slide1 l.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA PowerPoint Presentation
Download Presentation
PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 63

PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA - PowerPoint PPT Presentation


  • 412 Views
  • Uploaded on

PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA. Obuhvata patologiju: aferentnog tj. ulaznog dela integratora nižeg reda (INR-a), eferentnog tj. izlaznog dela integratora nižeg reda (INR-e) i integratora višeg reda (IVR).

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA' - fadhila


Download Now An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

PATOLOGIJA INTEGRATORNOG SISTEMA

  • Obuhvata patologiju:
  • aferentnog tj. ulaznog dela integratora nižeg reda (INR-a),
  • eferentnog tj. izlaznog dela integratora nižeg reda (INR-e) i
  • integratora višeg reda (IVR).
  • Integratorni sistem funkcioniše kao celina, ali ipak izdvajamo i prikazujemo patologiju prema njegovim bazičnim, strukturalnim delovima.
slide2

PATOLOGIJA AFERENTNOG DELA INTEGRATORA NIŽEG REDA

  • Integrator nižeg reda je lociran u aferentnom i eferentnom delu organizma oralne verbalne komunikacije.
  • U aferentnom delu ovaj integrator uglavnom obezbeđuje funkciju integracije verboakustičkih, verbovizuelnih i verbokinestetskih impulsa u procesu verbalne komunikacije, uključujući pokrete tela, izraze lica, pokrete ruku, kao i finalne komponente.
slide3

ETIOLOGIJA

  • Delovi integratornog sistema, odnosno centralnog nervnog sistema koji imaju primarnu ulogu u funkciji ovog dela integratornog sistema su:
  • brežuljak (colliculus),
  • ascedentni retikularni aktivirajući sistem,
  • talamički centri.
  • Bazična etiologija:
  • kongenitalne afekcije mozga,
  • cerebralna paraliza,
  • cerebrovaskularna oštećenja
  • cerebralneneoplazme,
  • encefalitis i raznovidne lezije talamičkih centara.
slide4

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Patologija aferentnog dela INR manifestuje se kroz četiri oblika:
  • Poteškoće i ograničenja u obezbeđenju ili održavanju auditivne i vizelne pažnje za verboakustičke i verbovizuelne komunikativne simbole.
  • Poteškoće i ograničenja u procesu taktilno-kinestetskog praćenja i kontrole oralne verbalne ekspresije, tj. u uspostavljanju auditivnog, vizuelnog i taktilno-kinestetskog fidbeka.
slide5

Poteškoće u zadržavanju podsticajne i selektivne pažnje na verbalne simbole kod komunikacije u uslovima buke i glasnog govora, odnosno gubitak kontrole slušaoca, dekodera u aktu verbalne komunikacije.

  • Nerazvijenost, ograničenost i poremećenost automatizovanih procesa pobuđivanja, određivanja i praćenja svih aspekata verbalnih komunikativnih simbola.
slide6

LOGOPATIJA

  • Poteškoće i ograničenja u obezbeđenju i održavanju auditivne i vizuelne pažnje prouzrokuju logopatiju koja zahvata skoro sve delove sistema sredstava verbalne komunikacije. Logopatija kreće od lakih, artikulativnih problema, do nemogućnosti praćenja i razumevanja verbalne poruke.
  • Poremećaj funkcije delova sistema povratne sprege tj. ograničena ili povremeno isključenja auditivna ili vizuelna komponenta fidbeka može da prouzrokuje logopatiju kao i kod prisustva poteškoća i ograničenja u obezbeđenju i održavanju auditivne i vizuelne verbalne pažnje.
slide7

Problemi u zadržavanju podsticajne i selektivne pažnje na verbalnim simbolima može dovesti do nemogućnosti praćenja i isključenja verbalnog komunikativnog akta.

