni saldo. Taj kupac

jeuplatio avans u vrednosti od 1.000$,što ga čini poveriocem preduzeća, jer

mu još nije izvršena isporuka (npr. gotovih proizvoda).Prilikom sastavljanja

zaključnog bilansa(na dan 31.12.2002.),iznos od 1.000$ bi predstavljao

unapred naplaćen prihod. Sa druge strane kod dobavljača H se javlja

dugovni saldo u iznosu od 2.000$, jer mu je isplaćen avans.Dobavljač

predstavlja dužnika, zato što još nije izvršio isporuku (npr. materijala).Iznos

od 2.000$ predstavlja unapred plaćen rashod. Dekomponovanje salda

sintetičkih (zbirnih računa) kupaca i dobavljača se izvodi na sledeći način.

Otvaranjem knjiga za narednu godinu (na dan 1.1.2003), izvršiće se obrnuta

knjiženja, čime će se konta Kupci-poverioci i Dobavljači -dužnici zaključiti.

slide106

Rashodovanje osnovnog sredstvapredstavlja

  • isključivanje iz upotrebe nekog osnovnog sredstva koje
  • se više ne koristi, a ne postoji mogućnost njegove
  • prodaje.
  • Ukoliko je rashodovano osnovno sredstvo potpuno
  • amortizovano tada je njegova sadašnja vrednost jednaka
  • nuli.
  • U tom slučaju će se knjižiti iznos nabavne vrednosti
  • osnovnog sredstva na potražnoj strani konta Osnovna
  • sredstva i na dugovnoj strani konta Ispravka vrednosti
  • osnovnih sredstava.
  • Time će se ova konta „zatvoriti". U slučaju da postoji
  • mogućnost da se rashodovano osnovno sredstvo proda,
  • ta vrednost će se knjižiti na kontu Otpaci osnovnih
  • sredstava i na kontu Vanredni prihodi.
  • Primer: Rashodovano je potpuno otpisano osnovno
  • sredstvo čija je nabavna vrednost 10.000$. Procenjena
  • prodajna vrednost likvidacionog ostatka iznosi 250$.
slide107

Kada se rashoduje osnovno sredstvo koje nije potpuno amortizovano,

  • njegova sadašnja (neotpisana) vrednost će predstavljati vanredan rashod,
  • u slučaju da ne postoji likvidacioni ostatak.
  • Ukoliko postoji mogućnost prodaje rashodovanog osnovnog sredstva,
  • mogla bi se javiti tri slučaja:
  • 1.   vrednost otpadaka je veća od sadašnje vrednosti rashodovanog o.s.
    • 2.   vrednost otpadaka je jednaka sadašnjoj vrednosti rashodovanog o.s.
    • 3.   vrednost otpadaka je manja od sadašnje vrednosti rashodovanog o.s.
slide108

Knjiženja se mogu objasniti na primeru.

          • 1.   Rashodovano je osnovno sredstvo čija je nabavna vrednost
          • 10.000$, otpisano je 80%. Vrednost likvidacionog ostatka
          • iznosi 3000$.
    • 2.   Rashodovano je osnovno sredstvo čija je nabavna vrednost
    • 20.000$, otpisano je 90%. Vrednost likvidacionog ostatka
    • iznosi 2000$.
        • 3.   Rashodovano je osnovno sredstvo čija je nabavna vrednost
        • 5.000$, otpisano je 90%. Vrednost likvidacionog ostatka
        • iznosi 100$.
  • 4.   Celokupan iznos otpadaka prodat je za gotovinu.
slide109

