METOD OLO Š KE OSNOVE VREDNOVANJA PREDUZEĆA - PowerPoint PPT Presentation

metod olo ke osnove vrednovanja preduze a n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
METOD OLO Š KE OSNOVE VREDNOVANJA PREDUZEĆA PowerPoint Presentation
Download Presentation
METOD OLO Š KE OSNOVE VREDNOVANJA PREDUZEĆA

play fullscreen
1 / 107
METOD OLO Š KE OSNOVE VREDNOVANJA PREDUZEĆA
189 Views
Download Presentation
edward-goodwin
Download Presentation

METOD OLO Š KE OSNOVE VREDNOVANJA PREDUZEĆA

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. METODOLOŠKE OSNOVEVREDNOVANJA PREDUZEĆA

  2. Šta je vrednovanje? • Vrednovanje je postupak koji kao krajnji rezultat ima mišljenjeprocenitelja o vrednosti kapitala preduzeća koje predstavlja vlasnički interes jednog ili više vlasnika. • Kapital preduzeća: akcijski, udeli društva sa ograničenom odgovornošću, ulozi, državni, društveni, zadružni, ostali kapital. • Vrednost preduzeća( buduća korist vlasnika od posedovanja preduzeća) se ne može izmeriti sa 100% sigurnošću jer:

  3. Šta je vrednovanje? • preduzeća imaju različite karakteristike u pogledu poslovanja i • ciljevi vlasnika variraju od jednog do drugog preduzeća. To znači da se ne može koristiti samo jedna metoda ili formula za vrednovanje bilo kog preduzeća, u svakoj situaciji i za bilo koju svrhu. Ekonomska nauka je zato razvila tri metode vrednovanja koje se mogu koristiti u praksi:

  4. Metode vrednovanja 1) Prinosna, 2) Tržišna i 3) Troškovna.

  5. Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) Procena vrednosti preduzeća( kapitala) se vrši: • Kada se akcije preduzeća prvi put uključuju na listu kotacije na finansijskoj berzi.Na osnovu procenjene vrednosti kapitala i broja emitovanih akcija se utvrđuje njihova nominalna vrednost. • Kada se dva ili više preduzeća spajaju( pripajanjem postojećem preduzeću ili spajanjem dva nezavisna preduzeća).Na osnovu procenjene vrednosti svih preduzeća koja se spajaju sačinjavanja se bilans spajanja novog preduzeća).

  6. Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) • Kada se deo postojećeg preduzeća odvaja u novo preduzeće( vrši se procena kapitala postojećeg preduzeća u čiji se bilans uključuje procenjena vrednost, a potom se sačinjava bilans razdvajanja). • Kada se postojeće preduzeće deli na dva ili više preduzeća( procenjuje se postojeće preduzeće, u bilans se unosi procenjena vrednost i na osnovu nje se sačinjava bilans razdvajanja).

  7. Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) • Kada iz DOO, ortačkog ili komanditnog društva istupa jedan od suvlasnika( procenjuje se vrednost pravnog lica iz koga izlazi suvlasnik, procenjena vrednost se uključuje u bilans i na osnovu toga se utvrđuje vrednost kapitala odlazećeg suvlasnika i sačinjava bilans razdvajanja ). • Kada se društveno ili državno preduzeće privatizuje( procenjuje se vrednost preduzeća i ta vrednost je osnov za zaključene ugovora o privatizaciji pri čemu se cena koju plaća kupac za privatizovano preduzeće utvrđuje na aukciji).

  8. Razlozi procene vrednosti preduzeća( kapitala) • Kada se procena vrši zbog donošenja strateških odluka( kada postoji dilema da li zadržati postojeće preduzeće sa nepromenjenom delatnošću, prodati preduzeće, menjati delatnost ili vršiti spajanje. • Procena kapitala je osnov za donošenje strateških odluka menadžmenta o budućnosti preduzeća).

  9. Međunarodni standardi vrednovanja • Međunarodni standardi vrednovanja predstavljaju opšteprihvaćene principe vrednovanja. Osnovni ciljevi MSV: 1)Olakšavanje međugraničnih transakcija i doprinos sposobnosti rasta međunarodnih tržišta imovine kroz promovisanje transparentnosti finansijskog izveštavanja i pouzdanosti vrednovanja sprovedenih u svrhu osiguravanja kredita i hipoteka, transakcija prenosa vlasništva, poreskih pitanja i poravnanja u sporovima.