  • Nerazvijenost, ograničenost i poremećenost automatizovanih procesa pobuđivanja, određivanja i praćenja svih aspekata verbalnih komunikativnih simbola prouzrokuju logopatiju sa različitim oblicima dislalije, disfazije, disleksije i disgrafije.
slide8

PATOLOGIJA EFERENTNOG DELA INTEGRATORA NIŽEG REDA

  • Funkciju eferentnog dela integratora nižeg reda ostvaruje:
  • mali mozak (cerebellum),
  • bazalne ganglije (ganglion basalis) i
  • mala govorna hemisfera (nedominantna, tj. nespecijalizovana hemisfera mozga).
slide9

ETIOLOGIJA

  • Osnovni etiološki faktori patologije male govorne hemisfere koja prouzrokuje logopatiju su:
  • traumatizam,
  • vaskularna oboljenja i poremećaji,
  • degenerativna oboljenja,
  • infekcije i
  • neoplazme.
slide10

Bazični etiološki faktori patologije bazalnih ganglija su:

  • Parkinsonova bolest,
  • Sydenham-ova horea,
  • Hungtington-ova horea,
  • kongenitalna horea,
  • kongenitalna atetoza,
  • kongenitalna rigidnost,
  • torziona distonija i
  • Vilson-ova bolest.
slide11

Najčešći i karakteristični etiološki faktori patologije cerebeluma koji prouzrokuju logopatiju su:

  • traumatizam,
  • cerebralna disgeneza,
  • cerebralni encefalitis,
  • Friedreich-ova ataksija,
  • kongenitalni poremećaji,
  • porodična predisponiranost,
  • degeneracije, neoplazme,
  • metabolički poremećaji, infekcije,
  • idiopatska cerebralna atrofija,
  • hipotireoidizam, hemoragije,
  • alkoholizam i drugo.
slide12

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Simptomatologija patologije manje govorne hemisfere, koja je povezana sa traumatizmom, vaskularnom patologijom, degenerativnim bolestima, infekcijama i neoplazmama, treba povezivati sa stepenom i načinom uplitanja korišćenja ponašanja manjeg govornog mozga kao što su emocionalni izrazi, socijalno-gestovni govor i napamet naučeni verbalni govor.
  • Bazalne ganglije tj. bazalna jezgra su nukleusi ekstrapiramidalnog sistema koji uključuju corpus striatum, supstantia nigra, subtalamički nukleus i crveni nukleus koji doprinose kontroli tona, postavljenosti delova efektornog sistema i njihovim pokretima.
slide13

Cerebelum sačinjavaju dve hemisfere, leva i desna, spojene crvolikim središnim delom, vermisom. Tri peteljke (pedunculas) malog mozga (viša, srednja niža) spajaju svaku hemisferu sa korespondirajućim moždanim stablom.

  • Postoji i veoma važna povezanost sa vestibularnim mehanizmima i sa jezgrima kranijalnih živaca koji su uključeni u pokret očiju i vrata.
  • Koordinacija pokreta, održavanj ravnoteže i regulacija tonusa muskulature mehanizama komunikativnog efektornog sistema je u zavisnosti od stanja i funkcije cerebeluma.
slide14

Prema Mysak-u postoji 12 specifičnih grupacija simptoma, vezanih za patologiju malog mozga:

  • 1. Nesposobnost koordinacije funkcije jednog mišićnog sistema sa drugim, kao npr. respiratornog sa artikulatornim i sl. (dyssinergy).
  • 2. Vršenje pokreta bez mere (dysmetria).
  • 3. Neizvrašavanje pokreta, tj. radnji koji su kao sposobnosti već stečeni (disintegratio).
  • 4. Poremećaji u izvođenju uzastopnih pokreta (dysdiadochocinesia).
  • 5. Pojava tremora na kraju ekstremiteta pred ciljem nekog pokreta-intencioni tremor (tremor intentionis).
slide15

6. Pojava grimas lica kod oralne verbalne ekspresije.

  • 7. Poremećaj držanja tela i hoda.
  • 8. Nistagmus očiju i glave.
  • 9. Vertigo.
  • 10. Glavobolja.
  • 11. Neurogeni poremećaj funkcije artikulatornog mehanizma (dysarthria).
  • 12. Propratni problemi jezgra od V do XI kranijalnog nerva.
slide16

LOGOPATIJA

  • Osnovni uzročnici patologije su:
  • kongenitalna oštećenja,
  • hereditarna oštećenja,
  • degeneracije,
  • neoplazme,
  • infekcije,
  • vaskularna oboljenja i poremećaji,
  • metabolički poremećaji,
  • toksički poremećaji,
  • endokrini poremećaji i drugi.
slide17

Kongenitalna oštećenja malog mozga dovode do:

