upravlja ko ra unovodstvo etvrtak 31 03 2011 sedma nedelja predavanje n.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Upravljačko računovodstvo četvrtak, 31.03.2011. Sedma nedelja – predavanje PowerPoint Presentation
Download Presentation
Upravljačko računovodstvo četvrtak, 31.03.2011. Sedma nedelja – predavanje

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 127

Upravljačko računovodstvo četvrtak, 31.03.2011. Sedma nedelja – predavanje - PowerPoint PPT Presentation


  • 252 Views
  • Uploaded on

Upravljačko računovodstvo četvrtak, 31.03.2011. Sedma nedelja – predavanje. Nedelja (2011) Тema/aktivnost . VII (31.03.) Efekti sistema obračuna po stvarnim troškovima na periodični rezultat i zalihe Nedostaci sistema obračuna po stvarnim

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'Upravljačko računovodstvo četvrtak, 31.03.2011. Sedma nedelja – predavanje' - eagan


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
nedelja 2011 ema aktivnost
Nedelja (2011) Тema/aktivnost .
  • VII (31.03.) Efekti sistema obračuna

po stvarnim troškovima

na periodični rezultat i

zalihe

Nedostaci sistema obračuna po stvarnim

troškovima

Dobre strane sistema obračuna po

stvarnim troškovima

Funkcionisanje sistema obračuna po

planskim troškovima

slide3
Nedostaci i prednosti sistema obračuna po stvarnimtroškovima u odnosu na druge sisteme obračuntroškova i učinaka
  • Sistem obračuna po stvarnim troškovima imaodrenene nedostatke, ali i prednosti u odnosu nasistem obračuna po planskim troškovima (i drugesisteme obračuna troškova i učinaka).
  • Ti nedostaci i prednosti proizilaze iz prirode sistemaobračuna po stvarnim troškovima.
nedostaci obra una po stvarnim tro kovima
Nedostaci obračuna po stvarnim troškovima
  • Najveći nedostaci obračuna po stvarnim troškovima proizilaze izveličine i promena veličine cene koštanja nosilaca troškova.
  • Na veličinu cene koštanja (kao najznačajnijeg podatka koje pruža obračun troškova) utiče više faktora. Navešćemo neke:

– veličina cenovne komponente utrošenih faktora procesa rada,

– veličina količinske komponente utrošenih faktora procesarada i

– obim proizvodnje i prodaje.

  • Na cenu koštanja utiče visina, ali i promene visine navedenih faktora.
slide5
Objasnićemo dejstvo svakog faktora pojedinačno. Pri tome

ćemo pretpostavljati nepromenljivost ostalih faktora.

  • Uticaj cenovne komponente troškova na visinu cene koštanja. Pretpostavićemo da se u toku jedne godine u preduzeću proizvodi samo jedna vrsta proizvoda i da je u sva četiri kvartala trošeno po jednom komadu 5 kg osnovnog materijala.
  • Nabavna cena materijala se menjala i iznosila je po kvartalima 10, 11, 8 i 12 dinara za 1 kg materijala.
  • Troškove materijala dobićemo kaoproizvod količinske i cenovne komponente:
slide6
Ako su svi ostali troškovi u sva četiri kvartala iznosili 60 dinara
  • po jednom komadu, ukupna cena koštanja proizvoda bi iznosila:
slide7
Pored promena cenovne komponente kod troškova materijala za izradu, do promena cenovnih komponenti može doći i kod svih ostalih troškova.
  • Po sebi se razume da se i te promene odražavaju na ukupan iznos cene koštanja proizvoda.
  • Uticaj promena količinske komponente troškova na visinu cenekoštanja.
slide8
Za ovaj slučaj pretpostavićemo da cenovna komponenta „miruje” a da se menja samo količinska komponenta troškova.
  • Neka se u sva četiri kvartala troši materijal po ceni od 10 dinara za 1 kg. Utrošak materijala po kvartalima je 5, 7, 6 i 4.5 kg za jedinicu proizvoda.
  • Troškovi materijala po jedinici proizvoda bi iznosili:
slide9
Kao i kod troškova materijala za izradu promenljiva je i količinskakomponenta svih drugih vrsta troškova. I te se promene, naravno, odražavajuna promene visine cene koštanja.
  • Uticaj istovremenih promena cenovne i količinske komponente troškova na visinu cene koštanja. Ako bismo kombinovali podatke iz prethodnadva pregleda, dobili bismo sledeće podatke:
slide10

Kao i kod troškova materijala za izradu promenljiva je i količinskakomponenta svih drugih vrsta troškova. I te se promene, naravno, odražavajuna promene visine cene koštanja.Uticaj istovremenih promena cenovne i količinske komponente troškova na visinu cene koštanja. Ako bismo kombinovali podatke iz prethodnadva pregleda, dobili bismo sledeće podatke:

slide11
Ako su, kao i dosad, svi ostali troškovi po jednom komadu iznosili dinara, cena koštanja po 1 komadu bi iznosila:
slide12
Istovremene promene količinske i cenovne komponente troškova prisutne su i kod svih ostalih vrsta troškova. Usled toga dolazi do kompenzacija, podkompenzacija i nadkompenzacije većih utrošaka i nižih cena, odnosno, manjih utrošaka i viših cena. To se vidi iz prikazanih pregleda, a posebno iz ovog poslednjeg. Sve to po sebi pokazuje da stvarnu cenu koštanja, kao podatak, treba
  • oprezno koristiti, a posebno u slučajevima znatnijih promena u količinskoj i cenovnoj komponenti troškova koji u nju ulaze. Navedena dva faktora svojim promenama uslovljavaju promenu visine ukupnih troškova u preduzeću, a samim tim i promenu visine troškova po jedinici proizvoda. Sledeći faktor koji ćemo
  • objasniti utiče samo na promenu visine troškova po jedinici proizvoda.
slide13
Uticaj promena obima proizvodnje i prodaje na visinu cene koštanja.
  • Da bismo olakšali izlaganje pretpostavićemo da su obimi proizvodnje i prodaje jednaki i da su njihove promene istosmerne i jednake po intenzitetu. Na visinu obima proizvodnje utiče veličina kapaciteta, stepen zaposlenosti kapaciteta i ostvarena efikasnost. Važnost faktora obima proizvodnje i prodaje zavisi od relativne visine fiksnih troškova u preduzeću.
slide14
Visina fiksnih troškova po jedinici proizvoda zavisi od visine ukupnih fiksnih troškova (čiji se obim u određenom periodu ne menja) i od veličine ostvarenog obima proizvodnje i prodaje.
  • To znači da na promenu visine fiksnih troškova po jedinici proizvoda u jednom obračunskom periodu utiče samo promena obima proizvodnje i prodaje.
  • Pokazaćemo to na primeru:
slide15
Iz pregleda se vidi da se fiksni troškovi po jedinici proizvodamenjaju obrnuto srazmerno promenama obima proizvodnje i prodaje.
  • Što je taj obim manji, troškovi po jedinici proizvoda su veći i obrnuto.
slide16
U našem primeru troškovi po jedinici proizvoda su u prvom kvartalu najmanji (50,00 din. po jedinici) kada je obim proizvodnje i prodaje najveći (24.000 kom), a u četvrtom su najveći (66,00 din) kada je obim proizvodnje i prodaje najmanji (18.182 komada).
  • Uz ostale nepromenjene uslove stvarna cena koštanja bi bila najmanja u prvom a najveća u četvrtom kvartalu.
slide17
Možemo zaključiti da promene navedenih faktora dovode do toga da je u obračunu po stvarnim troškovima cena koštanja nosilaca troškova promenljiva u nizu sukcesivnih obračunskih perioda i da se u nju uključuju i pojedini troškovi koje ti nosioci nisu izazvali.
  • Takav je slučaj, na primer, sa većim trošenjem faktora procesa rada.
  • Ta veća trošenja su uzrokovali ljudi koji rade na mestima troškova, a ne proizvodi koji su proizvedeni. Isti je slučaj i sa troškovima koji nastaju za vreme dok mesta troškova ne rade (razni zastoji u proizvodnji i dr.).
slide18
Pošto u to vreme nisu proizvođeni proizvodi ili usluge, nije opravdano da se ti troškovi uključuju u cenu koštanja proizvoda ili usluga koji su proizvedeni dok je mesto troškova radilo.
  • Za te troškove su opet odgovorni ljudi (ili viša sila). Ako se pomenuti faktori malo menjaju, cene koštanja jednog istog proizvoda izrađenog u više različitih perioda neće se bitnije razlikovati.
  • I obrnuto, u slučaju njihovih značajnijih promena, javiće se i znatnije razlike u visini cene koštanja.
  • Takođe su moguće i neznatne promene u visini cene koštanja, iako je došlo do bitnijih promena u faktorima koji određuju njenu veličinu.
slide19
Ovo postoji i u slučaju, kada se neki faktori menjaju u pozitivnom, a neki u negativnom smislu, pri čemu je vrednosni efekat njihovih promena približno jednak, pa se dejstvo suprotnih promena međusobno kompenzira. Iz svega rečenog može se zaključiti da stvarna cena koštanja predstavlja promenljivu veličinu. Ona zavisi od niza faktora i intenziteta njihovih promena.
  • Njena realnost, a time i podobnost za potrebe bilansiranja, kontrole i poslovne politike u najvećoj meri zavisi od stepena promenljivosti faktora koji određuju njenu veličinu.
slide20
Zbog toga, pri oceni upotrebljivosti podataka koje pruža obračun po stvarnim troškovima treba poći od konkretnog preduzeća u kome se on primenjuje.
  • Tako je on sasvim upotrebljiv u slučajevima kada se radi o manjim promenama faktora koji determinišu veličinu cene koštanja, a posebno kada su oscilacije u obimu proizvodnje neznatne.
  • Šta više one mogu biti i značajne, a da obračun po stvarnim troškovima bude podoban.
  • Ovo u slučaju kada je u pitanju preduzeće sa relativno malim učešćem fiksnih troškova u njegovim ukupnim troškovima.
slide21
Ostali nedostaci sistema obračuna po stvarnim troškovima.
  • Obračunu po stvarnim troškovima se može staviti prigovor i sa stanovišta ažurnosti.
  • U obračunu po stvarnim troškovima za knjiženje u trećoj fazi neophodno je prethodno utvrđivanje ukupnih troškova potpuno i otvoreno uslovljenih mesta troškova iz pomoćne i neproizvodne delatnosti, a to je moguće samo na kraju obračunskog perioda - meseca.
slide22
Za razliku od toga, u obračunu po planskim troškovima utrošene usluge se mogu tekuće knjižiti,s obzirom na to da su u postupku planiranja prethodno već utvrđene planske cene koštanja za svako mesto troškova ponaosob.
  • S obzirom da obračun po stvarnim troškovima radi sa „istorijskim”troškovima podaci o ceni koštanja imaju malu vrednost za vođenje poslovne politike.
dobre strane sistema obra una po stvarnim tro kovima
Dobre strane sistema obračuna po stvarnim troškovima
  • Prednost obračuna po stvarnim troškovima treba posmatrati u odnosu na obračun po planskim troškovima. Ta prednost se ogleda u njegovom lakšem uvođenju u preduzeće. Naime, za obračun po stvarnim troškovima neophodne su manje pripreme (npr. nema utvrđivanja standardnih troškova).
  • Zbog toga je obračun po stvarnim troškovima preporučljivo uvoditi u onim preduzećima koja nisu prethodno imala nikakav obračun troškova, pa tek kad se stekne određeno iskustvo, treba preći na sistem obračuna po standardnim troškovima.
2 funkcionisanje sistema obra una po planskim tro kovima
2. Funkcionisanje sistema obračuna po planskim troškovima

