dinamika grupnog procesa i vestine u radu sa interdisciplinarnim timom n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
DINAMIKA GRUPNOG PROCESA I VESTINE U RADU SA INTERDISCIPLINARNIM TIMOM PowerPoint Presentation
Download Presentation
DINAMIKA GRUPNOG PROCESA I VESTINE U RADU SA INTERDISCIPLINARNIM TIMOM

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 80

DINAMIKA GRUPNOG PROCESA I VESTINE U RADU SA INTERDISCIPLINARNIM TIMOM - PowerPoint PPT Presentation


  • 188 Views
  • Uploaded on

DINAMIKA GRUPNOG PROCESA I VESTINE U RADU SA INTERDISCIPLINARNIM TIMOM. Petar nastasic. **********. 1940 – interdisciplinarni tim 1960 – 1970 sve cesce se koristi u oblasti medicine i mentalnog zdravlja, kao metod koji se oslanja na znanje razlicitih kategorija profesionalca.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'DINAMIKA GRUPNOG PROCESA I VESTINE U RADU SA INTERDISCIPLINARNIM TIMOM' - muireann


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
dinamika grupnog procesa i vestine u radu sa interdisciplinarnim timom

DINAMIKA GRUPNOG PROCESA I VESTINE U RADU SA INTERDISCIPLINARNIM TIMOM

Petar nastasic

slide2
**********
  • 1940 – interdisciplinarni tim
  • 1960 – 1970 sve cesce se koristi u oblasti medicine i mentalnog zdravlja, kao metod koji se oslanja na znanje razlicitih kategorija profesionalca
kasnije ovakvi timovi se razvijaju
Kasnije ovakvi timovi se razvijaju
  • u skolama,
  • decijoj zastiti i
  • socijalnoj zastiti
  • u svim onim oblastima u kojima se resavaju problemi pojedinaca koji kompleksni i zahtevaju ucesce razlicitih struka za njihovo resavanje
  • interdisciplinarni timovi su integralni deo mnogih sluzbi
sta se ocekuje
STA SE OCEKUJE?

Dinamika medjusobnih interakcija profesionalaca u timu

  • trebalo bi da omoguci“prosirenje nivoa misljenja” ili “stvaralastvo” u zajednickom radu
  • sto rezultira u kreativnije, sveobuhvatnije i efikasnije resavanje problema
timovi se osnivaju i pod pretpostavkom da ce
Timovi se osnivaju i pod pretpostavkom da ce:
  • medjusobno poverenje clanova i
  • oslanjanje na dodatne izvore za izvrsenje odredjenih zadataka
  • omoguciti akterima da rade zajedno i da ojbedine ono sto svako od njih zna i
  • da pri tom naprave ono sto je najbolje u datoj situaciji(2003)
tim profesionalci iz razlicitih disciplina koji rade zajedno
TIM:……profesionalci iz razlicitih disciplina koji rade zajedno……
  • zajednicki cilj
  • integracija razlicitih profesionalnih gledista u donosenju odluka
  • aktivno komuniciranje
  • podela uloga zasnovana na strucnosti
  • klima saradnje
koncept kolaboracija koordinacija i kooperacija
Koncept - kolaboracija, koordinacija i kooperacija

u vidu piramide ,

  • KOOPERACIJA U OSNOVI,-„najrasprostranjenija i najlakse ju je dostici”(Kagan,1992)
  • KOORDINACIJAvisi nivo saradnje
  • Kolaboracija je na vrhu, jer je najkompleksnija i tesko ju jeostvariti
  • „,….. zajednicki ciljevi i strategije usaglaseni, izvori i vodjstvo su ujednaceni i podeljeni, uspostavljaju se prepoznatljive trajne saradnicke strukture”
clanstvo u timu
CLANSTVO U TIMU

Postoji vrlo malo organizacionih principa za izbor clanova tima;

  • najcesce,clanstvo u timu determinisano je prostim centralizovanjem razlicitih profesionalaca oko odredjenog procesa ili zadatka u zastiti klijenata

Svako pravilo ima izuzetak

ali, za veliku većinu situacija tim

od 5-7 clanova je uobičajena,povoljna brojka

stvaranje tima
Stvaranje tima

Prva stvar o kojoj treba voditi računa jeste veličina tima.

Mali timovimožda neće imati sve potrebne veštine da bi se generisala raznovrsnost mišljenja.

