1 / 45

Drugi sastanak mreže eko-poverenika SKGO

Drugi sastanak mreže eko-poverenika SKGO. Ognjen Mirić 12. jun, 2014. godine. Sadržaj prezentacije. Opšte o međunarodnoj razvojnoj pomoći Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) Preporuke Ostali izvori međunarodne razvojne pomoći Preporuke Evaluacija projekata u sektoru životne sredine.

fionn
Download Presentation

Drugi sastanak mreže eko-poverenika SKGO

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Drugi sastanak mreže eko-poverenika SKGO Ognjen Mirić 12. jun, 2014. godine

  2. Sadržaj prezentacije • Opšte o međunarodnoj razvojnoj pomoći • Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA) • Preporuke • Ostali izvori međunarodne razvojne pomoći • Preporuke • Evaluacija projekata u sektoru životne sredine

  3. Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru životne sredine • Voda: €5.552 miliona • Otpad: €2.796 miliona • Industrijsko zagađenje i buka: €1.540 miliona • Zaštita prirode: €139 miliona • Kvalitet vazduha i klimatske promene: €452 miliona • Hemikalije i GMO: €105 miliona • Ukupno: €10.584 miliona

  4. Šta možemo da dobijemo kroz međunarodnu razvojnu pomoć • Bespovratna sredstva i krediti • Humanitarna i razvojna pomoć • Tehnička pomoć: izrada zakona, podzakonskih akata i strategija, obuka, priprema projektne dokumentacije itd. • Investicioni projekti: nabavka opreme i izvođenje radova • Grant šeme: posebna sredstva namenjena civilnom društvu, lokalnim samoupravama itd. za sprovođenje njihovih projekata • Budžetska pomoć: sredstva čija namena je unapred (ne)definisana i koja se dobija nakon ispunjena određenih uslova.

  5. Šta je neophodno znati o međunarodnoj razvojnoj pomoći • Opšte karakteristike donatora • Poznavanje osnova procesa programiranje međunarodne razvojne pomoći • Poznavanje specifičnih pravila(npr. PRAG u slučaju IPA) • Priprema projektnih aplikacija za grant scheme • Priprema urbanističke i projektno tehničke dokumentacije za infrastrukturne projekte • Engleski jezik

  6. IPA trenutno stanje • U periodu 2007-2013 Srbiji je namenjeno 1.4 milijarde evra • Završeno programiranje IPA 2007-2013. U toku je realizacija programa IPA 2010-2012 i počinje se sa sprovođenjem IPA 2013. • Visok nivo iskorišćenosti sredstava (oko 98%) • Uspostavljen je decentralizovani sistem za upravljanje IPA sredstvima (izuzev za IPARD) • Produbljena saradnja sa susedima kroz programe prekogranične saradnje • Počelo je programiranje IPA 2014-2020

  7. Primeri IPA I projekata u sektoru životne sredine • Razvoj Strategije za usklađivanje propisa u oblasti životne sredine (2 miliona evra) • Smanjenje emisija iz termoelektrane Nikola Tesla (12 miliona evra) • Podrška u pripremi projektne dokumentacije (6 miliona evra) • Program podrške razvoju opštinske infrastrukture (45 miliona evra i 10 miliona evra iz nacionalnih sredstava) • Zamenа oprеme u tеrmoelektranama Niкоla Tesla A, B i B1, Kolubara A i Morava (11 miliona evra) • Upravljanje medicinskim otpadom (6 miliona evra) • Priprema projektne dokumentacije za izgradnju fabrike za preradu opasnog otpada (3 miliona evra)

  8. I ministarstva se suočavaju sa teškoćama u upravljanju projektima

  9. IPA 2014-2020 (IPA II) novine

  10. IPA 2014-2020 (IPA II) novine

  11. IPA II ključne nedoumice • Iznos sredstava po državama • Višegodišnje ili godišnje planiranje • Nejasan institucionalni okvir na nivou operativnih struktura • Nejasni kriterijumi za dodelu dodatnih sredstava u vidu nagrade • Ukoliko bude budžetske pomoći kako će se države pripremiti za fondove EU nakon prijema u članstvo EU koji ne prepoznaju budžetsku pomoć

  12. Kako do IPA sredstava? • Višegodišnje planiranje projekata • Poznavanje strateških dokumenata i pravila • Prioritizacija • Priprema kompleksne projektne dokumentacije • Obavezno sufinansiranje projekata, u slučaju prekogranične saradnje i predfinansiranje • Međuopštinska saradnja i partnerstvo sa zainteresovanim stranama • Obavezna upotreba engleskog jezika