1) Sistem obračuna po planskim troškovima je u odnosu na sistem obračuna po stvarnim troškovima složeniji zbog:

1. većeg broja računa sa kojima radi - veći je broj računa jer se u obračunu po planskim troškovima radi ne samo o knjiženju stvarnih već i planskih troškova, utvrđivanju odstupanja od planskih uslova i dr.; i

2. potrebe obavljanja pripremnih radnji - pripremne radnje karakteristične za sistem obračuna po planskim troškovima su:

slide25
1/ izrada normativa utrošaka direktnih varijabilnih troškova

-planiranje normativa utrošaka pojedinačnih (direktnih) varijabilnih troškova uglavnom podrazumeva izradu normativa utroška materijala i zarada izrade pojedinici konkretnog proizvoda ili usluge (MRS 2 Zalihene postavlja zahteve za obelodanjivanje normativa materijala jer oni /na primer recepture za proizvodnju proizvoda/predstavljaju poslovnu tajnu preduzeća, i dr.);

slide26
2/ planiranje zadataka mesta troškova

-planiranje zadataka mesta troškova se uglavnom vrši za proizvodna mestatroškova kod kojih se učinak može izraziti odgovarajućom jedinicom mere.

  • Planiranje zadataka mesta troškova se vrši zbog obaveze utvrđivanja odstupanja u zaposlenosti I efikasnosti pojedinih mesta troškova, a i zbog stvaranja osnova za planiranje njihovih troškova.
  • Za definisanje zadataka pojedinih mesta troškova bitno je znati njihov normalan kapacitet.
slide27
Pod normalnim kapacitetom podrazumeva se očekivana prosečna proizvodnja u nizu godina u normalnim okolnostima.
  • Radi se o projektovanom kapacitetu(uz normalan broj radnih dana u godini, redovno snabdevanjefaktorima proizvodnje, uobičajen broj smena za tu vrstuproizvodnje) umanjenom za normalno potrebne gubitke u vremenu, uslovljene održavanjem sredstava, godišnjim i dnevnim odmorima radnika, bolovanjima i sličnim neizbežnimgubicima u vremenu; i
slide28
3/ planiranje troškova, tj. izrada planskih kalkulacija cenakoštanja učinaka mesta troškova
  • na osnovu planiranihzadataka mesta troškova pristupa se planiranju njihovihtroškova odnosno izradi planskih cena koštanja njihovihusluga.
  • Planiranje troškova bi se vršilo uzimanjem u obzirbroja zaposlenih, planiranih bruto cena rada, planirane amortizacije i na osnovu iskustvenih trošenja ostalihmaterijala i ostalih elemenata potrošnje, obračunatih poplaniranim nabavnim cenama ili, pak, kao fiksni iznosina bazi iskustva.
slide29
Sistem obračuna po planskim troškovima poseban akcenatstavlja na utvrđivanje odstupanja od planiranih (standardnih) uslova.
  • Sadržina ovih odstupanja je sledeća:

1. neekonomično trošenje materijala podrazumeva veći utrošakmaterijala nego što je to predviđeno normativom materijala;

2. neiskorišćenost kapacitetapodrazumeva vremenski manjetrajanje procesa rada mesta troškova od planiranog, tj. odnormalnog kapaciteta.

slide30
U tom vremenskom periodu, kada mestotroškova ne radi, dolazi do nastanka opštefiksnih troškova.
  • Ovi troškovi se ne mogu uključiti u cenu koštanja nosilaca troškova, jer nisu oni „krivi” za to što mesto troškova nije radilo.
  • Fiksni troškovi koji nastaju u tom vremenskom periodu predstavljaju u suštini izgubljene, tj. ne ostvarene učinke tih mesta troškova.
slide31
3. neefikasnost u radu znači da je za vreme stvarnog rada bio podbačaj norme.
  • U tom vremenu kada je rađeno, a proizvedeno je manje nego što je to normom predviđeno nastajali su i fiksni i opšti varijabilni troškovi.
  • Ni ovi troškovi se ne mogu uključiti u cenu koštanja za bilansiranje učinaka jer, u suštini, predstavljaju izgubljene, tj. neostvarene učinke tih mesta troškova.
grafi ki prikazi postupaka u obra unu po planskim tro kovima bi mogli da izgledaju
Grafički prikazi postupaka u obračunu po planskim troškovima bimogli da izgledaju:

1. Preuzimanje početnog stanja

slide33
Zadužuje se račun 950 za plansku cenu koštanja nedovršene proizvodnje i račun 960 za plansku cenu koštanja gotovih proizvoda, a računi 959 i 969 će se zadužiti ili odobriti za razliku između stvarne i planske cene koštanja zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda (zadužiće se ukoliko je stvarna cena koštanja veća od planske i obrnuto), a odobrava se računu 900 za stvarnu cenu koštanja početnih zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda.
slide35
Zadužuju se računi grupa 92, 93 i 94 za stvarno nastale troškove, a odobrava se računu 902 za ukupan iznos.

3. Međusobni obračun između mesta troškova

slide36

Zadužuju se računi stvarnih troškova korisnika usluga a odobravaračunima planiranih troškova davalaca usluga.4. Prenos troškova na nosioce troškova

slide37
Zadužuju se računi grupe 95 za plansku cenu koštanja nedovršene proizvodnje i ako je u pitanju negativno odstupanje račun 959 a odobrava se računima planskih troškova grupe 93 i računu 959 ako je u pitanju pozitivno odstupanje u troškovima nosilaca troškova.

5. Prenos negativnih odstupanja (neekonomičnog trošenjamaterijala, neefikasnog rada i neiskorišćenog kapaciteta)direktno na troškove perioda

slide38
Zadužuje se račun 982 a odobrava računima negativnih odstupanja uokviru računa 959.

6. Završetak nosilaca troškova i prenos gotovih proizvoda nazalihe uz evidentiranje odgovarajućih odstupanja(prekoračenja ili sniženja)

slide39
Zadužuju se računi 960 do 968 za plansku cenu koštanja i 969 ako je stvarna veća od planske cene koštanja a odobrava se račun 950 za plansku cenu koštanja nosilaca troškova i računi 969 i 959 ako je u pitanju pozitivno odstupanje u troškovima zaliha.

7. Prenos troškova uprave, prodaje i sličnih aktivnosti na račun982 - Troškovi perioda

slide40

Zadužuje se račun 980 za stvarnu cenu koštanja prodatih proizvoda, odobrava račun 960 za plansku cenu koštanja; račun 969 se zadužuje ili odobrava za deo odstupanja koji se odnosi na prodate proizvode u zavisnosti da li je pre prodaje odstupanje bilo pozitivno ili negativno.

