GLOBALIZACIJA I ZEMLJE U TRANZICIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA SRBIJU

1. GLOBALIZACIJA I ZEMLJE U TRANZICIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA SRBIJU

2. 1. UTICAJ PROCESA GLOBALIZACIJE NA ZEMLJE U TRANZICIJI • Globalizacija i tranzicija predstavljaju, bez sumnje, najznačajnije procese savremenog sveta. • I jedan i drugi, spadaju u kompleksne i protivurečne procese ali i procese dugog trajanja. • Međusobno su povezani, posebno kada je reč o uticaju globalizacije na sadržinu procesa tranzicije. • Reč je, dakle, o neobilaznim procesima koji se ne mogu izbeći, jer bi to vodilo u sve veću izolaciju i zaostajanje u razvoju, sa svim negativnim posledicama. • Tokom devedesetih godina nastupila je treća faza internacionalizacije ili proces globalizacije i ona se ostvaruje pod uticajem tehnologije. • Mnogi autori smatraju da najveća opasnost globalizaciji preti od nje same, jer smatraju da je dostigla najveće vrednosti koje treba nametnuti celom svetu.

3. Suočene sa ovako snažnim procesom zemlje u tranziciji nemaju drugog izbora nego da prihvate nepopravnu igru po pravilima globalnog sistema i da nastoje da minimiziraju negativne, a maksimiziraju njegova pozitivna svojstva. • Izolacija ili pokušaj pružanja otpora za ove zemlje bi značio put u nerazvijenost i neizvesnost opstanka. • Postavlja se pitanje da li su globalizacija i tranzicija dva procesa koja su međusobno povezana? • Odgovor je pozitivan jer upravo tranzicija podrazumeva prelaz socijalističkog u kapitalistički sistem kao globalnog sistema. • Bez obzira, međutim, što se govori o globalizaciji svetske privrede i njenoj harmonizaciji, ona se uglavnom odvija u okviru postojećih regionalnih blokova koji su okupljeni oko SAD, EU i Japana, tako da su postsocijalističke zemlje uglavnom okrenute zemljama EU. • Za većinu od njih uključivanje u tokove globalizacije kokretno znači podnošenje zahteva za prijem u EU i ispunjavanje uslova koje im ona postavlja. • Zemlje u tranziciji treba pažljivo da prate događaje u svetskoj privredi, kako bi adekvatno mogle da reaguju na promene u svetskom okruženju. • Problem o kome je reč ima dve dimenzije: Kratkoročnu i dugoročnu.

4. Kratkoročna dimenzija podrazumeva postizanje što boljih rezultata u međunarodnoj razmeni, polazeći od postojeće privredne strukture i uključivanje u međunarodnu razmenu u kojima se na najbolji način kombinuju korišćenje domaćih resursa i visoka razmena sa inostranstvom. • Proces poboljšanja starih i postizanje novih konkurentskih prednosti neće biti jednostavan. • Pored toga što je potrebno pažljivo otvarati svoja tržišta multinacionalnim kompanijama i drugim preduzećima iz razvijenih zemalja, treba preduzeti i čitav niz aktivnosti, od kojih su najznačajnije: • U što većoj meri koristiti lokalne resurse koji mogu značajno da se valorizuju na svetskom tržištu; • Restrukturiranje postojećih privrednih i neprivrednih delatnosti, kako bi postale konkurentne u međunarodnim trgovinskim transakcijama; • Privredne strukture u industrijskim i uslužnim delatnostima uz korišćenje informacionih tehnologija itd. • Uključivanje zemalja u tranziciji u tokove globalnih promena predstavlja ne samo veći izazov, već i složen zadatak.

5. 2. GLOBALNA DINAMIKA U ZEMLJAMA U TRANZICIJI 2.1. Pasivni učesnici globalnog procesa • Zemlje u tranziciji, a posebno Zapadni Balkan su jedini region u svetu koji je do kasnih 90- ih bio ,,odsečen“ i inicijalno dezintegrisan. • Potom su ove zemlje postale pasivni učesnici u datim procesima, koje karakteriše neadekvatnost institucionalnih promena, što se, u najvećoj meri, smatra posledicom loših unutrašnjih rešenja, ali i usporenih evropskih integracija. 2.2. Strane direktne investicije kao nosioci globalizacije • 50-ih i 60-ih godina XX veka SDI počele su da imaju izuzetno važnu ulogu u ovom procesu. • Analiza koja je sprovedena 2002. godine pokazuje da je, pogotovo kada je reč o zemljama u tranziciji stabilnost svake zemlje (makroekonomska i institucionalna) od ključnog značaja za priliv SDI, kao i veličina tržišta. • Preciznije, kad se prvi put ,,otvore vrata“ stranim investitorima, geografska i kulturološka bliskost i jeftina radna snaga čine najvažnije determinante SDI. • Međutim, poenta nije u obimu tih investicija, već u njihovom potencijalnom doprinosu ekonomskom razvoju.

6. 2.3. Regionalne integracije i investicioni tokovi • Iskustva pokazuju da su zemlje koje su ranije otpočele tranzicione procese olakšale sebi put u EU. • Integracijom se povećava veličina regionalnog tržišta čime region postaje atraktivniji za onaj tip investicija kojima je cilj pristup na nova tržišta. • Regionalni sporazumi, u kratkom roku, mogu da stimulišu internacionalnu trgovinu i investicije, pa se očekuje da se, zahvaljujući većem broju tržišta intenziviranoj konkurenciji i efikasnijoj alokaciji resursa, na duži rok ostvaruju veće stope rasta. • Specificiranje konkretnih uticaja regionalne integracije zavisi: • Od toga da li su zemlje iz kojih potiču investitori i one u koje se investira potpisnice određenog sporazuma o regionalnoj saradnji; • Od specifičnih karakteristika neke zemlje koje je mogu učiniti manje ili više atraktivnom za investiranje; • Od motiva koji dominiraju pri donošenju odluke o lokacijama pogodnim za investiranje.

7. Efekti regionalnih sporazuma o integraciji na tok SDI se najopštije, mogu podeliti na: • Statičke (internalizovanje- korišćenjem specifičnih ,,neopipljivih resursa“) i • Dinamičke (povećana atraktivnost integrisanog područja za investitore). • Zemlje u tranziciji koriste kombinaciju dve moguće strategije kako bi privukle strane investitore: • Jedna se odnosi na poboljšanje kvaliteta institucija, obrazovanja radne snage i razvoj infrastrukture zemlje. • Druga podrazumeva agresivnu upotrebu fiskalnih i finansijskih podsticaja. • Međutim, kad je reč o integraciji između manje razvijenih zemalja (zemlje Zapadnog Balkana) izgleda da je od same integracije za priliv investicija u region bitnija makroekonomska stabilnost. • Intra-regionalna (unutar regionalna) trgovina je prilično važna za zemlje kao što su Srbija, Crna Gora, BiH i Makedonija, dok je za Albaniju praktično zanemarljiva. A pogotovo je značajna za one zemlje koje neće u skorije vreme ući u EU.

8. 3. GLOBALIZACIJA I NOVA EKONOMIJA KAO EGZOGENI FAKTORI EKONOMSKOG POVEZIVANJA ZEMALJA U TRANZICIJI 3.1. Nova ekonomija i globalno informatičko društvo • Pojam ,,nova ekonomija“ se počeo upotrebljavati pre nekoliko godina kako bi se objasnio čitav niz novih ekonomskih, socijalnih i kulturnih promena podstaknutih razvojem informatičke tehnologije. • Uobičajeno je da se ovaj termin koristi za sve ono što ima veze sa informatičkom i komunikacionom tehnologijom, odnosno sa pojavom interneta. • Pored ovog pojma mogu se još sresti i pojmovi kao što su ,,digitalna ekonomija“, ,,mrežna ekonomija“, ,,ekonomija znanja“ itd.

9. Uticaj nove ekonomije na proces globalizacije u ekonomskoj sferi moze biti: • Direktan i • indirektan • Direktan uticaj se može posmatrati kroz funkcionisanje informatičkog sektora i novih preduzeća koja se razvijaju unutar njega, a koja vrše komercijalizaciju informacija na globalnom nivou. • Indirektan uticaj se može sagledati kroz upotrebu u tzv. ,,tradicionalnim“ privrednim granama od strane postojećih preduzeća. • Trenutno je najznačajniji indirektni uticaj.

10. 3.2. Ekonomsko povezivanje zemalja u tranziciji u uslovima ,,nove ekonomije“ • Regionalna ekonomska saradnja bi u uslovima globalizacije svim zemljama Jugoistočne Evrope trebala da obezbedi brži ekonomski rast i razvoj. • Zemlje Jugoistočne Evrope su male i međusobno slabo povezane zemlje. Dugo vremena su bile izolovane putem sankcija. U svima je jednim delom razvijena siva ekonomija koja će zbog niske kupovne moći stanovništva još dugo opstajati. • Zato da bi se prevazilazilo takvo stanje i kako bi se sustigle razvijene zemlje neophodno je uspostaviti čvršće ekonomske veze između zemalja Jugoistočne Evrope. • Četiri osnovna područja iz kojih izviru ekonomski argumenti u prilog regionalnoj saradnji su: • Trgovina, • Postojeći regionalni problemi, • Investicije i • Integracija u EU.

11. Zemlje Jugoistočne Evrope susreću se sa velikim brojem poteškoća. • Neke od tih poteškoća proizilaze iz stalnog proširivanja tehnološkog jaza ne samo između razvijenih zemalja i zemalja u tranziciji, već i između samih zemalja u tranziciji, što pokazuje da ,,nova ekonomija“ može dovesti do pojave dispariteta u ekonomskom razvoju postsocijalističkih zemalja. • Ukoliko je jedna zemlja razvijenija od druge, utoliko ima i veće šanse da iskoristi sve prednosti koje sa sobom nosi nova ekonomija. • Negativne efekte koje ,,nova ekonomija“ može imati po zemlje u tranziciji se ogledaju u vidu dva fenomena, a to su: • ,,digitalna podela rada“ i • ,,tehnološka zamka“. • Najznačajniji razlozi koji bi trebalo da motivišu zemlje Jugoistočne Evrope da se međusobno čvršće integrišu jesu: • privlačenje SDI i • mogući prijem u članstvo Evropske unije.

12. 4. RAZVOJ SRPSKE EKONOMIJE U USLOVIMA GLOBALNIH EKONOMSKIH PROMENA • Uključivanje privrede Srbije u tokove globalnih promena predstavlja ne samo veliki izazov, već i složen zadatak. • Za male zemlje poput Srbije jedini način da izbegnu izolaciju, a da pri tome u posebnoj meri sačuvaju svoje autentične vrednosti, jeste da znalački koriste pozitivne, a da minimiziraju negativne efekte ovih procesa. • Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa, Srbija sa oko 5.000$ BDP po stanovniku izlazi iz niže razvojne faze koju, pored ostalog, karakteriše BDP po stanovniku od 1.000$-3.000$. • Karakteristika više razvojne faze, gde je Srbija na samom početku, je nivo BDP po stanovniku od 3.000$-9.000$. • Srbija danas ima jednu od najvećih stopa inflacije u Evropi (2009. god. Oko 7%). • Dolazi do pogoršanja makroekonomskih performansi srpske privrede gde se opet u prvi plan vratilo pitanje makroekonomske stabilnosti i obaranja inflacije.

13. U periodu 2001-2008. godine, prosečna stopa privrednog rasta u Srbiji je iznosila 5,4%. • Nastala je kao rezultat porasta produktivnosti koji je pak nastao po osnovu pada zaposlenosti. • Naša privreda još uvek ima strukturne probleme kada je u pitanju povećana agregatna tražnja i kada je u pitanju izuzetno nizak nivo konkurentnosti. • Jedna od velikih razvojnih problema srpske privrede predstavlja i vrlo visoka stopa nezaposlenosti, koja je preko 5x veća od tzv. ,,dozvoljne stope nezaposlenosti“. • Srbija ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. Zato je potrebno da se definiše nova politika obrazovanja. • Učešće Srbije u globalnim procesima, na način da se minimiziraju sopstvene štete ili maksimiziraju sopstvene koristi je razvojna potreba i interes našeg društva.

14. Tabela br. 1: Vladavina u Srbiji i regionu Izvor: Koufman, D.,Kroay, A., and Mastruzzi, M., Governance Matters VI: Governance Indicators for 1996-2006, The World Bank, July 2007., str.125.

15. 5. OSNOVNE STRATEGIJE RAZVOJA SRPSKE EKONOMIJE U USLOVIMA GLOBALIZACIJE SVETSKE PRIVREDE • Država Srbija razvojnom strategijom treba da definiše dugoročni razvojni profil i utvrdi strateške ciljeve i pravce razvoja. • Srbija treba da gradi otvorenu, fleksibilnu i dinamičnu privredu sa pravnom državom i razvijenom mrežom socijalne sigurnosti, utemeljenoj na ekonomskoj snazi pojedinca. • Potrebno je da bude uključena u svetske privredne tokove, da bude izvozno orijentisana i osposobljena za brzo usvajanje novih tehnoloških rešenja i stvaranje sopstvenih tehnoloških inovacija. • Ključni činioci privrednog razvoja postaju ljudsko znanje, invetivnost, upravljačke i organizacione sposobnosti na mikro i makro nivou. • Od najvećeg značaja za ubrzani razvoj Srbije su: • Otvorenost privrede, politička stabilnost, funkcionisanje pravne države, predanost ekonomskim reformama, podizanje nacionalne konkurentnosti, porast udela investicija iz domaće i inostrane štednje, ekonomska stabilnost, kokurentnost tržišta, niska inflacija, stabilnost cena, veći kvalitet ljudskog faktora itd.

16. Srbija treba ubrzano da stvori ekonomske i političke uslove za sopstveni ekonomski razvoj i političku samostalnost. • Uz istovremeno uključivanje u međunarodne odnose na principu ravnopravnosti. • Sa ciljem da obezbedi trgovinsku, proizvodnu i tehnološku saradnju, kao i zadovoljavajući priliv investicionih sredstava i kapitala, uz uvoz savremene opreme i postrojenja. • Razvojni oslonci kao što su: ljudski potencijal, prirodna bogatstva, povoljni geostrateški položaj, putne i rečne komunikacije, vazdušni prostor itd. Predstavljaju komparativne prednosti između Istoka i Zapada,i imaju izuzetno važnu ulogu u razvoju zemlje.

17. Pitanja: • Pored toga što je potrebno pažljivo otvarati svoja tržišta multinacionalnim kompanijama i drugim preduzećima iz razvijenih zemalja, treba preduzeti i čitav niz aktivnosti, od kojih su najznačajnije? • Specificiranje konkretnih uticaja regionalne integracije zavisi od? • Uticaj „nove ekonomije” na proces globalizacije u ekonomskoj sferi moze biti?