  • Manji timovi su povoljnija forma kad:
  • postoji visoka medjuzavisnost izmedju članova grupe/tima (treba im vreme da rade zajedno)
  • Kada tim radi u dinamicnom radnom okruženju sa brzim promenama
  • ako je potrebno održavati puno kratkih sastanaka
s druge strane
S druge strane…

..preveliki timovi su nezgrapni (tromi) i cesto frustrirajući za svoje članove.

  • Veći timovi su povoljnija forma rada kada su:
  • članovi iskusni timski igrači koji zahtevaju manje podrške, manje supervizije ili vodjenja
  • poseduju širok spektar veština neophodan za uspeh tima(npr. rešavanje veoma kompleksnih problema)
prednosti timskog rada
Prednosti timskog rada

Saradnja koja jača kapacitet

  • Mnogi zadaci se bolje izvode (ili je to jedini način da se izvedu) kada grupa ljudi radi zajedno.

Više specifičnih znanja je na raspolaganju

  • Porastom veličine grupe i složenosti organizacije, niko ne može imati sve potrebne informacije da bi se rešili svi mogući problemi - potreban je savet stručnjaka i saradnja ostalih članove grupe.
slide12
***

Stimulacija

  • Biti član gupe stimuliše i inspiriše pojedince u grupi da ulože veće napore nego kada rade sami. Kada životinje rade zajedno, one rade jače, npr. mravi grade mravinjak tri puta brže kada to rade u grupi od dva-tri nego jedan sam.
slide13
*****

Zadovoljstvo u radu

  • Član efikasne grupe će osetiti veće zadovoljstvo u radu, viši moral, a umanjiće se i broj izostanaka s posla i odlazaka ljudi.

Socijalno zadvoljstvo

  • Neke osnovne potrebe, kao što je osećaj prijateljstva i pripadanja, se mogu zadovoljiti samo u grupi. Čak i kad ogranizacija posla to ne zahteva, ljudi imaju tendenciju da formiraju neformalne grupe da bi zadovoljili svoje potrebe.
karakteristike veoma uspesnog tima
Karakteristike veoma uspesnog tima
  • uporni ka ostvarivanju njihovih ciljeva
  • inventivni u prevazilaženju prepreka
  • posvećeni kvalitetu u svim aspektima timskog rada
  • inspirisani vizijom/misijom
  • orjentisani na akciju
  • otvorena i višesmerna komunikacija među članovima
slide15
*****
  • posvećeni uspehu organizacije kao celine
  • raspoloženi da rizikuju i da budu inovativni i kreativni
  • uvek istražuju načine da urade stvari bolje
  • postoji ravnoteža između orijentacije na zadatak i orijentacije na međusobne odnose
  • među članovima vlada poverenje i saradnja
slide16
Postoje dve stvari o kojima treba voditi računa kada su u pitanju organizacije koje se rukovode humanim vrednostima
  • Prvo, činjenica je da ovaj sektor privlači izuzetno širok spektar karaktera od kojih su mnogi inteligentni, karizmatiči i dubokoumni ali ponekad i tvrdoglavi i nepopustljivi kada treba biti timski igrač.
  • Drugo, menadžeri/vodje tima treba da razumeju da je njihova uloga drugačija od ostalih članova tima
realitet timskog rada

Realitet timskog rada

- problemi, teskoce, vestine -

dominacija lekara u radu timova
Dominacija lekara u radu timova
  • lekari u timu preuzmu vodjstvo ili ga ocekuju za sebe, tada njihov visi status disproporcionalno utice na na timske interakcije, donosenje odluka, definisaje problema, kao i na opcije za intervenisanje u mnogim timovima.
  • Tome doprinosi cinjenica da je njihova priprema za timski rad tokom medicinskih treninga cak manja nego drugih porofesionalaca;
  • oni su pretezno usmereni na oslanjanje-na-sebe i autonomiju.
drugi problemi proisticu iz kompozicije tima
Drugi problemi proisticu iz kompozicije tima
  • uloge razlicitih profesionalacanisu jasno definisane, tako da se pojavljuju ili ekscesivne nejasnoce oko uloga ili problemi oko teritorija.
  • Problem je i – kada su kliljenti i clanovi porodice “clanovi” tima....