Na sledećem primeru objasniće se materija iz ovog poglavlja

(naročito iz oblasti PDV-a):

korekcije n ra unima gotovine i ekvivalenata
KOREKCIJENА RAČUNIMAGOTOVINEIEKVIVALENATA
  • Kontrola stanja gotovine u blagajni, kao i na žiro, tekućim i deviznim računima vrši se svakodnevno:
  • kroz svakodnevno utvrđivanje salda gotovine u blagajni na obrascu blagajničkog dnevnika na kojem se, pored ostalog, unose i količine, odnosno vrednosti novčanica i kovanica koje čine taj saldo,
  • kroz svakodnevno utvrđivanje salda novčanih sredstava na žiro, tekućim i deviznim računima (što vrši poslovna banka) i usklađivanje evidentiranih promjena (u korist i na teret žiro, tekućih i deviznih računa) sa promjenama koje su naložene od strane vlasnika tih računa ili njegovih dužnika, odnosno povjerilaca.
  • Eventualna odstupanja u saldima novčanih sredstava na žiro, tekućim i deviznim računima ne mogu se smatrati viškom ili manjkom – do njih obično dolazi zbog greške u obradi pojedinih naloga za plaćanje.
  • Odstupanja u saldima gotovine u blagajni, utvrđena prilikom popisa, odnosno inventure, obično se tretiraju kao višak ili manjak.
knji enje manjka n blagajni
KNJIŽENJEMANJKANА BLAGAJNI

Popisom je utvrđen manjak gotovine u blagajni u iznosu od 100 KM. Za iznos manjka se tereti odgovorno lice.

221 – Potraživanjeodzaposlenih 243 – Blagajna

1) 100 So) ... 1) 100

Ako se za iznos utvrđenog manjka terete rashodi perioda, knjiženje je slijedeće:

575 – Manjkovi 243 – Blagajna

2) 100 So) ... 2) 100

knji enje vi ka na blagajni
KNJIŽENJEVIŠKANABLAGAJNI

Popisom je utvrđen višak na blagajni u iznosu od 50 KM.

243 – Blagajna 674 – Viškovi

3) 50 3) 50

Popisom je konstatovan višak gotovine u blagajni u iznosu od 200 KM. Provjerom provedenih knjiženja u dnevniku, utvrđeno je da je višak nastao po osnovu činjenice da nije evidentirana isplata od 200 KM dobavljaču za režijski materijal.

243 – Blagajna 432 – Dobavljači u zemlji

So) ... 4) 200 4) 200 So) ...

manjkovi na zalihama
MANJKOVI NA ZALIHAMA

Redovnim godišnjim popisom utvrđen je manjak na zalihama materijala. vrednost manjka, iskazana nabavnim cenama iznosi 500 KM. Zalihe materijala se evidentiraju po nabavnim cenama.

5752 – Manjkovi materijala 1001 – Materijal u skladištu

1) 500 So) ... 1) 500

Ako se zalihe prate po planskim nabavnim cenama, tad je neophodno izvršiti i odgovarajuću korekciju računa odstupanja. Na primjer, ako planska vrednost utvrđenog manjka iznosi 550 KM, knjiženje je:

5752 – Manjkovi materijala 1001 – Materijal u skladištu

2) 500 1009 – Odstupanje pl. cijena 2) 550

2) 50 So) ...

oporezivanje manjkova
OPOREZIVANJEMANJKOVA

Manjkovi se ne oporezuju ako su nastali pod dejstvom više sile, na primjer, krađe, poplava, zemljotresa, suše, itd.

Ukoliko su rezultat subjektivnih okolnosti, na primer, neodgovornog ponašanja materijalno zaduženog lica (skladištara, magacionera), odnosno ukoliko se ne mogu pravdati višom silom, manjkovi se obavezno oporezuju. Primer: Utvrđen je manjak robe u skladištu u vrednosti od 1.000 KM. Zalihe se prate po nabavnim cenama. Za iznos utvrđenog manjka tereti se odgovorno lice.

221 – Potraž. odzaposlenih1301 – Roba u skladištu

3) 1.170 3) 1.000

483 – Obračunati PDV

3) 170

vi kovi n zalihama
VIŠKOVINА ZALIHAMA

Vanrednim popisom zaliha robe u prodavnici mješovite robe utvrđen je višak robe čija je maloprodajna vrednost 1.170 KM. Prosječna stopa ukalkulisane razlike u ceni iznosi 10%.