  13. Uloga lokalne samouprave • Partnerstvo sa državnim organima i donatorima • Sektorske radne grupe u čijem radu učestvuje SKGO • Planiranje (izrada višegodišnjih Sektorskih dokumenata) • Sugestije u definisanju prioriteta preko SKGO • Programiranje (izrada godišnjih Akcionih dokumenata) • Preko SKGO sugestije za neophodnu tehničku pomoć, uključujući i grant šeme • Konstantna izrada urbanističke i projektno tehničke dokumentacije i registracija projekata u SLAP-u

  14. Partnerstvo i partneri u kontekstu fondova EU Sektori: 1. Pravda; 2. Unutrašnji poslovi; 3. Reforma javne uprave; 4. Konkurentnost; 5. Životna sredina i klimatske promene; 6. Energetika; 7. Saobraćaj; 8. Ljudski resursi i društveni razvoj; 9. Poljoprivreda i ruralni razvoj NIPAK: potpredsednik ili ministar zadužen za EU integracije NIPAK tehnički sekretarijat: Kancelarija za evropske integracije IPA jedinice u ministarstvima 14

  15. IPA višegodišnje planiranje (okvirni kalendar)

  16. Projekti tehničke pomoći i grant šeme • Osnova za identifikaciju projekata su Nacionalni prioriteti za međunarodnu pomoć 2014-2017, sa projekcijama do 2020. godine, Strateški dokument za Srbiju 2014-2020 i Izveštaj o napretku • Pravac pojedinačnih projekata detaljnije je utvrđen u Sektorskim dokumentima 2014-2017, Nacionalnom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU 2014-2018 (NPAA), pregovaračkim Akcionim planovima i postojećim projektima • Sektorski pristup podrazumeva podršku projektima koji imaju efekte na više sektora/resora • Projekti ne mogu da počnu sa realizacijom preko noći

  17. Infrastrukturni projekti • Napušta se pristup da se unapred opredeljuju IPA sredstva za infrastrukturne projekte, a da se unapred ne zna za koje („MISP pristup“) • Usvojena je Metodologija za prioritizaciju i selekciju infrastruktunih projekata kao korak koji prethodi odobrenu projekata za finansiranje • Nakon primene Metodologije projekti se klasifikuju u 4 kategorije: • Projekat spreman za pripremu tenderske dokumentacije • Projekat spreman za pripremu projektno tehničke dokumentacije • Potrebno je otkloniti manje nedostatke pre pripreme projektno tehničke dokumentacije • Potrebno je otkloniti veće nedostatke pre pripreme projektno tehničke dokumentacije

  18. Metodologija za infrastrukturne projekte 1. Identifikacija potencijalnih projekata (SLAP, ministarstva, strategije) 2. Format za identifikaciju projekata (PIF) 2. Identifikacija šire liste projekata koji se pripremaju u formatu za identifikaciju projekata tzv. Project Identification Forms (PIFs) i registruju u ISDACON bazi podataka 3. Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti 3. Procena strateške relevantnosti projekata 4. Identifikacija uže liste strateški relevantnih projekata 5. Upitnik za procenu nedostataka/Izveštaj o nedostacima + projektna dokumentacija daju podatke za korak 5 • 5. Analiza nedostataka: • Obuhvat projekta (ciljevi, tip investicije, opcije) • Tehnički elementi (urbanistički uslovi i projektna dokumentacija) • Institucionalna spremnost (institucionalni okvir i kapacitet) • Finansijski/ekonomski elementi (pokrivenost troškova/dostupnost) • Elementi životne sredine i socijalne politike (procena uticaja na životnu sredinu i socijalnu politiku) 6. Finalna lista projekata Priprema projektno tehničke dokumentacija u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnj i EU procedurama

  19. Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti infrastrukturnih projekata (korak 3) • Vode/otpadne vode • Izgradnja i unapređenje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i proširenje sistema za prikupljanje otpadnih voda • Izgradnja postrojenja za preradu vode i sistema za vodosnabdevanje • Unapređenje adekvatnih nivoa zaštite od poplava • Komunalni otpad • Integrisano upravljanje otpadom • Smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu i zdravlje ljudi • Uticaj na lokalni razvoj • Uticaj na životnu sredinu i stanovništvo