Ipak, vecina timova funkcionisu bez saradnje ili stvarnog upliva klijenta ili clanova porodice.

slide20
*********
  • UTICAJ RAZLICITIH PROCESA PROFESIONALNE EDUKACIJE NA TIMSKI RAD
postojanje kapacitet a za dolazak do timskog konsenzusa u donosenjnju odluka
Postojanje Kapaciteta za dolazak do timskog konsenzusa u donosenjnju odluka

je bazicna premisa u radu tima;

  • zbog toga je od esencijalnog znacaja da se razume znacenje dubokog uticajarazlicitostiprocesa profesionalne edukacije i socijalizacije clanova tima
svaka profesija indukuje svog regruta za njen pogled na svet
svaka profesija indukuje svog „regruta” za njen „pogled na svet”

Profesionalna edukacija i socijalizacija oblikuju

  • Vrednosti profesije,
  • Jezik profesije,
  • preferirane uloge u timu i
  • modele tretmana,
  • obrasce komuniciranja,
  • metode resavanja problema, kao i
  • Specifican pristup pacijentu ili kliljentu
slide23
************
  • Proces kroz koji se postaje profesionalac cesto sadrzi mentorstvo ili nacin reagovanja kojim se podrzava superiornost u ponasanju i stavovima kao formalni nacin prenosenja profesionalne etike ili znanja.
  • Posto pojedinac postane profesionalac,gledista odredjene profesije postaju sadrzaj koji smanjuje svest o njihovom postojanju;
  • na taj nacin ostaju nedovoljno jasni I neprepoznati uticaji gledista i principa neke profesije na timski rad i saradnicki odnos(2002)
slide24
……….
  • I razlike u profesionalnim verovanjima i pristupima tretmanu se cesto nalaze u korenu neslaganja medju clanovima tima
  • Jos gore, izvor tih teskoca cesto se pripisuje postojanju odredjenihlicnih kvaliteta/mana pojedinog profesionalca, jer se gubi iz vida ili previdja dozvoljena i legitimna kriticka dimenzija njegove/njene saradnicke relacije.
na pr
Na pr.:
  • Socijalni radnici mogu prepoznati uticaj svoje profesije u timskom radu ,ako u timski rad reflektuju presudilacku/ ”moralizatorsku” reakciju prema kolegama tvrdeci da imaju „nedostatak razumevanja za klijentova prava na samoodredjenje”
razumevanje profesionalne eduk acije druge profesije pitanja za druge profesionalce
Razumevanje profesionalne edukacije druge profesijePitanja za druge profesionalce
  • sta je struktura i priroda vaseg treninga
  • sta je primarni fokus vaseg kodeksa i etike
  • sta je vrednost koja je najvise naglasena tokom vaseg treninga
  • sta cini dobrog doktora/sestru/soc.radnika/defektologa
  • sta je najvaznije u pruzanju nege(zastite) klijentu/pacijentu/sticeniku ili u obavljanju vaseg posla
  • kako vi vidite vasu ulogu u relaciji sa pacijentom/klijentom
  • koji model tretmana vi propisujete
uloga socijalnog radnika u interdisciplinarnom timu
ULOGA SOCIJALNOG RADNIKA U INTERDISCIPLINARNOM TIMU
  • diskusije kako su oni vidjeni u opstoj populaciji ili od strane drugih profesionalaca.
  • socijalni radnici ce biti hendikepirani u svojoj ulozi u timu, ukoliko nedovoljno govore i komuniciraju o kompleksnosti svoje uloge u timskim aktivnostima
  • odslikaju jedinstvenost kapaciteta socijalnog rada da integrise tradicionalne klinicke vestine sa „sistemskim” radom, koji obezbedjuje mnogo vise integrisanih sluzbi i usluga klijentu
slide28
***********
  • socijalni radnici treba da prihvate odgovornost za postojanje aktivne i konzistentne edukacije svojih “regruta”,ucesnika u interdisiplinarnim timovima tj. o njihovom ucesu u zastiti klijenata na bazi „case-by-case” (“vodjenja slucaja”)
prepreke u timskom radu
Prepreke u timskom radu
  • kontinuirana dominacija profesionalaca viseg statusa
  • nejednaka ili konfliktna ispoljenost obaveza ucesnika u timu i u njihovoj licnoj privrzenosti
  • takmicenje za uloge u timu ili problemi „teritorije”
  • ekscesivna nejasnoca uloga ili nepostojanje jasnih uloga
  • razlicit proces profesionalne socijalizacije
  • neadekvatna organizaciono/administrativna podrska ukljucujuci i ogranicenost fizickog prostora za timske sastanke
  • teskoce u resavanju konflikta
slide30
*******
  • nejasna odgovornost za timsko vodjstvo
  • nevesto vodjenje tima
  • nedostatak iskustva za rad u timu
  • personalni problemi medju ucesnicima u timu
  • vremenska ogranicenja za rad tima
  • nedostatak zajednickog profesionalnog jezika i tehnologije
  • veci naglasak na autonomiji nego na timskom radu u profesionalnoj edukaciji
slide31

