POJAM U ČENJA – RAZLIČITA SHVATANJA

1. POJAM UČENJA – RAZLIČITA SHVATANJA Predmet: Psihologija učenja i inteligencije Mirjana Beara, saradnica u nastavi

2. Neka pitanja za početak • Šta je učenje? • Kako dovoljno obuhvatno definisati učenje, pa da definicija može da se primeni u različitim oblastima psihologije? • Kakav je odnos između učenja i pamćenja? Učenja i razvoja? Učenja i inteligencije?

3. Mini vežba: • U parovima, pokušajte da definišete učenje – onako kako ga vi shvatate • Jedna rečenica • Vreme za rad: 5 min

4. Studentske definicije učenja • Ucenje je svesna i namerna aktivnost, cilj sticanje znanja I vestina • Proces sticanja novih informacija • Proces u kome dolazi do konsolidacije novih informacija sa starim • Prijem, pohranjivanje I reprodukciju odredjenih informacija • Proces shvatanja I razumevanja odredjenih oblasti kako bi ih sto bolje prezentovali • Proces skladistenja novih informacija u pamcenje

5. Aktivnost pojedinca kojom postize relativno trajne promene u ponasanju • Trajno ili relativno trajna promena ponasanja individue koja se moze manifestovati pod opdredjenim uslovima I posledicja je njene ranije aktivnosti

6. Laičko (i klasično psihološko) shvatanje učenja • Učenje je: • svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost • Cilj aktivnosti je sticanje znanja i veština • Učenje je najčešće vezano za ponavljanje

7. Koji su problemi u klasičnoj definiciji učenja? NEKA PITANJA ZA POMOĆ: • Da li je i uslovljavanje učenje, po ovoj definiciji? • Da li ova definicija pokriva i učenje besmislenih slogova? • Da li sticanje navika, motiva, vrednosti, stavova... možemo svrstati u učenje (po laičkoj definiciji?) • Da li se učenje kako se misli, drži reč, da se ne laže, da se rešavaju problemi, kako se postižu ciljevi... Mogu podvesti pod klasičnu definiciju?

8. Zapravo: • Skoro svaki delić čovekove aktivnosti kao i jedinstvo i celina koje čovek predstavlja, zasnovani su dobrim delom na učenju • “UČENJE” = sticanje, praksa, vežbanje, iskustvo, uticaj socijalne sredine, uticaj fizičke sredine...

9. Da li je onda dobra, obuhvatna, univerzalno primenjiva definicija učenja ona koja tvrdi da je učenje “svesna, namerna, cilju usmerena aktivnost kojom se stiču znanja i veštine putem ponavljanja?”

10. pauza

11. SAVREMENA DEFINICIJA UČENJA • “Učenje je promena u aktivnosti individue koja je rezultat ranijeg iskustva”

12. JOŠ SAVREMENIJA DEFINICIJA UČENJA • “Učenje je • relativno trajna • progresivna • promena ponašanja individue • koja je rezultat prethodne aktivnosti (vežbanja, iskustva, prakse...)individue”

13. DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE • “Relativno trajna”: • Zašto “relativno”? • Zašto “trajna”?

14. “TRAJNOST” • Po ovom svojstvu se učenje razlikuje od drugih promena ponašanja za koje je karakteristično da su privremene ili pak kratkotrajne • Primeri kratkotrajnih promena: ponašanje čoveka koji je umoran, alkoholisan... Ponašanje čoveka koji ima elan za rad, dobro je raspoložen... • Dakle, promene izazvane učenjem nisu prolazne prirode, već se zadržavaju, ostavljaju trag u individui

15. “RELATIVNO trajna” • Ipak, promene nastale učenjem ne moraju nužno da budu večite • Zaboravljanje je proces koji briše tragove učenja • Ali, neke promene zaista traju čitav život... • Najpreciznije je u definiciji učenja promene odrediti kao “trajne ili relativno trajne promene ponašanja”

16. DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE- nastavak “PROGRESIVNA PROMENA” • Zašto progresivna? • Barem tri značenja termina “progresivnost” • Evaluativno: usavršavanje, veća adaptivna vrednost • Kvantitativno povećanje, rast • Kvantitativna promena (bilo rast, bilo opadanje)

17. Problem sa odredjenjem “PROGRESIVNA PROMENA” • U evaluativnom smislu: ne može se reći da je svaki slučaj učenja adaptivan, i time progresivan • Čovek uči i ona ponašanja koja mu nisu korisna i adaptivna, koja ga unazađuju • Klinička praksa je bogata ovim primerima

18. Problem sa odredjenjem “PROGRESIVNA PROMENA” • U smislu “kvantitativnog rasta ili bilo kakve kvantitativne promene” – to podrazumeva sumaciju više iskustava PROBLEMI: • Fenomen habituacije (tj. učenja da se ne reaguje) takođe dovodi do relativno trajnih promena, a nije kvantitativni rast • Može se učiti i iz jednog puta

19. ZAKLJUČAK: • Bolje je termin “progresivan” izostaviti iz savremene definicije učenja, zbog navedenih problema

20. DISKUSIJA SAVREMENE DEFINICIJE- nastavak • “... REZULTAT PRETHODNE AKTIVNOSTI INDIVIDUE” • Ovom odrednicom, učenje se razgraničava od promena koje nastaju maturacijom (sazrevanjem) • Maturacija se zasniva na genetski zasnovanoj konstituciji organizama i javlja se spontano

21. MATURACIJA I UČENJE • Maturacija i učenje - ipak nisu tako jasne granice... • Primer: deca koja odrastaju u divljini • Za normalan razvoj (maturaciju) NUŽNA je stimulacija iz spoljašnje sredine, i time izazvana aktivnost - dakle UČENJE

22. MATURACIJA/RAZVOJ I UČENJE • Dva shvatanja odnosa učenja i razvoja: • 1. Učenje je subordinirano (podređeno) razvoju (Pijaže) – jer stepen intelektualnog razvoja određuje moguće oblike učenja • 2. Razvoj je subordiniran učenju (moskovska škola, npr Vigotski) – učenje se zasniva na već postignutom mentalnom razvoju, ali je i samo faktor razvoja

23. ZAKLJUČAK: DEFINICIJA KOJE ĆEMO SE DRŽATI • “UČENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA PROMENA PONAŠANJA INDIVIDUE KOJA JE REZULTAT NJENE PRETHODNE AKTIVNOSTI”

24. NEBIHEJVIORISTIČKE DEFINICIJE UČENJA • Da li je nužno da učenje shvatimo kao promenu individue koja se manifestuje u njenom spoljašnjem ponašanju? • Nema li značajnih promena i u SVESNOM DOŽIVLJAVANJU individue? Ne nastaju li neke promene i na osnovu značajnih prethodnih doživljavanja?

25. Vežba • U grupama od po 5, pročitajte delove teksta i pripremite ih za izlaganje kolegama • Potrebno je izdvojiti samo osnovne ideje, NE reprodukovati od reči do reči!! • Svaki pasus sadrži jednu osnovnu ideju – pronaći je! Zatim pronaći detalje, argumente, objašnjenja... koja je podržavaju. • Vreme za rad: 15 minuta

26. MASLOV: iskustveno ucenje • Dve vrste ucenje: posmatracko I dozivljajno • Posmatracko; svesna I namerna aktivnost a kod dozivljajnog nemamo • Umetnost dozivljavanja: Fasciniranost pojavom, sada I ovde, zaboraviti na samog sebe, jedno sa dozivljenim fenomenom, decji nekriticki stav, …

27. RODZERS: dozivljajno I kognitivno ucenje • Kognitivno I dozivljajno (glavom I utrobom) • Kogn> mehanicko zapamcivanje, dozivljajno..licno iskustvo, citava licnost ukljucena • Opazanje sebe, samopouzdanje, tolerancija…

28. Prosirena definicija nakon razmatranja nebihejvioristickih shvatanja • “UČENJE JE TRAJNA ILI RELATIVNO TRAJNA I RELATIVNO SPECIFICNA PROMENA INDIVIDUE KOJA SE POD ODREDJENIM USLOVIMA MOZE MANIFESTOVATI U NJENOM DOZIVLJAVANJU ILI AKTIVNOSTI I KOJA JE REZULTAT NJENOG PRETHODNOG DOZIVLJAVANJA ILI AKTIVNOSTI”

29. Učenje i pamćenje • Usko povezani pojmovi • Psihološki procesi koji se dopunjuju i prožimaju • Po klasičnom shvatanju učenje (sticanje) prethodi zapamćivanju i prisećanju (tj. korišćenju zapamćenog) • Sticanje – retencija - korišćenje

30. Operacionalna razlika učenja i pamćenja • Ako se test daje neposredno posle izlaganja gradiva koje treba da se nauči, to predstavlja TEST UČENJA • Ako se test daje izvesno vreme posle završenog procesa učenja, on onda ispituje trajanje, tj. pamćenje onoga što je naučeno • Ali, ako je učenje podrazumevalo ponavljanje onoga što se uči, onda merimo rezultate sadejstva dva procesa: sticanja i pamćenja

31. Zaključak • Stoga, razlikovanje ova dva procesa ima više teorijski i logički, nego praktični značaj • Razlikovanje učenja od pamćenja je stvar konvencije oko upotrebe tih termina • U suštini, proces pamćenja se ne može razdvojiti od procesa učenja

32. Značaj psihologije učenja • Ljudsko ponašanje određuje 4 grupe činilaca: • Nasleđe i spontano sazrevanje • Situacioni činioci • Sticanje, učenje • Samoizgrađivanje, samodeterminacija čoveka

33. Zadaci psihologije učenja • Neposredan zadatak: da utvrdi osnovne i složene oblike i principe učenja • Posredni zadaci: - objašnjavanje drugih psiholoških procesa i osobine ličnosti - Praktična primena znanja o principima učenja (npr u bihejvioralnoj terapiji, programiranom učenju itd)

34. Istorijat psihologije učenja • Pročitati u knjizi do sledećeg susreta

35. Zivotinje u psihologiji ucenja • Procitati u knjizi do sledeceg susreta