  • zakašnjenja u razvitku sposobnosti stabilnog držanja i balansiranja glave,
  • ustajanja, stajanja i hodanja;
  • tremora ruku,
  • nedovoljne razvijenosti orofacijalne muskulature,
  • ustaljenih oblika grimasa,
  • usporenosti motorike,
  • usporenog razvitka govora,
  • nerazgovetne, spazmatičke ili skandirajuće oralne verbalne ekspresije.
slide18

Hereditarna oštećenja se prema Fordu manifestuju kroz četiri oblika cerebelarne ataksije:

  • CA koju karakteriše degeneracija spinocerebelarnih područja i zadnjih kolona moždane vrpce. Karakterišu je problemi hodanja, poteškoće upotrebe ruku (kasnije ataksija ruku) i poremećaji motorike oralnog govora.
  • CA sa spasticitetom i optičkom atrofijom. Karakterišu je ataksija ruku, poremećaj vida i spasticitet donjih ekstremiteta.
  • Degeneracija kore malog mozga na ranom uzrastu. Manifestuje se mentalnom retardacijom, cerebelarnom ataksijom i nistagmusom.
slide19

4. Cerebelarna degeneracija koja je progresivna, pa se kasnije manifestuje i to: poremećajem hodanja, ataksijom i tremorom, a kasnije dolazi do generalizovanog rigiditeta mišića kao i do pogoršanja mentalnog stanja.

  • Neoplazme malog mozga:
  • središnjeg dela – vrtoglavica, nestabilno stajanje, ataksično hodanje i hipotonija muskulature.
  • hemisfera – nespretnost ipsilateralnog gornjeg ekstremiteta, teturanja prema strani na kojoj je neoplazma, vrtoglavica kod okretanja ili klimanja glavom, nistagmus, hipotonija, široki hod, nenormalno ponašanje glave.
slide20

Degeneracija malog mozgazahvata:

  • cerebelarni korteks – mentalni nedostaci, cerebelarna ataksija i nistagmus.
  • cerebelo–olivarnu regiju – smetnje u hodu, ataksije i tremori, smetnje u razvitku sposobnosti OVK.
  • Vaskularna oboljenja i poremećaji, i infekcije malog mozga- patološko stanje celokupne motorike, samim tim i motorike na nivou komunikativnog efektornog sistema.
  • Višestruka skleroza (sclerosis multiplex) – nerazgovetna, skandirajuća i isprekidana verbalna ekspresija.
  • Idiopatska atrofija malog mozga
slide21

Metabolički poremećaji malog mozga – hipotireoidizam i toksički poremećaji, naročito usled alkoholizma.

  • Logopatija:
  • Diskoordinacija
  • Disintegracija
  • Diskinezija
  • Disritmija
  • Emocionalno motorne smetnje
  • Redukcija ili povećana funkcija malog govornog mozga
  • Redukcija ili povećana neverbalna komunikacija
  • Perzistencija paleovokalnog ponašanja
  • Refleksogeni poremećaji artikulacije
  • Poremećaji sposobnosti programiranja artikulatornih pokreta.
slide22

PATOLOGIJA INTEGRATORA VIŠEG REDA

  • Gledano neuroanatomski, pod integratorom višeg reda podrazumevamo, prema Misaku (Mysak, 1976) ‚‚mozak” centralnih, neuralnih mehanizama koji su specijalizovani, tj. odgovorni za verbalnu komunikativnu funkciju, odnosno za integrativnu verbalnu komunikativnu funkciju koja obuhvata percepciju, razumevanje i formulaciju, uključujući još funkcije elaborcije, interpretacije, pamćenja, donošenja i slanja odgovora na poruku.
slide23

Celokupna patologija verbalne komunikacije, koja je prouzrokovana promenama stanja i funkcije delova mozga, koji su odgovorni za integrativnu komunikativnu funkciju višeg reda razvrstava se u grupacije:

  • Razvojna patologija;
  • Genetska patologija;
  • Neurogena patologija kod dece;
  • Gnosogena patologija kod dece;
  • Psihogena patologija kod dece;
  • Sociogena patologija kod dece;
  • Neurogena patologija kod odraslih;
  • Psihogena patologija kod odraslih.
slide24

Razvojna patologija

  • Ovaj vid patologije je karakterističan za logopatiju dece sa normalnim stanjem i procesom psihofizičkog razvitka, izuzev razvitka sposobnosti verbalne komunikacije, ali ona zahvata i neke oblike logopatije propraćene mentalnom retardacijom (Mysak, 1971).
  • ETIOLOGIJA – mišljenja su podeljena. Jedni smatraju da su osnovni razlozi sredinske prirode, odsustvo ili neadekvatnost verbalnog stimulisanja. Drugi smatraju da je ova patologija prouzrokovana konstitucionalno ili genetski zasnovanom dezorganizacijom i defektnošću. Klinička praksa je pokazala da su prisutna oba tipa etioloških faktora .
slide25