  • Zadužuje se račun 982 a odobrava računima grupe 94.
  • 8. Knjiženje rashoda prilikom prodaje gotovih proizvoda, uzobračun alikvotnog (srazmernog) dela odstupanja
primer ii faza obra una tro kova preuzimanje tro kova
Primer:II faza obračuna troškova - Preuzimanje troškova

- Na osnovudokumentacije utvrđeno je:

1. Od ukupnih stvarno nastalih opštih fiksnih troškova, u iznosu od 300.000,00 dinara, odnosi se na mt 930 80.000,00 dinara, mt 931 80.000,00 dinara, mt 920 40.000,00 dinara, mt 940 50.000,00 dinara i mt 941 50.000,00 dinara.

2. Od ukupnih stvarno nastalih troškova zarada izrade na mt 930 se odnosi 280.000,00 din. a na mt 931 160.000,00 dinara.

3. Od ukupnih stvarno nastalih ostalih opšte varijabilnih troškova na mt 930 odnosi se 120.000,00 dinara a na mt 931 40.000,00 dinara.

4. Stvarno nastali troškovi materijala za izradu, u iznosu od 1.000.000,00 dinara, odnose se u celini na materijal za izradu utrošen na mt 930.

slide44
III faza obračuna troškova - interni obračun između mesta troškova

– Podaci za ovaj deo obračuna su iz plana zadataka i plana troškova mesta troškova:

5. Planirani troškovi koji se priznaju mt 920 iznose 45.000,00 dinara i odnose se na usluge pružene mt 930 20.000,00 dinara i mt 931 25.000,00 dinara.

  • Ovi troškovi imaju karakter opštih fiksnih troškova za navedena mesta troškova.
slide45
IV faza obračuna troškova - kompletiranje troškova nosilaca troškova i prenos troškova mt Uprava i Prodaja na rashode perioda

- Podaci za ovaj deo obračuna su iz plana zadataka i planatroškova mesta troškova:

6. Planirani troškovi koji se priznaju mt 940 iznose 45.000,00 dinara.

7. Planirani troškovi koji se priznaju mt 941 iznose 45.000,00 dinara. Ove troškove tretirati kao rashod tekućeg obračunskog perioda.

slide46
8. Planirani praktični kapacitet mt 930 iznosi 480 časova izrade. Efektivno ostvareni kapacitet iznosi 450 časova izrade.
  • Zbog veće efikasnosti (prebačaja normi) mt 930 priznaje se 470 časova izrade.
  • Planirani troškovi (kvota) po času izrade su:

- opšte fiksni troškovi 250,00 din./čas

- plate izrade 600,00 din./čas

- ostali opšte varijabilni troškovi 280,00 din./čas

slide49
9. Planirani praktični kapacitet mt 931 iznosi 480,00 časova izrade.
  • Efektivno ostvareni kapacitet iznosi 450,00 časova izrade.
  • Zbog veće efikasnosti (prebačaja normi) mt 931 priznaje se 470,00 časova izrade. Planirani troškovi (kvota) po času izrade su:

- opšte fiksni troškovi 270,00 din./čas

- plate izrade 350,00 din./čas

- ostali opšte varijabilni troškovi 100,00 din./čas

10. Planski troškovi materijala za izradu koji je utrošen na mt 930 iznose 1.050.000,00 dinara.

napomene promene br 1 4
Napomene:Promene br. 1-4:
  • Za ova knjiženja kao i kod sistema obračuna po stvarnim troškovima neophodno je na osnovu dokumentacije troškove usmeriti (rasporediti) na mesta troškova.
  • Jedine razlike su u tome što je kod sistema obračuna po planskim troškovima izvršeno obavezno dalje raščlanjavanje računa mestatroškova, i što su i troškovi materijala prvo usmereni na mesto troškova a ne na nosioce troškova.
  • Razlog za usmeravanje troškova materijala za izradu prvo na mesta troškova je u težnji da se odrede odgovorni (i zaslužni) za veće ili manje trošenje materijala.
  • Ukupan iznos prenetih troškova je 1.900.000,00 din. (saldo računa 902).
promena br 5
Promena br. 5:
  • Kod ove promene je izvršen raspored troškova 920 - mt Radionica za opravku.
  • Osnov za ovo knjiženje je planska cena usluge radionice za popravku,kao i količina usluge koju je ovo mesto troškova pružilo drugim mestima troškova (ovaj podatak bi se mogao dobiti na osnovu evidencije o radu mesta troškova Radionica za opravke).
  • Posle ovih knjiženja moguće je za svako mesto troškova utvrditi njegove ukupne stvarne troškove u tekućem obračunskom periodu.
promene br 6 7
Promene br. 6-7
  • Knjiženja pod rednim brojem 6. i 7. su skoro identična (razlika je samo u mestu troškova i iznosu).
  • S obzirom da se troškovi mesta troškova Uprave i Prodaje ne uključuju u cenu koštanja izvršen je prenos planskih troškova ova dva mesta troškova na račun 982 - Troškovi perioda.
  • Posle ovih knjiženja na računima ova dva mesta troškova ostala je razlika između njihovih planskih i stvarnih troškova.
  • I ova razlika će se kasnije preneti na račun 982.
promene br 8 9
Promene br. 8-9:
  • Knjiženja pod rednim brojem 8. i 9. su skoro identična (razlika je samo u mestu troškova i u iznosu), tako da ćemo objasniti samo knjiženja pod rednim brojem 8.
  • Da bi se shvatila ova knjiženja potrebno je znati razliku između tri kategorije časova koji se u ilustraciji pominju. To su:

1. planirani ili standardni časovi,

2. ostvareni ili efektivni časovi i

3. normirani ili priznati časovi.

u na em primeru ti asovi su za mt 930
U našem primeru ti časovi su za mt 930:

Može se primetiti da smo i planirani kapacitet, i stvarno vreme rada, kao i ostvarenu proizvodnju iskazali u istim jedinicama mere.

Mi smo se u našem primeru opredelili za časove kao jedinicu mere.

slide57
Nužnost iskazivanja ove tri različite stvari istom jedinicom mere proizilazi iz potrebe njihovog međusobnog poređenja:

– planiranog kapaciteta sa stvarnim vremenom rada - da bi se utvrdilo odstupanje u zaposlenosti,

– stvarnog vremena rada sa stvarno ostvarenom proizvodnjom - da bi se utvrdilo odstupanje u efikasnosti.

  • Moguće je uzeti i neku drugu jedinicu mere, na primer, kg, litar, komad, itd.
1 kod op te fiksnih tro kova utvr uje se odstupanje u zaposlenosti i efikasnosti
1/ Kod opšte fiksnih troškova utvrđuje se odstupanje u zaposlenosti i efikasnosti.
  • Odstupanje u zaposlenosti se utvrđuje jer i u vremenu kada mesto troškova ne radi nastaju opšte fiksni troškovi - na primer troškovi amortizacije.
  • Odstupanje u efikasnosti se utvrđuje jer u vremenu stvarnog rada mesto troškova može raditi manje ili više efikasno - u odnosu na normu.
  • Manja efikasnost znači manju proizvodnju, a posmatrano sa stanovišta opšte fiksnih troškova to znači da u vremenu stvarnog rada nisu proizvedeni učinci koji bi poneli sve opšte fiksne troškovi koji su nastali.
slide59
Pa prema tome, odstupanje u efikasnosti po osnovu opšte fiksnih troškova bi se moglo tumačiti kao iznos opšte fiksnih troškova iza kojih ne stoje učinci koji bi ih mogli„poneti”, odnosno na koje bi se oni mogli rasporediti:
planirani asovi predstavljaju u vremenu iskazan zadatak mesta tro kova njihov kapacitet
– Planirani časovi predstavljaju u vremenu iskazan zadatak mesta troškova - njihov kapacitet.
  • Na osnovu tih časova mestu troškova se priznaju planski opšti fiksni troškovi. Knjiženjem pod8. odobren je račun 93070 a zadužen račun 93090 za iznos planiranih opštih fiksnih troškova tog mesta troškova.
  • Ovaj iznos sedobija kao proizvod planiranih časova (480 čas.) i planske kvoteopštih fiksnih troškova po jednom času za tekuću godinu (250,00din/č).
  • Ovim knjiženjem mt 930 priznati su ukupno planiraniopšti fiksni troškovi od 120.000,00 din.
ostvareni ili efektivni asovi predstavljaju ukupne asove rada nekog mesta tro kova
– Ostvareni ili efektivni časovi predstavljaju ukupne časove rada nekog mesta troškova.
  • U pitanju je, dakle, stvarno vreme rada mesta troškova. Stavom za knjiženje pod 8a. odobren je račun 93090 za iznos od 112.500,00 dinara, a za isti iznos zadužen je račun 93091.
  • Ovaj iznos predstavlja proizvod ostvarenih časova izrade (450,00 čas.) i kvote opšte fiksnih troškova po jednom času (250,00 din/č).
  • Posle ovog knjiženja na računu 93090 javlja se dugovni saldo u iznosu od 7.500,00 dinara.
slide62
Ovaj iznos predstavlja troškove neiskorišćenog kapaciteta (mt 930 je radilo 30 časova manje nego što je moglo, odnosno što je bio njegov zadatak, a u tom periodu su nastajali opšte fiksni troškovi, na primer amortizacija).
  • Ovaj iznos se može dobiti i kao proizvod neiskorišćenog vremena rada (30 čas.) i kvote opštih fiksnih troškova po jednom času (250,00 din/č).
  • Kod dobropostavljenih planskih zadataka odstupanje od planirane zaposlenosti može biti samo negativno.
slide63
– Normirani (priznati) časovi predstavljaju učinak nekog mesta troškova iskazan u vremenskim jedinicama mere.
  • Kada bi efikasnost bila jednaka planiranoj (izvršenje normi je 100%)broj normiranih (priznatih) časova izrade bio bi jednak brojuostvarenih (efektivno) proteklih časova izrade.
  • U konkretnomslučaju efikasnost je bila bolja od planske za 4,44%, tako da je mt930 u vremenskom intervalu od 450 časova ostvarilo učinak kojiodgovara učinku od 470 časova izrade normalne efikasnosti.
slide64
Upravo zbog toga je na nosioce troškova u stavu 8b. prenet iznos od 117.500,00 dinara.
  • Ovaj iznos predstavlja proizvod priznatih časova izrade (470,00 čas.) i kvote opštih fiksnih troškova po jednom času (250,00 din/č).
  • Za ovaj iznos odobren je račun 93091.
  • Posle ovog knjiženja na tom računu se javlja potražni saldo u iznosu od 5.000,00 dinara.
  • Ovaj iznos se može dobiti i kao proizvod časova proisteklih iz bolje efikasnosti (20 čas.) i kvote opštih fiksnih troškova po jednom času.
slide65
2/ Kod ostalih opšte varijabilnih troškova(na primer, pogonskaenergija) ne utvrđuje se odstupanje u zaposlenosti, jer kada mesto troškova ne radi nema ni nastanka ovih troškova.
  • Odstupanje uefikasnosti po osnovu ostalih opšte varijabilnih troškova seutvrđuje i ima slično obrazloženje kao i isto odstupanje po osnovuopšte fiksnih troškova:
slide66
3/ Stavom za knjiženje 8v. odobren je račun 93072 za iznos od 126.000,00 dinara, a za isti iznos je zadužen račun 93092.
  • Ovaj iznos predstavlja proizvod ostvarenih časova (450 čas.) i učešća ostalih opštih varijabilnih troškova u njihovoj ukupnoj kvoti po jednom času (280,00 din/č).
  • Stavom za knjiženje 8g. odobren je račun 93092 za iznos od131.600,00 dinara, a za isti iznos zadužen je račun nosilaca troškova.
  • Iznos od 131.600,00 dinara predstavlja proizvod priznatih časova i učešća ostalih vrsta opštih varijabilnih troškova u ukupnoj kvoti po jednom času.
slide67
Nakon ovog knjiženja na računu 93092 javlja se potražni saldo u iznosu od 5.600,00 dinara.
  • Ovaj iznos nastao je usled veće efikasnosti u odnosu na planiranu mt 930.
  • Iznos od 5.600,00 dinara se može dobiti i kao proizvod časova proisteklih iz bolje efikasnosti (20 čas.) i učešća ostalih vrsta opštihvarijabilnih troškova u ukupnoj kvoti po jednom času.
slide68

4/ Kod troškova zarada izrade ne utvrđuje se ni odstupanje u zaposlenosti, ni odstupanje u efikasnosti jer se polazi od pretpostavke da ovi troškovi predstavljaju plaćanje samo za ono što je urađeno.

  • Stavom za knjiženje 8d. odobren je račun 93071 a zadužen račun 950 za iznos planiranih i priznatih troškova zarada izrade (282.000,00dinara).
  • Ovaj iznos se dobija kao proizvod priznatih časova izrade(470,00 čas.) i učešća zarada izrade u ukupnoj kvoti opštih varijabilnih troškova po jednom času izrade (600,00 din/č).
slide69

5/ Kod sve tri vrste troškova utvrđivalo bi se i odstupanje uekonomičnosti, tj. razlika između planiranih i stvarnih troškova pojedinih mesta troškova.

  • S tim, da za potrebe sastavljanja kalkulacija nije neophodno da se ponaosob utvrđuje odstupanje između planiranih i stvarnih troškova po pojedinim vrstama troškova.
  • Očito je da 930 - mt Priprema soka nije radilo svo planiranovreme, ali je za vreme dok je radilo ostvarilo veću efikasnost od normirane.
slide70
Posle ovih knjiženja možemo zaključiti da su na nosioce troškova proknjiženi iznosi troškova koji su dobijani kao proizvod priznatih časova i kvote određene vrste troškova po jednom času.
  • A podsetimo se priznati časovi su ostvarena proizvodnja koja je zbog poređenja iskazana u časovima kao jedinici mere.
slide71
Na računima planskih troškova samo kod troškova zarada izrade proknjižen je iznos koji je dobijen kao proizvod priznatih časova i kvote tih troškova po jednom času.
  • To znači da je isti iznos proknjižen i na računu nosilaca troškova i na računu planskih troškova.
  • Ovo zbog toga što kod zarada izrade nema odstupanja u zaposlenosti i efikasnosti, jer smo pošli od pretpostavke da se plaća samo ono što je urađeno.
slide72
Kod opšte fiksnih troškova na račune planskih troškova knjižen je iznos koji je dobijen kao proizvod planiranih časova i kvote tih troškova po jednom času.
  • Kod ostalih opšte varijabilnih troškova na račune planskih troškova knjižen je iznos koji je dobijen kao proizvod ostvarenih časova i kvote tih troškova po jednom času.
slide73
To znači da kod opštih fiksnih i ostalih opštih varijabilnih troškova može doći do razlike između iznosa troškova proknjiženih na računima planiranih troškova mesta troškova, sa jedne strane,i računima nosilaca troškova sa druge strane.
  • Razlog za to je postojanje odstupanja u zaposlenosti i efikasnosti.
slide74
II. FUNKCIONISANJE SISTEMA OBRAČUNA

PO STANDARDNIM TROŠKOVIMA

slide75
Funkcionisanje sistema obračuna po standardnim troškovima biće realzovano kroz:
  • osnovna obeležja – pojam i suština obračuna
  • njegov uticaj na pouzdanost računovodstvenih informacija i
  • prednosti i nedostaci.
1 pojam i su tina obra una po standardnim tro kovima
1. Pojam i suština obračuna po standardnim troškovima
  • I u sistemu obračuna po standardnim troškovima predmet obračuna su stvarni troškovi s tim što se oni za razliku od sistema obračuna po stvarnim troškovima ovde podvajaju na standardne i odstupanja stvarnih od standardnih troškova.
  • Prema tome, sistem obračuna po standardnim troškovima predstavlja samo jedan specifičan metod registrovanja stvarno nastalih troškova koji ih podvaja na standardne troškove i odstupanja od standardnih troškova te njihovog alociranja i realociranja u internom obračunu i njihove međuperiodične alokacije u cilju obračuna računa periodičnog rezultata.
slide77
Sistem planiranja i obračunavanja po standardnim troškovima javio se kao rezultat zahteva za objektivnom i efikasnom kontrolom troškova, s obzirom da troškovi, iako ne jedini, predstavljaju relevantan faktor od značaja za rast i razvoj preduzeća, kao i težnje da se determinisu efikasne poslovne odluke za bududnost[1].
  • Obračun po standardnim Troškovima oslanja se na standardne troškove. Standardi troškovi su, u osnovi, upapred predviđeni troškovi neophodni za proizvodnju jedinki učinka - proizvoda.

[1]Gajić, Ljubica: Upravljačko računovodstvo, Zbirka zadataka-Deo obračun troškova, I izdanje, Ekonomski fakultet Subotica, 2000., str. 55-97.

slide78
Sistem planiranja i obračunavanja po standardnim troškovima služi se standardnimtroškovima kao merilom za kontrolu stvarno nastalih troškova.
  • Prema tome, obračunpo standardnim troškovima ne napušta stvarne troškove.
  • U suštini, sistem planiranja i obračunavanja po standardnim troškovima je u funkciji utvrđivanja razlika izmeđustvarnih i standardnih troškova.
slide79
Ove razlike se utvrđuju i iskazuju po područjimaodgovornosti, i po vrstama troškova.
  • Otuda obračun po standardnim troškovima, u prvom redu, služi za kontrolu ostvarene ekonomičnosti poslovanja, kako za preduzeće kao celini, tako i za njegove organizacione delove.
slide80
Standardi se definišu za pojedine vrste troškova, posebno za direktne (pojedinačne) i posebno za indirektne (opšte) troškove, kako bi se utvrdila visina staudardne cene koštanja proizvoda odnosno učinka.
  • Kod utvrđivanja standardnih troškova, problem se ne javlja kod direktnih troškova, jer se ovi troškovi mogu utvrditi na osnovu egzaktno utvrđenih utrošaka materijala i rada po jedinici proizvoda i realno predviđenih cena materijala, kao i standardnih startnih osnova zarada - standardnih cena po jedinici rada.
slide81
Standardi se definišu za pojedine vrste troškova, posebno za direktne (pojedinačne) i posebno za indirektne (opšte) troškove, kako bi se utvrdila visina staudardne cene koštanja proizvoda odnosno učinka.
  • Kod utvrđivanja standardnih troškova, problem se ne javlja kod direktnih troškova, jer se ovi troškovi mogu utvrditi na osnovu egzaktno utvrđenih utrošaka materijala i rada po jedinici proizvoda i realno predviđenih cena materijala, kao i standardnih startnih osnova zarada - standardnih cena po jedinici rada.
slide82
Cena koštanja proizvoda u sistemu obračuna po stvarnim troškovima u skladu sa osnovnim njegovim principom potpunog prevaljivanja nastalih troškova, apsorbuje stvarne iznose svih vrsta troškova, odnosno svih vrsta proizvodnih troškova, ako je u pitanju apsorpcioni sistem obračuna kao poseban modalitet obračuna po stvarnim troškovima.
  • Nasuprot tome cena koštanja proizvoda u sistemu obračuna po standardnim troškovima apsorbuje standardne iznose troškova, dok se odstupanja stvarnih od standardnih troškova ne uključuju u cenu koštanja proizvoda, nego se tretiraju rashodom perioda i otpisuju na teret periodičnog finansijskog rezultata.
slide83
To drugim rečima znači da sistem obračuna po standardnim troškovima razlaže svaku vrstu troškova na:
  • troškove proizvoda koji su u visini standardnih troškova i
  • troškove perioda u iznosu odstupanja stvarnih od standardnih troškova, što ima znatnog odraza na karakter i veličinu periodičnog finansijskog rezultata.
slide84
S obzirom na činjenicu da standardni troškovi predstavljaju jednu vrstu planskih troškova utvrđenih na bazi naučnih dostignuća, osnovni koncept standardnih troškova sastoji se u mogućnosti kontrole troškova, odnosno potrebe da se zna, pored toga koliko troškovi stvarno iznose, još i to koliko troškovi treba da iznose, da bi se na osnovu principa izuzetka mogla utvrditi područja, uzroci i odgovornosti za nastala odstupanja stvarnih od standardnih troškova, te preduzeti mere u cilju njihovog svođenja u standardne okvire.
slide85
Međutim, odgovarajući problemi nastaju kod utvrđivanja standardnih troškova za opšte troškove.
  • Izvesni problemi proizilaze iz činjenice da su ovi troškovi kompleksni, odnosno sadrže različite vrste troškova, s različitim troškovnim karakteristikama, koji u prvom redu različito reaguju na promene u stepenu korišćenja kapaciteta, i drugo, kod opštih troškova nije uvek moguće utvrditi fizičke (naturalne) standarde., kao što je to slučaj kod direktnih troškova.
slide86
Pored toga, kod utvrđivanja standardnih opštih troškova postavlja se i pitanje koji stepen korišćenja kapaciteta uzeti kao standardan, u odnosu na koji će se utvrditi i standardna stopa opštih troškova.
  • Kao standardan stepen zaposlenosti, koji će predstavljati osnovu za definisanje visine standardnih opštih troškova, može.se uzeti maksimalan (teorijski), praktičan, prosečni ili očekivani stepen zaposlenosti.
  • Praktičan stepen zaposlenosti, u odnosu na ostale, najčešće se prihvata kao realan standardan stepen zaposlenosti, u odnosu na koji se utvrđuju standardni opšti troškovi i standardna stopa opštih troškova.
slide87
S ciljem što realnije ocene, sagledavanja i kvantificiranja odstupanja koja nastaju kao posledica razlišitog stepena korišćenja kapaciteta u odnosu na druge vrste odstupanja, primenjuje se fleksibilno planiranje troškova.
  • Cilj fleksibilnog planiranja troškova je utvrđivanje standardne cene koštanja po jedinici proizvoda, odnosno učinka, pri različitom stepenu korišćenja kapaciteta.
slide88
U odnosu na način iskazivanja razlikujemo fizičke i finansijske standarde, a u odnosu na njihovu ročnost razlikujemo tekuće i bazne standarde.
  • Prema uslovima utvrđivanja standarda delimo ih na idealne i realne standarde.
  • Ne ulazeći u detalje utvrđivanja pojedinih standardnih troškova neophodno je još samo napomenuti da za potrebe obračuna uobičajeno operišemo sa:
  • standardnim troškovima direktnog materijala,
  • standardnim troškovima direktnog rada i
  • standardnim opštim troškovima.
slide89
Standardni opšti troškovi se razlažu na standardne opšte varijabilne troškove i standardne opšte fiksne troškove.
  • S obzirom da se standardni troškovi direktnog materijala i standardni troškovi direktnog rada utvrđuju i neposredno alociraju na jedinicu konkretnog proizvoda, kod alociranja standardnih opštih troškova neophodno je utvrditi i standardni obim proizvodnje, koji će služiti kao osnovica za raspodelu standardnih opštih troškova na jedinicu proizvoda.
slide90
Na taj način utvrđena standardna stopa opštih troškova zaračunava se jedinici proizvoda bez obzira na stvaran obim proizvodnje.
  • Ukoliko je stvaran obim proizvodnje niži od standardnog neapsorbovani opšti fiksni troškovi se tretiraju rashodom perioda i otpisuju na teret periodičnog finansijskog rezultata.
slide91
Osnovne karakteristike sistema obračuna po standardnim troškovima mogle bi se izraziti u sledećem:[1]
  • sistem obračuna po standardnim troškovima podvaja troškove proizvodnog funkcionalnog područja na troškove proizvoda i troškove perioda, tretirajući troškovima proizvoda samo standardni deo nastalih troškova, a troškovima perioda odstupanja stvarnih od standardnih troškova,
  • uključujući samo standardne proizvodne troškove u cenu koštanja proizvoda i otpisujući odstupanja stvarnih od standardnih troškova, obračun po standardnim troškovima čini periodični rezultat zavisnim od obima prodaje i prodajnih cena te od ekonomičnosti trošenja faktora i efikasnosti rada u tekućem periodu, a ne u periodima u kojima su proizvedeni učinci,

[1]Dr Nikola Stevanović, citirano delo, str. 126.

slide92
kako u troškove proizvoda uključuje i standardne opšte fiksne troškove proizvodnje, u sistemu obračuna po standardnim troškovima periodični rezultat je uslovljen još i stepenom iskorištenja kapaciteta u obračunskom periodu, odnosno ostvarenim obimom proizvodnje i njegovim odnosom prema obimu prodaje,
  • periodični rezultat će biti povoljniji u periodima formiranja zaliha nego u periodima likvidiranja zaliha, stim što je ova razlika u efektima na periodični rezultat daleko umerenija nego u obračunu po stvarnim troškovima zbog toga što obračun po standardnim troškovima neapsorbovane fiksne troškove proizvodnje uključuje u tekuće rashode perioda i na taj način visinu periodičnog rezultata čini direktnije uslovljenim od obima prodaje i prodajnih cena.
slide93
Orijentacija kontrole troškova, uz primenu standardnih troškova, usmerena je na izuzetke[1], na negativne razlike, odnosno odstupanja stvarnih troškova u odnosu na standardne troškove.
  • Pri tome je vezivanje odstupanja za odgovornost od prvorazrednog značaja.
  • Analiza odstupanja i saznanja dobijena tim putem upućuju na mere i akcije koje treba preduzeti, kako bi se troškovi sveli na postavljene standardne troškove, prema planiranom obimu aktivnosti uodgovarajućem obračunskom periodu.[1] Detaljno o analizi odstupanja videti: Prof. dr Radmila Nikolajević: "Princip izuzetka - savremena koncepcija kontrole troškova", Knjigovodstvo, 5/67
slide94
Odstupanja od standardnih troškova smatraju se kao odstupanja od normale. Pri analizi odstupanja posebno se posmatraju odstupanja kod direktnih troškova materijala i rada, a posebno odstupanja kod opštih troškova.
  • Značaj odstupanja stvarnih troškova u odnosu na standardne troškove dolazi do izražaja kroz analizu odstupanja.
  • Analiza odstupanja rasčlanjenih prema. uzrocima koji su ih uslovili omogućava njihovo vezivanje za odgovornost. Blagovremene i kvalitetne informacije u tom pogledu, koje upućuju na preduzimanje adekvatnih mera u pravcu otklanjanja odstupanja, doprineće većoj efikasnosti poslovanja organizacione jedinice, a preko nje i većoj efikasnosti poslovanja celine preduzeća.
slide95
Uključivanje standardnih troškova u knjigovodstvo može biti potpuno i delimično prema tzv.:
  • part planu – delimično uključivanje standardnih troškova u knjigovodstvu,
  • singl planu – potpuno uključvanie standardnih troškova u knjigovodstvo,
  • dual planu – paralelno vođenje stvarnih i standardnih troškova u knjigovdstvu.
  • Najčešću primenu u računovodstvenoj praksi imajupart plan i singl plan.
  • Sistem planiranja i obračunavanja po standardnim troškovima ispoljio je niz prednosti u odnosu na sisteme obračunavanja troškova koji su mu prethodili.
slide96
Vredno je pri tom istaći da obračun po standardnim troškovima omogućava:
  • realnije vrednovanie zaliha,
  • efikasnije vođenje politike prodajnih cena na osnovu troškovne podloge poosnovu unapred utvrđenih planskih - standardnih cena koštanja učinka -proizvoda,
  • utvrđivanje odstupanja između standardnih i stvarnih troškova kao - upravljanja troškovima po principu izuzetka i usmeravanje pažnje na ekstremnoponašanje troškova,
  • realno planiranje troškova i rezultata prema planiranom obimu aktivnosti zapotrebe preduzeća kao celine i za potrebe organizacionih delova preduzeća,
  • ažuran, jednostavan i ekonomičan sistem internog obračuna,
  • kontrolu troškova za preduzeće kao celinu, kao i kontrolu troškova poorganizacionim delovima preduzeća,
  • raščlanjavanje poslovnog rezultata preduzeća po organizacionim delovima, što predstavlja polaznu osnovu stimulativne raspodele, a po osnovu uspešnosti upravljanja sredstvima, itd.
slide97
I pored toga, uvođenje standardnih troškova u sistem planiranja i obračunavanja troškova, zahteva izvesnu opreznost.
  • Pre svega, za uvođenje standardnih troškova u obračun troškova, mora se poći od pretpostavke realnosti, objektiviziranosti standarda, što je jedan od preduslova za efikasno funkcionisanje obračuna po standardnim troškovima.
  • Zatim, sistem planiranja i obračunavanja po standardnim troškovima je neracionalan za male privredne subjekte, kao i za preduzeća sa složenim procesom proizvodnje i širokim asortimanom.
slide98
Osim toga, češće promene tehničko- tehnoloških postupaka, i uopšte, promene uslova poslovanja, mogu da otežavaju uvođenje stan­darda u interni obračun i efikasno funkcionisanje sistema planiranja i obračunavanja po standardnim troškovima.
  • Međutim, prethodno izneto predstavlja samo otežavajuće okolnosti za uvođenje i efikasno funkcionisanje sistema planiranja i obračunavanja po standardnim troškovima. Stoga navedeni problemi, polazeći od prednosti koje je ovaj sistem ispoljio, ne bi trebalo da budu razlog za odustajanje od istraživanja i praktične primene ovog sistema.
2 potreba rastavljanja tro kova na fiksne i varijabilne
2. Potreba rastavljanja troškova na fiksne i varijabilne
  • Poznato je da se troškovi posmatrano sa aspekta njihovog reagovanja u odnosu na promene obima proizvodnje dele na dve osnovne grupe tj. na fiksne i varijabilne.
  • Međutim, svi troškovi koji nastaju u procesu reprodukcije nisu uvek čisto fiksnog niti čisto varijabilnog karaktera, već se između ovih krajnosti, tj., apsolutno fiksnih i proporcionalno varijabilnih troškova prepliće čitav niz mešovitih troškova.
slide100
Polazeći od sistema obračuna po punoj stvarnoj ceni koštanja, da se primetiti da za ovaj sistem obračunavanja troškova podela ukupnih troškova na fiksne i varijabilne nije od presudnog značaja. Za sistem obračunavanja troškova po punoj stvarnoj ceni koštanja presudnu ulogu ima podela troškova na direktne, odnosno pojedinačne i indirektne, odnosno opšte troškove. Međutim, znajući karakteristike fiksnih i varijabilnih troškova, posebno kretanje fiksnih troškova u odnosu na promene u stepenu korišćenja kapaciteta, veoma je bitno imati podatke o veličini fiksnih i veličini vari­jabilnih troškova. Posebno, kada se ima u vidu da savremena privredna kretanja karakteriše kontinuelnost tehničko-tehnološkog progresa, veće učešće fiksnih troškova u ukupnim troškovima, te značaj odnosa troškova i stepena korišćenja kapaciteta sve više dolazi do izražaja.
slide101
Podela troškova na fiksne i varijabilne neophodna je i za potrebe niza izračunavanja rezultata odgovarajućih poslovnih poduhvata u vođenju poslovne politke.
  • Za izračunavanje značajnih pokazatelja iz grafikona rentabiliteta, kao što su na primer: koliko treba proizvesti i prodati, odnosno sa kojim stepenom zaposlenosti kapaciteta poslovati da bi se izašlo iz zone gubitka tj. da bi se poslovalo u zoni dobitka, zatim koji se rezultat može očekivati na različitim stepenima zaposlenosti, odnosno koji nivo zaposlenosti obezbeđuje finansijski rezultat koji se želi postići, itd. neophodni su podaci o fiksnim i varijabilnim troškovima[1].
  • Izneto upravo nameće potrebu za podvajanjem troškova na fiksne i varijabilne, i potrebu praćenja i analiziranja njihovog ponašanja u različitim uslovima poslovanja, posebno posmatrano sa aspeka odnosa ovih troškova i stepena korišćenja kapaciteta, kako u masi, tako i po jedinici proizvoda.

[1] Značaj grafinona rentabiliteta kao instrumentarija za vođenje poslovne politike preduzeća biće posebno obrađeno, ovog predmeta.

slide102
Polazeći od sistema obračuna po punoj stvarnoj ceni koštanja, da se primetiti da za ovaj sistem obračunavanja troškova podela ukupnih troškova na fiksne i varijabilne nije od presudnog značaja.
  • Za sistem obračunavanja troškova po punoj stvarnoj ceni koštanja presudnu ulogu ima podela troškova na direktne, odnosno pojedinačne i indirektne, odnosno opšte troškove.
  • Međutim, znajući karakteristike fiksnih i varijabilnih troškova, posebno kretanje fiksnih troškova u odnosu na promene u stepenu korišćenja kapaciteta, veoma je bitno imati podatke o veličini fiksnih i veličini vari­jabilnih troškova.
  • Posebno, kada se ima u vidu da savremena privredna kretanja karakteriše kontinuelnost tehničko-tehnološkog progresa, veće učešće fiksnih troškova u ukupnim troškovima, te značaj odnosa troškova i stepena korišćenja kapaciteta sve više dolazi do izražaja.
slide103
Podela troškova na fiksne i varijabilne neophodna je i za potrebe niza izračunavanja rezultata odgovarajućih poslovnih poduhvata u vođenju poslovne politke.
  • Za izračunavanje značajnih pokazatelja iz grafikona rentabiliteta, kao što su na primer: koliko treba proizvesti i prodati, odnosno sa kojim stepenom zaposlenosti kapaciteta poslovati da bi se izašlo iz zone gubitka tj. da bi se poslovalo u zoni dobitka, zatim koji se rezultat može očekivati na različitim stepenima zaposlenosti, odnosno koji nivo zaposlenosti obezbeđuje finansijski rezultat koji se želi postići, itd. neophodni su podaci o fiksnim i varijabilnim troškovima. Izneto upravo nameće potrebu za podvajanjem troškova na fiksne i varijabilne, i potrebu praćenja i analiziranja njihovog ponašanja u različitim uslovima poslovanja, posebno posmatrano sa aspeka odnosa ovih troškova i stepena korišćenja kapaciteta, kako u masi, tako i po jedinici proizvoda
slide104
Međutim, sistemi obračunavanja troškova, kao što su sistem obračunavanja po standardmm troškovima i sistem obračunavanja po varijabilnim troškovima, odnosno standardnim varijabilnim troškovima ne mogu se zamisliti bez podele troškova na fiksne i varijabilne.
  • Kod primene sistema obračunavanja po standardnim troškovima utvrđuju se standardni troškovi za pojedine vrste troškova po jedinici proizvoda, kako za direktne tako i za indirektne troskove. Utvrđivanje standardnih troškova, u osnovi, ne pred stavlja problem kod direktnih troškova, što nije slučaj sa standardizacijom indirektnih odnosno opštih troškova. Problem standardizacije indirektnih troškova se javlja između ostalog i zbog toga što ovi troškovi u sebi sadrže fiksne, varijabilne i troškove mcšovitog karaktera, koji će uticati na dinamiku ukupnih troškova, a time i na visinu cene koštanja proizvoda pri različitom stepenu korišćenja kapaciteta.
slide105
S obzirom na izuzetan značaj poznavanja visine cene. koštanja proizvoda, odnosno kalkulacije cene koštanja posmatrano, sa različitih aspekata, potrebno je blagovremeno raspolagati podacima o visini planirane, standardne cene koštanja pri različitom stepenu korišćenja kapaciteta.
  • U tom cilju pristupa se fleksibilnom planiranju troškova.
  • Suština fleksibilnog planiranja troškova, u osnovi sastoji se u utvrđivanju visine standardnih troškova po jedinici proizvoda za različite obime proizvodnje
  • Da bi se moglo primeniti fleksibilno planinmje troškova neophodno je izvršiti grupisanje troškova na fiksne i varijabilne, a kod troškova mešovitog karaktera potrebno ih je razdvojiti na fiksnu i vanjabilnu komponentu.
slide106
Za razliku od sistema obračunavanja po standardnim troškovima, kod kojeg je podela toškova na fiksne i varijabilne potrebna da bi se mogla utvrditi puna cena koštanja prozvoda, odnosno učinka, sistem obračunavanja po varijabilnim troškovima u osnovi se zasniva na pomenutoj podeli troškova.
  • Ovo stoga, što se u skladu sa karakteristikama ovog sistema, zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrednuju samo po varijabilnim troškovima, dok se flksni troškovi, kao troškovi perioda u masi poknvaju na teret ukupnog prihoda. Prema tome, za primenu obračuna po varijabilnim troškovima neophodna je podela troškova na fiksne i varijabilne.
slide107
Polazeći od činjenice da sistem obračuna po standardnim varijabilnim troškovima na odgovarajući način predstavlja sintezu obračuna po standardnim troškovima i obračuna po varijabilnim troškovima, analogno iznetom, ni obračun po standardnim varijabilnim troškovima ne može egzistirati bez podvojenosti troškova na fiksne i varijabilne.
  • Prema tome, može se zaključiti da podela troškova na fiksne i varijabilne (promenljive i nepromenljive), u zavisnosti od toga koji se sistem obračunavanja troškova primenjuje, može biti neophodna, odnosno obavezna i nezavisno od primenjenog sistema obračuna, veoma je korisna za izračunavanje pokazatelja za vođenje poslovne politike preduzeća, a u uslovima promena i rizika trižišnog poslovanja praktično je i u tom pogledu neophodna.
3 metode rastavljanja tro kova na fiksne i varijabilne
3. Metode rastavljanja troškova na fiksne i varijabilne
  • U teoriji i praksi poznato je više metoda za rastavljanje troškova na fiksne i varijabilne. Metode se među sobom razlikuju po postupku, a isto tako i po stepenu tačnosti rezultata do kojih se pomoću njih dolazi.
  • U stručnoj literaturi prisutno je da se sustinski isti metodoloski postupci različito nazivaju.
  • Ipak, polazeći od osnovnih karakteristika, metode se mogu podeliti na dve grupe i to:
  • empirijske, odnosno iskustvene i
  • matematičke, odnosno računske metode.
slide109
Podela na empirijske i matematičke metode polazi od činjenice da se rezultati dobijeni empirijskim metodama zasnivaju uglavnom na iskustvu izvršioca poslova, dok s rezultati dobijeni matematičkim metodama rezultanta odgovarajućih matematičkih formulacija i izračunavanja.
  • Metode za rastavljanje troškova na fiksne i varijabilne se, prema svojim bližim obeležjima, mogu klasifikovati na sledeći način[1]:
  • I. Empirijske metode za rastavljanje troškova na fiksne I varijabilne
  • metoda procene
  • metoda varijacije [1]Gajić Ljubica (2000): Prema prof. Inž. Rudo Bosneru: Tehnika utvrđivanja I proučavanja varijabuknih i fiknih troškova za potrebe poslovne politike preduzeća, Simpozijum, Bled, 1965., str. 13., u skripti: Upravljačko računovodstvo – Zbirkazadataka deo obračun troškova, I izdanje, str, 62.
slide110
II. Matematičke metode.za rastavljanje troškova na fiksne i varijabilne

1. Elementarne (jednostavne) matematičke metode

  • metoda koeficijenata reagibilnosti
  • metoda računske interpolacije..
  • metoda diferencijalnih troškova

2. Grafičke metode

  • metoda grafičke interpolacije
  • metoda grafičkog izračunavanja

3. Metode funkcionalne zavisnosti

  • metoda linearne regresije
  • metoda, nelinearne regresije
slide111
Rastavljanje troškova na fiksne i varijabilne, nezavisno o kojoj se metodi konkretno radi, u suštini predstavlja metodološki postupak komparativne prirode, što praktično znači da se u postupku rastavljanja troškova vrši posmatranje i upoređivanje kretanja troškova u odnosu na stepen korišćenja kapaciteta.
  • Iz toga proizilazi da je za primenu metoda rastavljanja troškova na fiksne i varijabilne neophodno pretpostaviti da su podaci koji se posmatraju i obrađuju međusobno uporedivi.
  • Ta pretpostavka se odnosi kako na podatke o visini troškova, isto tako i na podatke koji se odnose na stepen korišćenja kapaciteta.
  • U uslovima postojanja uporedivih podataka, od metoda za rastavljanje troškova na fiksne i varijabilne očekuje se što veća tačnost dobijenih rezultata, odnosno teži se što većoj tačnosti.
slide112
To je i razumljivo, ako se zna da nijedna od navedenih metoda ne daje apsolutno tačne rezultate, već samo aproksimirane fiksne i varijabilne troškove, pa je razumljiva težnja da ta aproksimacija bude što bliža stvarnosti.
  • Tačnost dobijenih rezultata, prema tome, uslovljena je tačnošću i uporedivošću podataka kojima se raspolaže i metodom koja se konkretno koristi.
  • S obzirom da su metode zasnovane na funkcionalnom utvrđivanju međuzavisnosti troškova i obima proizvodnje teoretski najegzaktnije, smatra se da su i rezultati dobijeni primenom ovih metoda najtačniji.
  • Međutim, koja će se metoda primeniti i koja će u konkretnoj situaciji dati najtačnije, odnosno najprihvatljivije rezultate, zavisi od postojećih uslova, odnosno raspoloživih podataka i postavljenih zahteva.
3 1 empirijska metoda varijatora za rastavljanje tro kova na fiksre i varijabilne
3.1. Empirijska metoda (varijatora) za rastavljanje troškova na fiksre i varijabilne
  • Poznato je da se pojedine prirodne vrste troškova različito ponašaju, odnosno reaguju u odnosu na promene stepena korišćenja kapaciteta. S obzirom na to, svi troškovi se prema stepenu reagovanja mogu obeležiti određenim koeficijentom, tzv. koeficijentom reagibilnosti.
  • Reč "reagibilnost" potiče od latinske reči "reagere", što znači odgovoriti delovanjem na neko delovanje.
slide114
Prema tome reagibilnost troškova mogla bi se definisati kao osetljivost troškova na promene stepena korišćenja kapaciteta.
  • Ta osetljivost troškova rezultat je tempa porasta troškova i tempa porasta proizvodnje.
  • Reagovanje troškova u odnosu na promene obima proizvodnje može biti različito.
  • Naime, tempo porast., troškova može biti manji od tempa porasta proizvodnje, zatim tempo porasta troškova može biti jednak, odnosno proporcionalan tempu porasta proizvodnje i konačno, tempo porasta troškova, može biti veći od tempa porasta proizvodnje.
slide115
Koeficijenti reagibilnosti troškova izražavaju se odnosom između tempa porasta troškova i tempa porasta proizvodnje[1] i kreću se u pravilu u intervalu od 0 do 1, i izuzetno, preko jedan.
  • Troškovi koji uopšte ne reaguju na promene stepena korišćenja kapaciteta, odnosno koji su neutralni prema kolebanjima obima proizvodnje predstavljaju čisto fiksne, od­nosno apsolutno fiksne troškove i njihov koeficijenat reagibilnosti uvek je jednak nuli
  • Nasuprot tome, troškovi čiji je tempo porasta jednak tempu porasta proizvodnje imajukarakteristiku proporcionalnosti i nazivaju se proporcionalno varijabilni troškovi.
  • Njihov koeficijenat reagibilnosti je uvek jednak jedinici.
  • Ukoliko troškovi rastu sporije nego što raste obim proizvodnje, radi se o degresivno varijabilnim troškovima. Koeficijenat, reagibilnosti degresivno varijabilnih troskova kreće se u intervalu od 0 do 1.
  • [1]Reagtbilnost troškova može se izračunati po formuli:
  • t
  • r = -----, gde je:
  • k

r = koeficijent reagibilnosti troškova,

t = procentualno povećanje ili smanjenje ukupnih troškova. i

k = procentualno povećanje ili smanjenje stepena iskorišćenja kapaciteta, odnosno obima proizvodnje.

slide116
Međutim, nije svejedno da li je koeficijenat reagibilnosti ovih troškova, na primer 0,2 ili pak 0,8. Koeficijent. reagibilnosti 0,2 znači da je degresija ovih troškova jaka i da se približavaju fiksnim troškovima.
  • Nasuprot tome koeficijenat reagibilnosti 0,8 znači, da se troškovi približavaju proporcionalnim i da je degresija troškova veoma slaba.
  • To praktično znači, da su degresivno varijabilni troškovi složeni, odnosno mešoviti troškovi. Sadrže kako fiksnu, tako i varijabilnu komponentu.
  • U zavisnosti od toga koja je komponenta više izražena koeficijent reagibilnosti biće bliži nuli ili jedinici.
  • Troškovi koji rastu bržim tempom od porasta proizvodnje predstavljaju progresivno varijabilne troškove, odnosno rastuće promenljive troškove. Koeficijent reagibilnosti kod ovih troškova biće uvek veći od jedinice.
slide117
Kod razdvajanja troškova na fiksne i varijabilne problem ne predstavljaju troškovi čisto fiksnog niti čisto proporcionainog karaktera.
  • Problem predstavljaju varijabilni troškovi neproporcionalnog karaktera, koji su uglavnom svi degresivno varijabilni i čiji je koeficent reagibilnosti veći od nule, a manji od jedinice.
  • Međutim, ako se pojave i progresivno varijabilni troškovi, potrebno je odmah preduzeti odgovarajuće mere, uglavnom organizacione prirode, kako bi se i ti troškovi sveli u okvire svoga prirodnog svojstva, odnosno kako bi poprimili degresivni karakter, koji je iz posebnih razloga bio poremećen, na primer, naglo povećanje troškova održavanja usled prekomernog opterećenja zastarelih postrojenja, koji zbog svoje zastarelosti zahtevaju poseban režim rada.
slide118
Upravo zbog toga se u neproporcionalne varijabilne troškove ubrajaju uglavnom de­gresivno varijabilni troškovi, a koeficijenti reagibilnosti kreću se u intervalu od 0 do 1.
  • Na osnovu koeficijenata reagibilnosti troškova razrađena je, za potrebe razdvajanja troškova na fiksne i varijabilne, u nemačkoj stručnoj literaturi metoda ključeva promenljivosti koja se u našoj stručnoj literaturi naziva metodom varijatora.
  • Suština ove metode sastoji se u tome, da se raspon od 0 do 1 deli na deset ili sto jednakih delova, pa se tako dobijaju koeficijenti promenljivosti troškova, koji se zatim koriste pri razdvajanju troškova na fiksne i varijabilne. Raspon od 0 do 1 se obeležava na sledeći način: 0; 1/10;… 9/10; 1;, ili 0; 0,01; 0,02; …0,99; 1. Tako se dobije 11 koeficijenata reagibilnosti, odnosno 101 koeficijent reagibilnosti, tj. varija­tora. Jednostavnosti radi, decimalni brojevi se mogu označavati celim brojevima od 0 do 10, ili od 0 do 100.
  • Svaka vrsta troškova se zatim obeležava, odnosno kod svake vrste troškova se stavlja oznaka varijatora, na osnovu kojeg se utvrđuje koliki deo od dređene vrste troškova predstavlja varijabilan trošak, dok ostatak čini fiksni deo troškova.
slide119
Ako određena vrsta troškova nosi oznaku "10" to znači da je trošak u celini proporcionalno varijabilan, dok oznaka "0" znači da je trošak u celini fiksnog karaktera. Varijator "4" znači da je 40% konkretne vrste troškova varijabilnog karaktera, dok je preostali deo, odnosno 60% fiksnog karaktera. Varijatori se utvrđuju kod punog stepena korišćenja kapaciteta, odnosno kod 100% stepena zaposlenosti. Koriste se pri fleksibilnom planiranju troškova, odnosno predviđanju troškova za različite stepene iskorišćenja kapaciteta. .
  • U tom pogledu ističe se pitanje koji stepen zaposlenosti kapaciteta uzeti kao standardan[1], koji će poslužiti kao osnova za planiranje troškova. Iako je pitanje bilo diskutabilno u računovodstvenoj teoriji i praksi, praktičan, normalan, odnosno realan kapacitet "ima najviše pristalica i najčešće se koristi kao standardni stepen zaposle­nosti[2] i obeležava se sa 100%.
  • [1]Kapaciteti posmatrani sa gledista stepena korišćenja mogu se podetiti na sledeći način:
  • - minimalaii kapacitet, odnosno niinimalan stepen zaposlenosti je kapacitet ispod kojeg ne bi bilo tehnički moguće,ekonomski opravdano proizvoditi,
  • - teorijski (maksimalan, idealan) kapucitet tj., stepen zaposlenosti polazi od rnaksimalnog korišćenju kapaciteta i idealnih uslova. Pri tom ne uzima u obzir normalne prekide i zastoje u radu. Maksimalan kapaciiet se nikada ne može se ostvariti, ali on je cilj čijem se ostvarenju teži.
  • - praktičan (normalan, realan) kapacitet je kapacitet koji se ostvaruje uz normalne uslove i uzima u obzir normalne i uobičajene zastoje i prekide u radu (čišćenje i održavanje postrojenja, odmor, itd). Za taj se kapacitet kaže da jerealan, jer ga svako preduzeće može ostvariti uz normalne uslove poslovanja,
  • - prosečan kapacitet, odnosno prosečan stepen zaposlenosti zasniva se na iskustvu ranijih perioda kao i prosečnoočekivanog obirna realizacije posmatranog na duži vremenski period i to na osnovu ispitivanja tržišta, i
  • očekivani (planirani) stepen zaposlenosti, ima za osnovu očekivanu realizaciju, ali za razliku od prosčnog uzima uobzir kraći vremenski period, najčešće period od godinu dana.
  • [2]Dr Radmila Nikolajević: "Normiranje troškova i knjigovodstveno praćenje odstupanja" I Simpozijum UKS, Zbornik radova, Beograd, 1969. god. str. 11.
slide120
Kojim će se varijatorom obeležiti pojedine vrste troškova zavisi od ocene onoga koji određuje varijatore.
  • Razni pokušaji da se utvrde jedinstveni varijatori za više preduzeća srodne delatnosti ili čitavu privrednu granu nisu urodili plodom, jer se troškovi posmatrano sa aspekta varijabiliteta sasvim različito ponašaju od preduzeća do preduzeda.
  • Otuda se kod utvrđivanja varijatora za pojedine vrste troškova rnoraju dobro poznavati sopstveni troškovi, oslanjajući se na stečeno iskustvo i uslove pod kojima se posluje.
  • Prema tome, metoda varijatora spada u grupu empirijskih metoda i obezbeđuje približnu tačnost u razlučivanju mešovitih troškova na komponentu fiksnih i varijabilnih.
  • Međutim, kad se zna da ni jedna metoda za rastavljanje troškova na fiksne i varijabilne ne obezbeđuje potpunu tačnost, onda se rezultati dobijeni metodom varijatora mogu prihvatiti i koriste se za utvrđivanje, odnosno planiranje troškova kod fleksibilnog planiranja troškova.
  • Tehnika primene varijatora najbolje će se ilustrovati sledećim uprošćenim primerom:
slide122
Razdvajanje troškova na fiksne i vaiijabilne vrši se na sledeći način:
  • V
  • 1. Varijabilni (proporcionalni) deo = — * T
  • 10
  • 10 - V
  • 2. Fiksni deo = ------------ * T , pri čemu
  • 10
  • V =.varijator, i
  • T = vrednost određene vrste troškova pri 100% iskorišćenju kapaciteta.
  • Na primeru režijskog materijala to bi bilo:
  • 3
  • Proporcionalno varijabilni deo = — * 4.750 = 1.425
  • 10
  • 1 0 - 3
  • Fiksni deo = ----------- * 4.750 = 3.325
  • 10
  • Prema tome, od ukupnih troškova režijskog materijala na varijabilne troškove odnosi se 1.425 dinara, a na fiksne troškove 3.325 dinara.
slide123
Na istovetan način izvršeno je razdvajanje svih vrsta troškova na fiksni deo i na varijabilni deo, i sabiranjem vertikalnih kolona dobijaju.se velifiine ukupnih troškova, ukupnih fiksnih troškova i ukupnih varijabilnih troškova.
  • Ukoliko dođe do smanjenja obima proizvodnje, varijabilni troškovi, kao proporcionalni troškovi će srazmerno smanjenju obima proizvodnje biti manji, dok će fiksni troškovi već u skladu sa svojim karakteristikama ostati isti.. Na primeru režijskog materijala, ukoliko bi došlo do smanjenja korišćenja kapaciteta i to na 80%, fiksni troškovi bi i dalje bili 3.325 dinara, ali bi se zato proporcionalno varijabilni troškovi režijskog materijala smanjiti i iznosili bi 1.140 dinara. Prema tome, troškovi režijskog materijala bi pri 80% korišćenju kapaciteta iznosili 4.465 dinara. Na isti način ponašaće se i ostale vrste troškova (u skladu sa varijatorom), što će se odraziti na smanjenje ukupnih troškova.
slide124
Međutim, usled dejstva fiksnih troškova, pri smanjenom obimu proizvodnje troškovi po jedinici proizvoda će biti veći.
  • Podaci dobijeni primenom metode varijatora omogućuju utvrđivanje ukupnih troškova i njihovo rastavljanje na fiksne i varijabilne za bilo koji stepen zaposlenosti kapaciteta i to po formuli:
  • Ex
  • PTx = PpT100 * —---- + FT , pri čemu oznake predstavljaju:
  • Ep100
  • PTX = planski troškovi kod stepena zaposlenosti x,
  • PpT1oo = proporcionalni planski troškovi kod 100% zaposlenosti,
  • Ex = efekat planskog zaposlenja kod stepena zaposlenosti x,
  • EP1OO = efekat planskog zaposlenja kod stepena zaposlenosti 100%,
  • FT = Fiksni troškovi.
slide125
Na osnovu konkretnog primera, ako se žele izračunati troškovi pri zaposlenosti od 90%, uz primenu navedene formule dobiće se sledeći rezultati:
  • 9.000
  • PT(90) 37.482 * --------- + 20.418 10.000
  • PT(90) = 33.734 + 20.418
  • PT(90).= 54.152
  • Prema tome, kod 90% iskorišćenja kapaciteta i proizvodnje od 9.000 jedinica proizvoda "A" ukupni troškovi iznosiće 54.152 dinara, i od toga se na fiksne troškove odnosi 20.418 dinara, a na proporcionalno varijabilne 33.734 dinara.
  • Po istom postupku mo mogu se izračunati troškovi za bilo koji stepen zaposlenosti kapaciteta[1]. [1]U odnosu na prikazanu metodu rastavljanja troškova na fiksne i varijabilne pomoću varijatora kod nekih autora prisutna su i drugačija rešenja, aii suštinskih razlika nema.
orijentaciona pitanja
Orijentaciona pitanja
  • Efekti sistema obračunapo stvarnim

troškovimana periodični rezultat izalihe

2. Nedostaci sistema obračuna po stvarnimtroškovima

3. Dobre strane sistema obračuna po stvarnim troškovima

4. Funkcionisanje sistema obračuna po planskim troškovima

  • Funkcionisanje sistema obračuna po standardnim troškovima

6. Potreba rastavljanja troškova na fiksne i varijabilne

7. Metode rastavljanja troškova na fiksne i varijabilne

8.Empirijska metoda (varijatora) za rastavljanje

troškova na fiksre i varijabilne