  10. Međunarodni standardi vrednovanja 2) Profesionalna odrednica za procenjivače širom sveta omogućavajući im da odgovore na zahteve međunarodnog tržišta imovine za pouzdanim vrednovanjem. Međunarodni standardi vrednovanja imaju sledeću strukturu: - Primena, - Smernice za primenu i - Komentari. Principi i tehnike vrednovanja su obuhvaćeni Primenom( Aplikacijama) i Smernicama za primenu.

  11. Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća Profesionalni procenitelj imovine je osobakoja poseduje potrebne kvalifikacije, sposobnost i iskustvo da proceni vrednost imovine za različite svrhe: • uključujući i transakcije koje podrazumevaju prenos vlasništva nad imovinom, • imovinu posmatranu kao kolateral za osiguranje hipoteka i kredita, • imovinu koja je predmet spora ili nad kojom je u toku proces poreskog poravnanja i • imovinu koja se smatra kao fiksno sredstvo u finansijskom izveštavanju.

  12. Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća • Profesionalni procenitelj imovine može posedovati i konkretna stručna znanja u vršenju vrednovanja i drugih kategorija imovine, posla i finansijskih interesa. • Procenitelj može da ima ulogu nezavisnog procenitelja ili ulogu savetnika koji učestvuje u vrednovanju na strani prodavca ili na strani kupca. • Procenitelj bi trebalo da definiše svoju ulogu pre početka angažmana.Njegova uloga mora da bude jasno predočena klijentu i formalno potvrđena ugovorom ili dokumentom koji se zove pismo o angažovanju.

  13. Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća • U vrednovanju preduzeća, kao i kod revizije finansijskih izveštaja, neophodno je obezbediti nezavisnost i objektivnost procenitelja. • Procenitelj ne sme da podlegne bilo kakvim pritiscima koji bi imali za posledicu neobjektivnu i nerealnu procenu kapitala koja bi mogla da ugrozi nečiji interes.

  14. Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća • Prema Međunarodnim standardima za vrednovanje nezavisnost i objektivnost procenitelja zahteva: 1)Objektivno interpretiranje podataka na razuman i precizan način, 2) Mišljenje procenitelja ne bi smelo da bude dovedeno u pitanje pod uticajem želja klijenata ili iznosa naknade za vrednovanje, 3) Procena vrednosti se zasniva na nepristrasnom sudu procenitelja ukoliko nema indikacija koje bi ukazivale na suprotno.,

  15. Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća 4).Procenitelji treba da vode računa ne samo o objektivnosti prilikom sprovođenja postupka vrednovanja negoo opštem utisku koji postoji o njegovoj objektivnosti, 5) Procenitelj nema vlasnički ili finansijski interesupreduzeću koje procenjuje( nezavisnost procenitelja), 6)Naknada mora biti utvrđena u fiksnom iznosu pre početka aranžmana i ne sme da zavisi od rezultata vrednovanja.

  16. Uloga procenitelja u vrednovanju preduzeća • Procenitelj može da ima ulogu savetnika koji pomaže kupcu ili prodavcu tokom pregovaranja o vrednosti preduzeća odnosno utvrđivanja intervala vrednosti koji je za njih prihvatljiv( kupac nudi iznos koji je na donjoj granici intervala, a prodavac želi da dobije iznos koji je na gornjoj granici intervala). • Podrazumeva se da procenitelj mora da poseduje odgovarajuće znanje i iskustvo da bi uspešno sproveo postupak vrednovanja(kompetentnost procenitelja) i mora da se stalno usavršava kroz pohađanje kurseva koje organizuju institucije iz ove oblasti.

  17. Postupak za vrednovanje preduzeća • Procena vrednosti preduzeća je veoma složen proces koji zahteva znanje iz različitih oblasti i mora da bude nepristrasna i nezavisna. • Zato je potrebno obezbediti interdisciplinarni pristup proceni( eksperte iz različitih profesija). • Kako bi se posao uspešno završio , neophodno je ispoštovati odgovarajuće procedure koje se mogu podeliti u tri faze:

  18. Postupak za vrednovanje preduzeća 1. Priprema za vrednovanje, 2. Priprema metoda za vrednovanje i 3. Priprema izveštaja o vrednovanju.