  20. Programi prekogranične saradnje • Programi sa državama članicama: Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska • Programi sa IPA državama: BiH i Crna Gora • Transnacionalni programi: Dunavski (u vezi sa Dunavskom strategijom) i Kapija Jugoistočne Evrope (u vezi sa Jadransko-jonskom strategijom) • Principi: • ciljevi i pravila definisana u Operativnim programima bliže se razrađuju u uputstvu za aplikante • sufinansiranje i predfinansiranje • primena finansijskih pravila EK; • neprofitni projekti i aplikanti; • teritorijalni princip. • U toku je programiranje za period 2014-2020

  21. Strateški bitne preporuke • Sektorski pristup će doprineti da se broj „area based“ projekata smanji (npr. EU Progres) • Nepostojanje Strategije decentralizacije ograničava planiranje međunarodne razvojne pomoći • SKGO učestvuje u radu sektorskih radnih grupa za programiranje i praćenje međunarodne razvojne pomoći. Da li se glas lokalnih samouprava dovoljno čuje? • Troškovi usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u sektoru životne sredine su ogromni. Ne možemo da nastavimo po principu business as usual (npr. da li je PPP rešenje za projekte izgradnji regionalnih deponija?!). • U narednom periodu možemo da očekujemo da će sredstva biti usmerena na najskuplje oblasti (otpadne vode i otpad)

  22. Preporuke za projekte tehničke pomoći • Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i pre svega sprovođenje zakona zahteva i odgovarajući kapacitet lokalnih samouprava • Pratite odgovarajuća pregovaračka poglavlja (npr. 27, 22), Akcione planove za otvaranje i zatvaranje pregovora, predviđene aktivnosti i indikatore • Unapred planirajte potrebnu podršku. Aktivno učestvujte u programiranju IPA preko SKGO.

  23. Preporuke za infrastrukturne projekte • Pripremiti i usvojiti urbanističku i plansku dokumentaciju i rešavati imovinsko pravna pitanja • Konstantna priprema projektno tehničke dokumentacije • Da li znamo ko se bavi poslovima pripreme projektno tehničke dokumentacije na nivou lokalnih samouprava? • Konstantna saradnja sa resornim ministarstvima (npr. sa ministarstvom zaduženim za poslove urbanizma i građevinarstva tokom svih faza izrade projektno tehničke dokumentacije) • Izdvojiti više sredstava za urbanističku, plansku i projektno tehničku dokumentaciju • U sektoru životne sredine ne postoji adekvatan institucionalni okvir za upravljanje infrastrukturnim projektima • Neophodna je međuopštinska saradnja kako bi se smanjili troškovi

  24. Preporuke za grant šeme • Nemojte čekati da se poziv raspiše, pa onda krenuti u pripremu projekta • Problem i njegove uzroke nećete rešiti ukoliko se planiranje i projekti zasnivaju na prilagođavanju ciljevima poziva • Utvrdite nedostatke u ranim fazama pripreme projekta i utvrdite način kako da se izborite sa njima (npr. da li imate dovoljno resursa da se posvetite sprovođenju projekta (javne nabavke, izveštavanje itd.)) • Očekivani rezultati se moraju ostvariti • Pravila sprovođenja su stroga i zahtevna. Pripremite se ili ... • Uspostavite održiva partnerstva.

  25. Najveći donatori u Srbiji 2000 – 2013 • EU: €2.8 milijardi • EIB: €1.9 milijardi • Svetska banka: €1.06 milijardi • EBRD: €705 miliona • Nemačka: €698 miliona • SAD: €643 miliona • Rusija: €384 miliona • Italija: €252 miliona • Kina: €196 miliona • Švedska: €191 miliona • Norveška: €156 miliona • Švajcarska: €149 miliona • Objašnjenje: iznosi obuhvataju procenu realizacije, bespovratna sredstva i meke kredite. Opredeljena sredstva povećavaju iznose. • Izvor: ISDACON IS, jun 2014. godine

  26. (Ne)aktivni donatori • Neki donatori više nisu aktivni u Srbiji (npr. Austrija, Velika Britanija) • Očekuje se postepeno povlačenje bilateralnih donatora (npr. USAID se povlači 2017. godine). Što je država bliža članstvu u EU pretpostavlja se da joj treba manje donatorske pomoći. Države članice EU ne mogu da primaju donatorsku pomoć. • Kao najvažniji donatori aktivni u Srbiji u narednom periodu ostaju: EU, Nemačka, Norveška, Švajcarska i Švedska, kao i međunarodne razvojne institucije (EIB, EBRD, KfW, Svetska banka). • Nakon pristupanja EU fondovi EU su pet do 10 puta veći od pretpristupnih fondova