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Kliničke manifestacije mogu zahvatiti: jezik, govor, glas, čitanje i pisanje.
  • Javljaju se u pre, para i post lingvalnom, ranom i kasnijem periodu.
  • Opseg manifestacija se kreće od poremećaja artikulacije do odsustva sposobnosti verbalne ekspresije pri potpuno normalnom stanju razumevanja verbalne poruke.
slide26

LOGOPATIJA

  • Ova vrsta logopatije se naziva jednostavna jezička nezrelost (simple language immaturity). Obuhvata:
  • Paleovokalno ili protokomunikativno stanje:
  • nerazumljiva, neuredna, mrmljiva artikulacija glasova t,d,n,l,r,s,c,z i dr (lalling);
  • ehoičan govor pri čemu se glasovi ponavljaju bez značenja i svrhe (echolalia);
  • nerazumljiv govor usled njegove nepravilnosti (jargon).
slide27

Zaostajanje u početku upotrebe prve reči do 30 i 36 meseca starosti :

  • potpuna otsutnost oralnog govora kod deteta, funkcionalne prirode, pri čemu ne postoje mentalni ili senzorijalni problemi (alalia);
  • nesposobnost logičkog verbalnog komuniciranja; mutizam sa mentalnom retardacijom (alogia);
  • nerazvijenost sposobnosti verbalnog komuniciranja usled moždanih lezija do kojih je došlo u prelingvalnom ili ranom lingvalnom periodu (aphemia).
slide28

Dečji govor na starijem uzrastu; produžena faza razvoja govora (pedolalia);

  • Izražavanje čitave rečenice ili ideje jednom reči (holophrasia);
  • Besmisleno ponavljanje reči ili fraze (perseveratio).
slide29

Genetska patologija

  • Genetski uslovljena patologija verbalne komunikacijeje poznata kao genetska jezička dismaturacija.
  • SIMPTOMATOLOGIJA:
  • sporost u savlađivanju reči i fraza;
  • poteškoće u formiranju reči, preokretanje slogova i gramatička konfizija;
  • poteškoće u pronalaženju reči, omisija ili pogrešna upotreba malih reči;
  • zaobilazan govor
  • poteškoće u formitanju rečenice i u organizovanju sekvenci rečenice;
  • poteškoće u shvatanju značenja reči ili nepravilan izgovor reči;
slide30

poremećaj ritma i tempa;

  • poremećaji artikulacije i prozodije;
  • poteškoće u savlađivanju čitanja i pisanja.
  • LOGOPATIJA:
  • dyslalia evolutionis,
  • dysphasia evolutionis,
  • dysgramatismus,
  • dyslexia evolutionis,
  • dysgraphia evolutionis i
  • tachyphemia.
slide31

Neurogena patologija kod dece

  • Obuhvata decu sa problemima CNS i to:
  • sa oštećenjima,
  • cerebralnim hendikepom,
  • ozledama mozga,
  • perceptualnim hendikepom,
  • afazoidnu decu,
  • oligofazičnu decu,
  • decu sa kongenitalnom afazijom,
  • cerebralnom disfunkcijom,
  • minimalnim oštećenjem mozga,
  • minimalnim moždanim hroničnim sindromom i
  • sa disfunkcijom mozga.
slide32

ETIOLOGIJA

  • Utvrđeno je 6 etioloških faktora:
  • trauma mozga,
  • konvulzivna oboljenja i poremećaji,
  • cirkulatorna oboljenja i poremećaji,
  • hidrocefalija,
  • neoplazme,
  • infekcije i parazitske invazije.
  • Traume mozga:
  • pre i perinatalno: produženi porođaj, nenormalna prezentacija fetusa, porođaj sa forcepsom, anomaličnost porođajnih kanala, prevelika glava fetusa, prevremeno izdvajanje placente, kompresija pupčane vrpce, prekinut porođaj i dr.
slide33

postnatalno: direktne povrede mozga, kontuzije, laceracije i hemoragije.