  19. Postupak za vrednovanje preduzeća • 1.Priprema za vrednovanje- podrazumeva se: 1.1. Evaluacija potencijalnog angažmana na proceni vrednosti kapitala i odlučivanje o njegovom prihvatanju i obuhvata: - predmet i svrhu procene, - datum procene i rok za njen završetak, - ulogu procenjivača, - sukob interesa, - osnovne podatke o preduzeću, delatnosti, grani, finansijskoj situaciji i tržišnom položaju radi sagledavanja svojih mogućnosti u pogledu ulaženja u ovaj posao.

  20. Postupak za vrednovanje preduzeća • 1.2.Priprema detaljnog plana rada, utvrđivanje potrebnog vremena za procenu i naknade za procenjivača.To će omogućiti procenjivaču da: - spovede planirane postupke na efikasan način i odgovarajućim redosledom, - ne propusti bilo koji od potrebnih koraka u pojedinim postupcima, - delegira izvođenje poslova drugim procenjivačima, - nadgledaizvođenje planiranih postupaka, - ocenjuje stepen izvršenosti planiranih aktivnosti i - utvrdi iznos naknade za pružanje usluga.

  21. Postupak za vrednovanje preduzeća • 1.3.Priprema ponude ili pisma o angažovanju i prihvatanje klijenta. Ova aktivnost obuhvata: a) prikupljanje i analizu podataka o specifičnostima angažmana i b) prikupljanje podataka o preduzeću koje se vrednuje kao i donošenje odluke o prihvatanju angažmana od strane procenitelja.

  22. Postupak za vrednovanje preduzeća • 2. Priprema metoda za vrednovanje Ova metoda obuhvata: 1) Primenu odabrane metoda procene i 2) Donošenje zaključka o vrednosti kapitala na osnovu rezultata dobijenih različitim metodama procene. Faza počinje pripremom informacione osnove za vrednovanje. Podaci neophodni za primenu izabranih metoda moraju biti relevantni i dostupni, a odnose se kako na preduzeće koje se vrednuje tako i na slična preduzeća, privrednu granu i na privredu u celini.

  23. Postupak za vrednovanje preduzeća • Posle obezbeđenja kvalitetne informacione osnove primenjuju se odabrane metode vrednovanja. • Ukoliko u poslu procenjivanja učestvuju i manje iskusni članovi tima, oni moraju pažljivo kontrolisani od strane iskusnih procenitelja.

  24. Postupak za vrednovanje preduzeća • 3. Priprema izveštaja o vrednovanju • Ova faza sledi na kraju posla vrednovanja. U njoj se sumiraju rezultati dobijeni primenom izabranih metoda i formuliše zaključak o procenjenoj vrednosti preduzeća koji se zasniva na profesionalnom sudu procenitelja. Ova faza obuhvata: - pripremu preliminarne verzije izveštaja( nacrt), - razmatranje preliminarne verzije izveštaja sa klijentom,

  25. Postupak za vrednovanje preduzeća -postupanje prema eventualnim primedbama klijenta, -priprema finalne verzije izveštaja o proceni i -sređivanje dokumentacije na osnovu koje je izveštaj pripremljen. Posebno je značajno da procenitelj, pre nego što pristupi sastavljanju izveštaja o vrednovanju, izvrši završnu proveru celokupnog postupka i da identifikuje i otkloni eventualne nedostake koji bi mogli uticati na modifikaciju zaključka o procenjenoj vrednosti.

  26. Metodološke osnove vrednovanja preduzeća • Vrednovanje preduzeća je postupak koji rezultira davanjem mišljenja o vrednosti kapitala preduzeća. • Vrednost se zasniva na budućim koristima vlasnika od posedovanja sredstva. • Usled postojanja rizika u pogledu poslovanja i ostvarenja očekivane dobiti kao i različitih ciljeva koji se postavljaju pred procenitelja, vrednost( kapital) preduzeća se ne može sa sigurnošću izmeriti.