****************

PRACENJE GRUPNOG PROCES U TIMSKOM RADU

vaznost primene principa grupnog rada u timskom procesu
vaznost primene principa grupnog rada u timskom procesu
  • tim, - bez obzira koja je njegova primarna funkcija,=grupa.
  • Ako je dinamika takve grupe disfunkcionalna, tada je mala verovatnoca da ce cilj tima- fokusiranje na klijenta-biti dostignut.
  • Tim je jedinstven medju „radnim grupama” po direktnoj povezanosti njegovih osobina i neposrednog izvodjenja, i uticaja njegovih odluka na klijenta.!!!
tim je grupa tako da
Tim je grupa, tako da..
  • principi grupno-terapijskih intervencija obezbedjuju osnovu za usmeravanje i pracenje tokova grupnog procesa koji se pojavljuju i odvijaju u Timu.
  • bilo koji tim, koji cak i dobro funkcionise
  • suociti sa grupnom dinamikom koja potkopava njegovu efikasnost.
cak i kada se stvari dobro odvijaju
Cak i kada se stvari dobro odvijaju
  • svest o postojanju timske dinamike ce posluziti upravo da se poveca timska efikasnost.
  • primarna funkcija Tima jeste da se usmeri na zadatke koji neposredno uticu na funkcionisanje sluzbe pruzanja zastite I pomoci
  • Medjutim, kako kaze Shulman(1982),„usmeravanje paznje na (grupni) proces direktno vodi ka radu na zadacima”
odredjene tenzije su inherentne grupnom radu i potrebno je
Odredjene tenzije su inherentne grupnom radu I potrebno je

prihvatiti ih kao nesto sto jenormativno u grupnpm radu, a ne gledati na njih kao na nepremostive prepreku.

  • Mnoge od tih velikih tenzija doprinose obogacivanju i povecaju kreativnosti u kolaborativnom procesu,
  • kao odredjeni profesionalni stav/perspektiva ucesnika ili kao raznovrsnost jezika, kultura ili rasa ucesnika.
monitoring i procena timskog procesa
Monitoring i procena timskog procesa

…..je kljucni zadatak vodje tima i clanova tima,-na ocuvanju tima;to je cesto odgovornost koja mora da se preuzima i mimo volje

Ucesnici treba da imaju kapacitete zasimultano/bifokalnofokusiranje i razmisljanje

- o tretmanskom/timskom procesu i

- o timskim ishodima,

tako da budu spremni da se usmere na ona timska zbivanja koja obstruiraju najbolja resenja usmerena na klijenta.

slide37
********
  • Clanovi tima moraju biti spremni da prepoznaju onu timsku dinamiku koja se pojavljuje na odredjenim timskim sastancima , koja se prenosi sa jednog sastanka na drugi i koja moze muciti tim i stvarati nevolje u duzem vremenskom periodu.
slide38
……..
  • Kada radite sa grupom klijenata, morate pratiti interakcije medju clanovima grupe, dok se istovremeno usmeravate na teme o kojima se vodi diskusija; na taj nacin sluzite se istim ili slicnim vestinama kojima treba da se sluzite i tokom timskog rada.
timska sistemska orijentacija trazi od clanova
Timska sistemska orijentacija trazi od clanova

da prepoznaju i evaluiraju

  • organizacione aspekteu radu tima koji ometaju funkcionisanje tima i njihove vestine tako
  • da budu spremni da reaguju na tako nastalu atomosferu tenzije ili nedostatka produktivnosti,

Takve intervencije treba ohrabrivati kod svih clanova tima.

slide40
……………….
  • Primer: sef tima,lekar,- pominje da ce zapoceti intervju sa aplikantom za poziciju psihologa, tim koji je inace preopterecen, reaguje neobicnom cutljivoscu na tom sastanku.Jedna soc.radnica govori o tome kako je preopterecena i da ona ocekuje poboljsanje sa novim clanom tima i da bi trebalo da porazgovaraju o tome sta ce da radi novi psiholog.Posto nekoliko glava klimne u znak saglasnosti, sef tima kaze da zna da postoje izvesni problemi, ali da on mozda nije svestan toga kao sto su to oni.Nekoliko clanova tima se dobrovoljno javljaju da prodiskutuju sa sefom posle sastanka,
ugovaranje sa timom o funkcionisanju
Ugovaranje sa timom o funkcionisanju
  • Dosta je retka pojava da timovi imaju formalne diskusije o tome
  • kako ce tim da funkcionise kad su u pitanju relacije medju clanovima, prisutnost, vodjstvo, uloge i podela odgovornosti, donosenje odluka i preferirajuci modeli tretmana.
  • mnogo je cesci slucaj da su norma tih aspekata timskog rada ustanovljene “po definiciji” (by default),
  • po preferencama lidera ili
  • prosto po tradiciji, a nisu izabrane po tome sto to ima smisla ili razloga za odredjeni tim(1989).
novi clanovi obicno uce po principu
Novi clanovi, obicno uce po principu

*„zna se kako se to radi” (kao na traci) i postaju socijalizovani po timskim normama, kroz “gledanje” observiranje,- kao proces orijentacije- mnogo vise nego kroz neposredno ucenje i pomoc.