  • Konvulzivna i paroksizmalna oboljenja i poremećaji: epilepsije (grand mal, petit mal), i pyenolepsia, necrolepsia, fokalne konvulzije, psihomotorne atake i migrene.
  • Cirkulatorna oboljenja i poremećaji: različite vaskularne lezije i poremećaji na nivou mozga, hemoragije, krvne diskrazije, leukemija sa neurološkim komplikacijama.
  • Hidrocefalije različitog tipa - ‚‚coctail party syndrome”- kod dece sa spontano nastalom hidrocefalijom dolazi do prevelike govorljivosti bez znanja o čemu govore.
slide34

Neoplazme : astrocytomas, neuroblastomas, glioblastoma multiforme, ganglioneuromas, kao i tumori u levom frontalno režnju i parietalnom regionu.

  • Infekcije i parazitske invazije Ford deli u 8 grupa:
  • encefalitis,
  • tifusna groznica,
  • abscesi mozga,
  • sudurani abscesi kraniuma,
  • bruceloze,
  • kongenitalni neuro sifilis,
  • cisticerkoze i
  • ehinococe.
slide35

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Veoma slična simptomatologiji genetske patologije.
  • Manifestuje se kroz tri globalna oblika:
  • poremećaji govorne percepcije i govornog shvatanja,
  • poremećaji govorne produkcije i formulacije,
  • poremećaji verbalnog mišljenja.
  • LOGOPATIJA
  • Usled konvulzivnih oboljenja dolazi do: gluvoće za reči, zaostajanja u razvitku govora, zadržavanja dečjeg govora, tranzijentne motorne afazije i do nesposobnosti za koherentan govor.
slide36

Poremećenost percepcije i shvatanja jezičkih simbola izražava se kroz afaziju i disfaziju.

  • Poremećenost jezičke formulacije i produkcije izražava se na više načina:
  • Deca izražavaju veću potrebu za verbalnom komunikacijom , ali ne znaju mnogo o čemu govore (pseudoeuphasia).
  • Nedostatak, nepovezanost i nedoslednost značenja i reči, kao i poteškoćama u kombinovanju reči (asyntactismus).
  • Gramatička konfuznost (agrammatismus).
  • Zaostajanje u razvoju jezika (tarda linguae).
  • Poteškoće u formiranju reči (paraphasia).
  • Poteškoće u iznalaženju reči (anomia).
slide37

Poremećenost verbalnog mišljenja izražava se kroz sledeću logopatiju:

  • Potreba za češćim ponavljanjem novih reči (aphasia sensoric).
  • Prljav jezik usled trajne upotrebe nepristojnih i nedoličnih reči (coprolalia).
  • Izmišljeni jezik, nerazumljiv govor usled omisije, substitucije, distorzije i transpozicije govornih glasova (idioglossia).
  • Upotreba velikog broja izmišljenih reči (neolalia).
  • Govorenje nepoznatim i izmišljenim jezikom (glosolalia).
slide38

Gnosogena patologija

  • Stanje zaostalog, sporog i ograničenog razvitka sposobnosti verbalne komunikacije uz afektiranost motornog, perceptualno-konceptualnog i socioemocionalnog razvitka deteta bazirano na mentalnoj retardaciji.
  • ETIOLOGIJA
  • Kod MR: porodične predispozicije, hromozomske anomalije, cerebralne intoksikacije, perinatalna cerebralna trauma, intrakranijalne neoplazme i različiti metabolički poremećaji.
slide39

U logopedskoj kliničkoj dijagnostičkoj praksi se deli u dve grupe:

  • I grupa (porodične tendencije) – 22 sindroma:
  • Albriht’s hereditary osteodystrophy
  • Ataxia telangiectasia (Lous-Bar syndrome)
  • Bird-headed Dwarf (Virchow-seckel dwarf)
  • de Lange’s syndrome
  • Generalized gangliosidosis.
  • Hyperuricemia (Lesch-Nyhan syndrome)
  • Laurence-Moon-Biedl syndrome
  • Familial microcephaly
  • Hunter‘s syndrome (gargoylism)
  • Hurler’s syndrome
  • Sanfilipo’s syndrome
  • Myotonic dystrophy
slide40

Oculocerebrodental syndrome

  • Oral-facial digital (OFD) syndrome
  • Otopalatodigital (OPD) syndrome
  • Phenylkentonuria
  • Prader-Wili syndrome
  • Sjogren-Larsson syndrome
  • Smith-Lemli-Opitz syndrome
  • Tuberous solerosis
  • Wilson’s disease
slide41