  27. Metodološke osnove vrednovanja preduzeća • Ne postoji univerzalna formula niti metoda jednako primenjiva za sva preduzeća i sve ciljeve procenjivanja ( sve situacije) pa su zato razvijene različite metode za procenu budućih koristi i za vrednovanje preduzeća tako da su danas u teoriji i praksi, kako je to i navedeno u prethodnim izlaganjima, najpoznatiji i najzastupljeniji sledeći metodi vrednovanja: • prinosni, • tržišni i • troškovni.

  28. Metodološke osnove vrednovanja preduzeća- definicije vrednosti • Postoje različite definicije vrednosti u literaturi iz oblasti vrednovanja preduzeća. • To je posledica činjenice da je sam pojam vrednosti neprecizan kao i okolnosti u kojima preduzeće ostvaruje svoju misiju, ali se najčešće koriste sledeće definicije vrednosti:

  29. Metodološke osnove vrednovanja preduzeća • 1. Fer tržišna vrednost • 2. Fer vrednost • 3. Investiciona vrednost • 4. Unutrašnja ili suštinska vrednost • 5. Vrednost kontinuiranog poslovanja • 6. Likvidaciona vrednost • 7. Knjigovodstvena vrednost

  30. Definicije vrednosti • 1. Fer tržišna vrednost( prava tržišna vrednost) • Ova vrednost predstavlja iznos za koji će imovina biti razmenjena između kupca koji želi da je kupi i prodavca koji želi da je proda, a da nijedan nije pod prinudom i da su obojica upoznata sa činjenicama releventnim za razmenu. • Ovaj koncept vrednosti uzima u obzir ekonomske i tržišne uslove na dan procene vrednosti pri čemu se očekuje da se transakcija obavi po tržišnoj vrednosti na dan procene čija je nominalna vrednost izražena u gotovini ili ekvivalentima gotovine( koriste je sudovi, procenitelji i druge institucije).

  31. Definicije vrednosti • 2. Fer vrednost • U računovodstvu se fer vrednost definiše kao iznos za koji se neko sredstvo može kupiti ili prodati u transakciji koja ne ne podrazumeva likvidaciju preduzeća. • Isto važi i za iznos po kome se preuzimaju ili izmiruju obaveze. 3. Investiciona vrednost Predstavlja vrednost određenog sredstva ili preduzeća za specifičnog vlasnika ili potencijalnog vlasnika. Radi se o vrednosti investitora koja se bazira na pojedinačnim investicionim potrebama i razlikuje se od fer tžišne vrednosti koja nije lična i odvojena jer zavisi od tržišnih prilika.

  32. Definicije vrednosti • 4. Unutrašnja ili suštinska vrednost • To je vrednost koja se zasniva na analizi i profesionalnom sudu nezavisnog analitičara za hartije od vrednosti, investicionog bankara ili finansijskog menadžera odnosno njegovoj sposobnosti da uoči značajne karakteristike za konkretnu investiciju. • 5. Vrednost kontinuiranog poslovanja • Preduzeće se osniva da bi neprekidno poslovalo u budućnosti. • Zato se ovaj pojam odnosi na vrednost koju preduzeće ima jer kontinuirano posluje. • To je više premisa, pretpostavka o stanju preduzeća i njegovom poslovanju nego posebna definicija vrednosti.

  33. Definicije vrednosti • 6. Likvidaciona vrednost • Likvidaciona vrednost je po svojoj suštini antiteza vrednosti preduzeća na bazi uspešnosti.Likvidaciona vrednost označava neto iznos koji vlasnik može realizovati ako je poslovanje preduzeća privedeno kraju i njegova aktiva rasprodata u delovima. • Za likvidacionu vrednost je karakteristična jedna od sledećih premisa: 1)Redovna likvidacija( dovoljno dug rok u kome se imovina rasprodaje po tržišnim cenama) i 2) Forsirana likvidacija u kojoj se imovina rasprodaje po cenama nižim od tržišnih).

  34. Definicije vrednosti • 7. Knjigovodstvena vrednost • Knjigovodstvena vrednost se utvrđuje na osnovu bilansa stanja te je čini razlika između aktive umanjene za iznos gubitka preko visine sopstvenog kapitala i obaveza pri čemu se sa obavezama izjednačavaju rezervisanja i PVR. • Međutim, ovde treba biti oprezan kod izračunavanja vrednosti usled latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. • Značenja knjigovodstvene vrednosti: - za određena sredstva predstavlja nabavnu vrednost umanjenu za amortizaciju i - za preduzeće predstavlja akcionarski kapital prikazan u bilansu stanja.