1303 – Roba u prodavnici 13035 – Ukalkulisani PDV

4) 1.170 4) 170

13039 – RUC robe u prodavnici 6745 – Viškovirobe

4) 100 4) 900

Ako se utvrdi da je višak nastao kao rezultat pogrešnih ili knjiženja koja uopšte nisu provedena, izvršiće se korekcija kojom se greška ispravlja na adekvatan način. Na primer, može se desiti da, umesto viška treba povećati račun obaveza prema dobavljačima, smanjiti račun troškova (materijala, NV prodate robe), itd.

k l rastur kvar i l m
KАLО, RASTUR, KVARILОM

KALO predstavlja gubitak na težini određenih zaliha do kojeg dolazi zbog neadekvatnih uslova transporta ili čuvanja (na primjer, previsoke temperature) ili nekih drugih specifičnih fizičkih osobina konkretnih zaliha.

RASTUR označava gubitak na težini kod proizvoda koji se transportuju ili čuvaju u rinfuzi, na primjer, na zalihama poljoprivrednih proizvoda, popu pšenice, kukuruza i sl., zalihama pojedinih građevinskih materijala, poput cementa, kreča itd.

KVAR se obično veže za elektronske, mehaničke ili druge proizvode izrađene od više različitih komponenti bez kojih proizvod kao cjelina ne može funkcionisati.

LOM predstavlja gubitak na zalihama nastao usljed fizičkog oštećenja konkretnih pozicija zaliha.

Za iznose utvrđenog kala, rastura, kvara ili loma zadužuju se, ili rashodi perioda, ili odgovorno lice.

knji enja kala rastura kvara ili loma
KNJIŽENJAKALA, RASTURA, KVARAILILOMA

Preduzeće se bavi proizvodnjom kancelarijskog namještaja. Na zalihama gotovih proizvoda ustanovljen je lom jedne garniture namještaja. Cijena koštanja garniture je 3.000. Planska prodajna cijena iznosi 4.000.

9830 – Otpisiproizvoda 9600 – Proizvodiuskladištu

1) 3.000 So) ... 1) 4.000

9690 – Odstupanjeutroškovima 120 – Gotoviproizvodi

1) 1.000 1) 3.000

631 – Smanjenjevrednostizaliha

1) 3.000

otpis zaliha koji nije prouzrokovan manjkovima
OTPISZALIHAKOJINIJEPROUZROKOVANMANJKOVIMA

Prema MRS 2 – Zalihe, zalihe se vrednuju po nabavnoj ceni – ceni koštanja ili neto prodajnoj ceni, u zavisnosti od toga koja je niža.

Da li je ovo pravilo u skladu sa principom opreznosti?

Šta je to neto prodajna vrednost?

Kakva je razlika između neto prodajne vrednosti i fer, tržišne vrednosti zaliha?

Kako odrediti nižu vrednost? Kod zaliha robe to je moguće samo ako se uporede nabavna cijena i neto prodajna cijena za svaku stavku zaliha pojedinačno ili za svaku grupu zaliha. U zavisnosti od toga razlikuju se metoda ’’stavka po stavka’’ i ’’metoda osnovnih kategorija’’.

Kako odrediti nižu vrednost kod zaliha materijala? Kako se vrednuju zalihe materijala u uslužnoj djelatnosti?

Kako se vrednuju zalihe poljoprivrednih proizvoda?

dekomponovanje salda aktivno pasivnih ra una
DEKOMPONOVANJESALDAAKTIVNOPASIVNIHRAČUNA

PreduzećeBAJAimalo је, zaključnosа datumom 31.12.2006. god. sledećiprometposintetičkimkontimakupacaidobavljača:

201 – Kupciuzemlji 432 – Dobavljačiuzemlji

38.000 27.000 150.000 168.000

Prometni listKupacaizgledakakosledi:

nastavak121
NASTAVAK

Prometnilistdobavljačaizgledakaounastavku:

Potražnasaldanaanalitičkimračunimakupacatrebaprenetinaračun ’’kupcapoverioca’’, zapravoračun 430 – Primljeniavansi.

Dugovnasaldanа analitičkimračunimadobavljačaprenosesе nа račun ’’dobavljača – dužnika’’, odnosnoračun 140 – Datiavansi.

grafi ki prikaz knji enja
GRAFIČKIPRIKAZKNJIŽENJA

201 – Kupciuzemlji 430 – Primljeniavansi

So) ...