II grupa (hromozomske anomalije) – 10 sindroma

  • Klinefelter’s syndrome
  • Turner’s syndrome (female)
  • Turner’s syndrome (male)
  • Triplo-X and tetra-X females (superfemales and meta females)
  • Downs syndrome (mongolism trisomy 21)
  • Trisomy syndrome 16-18
  • Trisomy 22
  • Cri du chat or cry of the cat syndrome (deletion of part one of the short arms of the 4-5 group)
  • Deletion 18 (partial deletion of the long arm)
  • Ring 18
slide42

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Matevs (Matthews,J.,1971) je klasifikovao u 3 grupe:
  • MR deca, sposobnost verbalne komunikacije razvijaju značajnije kasnije u odnosu na normalnu decu
  • kada se govor pojavi frekvencija poremećaja je značajno više u odnosu na opštu populaciju
  • ne postoji evidencija da se poremećaji VK ove dece razlikuju odonih kod dece sa MR.
  • Morley (Morley,M.E., 1965) – teška MR:
  • početak govora veoma zaostaje
  • siromaštvo ili odsustvo govora
  • shvatanje govora je bolje nego ekspresija.
slide43

LOGOPATIJA

  • Ima četiri distinktivna obeležja:
  • Zaostajanje u početku verbomotornog ponašanja. Pojava prve reči kasni za 30-60 meseci.
  • Variabilnost uverbalnom ponašanju
  • Verbalna perseveracija i upotreba stereotipnih fraza
  • Pseudo mucanje koje se tretmanom može u potpunosti sanirati.
  • Svi slučajevi se dijagnostikuju sa retardatio linguaes, ali se daju specifikumi ili dopunska tekstualna obrazloženja.
slide44

Psihogena patologija kod dece

  • Psihogena patologija VK se javlja kao simptom i kao posledica određenih oblika dečje psihopatologije.
  • ETIOLOGIJA
  • Najkarakterističniji etiološki faktori su:
  • dečja šizofrenija
  • dečji autizam i
  • simbiotske psihoze.
slide45

LOGOPATIJA

  • Tri globalna oblika logopatije karakterišu ovu logopatiju
  • Poremećaji percepcije i shvatanja
  • Poremećaji formulacije i produkcije
  • Poremećaji verbalnog mišljenja.
slide46

Sociogena patologija kod dece

  • Pod sociogenom patologijom VK podrazumevamostanje usporenosti ili zaostalosti u razvitku sposobnosti VK usled okolinskih faktora.
  • Prema Misaku (Mysak E., 1971) postoje četiri primarna etiološka faktora ove patologije:
  • nedostatak stimulacije,
  • neodgovarajuće stimulacije,
  • redukcija motivacije za komunikaciju i
  • neadekvatno nagrađivanje deteta za govor.
  • Nekada se kao faktor nabraja i rođenje brata ili sestre,incident, šok ili roditeljska reakcija.
slide47

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Skoro se podudara sa elementima simptomatologije drugih etioloških faktora, pa usled toga izdvajanje, identifikovanje, dijagnostikovanje logopatije sociogenog porekla zahteva solidno poznavanje logopedske klinike.
  • LOGOPATIJA
  • Zahvata jezik, govor i glas i kreće se od imitativnih disfonija i dislalija, do poremećenosti jezika, tj. do lake gramatičke i sintaksičke nezrelosti.
slide48

Neurogena petologija kod odraslih

  • Globalno se klasifikuje na perifernu i centralnu, ali se ovde razmatra samo neurogena patologija VK centralne prirode.
  • ETIOLOGIJA
  • Najvažnijim etiološkim faktorima se smatraju:
  • traumatizam,
  • vaskularna oboljenja i poremećaji,
  • degenerativna oboljenja,
  • infekcije,
  • neoplazme.
slide49

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Klasifikuje se na simptomatologiju:
  • poremećenosti percepcije i razumevanja govora,
  • poremećenosti formulacije i produkcije govora,
  • poremećenosti verbalnog mišljenja.
  • LOGOPATIJA
  • Poremećaji percepcije i razumevanja govora:
  • Poteškoće u razumevanju, najpre kompleksnih, a zatim prostih pojmova,
  • Poteškoće u praćenju i razumevanju brzog i bučnog govora,
  • Problemi u razumevanju govora, sa sačuvanom sposobnošću oralno verbalnog izražavanja
slide50

Različiti afazični sindromi uključujući i verboakustičke manifestacije.