  27. EU Programi • Sektori podrške: politike EU. Program namenjen životnoj sredini: LIFE+ (3.4 milijarde evra) • Planiranje: Generalni direktorati EK. LIFE+ ima dva podprograma: životna sredina i klimatske promene • Sprovođenje: po principu grant šema (pozivi za dostavljanje projekata, obavezno partnerstvo, sufinansiranje, projekti se ocenjuju od strane nadležnih direktorata EK ili agencija) • Preduslov za učešće: Sporazum o učešću i plaćanje godišnje članarine od strane nadležnog ministarstva • Institucionalni okvir na nivou država: posebne agencije, posebne kancelarije ili kontakt osobe u nadležnim ministarstvima

  28. Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) • Poseban donatorski fond namenjen za podršku sprovođenju zajmova • Osnivači i donatori su EU i većina država članica EU i Norveška • Bespovratna sredstva se odobravaju za izradu projektne dokumentacije, podršku u radu PIU, nadzor ili u izuzetnim okolnostima kao investicioni grant • Prioritetni sektori za WBIF: saobraćaj, energetika, životna sredina i socijalna infrastruktura • Predlozi projekata se dostavljaju dva puta godišnje preko Kancelarije za evropske integracije koja daje prethodnu saglasnost za projekat. • Trenutno se razmatra kako će WBIF funkcionisati u novom budžetskom periodu 2014-2020

  29. Nemačka • Godišnja pomoć do 200 miliona evra (80% meki krediti, 20% grantovi). • Nemačka daje i 25% ukupnog IPA budžeta. • Sektori podrške: energetika, životna sredina, reforma javne uprave i ekonomski razvoj (privatni sektor, obrazovanje, mladi). • Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. projekat IMPACT) i investicioni projekti (KfW programi u oblasti voda) • Planiranje: godišnje u dve faze. U prvoj polovini kalendarske godine organizuju se zvanične konsultacije sa Ministarstvom za ekonomsku saradnju i razvoj, a u drugoj polovini kalendarske godine i zvanični pregovori. Ne postoji konkurs za dostavljanje projekata. Projekti su višegodišnji i uglavnom nastavak postojećih. • Sprovođenje: GIZ grant sredstava i KfW meke kredite • Trenutno se priprema nova strategija za Srbiju.

  30. Norveška • Godišnja pomoć oko 10 miliona evra. • Sredstva se realizuju kroz podršku državnim organima i program namenjen civilnom društvu • Sektori podrške: vladavina prava, reforma javne uprave, konkurentnost, energetska efikasnost, životna sredina i klimatske promene • Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška Agenciji za ZŽS u monitoringu tokova otpada), ali su mogući i investicioni projekti i grant šeme • Planiranje: godišnji poziv Kancelarije za evropske integracije nadležnim ministarstvima (i drugim državnim organima) da dostave predloge projekata. Konsultacije i odluka uz saglasnost sa Ministarstvo spoljnih poslova Norveške • Sprovođenje: ministarstva i drugi državni organi u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama RS

  31. Švajcarska • Usvojena nova strategija za Srbiju za period 2014-2017 • Godišnja pomoć: oko 20 miliona švajcarskih franaka • Sektori podrške: javna uprava, ekonomski razvoj, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije • Vrste podrške:tehnička pomoć, ali su mogući i investicioni projekti (npr. EU Progres) • Planiranje: razvojne agencije SDC i SECO u saradnji sa resornim ministarstvima i drugim državnim organima • Sprovođenje projekata: razvojne agencije SDC i SECO u skladu sa sopstvenim procedurama

  32. Švedska • Nova strategija je u pripremi koja će definisati i prioritete/sektore podrške • Godišnja pomoć oko 12 miliona evra • Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. podrška u pregovorima u vezi sa poglavljem 27), ali su mogući i investicioni projekti (npr. regionalna deponija Duboko) • Planiranje: SIDA u konsultacijama sa Kancelarijom za evropske integracije i resornim ministarstvima i drugim državnim organima • Sprovođenje: SIDA

  33. Japan • Sektori podrške: ekonomske reforme, zdravstvo, obrazovanje i zaštita životne sredine • Godišnja pomoć: 2 miliona evra bespovratnih sredstava • Vrsta podrške: tehnička pomoć (npr. pojedinačni eksperti) i investicioni projekti, bespovratna sredstva (npr. nabavka opreme japanske proizvodnje) ili meki krediti (izvođenje radova) • Planiranje: Vlada Japana obaveštava MSP da Srbija može da se prijavi za određenu vrstu pomoći. MSP obaveštava Kancelariju za evropske integracije. Kancelarija pokreće proces programiranja. Projekti se dostavljaju Kancelariji koja ih preko MSP dostavlja ambasadi Japana. • Sprovođenje: ambasada ili razvojna agencija JICA