* Nelagodnost u poziciji autsajdera,motivise novog clana tima da usvoji ponasanje koje mu se cini pozitivnim sa pozicije tima(2001

* Na taj nacin mogucnost da tim ima dobit od ideja i iskustva novog clana tima – je cesto izgubljena

tacka stvara nja ili restrukturisanja tima
tacka stvaranja ili restrukturisanja tima
  • je ocigledno,- najpovoljnije vreme za razvijanje timskog ugovora
  • mada pojasnjenja ili modifikacije ugovora mogu biti trazeni u bilo kom trenutku.
  • Tako se ugovorom obezbedjuje „baseline”(pocetna linija) kao mera progresa grupe;
slide44
……………………..
  • Na taj nacin clanovi i vodja mogu da prate I koriste istovetno “citanje” i razumevanje ugovora, da bi identifikovali snage koje obstruiraju napore da se dostignu odredjeni ciljevi ili pokusaji koji „idu u dobrom smeru zavrsetka posla”.
  • To je prirodni nacin za produzenje postavljenih ugovornih koncepta timskog rada.
naknadno usaglasavanje pokusaja i napora tima
Naknadno usaglasavanje pokusaja i napora tima,….
  • …moze biti nuzno, (mada mnogi timovi ne rade tako) ,jer…

Mnoge od teskoca sa kojima se suocava tim, mogu nastati zbog nepouzdanih pretpostavkiI mogu se dobro resiti kroz dobro strukturisanu i vodjenu diskusiju o ugovorima.

skracena verzija takvog re ugovaranja moze se odvijati
Skracena verzija takvog (re)ugovaranja moze se odvijati
  • kad se pridruzuje novi clan tima,
  • Kada se klijent ili clan porodice pridruzuje timu ili
  • kada neka druga „spoljna snaga” ispoljava svoj uticaj na timski rad.
grupnu koheziju tesko je opisati ali mnoi clanovi tima se zaklinju da
Grupnu kohezijutesko je opisati, ali mnoi clanovi tima se zaklinju da …
  • „znaju kako izgleda kada se to dozivi”.
  • Premda se timska kohezija generise iz mnogih izvora, clanovi tima je prevashodno dozivljavaju na jedanafektivni nacin, kao osecanje pripadanja i “vlasnistva” (“moj tim”) nad timskim procesom i ishodom.(2000)
osecanje poverenja i postovanja
Osecanje poverenja i postovanja
  • …drugih clanova tima, kao i deljenje zajednickih ideja, dopronosi timskoj koheziji(Fleming,Monda – Amaya,2001)
  • Kohezija se identifikuje kroz doprinosenje lojalnosti timu (Barrick&all.1998) i kroz doprinos njegovoj efikasnosti (2001)
  • Lojalnost se povecava visoko kolaboratrivnim timskim stilom rada, boljim razjasnjenjem uloga, i kroz prihvatanje timskih ciljeva, vrednosti i normi izvrsenja
kljucni aspekti uzajamne pomoci ukljucuju
kljucni aspekti uzajamne pomociukljucuju
  • - uzajamnu podrsku;
  • - uzajamne zahteve ili ocekivanja da se izvrse poslovi grupe;
  • - deljenje/razmena podataka (o klijentu);
  • - razvoj formule „svi smo u istom camcu” i „snaga je u broju”
  • - diskusija o tabu temama;
  • - udruzeno resavanje problema i neke druge strategije takodje povecavaju poverenje i kreiraju klimu otvorenosti.
uzajamna pomoc
Uzajamna pomoc
  • pojavljuje se kroz osecanje da clanovi tima “budu tu” jedni za druge,
  • kada se suocavaju sa teskim okolnostima za pacijente/klijente
  • i sa razocaranjima i borbom koja je deo njihovog svakodnevnog radnog zivota.
  • Takva podrska obezbedjuje ublazavanje koje omogucuje clanovima tima da iznesu svoja ocekivanja jedan drugom ili da naprave “zahtev za radom”.
osecaj podrske dobija se
osecaj podrske dobija se
  • kroz diskusiju o taboo temama ili
  • o bolnim temama,
  • kroz osecanje “snaga je u broju” i kroz osecanje “svi smo u istom camcu”,
  • cime se ohrabruju i tim i klijent/clanovi porodice da prihvate i suoce se sa teskim i zastrasujucim problemima i zadacima.
pomoc i podrska
Pomoc i podrska
  • su efikasnije, ako dolaze od vodje tima, posto vodja cesto ima nesrazmeran uticaj na razvoj timske kulture i timskih normi..
  • Napr.: vodja moze posredovati u tendneciji prisutnoj u mnogim timovima za visi status nekih profesija u dominantnom donosenju odluka, kod unapredjenja ucesca drugih i podrzavanju njihovih doprinosa.
  • Povremeno, vodja tima moze postaviti direktno pitanje o pretpostavci ili obliku postizanja viseg statusa clana tima, dok kod drugog clana ce oklevati da to postavi ili da ga konfrontira s tim.
vodja tima moze poboljsati osecanje identifikacije sa timom
Vodja tima moze poboljsati osecanje identifikacije sa timom