  • Poremećaj formulacije i produkcije govora:
  • Iznenadno zahvatanje govora ili iznenadna pojava poteškoća u korektnom govoru karakterišu oblik motorne afazije.
  • Nesposobnost formiranja rečenice usled iznenadnih konvulzija.
  • Progresivne neuropatologije uvek su propraćene degenerativnim govornim simptomima (I i II faza Alzheimer-ove bolesti i kod Pick-ove bolesti).
  • Verbomotorna patologija manifestuje se kroz više oblika logopatije.
slide51

Poremećaji verbalnog mišljenja:

  • Stanje oblika verbalnog lišavanja i odbijanja – prouzrokovano oštećenjima ili ograničenjima fizičkog kapaciteta mozga.
  • Stanje gubitka verbalnog pamćenja – prouzrokovano različitim organskim stanjima.
  • Stanje hipomaničkog govora – nastaje kod upotrebe amfetaminske terapije.
  • Stanje reduciranosti spontanog govora – nastaje kod pacijenata sa tumorima.
  • Stanje verbalnog deliriuma – nastaje kod slučajeva sa hroničnim alkoholizmom, posle teških povreda mozga, febrilnih groznica i senilnosti.
slide52

Psihogena patologija kod odraslih

  • Logopatije u domenu jezika koje može propratiti emocionalne poremećaje.
  • ETIOLOGIJA
  • Četiri osnovna etiološka faktora:
  • šizofrenija,
  • manično-depresivne psihoze,
  • histerija i
  • opsesivno ponašanje.
  • Simptomatologija je deli u tri kategorije, isto kao i kod psihogene patologije VK kod dece.
slide53

PATOLOGIJA EFEKTORNOG KOMUNIKATIVNOG SISTEMA

  • Efektorni komunikativni sistem sačinjavaju četiri mehanizma:
  • respiratirni,
  • fonatorni,
  • rezonatorni i
  • artikulatorni.
  • Osnovna funkcija sistema u celini sastoji se u stvaranju vazdušne struje, kraciji i modifikaciji laringealnog tona i stvaranju eksolaringealnih glasova.
slide54

ETIOLOGIJA

  • Respiratorni mehanizam: bolesti i poremećaji pluća, anomalije skeleta, bolesti i anomalije mišića.
  • Fonatorni mehanizam: opšta morbidna stanja, specifična morbidna stanja, neoplazme različitih vidova i različita neuropatologija.
  • Artikulatorni mehanizam: opšte kongenitalne anomalije, posebne kongenitalne anomalije, anomalije zuba, dentalne malokluzije, anomalije maksile i/ili mandibule, anomalije jezika, usana i različita neuropatologija.
slide55

SIMPTOMATOLOGIJA

  • Respiratorni mehanizam:
  • Oboljenja i poremećaji pluća manifestuju se kroz infraglotičnu stenozu, kompresiju traheje kod trauma i proširenja tiroidee i larinksa.
  • Anomalije skeleta afektiraju govorno i pevano disanje.
  • Bolesti i anomalije mišića manifestuju se kroz nedostatke i mišićnu distrofiju.
  • Fonatorni mehanizam:
  • Opšta morbidna stanja dovode do zamora ili slabljenja, miotoničke distrofije, opšte slabosti i zamora mišića.
  • Specifičnastanja se manifestuju kroz neoplazme, strukturalne anomalije ili laringealne malformacije, paralize i pareze.
slide56

Rezonatorni mehanizam:

  • Opšte i specifične kongenitalne anomalije se manifestuju kroz rascepe usana, tvrdog i mekog nepca, promene veličine, oblika i položaja mandibule, hipoplaziju tvrdog i mekog nepca i raznu neuropatologiju
  • Artikulatorni mehanizam:
  • Opšte kongenitalne anomalije – rascep usana, tvrdog i mekog nepca, usko i visoko tvrdo nepce, dentalne anomalije, hipoplazija maksile, kratak i tanak vrat, širok i sedlast nos, koštani defekti (zubala), visoka i niska postavljenost maksile, mandibularna retrakcija, uski jezik, širok jezik, mali, veliki jezik, odsustvo jezika, hipotrofija jezika, podjezična sraslina, neoplazme, abnormalno male ili velike usne, restrikcija pokreta usana, gubitak usana usled trauma.
slide57