432 – Dobavljači uzemlji 140 – Datiavansi

So) ...

slide123

IZRADA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA NA OSNOVU KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA

vrši proveru salda računa

nakon korektivnih knjiženja, a prije

izrade finansijskih izveštaja

KORIGOVANI

PROBNI BILANS

spisak računa i salda

nakon što su evidentirana

i preneta korektivna

knjiženja

bilans uspeha se pravi na

osnovu računa prihoda i rashoda

bilans stanja se pravi na osnovu računa

sredstava i obaveza u korigovanom

probnom bilansu

i na osnovu računa zadržane zarade

slide124

knjiženja u dnevniku

koji se obavlja na kraju jednog

računovodstvenog perioda

ZAKLJUČNA

KNJIŽENJA

zatvaraju sve privremene račune

na kraju

svakog računovodstvenog perioda!

sumiraju prihode i rashode

na zbirnom računu dobiti,

tako da se neto dobitak (gubitak)

može preneti na zadržanu zaradu!

slide125

PREGLED POCESA ZAKLJUČIVANJA

račun rashoda

račun prihoda

xxx

xxx

Zatvaranje (zaključivanje)

računa rashoda

Zatvaranje (zaključivanje)

računa prihoda

Rn dobitak ili gubitak

xxx

xxx

xx

Zatvaranje (zaključivanje)

računa zbirne dobiti

zadržana zarada

dividenda

xx

xx

xx

Zatvaranje (zaključivanje)

računa dividendi

slide126

PREGLED RAČUNOVODSTVENOG CIKLUSA

POSLOVNE

AKTIVNOSTI

DONOSIOCI ODLUKE

RAČUNOVODSTVENI CIKLUS

KOMUNIKACIJA

VREDNOVANJE

1. ANALIZIRANJE POSLOVNIH TRANSAKCIJA

2. EVIDENTIRANJE (unos podataka);

3. PRENOŠENJE KNJIŽENJA I PRIPREMA PROBNOG BILANSA;

4. KORIGOVANJE RAČUNA I IZRADA KORIGOVANOG PROBNOG BILANSA;

5. ZAKLJUČIVANJE RAČUNA

6. IZRADA FINANSIJSKOG IZVEŠTAJA

pitanja
Pitanja:

1. Prva knjiga o računovodstvu napisana je krajem:

14-og veka;

15-og veka;

16-og veka

2. Prodaja trgovinske robe uvodi novi trošak poslovanja koji se zove: Nabavna__________________________________.

3. Nabavka robe može se voditi po ________________, veleprodajnoj vrednosti i po _______________________________.

4. Oduzimanjem očekivane veleprodajne ćene robe od nabavne cene bez PDV-a dobija se ukalkulisana ______________________________-

5. Prodajom robe po maloprodajnim cenama, prodavač na malo zadržava za sebe vrednost:

a) PDV-a na maloprodaju;

b) Maloprodajnu maržu

  • Odgovori: 1. b); 2. vrednost prodate robe; 3. nabavnoj vrednosti, veleprodajnoj vrednosti, maloprodajnoj vrednosti ; 4. razlika u ceni; 5. b);
pitanja nastavak
Pitanja / nastavak

6. Postupkom _______________ imovine utvrđuje se stvarno stanje materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda, osnovnih sredstava itd.

7. U situaciji kada dužnik (kupac) preduzeća odbija da izmiri obaveze, za taj iznos će se smanjiti stanje na računu Kupci, a dugovaće račun______________potraživanja.

8. Pre konačne naplate sumnjivih i spornih potraživanja, otpisi ovih potraživanja se vrše________________, preko odgovarajućih računa__________________.

9. Na početku godine računi Kupci-poverioci i_______________se zatvaraju, a taj iznos se knjiži na dugovnoj strani računa _____________, tj. potražnoj strani računa Dobavljači.

10. Isključivanje iz upotrebe osnovnog sredstva koje se više ne koristi je postupak koji se naziva__________________.

  • Odgovori: 6. inventara; 7. sporna; S. indirektno, ispravki vrednosti; 9. Dobavijači-dužnici, Kupci; 10. rashodovanje.