  35. Metodološke osnove vrednovanja preduzeća-principi vrednovanja • Principi vrednovanja: • 1. Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi od vlasništva, • 2. Vrednost nije uvek samo jedan broj i • 3. Vrednost se zasniva na specifičnom vremenskom trenutku ili datumu vrednovanja • Primena ovih principa podrazumeva definisanje predmeta vrednovanja (akcionarski ili sopstveni kapital) i definisanje budućih koristi ( neto novčani tok, dividenda) od vlasništva nad preduzećem.

  36. Principi vrednovanja • 1. Vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi od vlasništva • Ovo predstavlja osnovni princip vrednovanja preduzeća. • Na ovom principu svoje odluke zasnivaju i kupac i prodavac. • Kupac će kupiti preduzeće samo ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi od vlasništva najmanje jednaka kupovnoj ceni. • Racionalan prodavac, sa druge strane, neće prodati preduzeće ako je sadašnja vrednost očekivanih koristi veća od prodajne cene.

  37. Principi vrednovanja • 2. Vrednost nije uvek samo jedan broj • U postupkuvrednovanjaproceniteljmorada se u znatnojmerioslanjanasvojprofesionalnisudjernijemoguće sasigurnošću isasvim precizno utvrditi koliko će vlasnik preduzeća imati koristi od vlasništva. • Vrednost preduzeća zavisi od individualne procene rizika jer kupci mogu zahtevati različite stope prinosa zasnovane na njihovoj poroceni rizika koje će preuzeti kao vlasnici preduzeća. • Procenitelj zato mora da dođe do zaključka o procenjenoj vrednosti koja će najverovatnije biti prihvatljiva i kupcu i prodavcu.

  38. Principi vrednovanja • 3. Vrednost se zasniva na specifičnom vremenskom trenutku ili datumu vrednovanja • Prinos koji zahteva kupac, odnosno buduća korist od vlasništva, obično se ocenjuju u određenom vremenskom trenutku. • Vredovanje preduzeća se zato zasniva na podacima koji se odnose na određeni datum procene. • Prilkom definisanja predmeta vrednovanja procenitelj bi trebalo da utvrdi vlasnički interes koji se vrednuje. Ukoliko se vrednuje akcionarski ( sopstveni) kapital onda je potrebno utvrditi da li se vrednuje većinski ili manjinski interes.

  39. Principi vrednovanja Ako se vrednuje većinski interes procenitelj bi trebalo da precizira koja vrsta kontrolnog interesa je predmet vrednovanja. Ako se vrednuje ukupan investirani kapital, onda se pored akcionarskog kapitala vrednuju i dugovi preduzeća. Buduće koristi od vlasništva se, u metodologiji vrednovanja, najčešće predstavljaju neto novčanim tokovima koje dobija vlasnik iz poslovanja preduzeća, a njih čine dividende i druge vrste primanja.

  40. Metodološke osnove vrednovanja preduzeća- pristupi i metode vrednovanja • Pristupi vrednovanju: 1. Prinosni pristup 2. Tržišni pristup 3. Troškovni pristup • Metode za vrednovanje preduzeća: 1. Metode koje koriste prinosni pristup (diskontovanih budućih prinosa i kapitalizovanih prinosa) 2. Metode koje koriste tržišni pristup (cena/dobit; cena/dividenda; cena/brutonovčani tok; cena/knjigovodstvena vrednost; cena/prihodi; cena/vrednost neto imovine) 3. Metode koje koriste troškovni pristup (vrednost neto imovine, likvidaciona vrednost, višak dobiti).

  41. Pristupi i metode vrednovanja • 1. Prinosni pristup • Ovaj pristup u najvećoj meri odražava osnovni princip vrednovanja koji glasi:vrednost preduzeća jednaka je sadašnjoj vrednosti budućih koristi od vlasništva. • Reč “prinos” označava korist koja će pripasti vlasniku. • Pod korišću se najčešće podrazumeva neto novčani tok ili dobitak. • Prema ovom pristupu vrednuju se buduće koristi od vlasništva tako što se svode na sadašnju vrednost pomoću diskontne stope. • Diskontna stopa obuhvata sve rizike koji se povezuju sa stvaranjem koristi od vlasništva.