LOGOPATIJA

  • Respiratorni mehanizam:
  • Kod infraglotalne patologije manifestuje se disfonija.
  • Svi oblici anomalija i deformacija, tj. oštećenja mišića skeleta i vezivnih tkiva prouzrokuju poremećaje govornog i pevanog disanja koji se odražavaju na celokupnu oralnu ekspresiju.
  • Fonatorni mehanizam:
  • Opšta stanja prouzrokuju slab glas, tj. promene u odnosu na trajanje, visinu i stabilnost.
  • Hipernazalnost nastaje kao posledica kod jače izraženih miastemija.
  • Svi oblici strukturalnih anomalija izazivaju različite vidove vokalne disfunkcije uključujući i afoniju.
slide58

Osnovni oblici poremećenosti glasa koje se nazivaju fonopatijama su:

  • visok glas
  • nizak glas (baryphonia),
  • jak, tj. glasan i napet glas (megaphonia),
  • slab glas (phonasthenia),
  • dahav glas (pneumophonia),
  • hrapav glas (trachyphonia),
  • intermintentan glas,
  • odsustvo glasa (aphonia) koja može biti somatogenog, neurogenog i psihogenog porekla.
slide59

Rezonatorni mehanizam:

  • Različiti oblici promena u nazalnoj komponenti akustičke strukture glasa.
  • Mogu se kretati od lakih naglašavanja nazalne komponente do patološke nazalizacije.
  • U logopedskoj (fonopedskoj) kliničkoj praksi srećemo sledeće vrste patološke nazalizacije:
  • povećana nazalnost (hypernasalis) ima nekoliko oblika:
  • otvorena nazalnost (rhinolalia aperta),
  • pozitivna nazalnost,
  • pojačana nazalna komponenta (rhinophonia),
  • nazalni govor,
  • nazalni jezik (rhinoglossia).
slide60

smanjena – snižena nazalnost (hiponasalis) ima nekoliko oblika:

  • negativna nazalnost,
  • zatvorena nazalnost (rhinolalia clausa),
  • zubna nazalnost (stomatolalia),
  • denazaliziran govor i
  • kombinovana hiponazalnost.
  • asimilaciona nazalnost ima dva oblika:
  • anticipativna nazalnost, tj. nazalizacija vokala koji prethode nazalnim konsonantima i
  • retenciona nazalnost, tj. nazalizacija vokala koji slede nazalne konsonante.
slide61

kombinovana povećana-smanjena nazalnost (hyper-hyponasalis combinata)

  • poziciona smanjena nazalnost – postoje dva oblika:
  • zadnja nazalnost (hiponasalis posterior),
  • prednja nazalnost (hiponasalis anterior).
  • Artikulatorni mehanizam:
  • Labialna dislalia (dyslalia labialis) – prouzrokovana patologijom usana – izražava se kod artikulacije bilabijalnih i labiodentalnih konsonanata.
  • Dento-okluzivna dislalia (dislalia dento-oclusivus):
  • sigmatizam (sigmatismus) – različiti oblici šuštanja pri izgovoru određenih vidova konsonanata i konsonantskih grupa:
slide62

sigmatismus interdentalis,

  • sigmatismus lateralis,
  • sigmatismus palatalis,
  • sigmatismus stridens,
  • sigmatismus labiodentalis,
  • sigmatismus edentulos,
  • sigmatismus prosthetica.
  • betacizam (betacismus) – odnosi se na poteškoće u artikulaciji bilabijalnih glasova p,b,m,
  • tetacizam (tetacismus) – odnosi se na poteškoće u artikulaciji glasova t,d,
  • distorzija (distorsio) – odnosi se na dentogenu oštećenost glasova f,v
slide63

rotacizam – lambdacizam (rhotacismus – lambdacismus) – poteškoće ili nepravilnosti izgovora glasova r,l,

  • palatalne dislalije (dislalia palatalis) – kod palatalnih deformacija i rascepa i to kod artikulacije lingvo-alveolarnih, lingvo-palatalnih i lingvo-avelarnih glasova.
  • lingvalna dislalia (dislalia lingualis) – prouzrokovana raznim anomalijama i deformacijama jezika – izražava se kod artikulacije glasova l,r.