  34. Drugi značajni partneri • Postoje i drugi partneri koji nisu pomenuti pojedinačno: • Međunarodne finansijske institucije (EIB, EBRD, Svetska banka) • USAID • Kina (pored zajmova za infrastrukturne projekte, Kina opredeljuje godišnje i oko milion evra bespovratnih sredstava) • UN agencije (raspolažu ograničenim budžetom, dok najveći deo budžeta dolazi od strane bilateralnih donatora ili EU kada UN agencije deluju kao implementacione agencije) • Ambasade koje raspolažu ograničenim, ali fleksibilnim, sredstvima.

  35. Preporuke • Bilateralni donatori imaju svoje strategije i procedure koje se međusobno razlikuju. • Programiranje i sprovođenje razvojne pomoći bilateralnih donatora nije jednoobrazno regulisano kao programiranje IPA zbog različitih procedura koje primenjuju donatori. • Bilateralni donatori „vole“ komplementarnost sa IPA projektima. • Na opštinama je da definišu jasne (prioritizovane) potrebe i uvek imaju spremne predloge projekata, tehničke specifikacije za nabavku opreme, projektno tehničku dokumentaciju za infrastrukturne projekte. • Glavni partneri su Kancelarija za evropske integracije i resorna ministarstva.

  36. Evaluacija • Projekti se ocenjuju u odnosu na ciljeve i rezultate koji su navedeni u programskim i projektnim dokumentima, uz poseban osvrt na njihove indikatore. • Uzimaju se u obzir sledeći kriterijumi: relevantnost, delotvornost, efektivnost, efikasnost, efekti i održivost. • Evaluacija može biti ex-ante, mid-term i ex-post i rade je nezavisni stručnjaci. • Tokom 2013. godine sprovedeno je nekoliko evaluacija: • Evaluacija sektora je obuhvatila sve sektore u vezi sa projektima koji su realizovani u periodu 2007-2012 i finansirani od strane međunarodne razvojne pomoći (sektorska evaluacija). • Meta evaluacija se fokusirala na IPA projekte u sektoru životne sredine u programskim godinama 2007-2009.

  37. Evaluacija sektora (životna sredina i energetika) • Relevantnost (usklađenost sa nacionalnim prioritetima i prioritetima donatora) je ocenjena veoma visoko. Oblasti gde postoje određeni nedostaci su zaštita od buke i kvalitet vazduha usled zagađivanja od saobraćaja, ali nije ni realno da međunarodna razvojna pomoć podrži sve oblasti. • Efektivnost (ostvarivanje postavljenih ciljeva i rezultata) je ocenjena srednje do visoko. Efektivnost je veća tamo gde je aktivnosti moguće sprovesti za 2-3 godine (npr. usvajanje strategija, zakona, obuke). Efektivnost je manja tamo gde se aktivnosti sprovode oko 5-7 godina (npr. infrastrukturni projekti).

  38. Evaluacija sektora (životna sredina i energetika) • Efikasnost (da li predložene intervencije predstavljaju najefikasnija sredstva u rešavanju problema) je ocenjena srednje. Efikasnost je visoka u projektima izgradnje institucija. Situacija je komplikovanija kada su u pitanju investicije (npr. odobravaju se zajmovi, a da projekti nemaju spremnu projektnu dokumentaciju). • Efekti (delovanje ostvarenih rezultata na ciljnu grupu) su ocenjeni kao niski. U izveštajnom periodu mnogi projekti, pre svega infrastrukturni nisu bili završeni. I pored velikih ulaganja osnovni problemi, kao što su zagađenost vazduha, vode itd, su i dalje prisutni. • Održivost (da li će ostvareni rezultati trajati i pošto se završi projekat) je ocenjena nisko. Projekti finansirani kroz zajmove KfW-a su ocenjeni kao dobri primeri. Međutim, ima primera gde projektna dokumentacija ne odgovara faktičkom stanju, gde su institucije gašene nakon završetka projekta.