(iako je ponekad suocen sa prisustvom kontradiktornih profesionalnih ideologija i lojalnosti od strane clanova u timu.)

da bi to postigao

  • Vodja mora demostrirati nepristrasnost u teritorijalnim sporovima i
  • mora biti pazljiv,a ne da se napr.: preterano identifikuje sa (pre)zasticenim clanom koji pripada njegovoj profesiji.
slide55
********
  • Konacno,

lider moze ponuditi optimisticku viziju timskih potencijala za resavanje problema i za efikasan zajednicki rad;

komunicirajuci i vodeci tim tako da pokrene energiju, motivaciju i kapacitete potrebne za uspesan timski rad.

clanovi tima takodje mogu doprineti
Clanovi tima takodje mogu doprineti
  • timskoj kohezivnosti i atmosferi postovanja i poverenja

- modelujuci pozitivno timsko ponasanje, cak ako vodja tima i nije kreirao takve norme

- pridrzavajuci se “rituala ucitivosti”(pravila lepog ponasanja),

  • modeliranje profesionalnog ponasanja moze aktivirati norme o odgovornosti kod drugih
  • kada se sprovodi uz snaznu profesionalnu ili personalnu diferencijaciju i postovanje
tim koji moze uspesno rukovati konfliktom
Tim koji moze uspesno rukovati konfliktom
  • koristi svojukoheziju

kao znacajan grupni kapacitet da se suoci, izbori i resi konfliktne tacke i gledista u timu.

  • Razvoj konsenzusa u donosenju odluka i rast funkcionalnosti tima cesto zavise od sposobnosti clanova grupe da se direktno suoce sa konfliktom unutar same grupe.
  • Nesposobnost grupe/tima da se bavi konfliktom unutar tima, je mozda najkriticnija prepreka za efikasnu kolaboraciju.
faktori koji mogu da produkuju konflikt
Faktori koji mogu da produkuju konflikt:
  • ucesnici imaju istorijat neprijateljskih/rivalskih relacija
  • tim ukljucuje ideoloski razlicite ucesnike ili one iz razlicitih profesija ili razlicitih organizacionih principa
  • u ishodu timskog procesa se nalaze potencijali za promenu dominacije moci
  • ucesnici zastupaju razlicite interese u odnosu na zeljeni ishod
strategije za izgradnju konsenzusa i razresavanje konflikata u timu
Strategije za izgradnju konsenzusa i razresavanje konflikata u timu
  • naglasavati tacke konsenzusa i siroke, ujedinjujuce teme
  • resavati najpre sigurnije,lakse resive teme
  • rasparcati konflikt na resive delove u kojima je moguca zajednicka osnova
  • koristiti kriterijume za odlucivanje oko kojih postoji siroka zajednicka saglasnost
  • reframirati probleme u terminima drugacijeg jezika, drugacije ideologije nego sto se ispoljava trenutno
  • demostrirati postovanje razlicitosti – graditi kulturu u kojoj se razlike tolerisu
  • izbegavati specificno licno osecanje pravednost
slide61
……….
  • odvajati licnosti od problema
  • Prepoznati skrivene/indirektne ekspresije neslaganja
  • prepoznati razlike u profesionalnoj socijalizaciji i naci strategije za prevazilazenje toga
  • sacuvati profesionalno ponasanje
  • izbegavati totalne situacije „gubitnik-pobednik”
  • posmatraj konflikt kao normalan i iskoristljiv deo timskog rada
  • nemoj zataskavati bazicno, ali duboko osecanje neslaganja
prvi znacajan korak
Prvi znacajan korak
  • Pomaganje clanovima tima da priznaju i potvrde postojanje konflikta i ispolje svoje rasudjivanje o konfliktnim misljenjima i alternativama
  • ZATIM
  • Kada su pozicije stvrdnute(„cementirane”), korisno je oformiti bazicne I „zajednicke kriterijume saglasnosti” za donosenje odluke, ili,
  • identifikovati prihvatljive i neprihvatljive delove svake alternative;
  • tako je cesto moguce kombinovati, prihvatljive alternative nekoliko odredjenih alternativa u jedno resenje.(2001)
indirektne komunikacije konflikta razmirice neslaganja
indirektne komunikacije konflikta(razmirice,neslaganja)
  • kroz nepaznju,
  • razmenu pogleda,
  • negledanje u oci,
  • ocigledno iritiranje ili frustriranje tonom glasa,
  • razgovori u podgrupama,
  • sarkasticne primedbe,
  • prevrtanje ocima
  • cak i fizicko uznemiravanja.
  • Od esencijalnog je znacaja govoriti i ukazati na te indirektne komunikacije konflikta
razvijanje ponasanja tima usmerenih prema klijent u
Razvijanje ponasanja tima usmerenih prema klijentu
  • Vremenom tim razvija svoju kulturu ili set normi I ponasnja,koje mogu imati negativan uticaj na klijenta.
  • Tim koji se bavi problemima klijenata koji su kompleksni, sveobuhvatni, i nisu laki da se izgovore, moze se naci u situaciji da koristi „crni humor” ili „okrivljuje” klijente da bi se izborio sa svojim frustracijama.
  • Tim u celini i pojedini clanovi tima mogu izgubiti kapacitet da individualiziraju vidjenje odredjene kategorije klijenata, (“trpanje u isti kos”) posebno onih koji imaju losu prognozu, koje smatraju manipuativnim ili one za koje intervencije koje stoje na raspolaganju nisu lake za uspesno sprovodjenje
slide65
Oprezan vodja tima treba da identifikuje takve obrasce i skrene paznju na to clanovima tima;
  • pojedini clan tima, takodje moze povecati naglasak na postojanje ovakvih obrazaca ponasanja sa ostalim clanovima tima ili sa vodjom tima sa ciljem da se podrzi razgovor o ovom problemu u timu
koncepti i vestine u klinickoj praksi i praksi soc radnika
Koncepti i vestine u klinickoj praksii praksi soc.radnika
  • - pazljivo slusanje
  • - pocetna tacka na kojoj je klijent bio
  • - postovanje razlika
  • - sacuvati ne-presudjujucu, ne-optuzujucu

poziciju

  • - empatijsko komuniciranje
  • - dopreti do osecanja
  • - procenjivati pojedince, grupe i organizacije
znacaj ovih vestina za timski rad
Znacaj ovih vestina za timski rad

..nazalost,jos uvek se ne uoblicava niti istice dovoljno.

  • Strucni radnici cesto ne prepoznaju i ne prihvataju da je ove vestine i moguce i potrebno preneti i na rad sa kolegama,
  • niti pokazuju puno prihvatanje da su strateske i obazrive intervencije potrebne i u njihovim kolegijalnim interakcijama(2002)
uspesno koriscenje ovih vestina moze pomoci ekspertima
Uspesno koriscenje ovih vestina, moze pomoci ekspertima
  • da se odreknu dihotomije u koriscenju vestina koje se primejuju prema klijentima i onih koji se koriste prema kolegama.
  • To je mala osnova za cesto prisutno ocekivanje da profesionalci zaista mogu racunati na princip - „mi samo postupamo profesionalno”…
  • Ovakva pretpostavka neopravdano ne priznaje personalne i inter-profesionalne razlike, cime se gotovo rutinski obstruira proces u timskom radu.
  • „Mit koji egzistira je da svi koji traze timski rad predstavljaju duh kooperativnosti”(Fatout,Rose,1995)
paradoksalno je da
Paradoksalno je da
  • tim koji istice da je usmeren prema klijentu, upravo u teznji da se maksimalno usmeri na potrebe klijenta na svom timskom sastanku, moze, u stvari, - biti manje uspesan u tome, nego onaj tim koji periodicno govori o problemima u timskim interakcijama , koje mogu obstruirati razvoj boljeg funkcionisanja u sluzbi klijenta. (Bronstein,2002;Fatout,Rose 1995)
slide70
Integrisanje klijenata i clanova porodice u Tim
  • Klijenti i njihove porodice predstavljaju samosvojni i jedinstveni set izazova i teskoca za funkcionisanje tima, posto njihovo ukljucivanje takodje otvara jedan novi poredak mogucnosti oje ne bi postojale da se oni ne ukljucuju.Dve su glavne teskoce ili izazova pojavljuju kao rezultat ukljucenja klijenata i porodice koje clanovi tima isticu:
  • njihovo vremenski ograniceno ukljucivanje u tim
  • njihov prepoznatljiv deficit moci
  • Medjutim, posto clanovi profesionalnog tima rade zajedno dugo vremena oni mogu naci nacin za najbolji docek, dobrodoslicu i biti dobar vodic klijentu i njegovoj porodici da ih upoznaju sa njihovim planovima zastite.
slide71
Socijalni radnici moraju otkriti i prihvatiti da ce se pojaviti produktivnije timske interakcije,kada su klijent i njegova porodica ukljcene u sve faze donosenja odluke (Bronstein, 2002).
  • Ukljucenje klijenta i porodice u tim moze napraviti komplikovanu timsku dinamiku moci cineci njihov status vise primaocima nego davaocima pomoci. Socijalni radnici mogu osnaziti klijenta i clanove porodice, tako da njihovo ukljucianje ide izvan simbola njihovog statusa, aktuelno odrzavajuci tim odgovornim za obezbedjivajne najboljeg moguceg plana zastite
slide72
Da bi interprofesionalni tim zaista sluzio pacijentovom „najboljem interesu”, taj klijent i njegov samo-definisani clan porodice treba da budu integralni deo tima.Dostizaje ovakvog cilja zahteva i od clanova tima da vrednuju upliv klijenta i clana porodice kao kljucni za citav proces dizajniranja, definisanja, razvijanja i postizanja cilja
buduci pravci
Buduci pravci
  • Na kraju,kljucno je drzati u mislima da je interdisciplinarni(interprofesionalni) timski rad, samo jedan”tip” kolaborativnog rada; to nije vezbanje u prazno i najbolje ce se dostici kada se kombinuje sa drugim oblicima kolaboracije/
  • „tim nije samo interpersonalna grupna relacija medju profesionalcima koji rade zajedno”
  • „tim mora biti centar relacija unutar siroke mreze u zajednici koju cine multiprofesionalci i korisnici usluga”
buduci pravci1
Buduci pravci
  • Lawson,2003.- kategorizuje tipove kolaborativog rada na sledeci nacin:
  • - Intra-organizacioni
  • - Inter-organizacioni(interagencijski)
  • - Kolaborativni radu zajednici
intra organizaciona kolaboracija
Intra-organizaciona kolaboracija
  • govori o relacijama unutar jedne iste organizacije,- koje se pruzaju izvan jednog multiprofesionalnog tima.
  • Ovaj tip kolaboracije izrazito je pojacan uonim organizacijama u kojima clanovi tih multiprofesionalnih timova dele osecanje sposobnosti da podrze misiju cele organizacije.
inter organizaciona kolaboracija interagencijska
Inter-organizaciona kolaboracija (interagencijska)-
  • cesto se odnosi na integraciju vise sluzbi,
  • pokusaj da se ucvrsti genuino bavljenje, podeli odgovornost, i poveca koprodukcioni kapacitet dve ili vise organizacija.
  • Ova kolaboracija je uspesnija kada se agencijske relacije, politika i praksa formalizuju kroz jasno uobliceni sporazum, koji ide van onog sto bi znacilo da se pojavaljuju dve ili vise organizacija koje rade sa jedne i sa druge strane kroz odvojene inicijative
  • Napr.: bolnice i socijalne sluzbe; otpust kao „besavna cev”
kolaboracija u zajednici
Kolaboracija u zajednici
  • podrazumeva uticaj trazenja, investiranja i ucesca sluzbi koje obezbedjuju zastitu u lokalnim potrebama i inicijativama.
  • To obuhvata povecanje angazovanja interdisciplinarnog tima na njihovom poslu da obezbede izvore i informacije za zastitu I saradnju koje im nisu drugacije dostupne.
  • Siroka baza korisinika moze se sakupiti kroz kolaboraciju u zajednici, cime se mogu prosiriti ciljevi tima , a takodje i obezbediti podrska tima u razvijanju i zastupanju politickih ciljeva koji su istinski zasnovane na potrebama zjaednice