  42. Pristupi i metode vrednovanja • Metode vrednovanja kod prinosnog pristupa: • 1.1.Metode diskontovanja budućih prinosa: - Diskontovani neto novčani tok i - Diskontovana dobit • 1.2.Metoda kapitalizovanih prinosa: - Kapitalizovani neto novčani tok, - Kapitalizovana dobit i - Kapitalizovani bruto novčani tok.

  43. Pristupi i metode vrednovanja • 1.1.Metode diskontovanja budućih prinosa Primenjuju se kada se prinosi mogu mogu projektovati relativno pouzdano i kada se može očekivati da će se oni značajnije razlikovati od postojećih usled promena u poslovanju ili očekivanih promena u okruženju preduzeća. Budući prinosi se projektuju do trenutka u kome dostižu stabilan nivo.

  44. Pristupi i metode vrednovanja Posle toga se utvrđuje terminalna ili rezidualna vrednost preduzeća na osnovu projektovanog novčanog toka ili dobiti. Na kraju se projektovani prinosi i rezidualna vrednost diskontuju odnosno svode na sadašnju vrednost radi utvrđivanja vrednosti preduzeća.

  45. Pristupi i metode vrednovanja • 1.2.Metode kapitalizovanih prinosa • Primenjuju se u situacijama kada se poslovanje preduzeća neće značajnije menjati u odnosu na tekuće poslovanje ili kada se očekuje da će budući prinosi rasti po stopi koja se može predvideti. • Vrednost preduzeća se izračunava na sledeći način:TEKUĆI PRINOS/STOPA KAPITALIZACIJE.

  46. Pristupi i metode vrednovanja • Diskontna stopa se koristi za svođenje budućih prinosa na sadašnju vrednost. • Diskontna stopa predstavlja stopu povraćaja na sredstva koja bi uložio potencijalni investitor u kupovinu povraćaja imajući u vidu rizik takvog ulaganja. • Stopa kapitalizacije se koristi za pretvaranje očekivanih koristi u vrednost preduzeća prema formuli: VREDNOST PREDUZEĆA=OČEKIVANI PRINOSI X STOPA KAPITALIZACIJE. Očekivani prinosi se mogu iskazati kao neto novčani tok ili kao dobit preduzeća.

  47. Pristupi i metode vrednovanja • Metode diskontovanih budućih prinosa: - metoda diskontovanja neto novčanog toka i - metoda diskontovane dobiti. Metode kapitalizovanih prinosa: - metoda kapitalizovanog neto novčanog toka, - metoda kapitalizovane dobiti i - metoda kapitalizovanog bruto novčanog toka.

  48. Pristupi i metode vrednovanja • 2. Tržišni pristup • Prema ovom pristupu pretpostavlja se da vrednost može biti procenjena na analizi skorije prodaje slične imovine. • Pristup se zasniva na analizi uporedivih preduzeća ili uporedivih transakcija u kojima su predmet kupoprodaje bila preduzeća slična preduzeću koje se vrednuje. • Ta uporediva preduzeća su javna preduzeća čijim se akcijama trguje na berzi. • Uporediva preduzeća mogu biti i privatna preduzeća ako se o njima raspolaže relevantnim podacima.

  49. Pristupi i metode vrednovanja • Metode vrednovanja kod tržišnog pristupa: 2.1.Metode zasnovane na multiplikatorima vrednosti Multiplikatori vrednosti se izračunavaju na osnovu podataka o uporedivim preduzećima. Koriste se za izračunavanje vrednosti preduzeća ili vlasničkog interesa. Slični su stopama kapiztalizacije. Najčešće korišćeni multiplikatori vrednosti su:

  50. Pristupi i metode vrednovanja • Cena/ Dobit • Cena/Dividende • Cena/Bruto novčani tok • Cena/Knjigovodstvena vrednost • Cena/Prihodi • Cena/Vrednost neto imovine. Multiplikatori vrednosti se izračunavaju na osnovu podataka o uporedivim preduzećima na sledeći način: