OPŠTA PSIHOLOGIJA VI

1. OPŠTA PSIHOLOGIJA VI UČENJE, MIŠLJENJE, PAMĆENJE

2. UČENJE • U momentu rođenja ljudsko biće raspolaže ograničenim mogućnostima da zadovolji svoje potrebe • Ono ima genetski potencijal za to, ali je neophodno da postoje podsticaji u sredini koji omogućuju takav razvoj i vreme da se podsticaji usvoje i stabilizuju – potrebno je učenje • U repertoaru čovekovih adaptivnih reakcija teško je pronaći one koje nisu rezultat učenja: • čovekovo iskustvo je rezultat učenja; opažaj spoljne stvarnosti ima svoju razvojnu istoriju u kojoj važno mesto ima smisao opaženog, a on je rezultat učenja

3. ODLIKE UČENJA • Učenje je promena u ponašanju ili promena u ličnosti • Promena je nastupila pod uticajem sredine – namernim ili spontanim uticajem 3. Promena je relativno trajna

4. UČENJE Učenje i pamćenje – dva međusobno povezana psihička procesa Učenje – relativno trajno menjanje jedinke na osnovu iskustva i njene aktivnosti Učenjem stičemo oblike ponašanja i osobine ličnosti – sve ono, što nije dato biološkim nasleđem Učenje je širi pojam od školskog učenja Učenje – jednostavni i složeni oblici učenja

5. VRSTE UČENJA

6. OBLICI UČENJA • Posmatranjem dečijeg razvoja psiholozi su došli do zaključka da postoje tri osnovna načina na koji se uči: • Ponavljanjem • Asociranjem odgovora sa jednom posebnom draži ili klasom draži u procesu uslovljavanja • Posmatranjem ponašanja socijalnog modela

7. HABITUACIJA • Jedan od najranijih oblika učenja koji se javlja već kod novorođenčadi je habituacija (navikavanje) • Dete vrlo brzo po rođenju prestaje da se trza i da reaguje na svaki jači šum ili svetlo – uspostavlja se neka vrsta „bliskosti“ sa svetlom, zvukovima ili mirisima koji deluju u njegovom okruženju • Habitacija se javlja kao posledica ponovljenog izlaganja neutralnih draži

8. JEDNOSTAVNI OBLICI UČENJASENZITIZACIJA I HABITUACIJA Senzitizacija – povećana osetljivost organizma usled ponavljanja intenzivnih i značajnih draži. • Habituacija – sastoji se u tome da se na draži koje se ponavljaju, a nisu od značaja, sve slabije reaguje i na kraju se sasvim prestaje sa reagovanjem.

9. Klasifikacija učenja prema Radonjiću: • I OPERACIONALNO DEFINISANI OBLICI UČENJA (opisuje se ponašanje organizma u određenim uslovima): • Klasično i emocionalno uslovljavanje • Instrumentalno učenje • Učenje lavirinta • Učenje razlika • Učenje putem uviđanja • Učenje po modelu

10. Klasifikacija učenja prema Radonjiću: • II UČENJE NA OSNOVU SADRŽAJA UČENJA: • Verbalno učenje – učenje sadržaja koji su iskazani jezičkim simboličkim sistemom (uključuje i učenje simbola) • Motorno (motoričko) učenje – usvajanje motornih veština i pokreta

11. KLASIČNO I EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE

12. Klasično uslovljavanje -Pavlov

13. Uslovna i bezuslovna draž

14. Proces uslovljavanja

15. Emocionalno uslovljavanje: eksperiment sa malim Albertom • Eksperiment su izveli Votson (začetnik bihejviorizma) i Rajnerova • BD-iznenadan jak zvuk; BR-strah; UD-bela životinja; UR-strah od bele životinje • Cilj: dokaz u prilog teorijskoj postavci bihejviorizma da se emocionalne reakcije uče (kroz proces klasičnog uslovljavanja)

16. Emocionalno uslovljavanje: eksperiment sa malim Albertom

17. Emocionalno uslovljavanje-odlike • Lako se stiče • Teško se gasi • Lako se generalizuje • Uče se i negativne emocije • Koristi se u bihejvioralnoj terapiji

18. Emocionalno uslovljavanje • Uslovljavanje negativnih emocija (razvijanje fobija, averzija) • Uslovljavanje pozitivnih emocija (sigurnosti, relaksacije) • Naučena bespomoćnost i naučeni optimizam (Selidžmen) • Emocionalna inkubacija (Ajzenk)

19. Uslovljavanje negativnih emocija • Strah može da se uslovi i na zamišljanje zastrašujućih ishoda. • Može da se uslovi na jedan snažan traumatski događaj ili na više subtraumatskih događaja. • Postoje individualne razlike u lakoći uslovljavanja emocije straha.

20. Teorija emocionalne inkubacije (Ajzenk) • Paradoks neurotičara: neurotični simptomi opstaju iako nisu ničim potkrepljeni (npr.klaustrofobija). • Kod emocije straha nepotkrepljeno ponavljanje uslovne draži ne dovodi do gašenja već do emocionalne inkubacije, tj. do jačanja uslovljene reakcije. • Do inkubacije pre dolazi kod snažnih emocionalnih reakcija.

21. Naučena bespomoćnost (Selidžmen) • Naučena bespomoćnost: učenje da nemamo kontrolu nad neprijatnom stimulacijom (eksperiment Selidžmena i Majera, sa psima) i pasivnost u sledećim situacijama

22. KLASIČNO USLOVLJAVANJE Neutralne draži (razni objekti i pojave u okolini) dobijaju novo značenjekad su asocirane sa nekom vrstom ponašanja koje nije pod našomvoljnom kontrolom. Nenamerno učenje. Pavlovljev eksperiment. Ivan Petrovič Pavlov UD zvuk BD hrana BR lučenje pljuvačke Votson = UR EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE je oblik klasičnog uslovljavanja Votson i Rajnerova - ogled sa malim Albertom →Nastanak fobija (klaustrofobija, agorafobija, sociofobija) Generalizacija – uslovljena emocija se lako širi

23. INSTRUMENTALNO UČENJE • Aktivnost je sredstvo (instrument) da se zadovolji potreba • Gladna životinja u kavezu opaža hranu koja se nalazi izvan kaveza; preduzima niz necelishodnih pokušaja da dođe do hrane. Nekim pokretom životinja slučajno uspeva da otvori kavez i tako dolazi do hrane. • U ponovljenim pokušajima životinja opet pravi niz slučajnih pokreta, ali pri svakom novom pokušaju ona dolazi sve brže do cilja (hrane) • Pokušaji su slepi, a uspeh slučajan, pa je Torndajk ovu metodu nazvao učenje putem slepih pokušaja i slučajnih uspeha

24. Torndajkov eksperiment

25. Skiner: respondentno i operantno uslovljavanje

26. Instrumentalno učenje • Postupno učenje • Učenje potkrepljenjem • Ponašanje je instrument dolaženja do cilja • Bez učešća viših kognitivnih procesa • Asocijacionistička S- R objašnjenja • Zakon efekta

27. Zakon efekta (Torndajk) • Zadovoljavajuće posledice jačaju odgovor, a nezadovoljavajuće ga slabe. • Agensi socijalizacije (roditelji, škola, vršnjaci) koriste ove principe u formiranju određenih ponašanja, odlika ličnosti stavova, vrednosti, moralnosti. • Sa uzrastom, socijalna potkrepljenja (odobravanje, neodobravanje) i samo-potkrepljenje (poznavanje rezultata) postaju značajniji od materijalnih potkrepljenja.

28. Oblikovanje ponašanja: demonstracija 1

29. Oblikovanje ponašanja: demonstracija 2

30. INSTRUMENTALNO UČENJE Učenje putem pogrešaka i slučajnog uspeha. To je cilju usmereno učenje. Namerno učenje Edvard Torndajk Skinerova kutija Torndajkov eksperiment Zakon efekta - Radnje koje dovode do nagrade bivaju učvršćene, dok radnje koje ne dovode do nagrade, ili dovode do kazne, bivaju eliminisane. Nagrada koja dovodi do zadovoljenja nekog motiva se naziva potkrepljenje. →Posledice su te koje određuju ponašanje. Uradićemo one stvari koje nam obezbeđuju da se osećamo prijatno, a izbegavaćemo one situacije u kojima se osećamo neprijatno.

31. UČENJE LAVIRINTA – eksperimenti sa pacovima; ima sličnosti sa instrumentalnim učenjem • Za uspešno pronađen put iz lavirinta životinja dobija nagradu – najčešće hranu • Neki psiholozi upoređuju učenje u lavirintu sa ljudskim učenjem serije reči ili besmislenih slogova (učenje serija)

32. UČENJE RAZLIKA ILI DISKRIMINACIONO UČENJE • Nagrada se daje za uspešno rešen problem, tj. uspešno naučenu lekciju • Razlika je u tome što se nagrada daje za uspešno razlikovanje ponekad veoma sličnih draži

33. UČENJE PUTEM UVIĐANJA • Uviđanjem osoba otkriva novi aspekt situacije, sagledava problem na nov način

34. UČENJE PUTEM UVIĐANJAKelerovi eksperimenti

35. ODLIKE UČENJA PUTEM UVIĐANJA: • Do rešenja se dolazi naglo • Oblik ponašanja koji je doveo do rešenja se primenjuje i u narednoj sličnoj problem - situaciji, bez vraćanja na neuspešne pokušaje • Uspešan model ponašanja primenjuje se ne samo u približno istim situacijama, već i u situacijama koje imaju jedan ili više srodnih elemenata prvobitne situacije

36. UČENJE UVIĐANJEM Učenje putem rešavanja problema. Volfgang Keler Kelerov eksperiment Uviđaju se odnosi sredstva i cilja. Uviđanje, shvatanje i razumevanje odnosa predstavlja osnovnu karakteristiku mišljenja i inteligencije. →Npr. Učenje učenika je kvalitetnije ako uključuje i razumevanje naučenog gradiva.

37. UČENJE PO MODELU Učenje ugledanjem na uzor. Uzor je model koji se oponaša. Albert Bandura eksperiment sa lutkom Bobo • 2 važna pojma: • Imitacija – vezuje se za spolja vidljiva ponašanja • Identifikacija – vezuje se za unutrašnja svojstva čoveka.

38. UČENJE PO MODELU Učenje imitacijom Učenje identifikacijom Učenje učenjem uloga – uče se položaji i uloge; u osnovi, ovaj oblik učenja je samo složeniji vid učenja po modelu

39. UČENJE IMITACIJOM I IDENTIFIKACIJOM IMITACIJA IDENTIFIKACIJA Emocionalna veza Ne mora biti emotivne veze sa modelom Mora postojati emotivna veza sa modelom Usvajaju se složeniji oblici ponašanja – govor, stavovi, način ophođenja prema drugima. . . Imitiraju se jednostavniji oblici ponašanja – gestovi, mimika. . . Složenost oblika ponašanja Trajnost naučenog Naučeno ponašanje kraće traje Naučeno ponašanje je relativno trajno

40. Eksperiment Bandure • Cilj: utvrditi da li agresivno ponašanje može da se uči posmatranjem modela • Nezavisna varijabla: ponašanje modela (agresivno i neagresivno) u različitim situacijama • Zavisna varijabla: učestalost agresivnog ponašanja posmatrača • 4 modaliteta NV ili 4 eksperimentalna uslova ponašanja modela: E1-agresivni model uživo; E2-agresivni model na filmu; E3-neagresivni model; E4-agresivni model prerušen u mačku

41. Bandurin eksperiment

42. Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika • Više se imitira (i opravdava) agresivni muški nego agresivni ženski model (spontane primedbe na agresivno ponašanje ženskog modela, a verbalno odobravanje muške agresije) • Redukuje se strah od pasa kod 2/3 dece koja su posmatrala sve bliže kontakte deteta-modela sa psom

43. Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika • Deca koja posmatraju nagrađeno agresivno ponašanje modela (uspeva da otme igračke) češće bi volela da liče na model (uz racionalizacije takvog izbora) nego deca koja posmatraju kažnjeno ponašanje modela (ne uspeva da otme igračke). • Ako se u drugoj fazi deca direktno nagrađuju za agresivno ponašanje, razlika između grupa nestaje.

44. Eksperimentalni nalazi Bandure i saradnika • Odrasla osoba-model daje drugoj osobi ili detetu igračke: imitiraju se oba modela ali više model koji daje (nosilac moći). • Deca počinju da prihvataju moralnu orjentaciju modela, suprotnu svojoj. Moralne orjentacije: objektivna (prema šteti) i subjektivna (prema namerama izvršioca štetnog dela)

45. TRANSFER UČENJA

46. TRANSFER UČENJA Transfer – prenošenje Transfer učenja – dejstvo ranijeg učenja na kasnije učenje ili na kasniju aktivnost uopšte. Efekat transfera može da bude: pozitivan – kada prethodno učenje olakšava kasnije učenje negativan – kada prethodno učenje otežava kasnije učenje POZITIVAN TRANSFER

47. ŠTA JE to što se iz prethodnog učenja pozitivno odražava na učenje novog?

48. POZITIVAN UTICAJ PRETHODNOG UČENJA NA UČENJE NOVOG Korisni principi,metode i tehnike učenja Uočavanje zakonitosti, pravila i načina koji omogućavaju da se nešto uspešno nauči Pozitivno i negativno iskustvo koje je stečeno prenosi se na nove situacije Uopštavanja, generalizacije u posmatranju, učenju, pamćenju i izvođenju zaključaka o primeni naučenog

49. Mišljenje Homo sapiens- misleći čovek

50. Određenje mišljenja • U širem smislu: svaka mentalna aktivnost (sećanje, predstavljanje, maštanje): • “Mislim na naše letovanje u Budvi” • “Mislim da je vreme za ručak” • “Mislim kako bi sada bilo lepo sedeti na Adi i pijuckati kafu”.