  39. Opšte preporuke evaluacije sektora • Obezbediti fokus i integraciju međunarodne razvojne pomoći kako bi se maksimizirali efekti • Unaprediti sistem planiranja politika i koordinacije na nivou centra Vlade • Primeniti najefektivnija i najefikasnije pravila • Uspostaviti sistem i kulturu praćenja i evaluacije

  40. Preporuke za sektor životne sredine i energetike • Jačanje kapaciteta institucija zaduženih za zakonodavni i strateški okvir, kao i njihovo sprovođenje bi trebalo da prati investiciona ulaganja. • Trebalo bi utvrditi određene preduslove za infrastrukturne projekte. • Neophodno je obezbediti da su strategije zasnovane na politici, realnim pretpostavkama, konsultacijama sa zainteresovanim stranama, naročito lokalnim samoupravama. • Trebalo bi ozbiljno razmotriti ulogu privatnog sektora u finansiranju infrastrukture, imajući u vidu ograničen prostor za zaduživanje.

  41. Meta evaluacija u sektoru životne sredine • Efektivnost: • Većina analiziranih projekata je ostvarila ili će ostvariti planirane rezultate. U pojedinačnim slučajevima dostizanje rezultata je bilo ometeno usled nedovoljne podške i otvorenosti korisnika, preambicioznih planova ili nesposobnosti da se aktivno uključe zainteresovane strane sa lokalnog nivoa. • Efektivnost projekata izgradnje institucija i obuke je nejasna usled nejasne i neefikasne raspodele nadležnosti između institucija, reorganizacije ministarstava posle izbora i nedovoljnog broja zaposlenih u određenim jedinicama. • Postoje pozitivni primeri uključivanja organizacija civilnog društva u planiranje i sprovođenje IPA projekata

  42. Meta evaluacija u sektoru životne sredine • Efikasnost: • Sprovođenje projekata je počelo efikasno, ali se suočiko sa kašnjenjima usled nemogućnosti da se obezbede podaci, izvrši podugovaranje ili unapredi kvalitet učinka. Produžeci projekata bez dodatnih troškova nisu uspeli da otklone ove nedostatke. • Korisnici projekata su bili efikasni u sprovođenju aktivnosti, ali u pojedinim slučajevi očigledan je bio nedovoljan kapacitet. • Projekti su bili komplementarni drugih donatorskim projektima. • Sufinansiranje je problem na lokalnom nivou, ali ne i na centralnom.

  43. Meta evaluacija u sektoru životne sredine • Održivost: • Zakonodavni i strateški okvir u oblastima energetike, zagađivanja vazduha, otpada i hemikalija podržava održivost IPA projekata. Izmene u Zakonu o vodama trebalo bi da unaprede institucionalni okvir, pa samim tim i održivost. • Projekti u sektoru životne sredine su usklađeni sa nacionalnim ciljevima i donatorskim strategijama. • Nadležno ministarstvo nema dovoljno kapaciteta, niti jasne nadležnosti u odnosu na druge institucije u sektoru. • Na lokalnom nivou, održivost infrastrukturnih projekata je ugrožena usled slabe saradnje između opština. • Nejasne nadležnosti i nedovoljni kapacitet u oblasti voda i otpada na lokalnom nivou i naročito u oblasti zaštite prirode doprinosti slabom vlasništvu nad rezultatima IPA projekata i samim tim lošoj održivosti. U drugim oblastima održivost je dobra.

  44. Meta evaluacija u sektoru životne sredine • Efekti: • Pozitivni efekti uključuju usklađivanje sa pravnim tekovinama EU i usvajanje Strategije za usklađivanje procesa sa pravnim tekovinama EU; • Mere u oblasti hemikalija su unapredile rad organa. Unapređeno je praćenje zagađivanja vazduha i kapaciteti za praćenje i izveštavanje Agencije za zaštitu životne sredine su unapređeni kroz uvođenje sistema EIONET. • Postoji niz specifičnih pretnji u postizanju efekata, uključujući neadekvatno planiranje i nedostatak rešenja za objekte kao što je postrojenje za tretman medicinskog otpada. • Otpor stanovništva zbog izgradnje fabrike za preradu opasnog otpada nije bio adekvatnto rešavan. • Efekti u sektoru voda su bili ograničeni usled nekompletnog usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i zbog neefikasnih odredbi Zakona o vodama. • Planirani efekti smanjenja zagađenosti su ugroženi usled nemogućnosti da se obezbedi finansiranje rada postrojenja za preradu otpadnih voda kroz cene vode. • Efektivan razvoj NATURA 2000 zahteva jači kapacitet na nacionalnom nivou i jasno vlasništvo nad ovom politikom.

  45. HVALA NA PAŽNJI

More Related