Svrha i smisao naučnih metoda i nauke – primena deduktivne metode u nauci

1. Svrha i smisao naučnih metoda i nauke – primena deduktivne metode u nauci

2. NAUKA • Najšire značenje nauke odnosi se na ukupnost sistematizovanih znanja (činjenica, principa, zakona, teorija) o prirodi, društvu i stvarnosti uopšte. • Uže značenje nauke je svesna delatnost ljudi u “proizvodnji novih znanja”.

3. Deduktivna metoda služi: • za objašnjavanje(explanatio) činjenica i zakona, • za predvidjanje (predictio) budućih dogadjaja, • zaotkrivanjenovih činjenica i zakona, • za dokazivanje i proveravanje hipoteza i • sistematsko izlaganjenauke

4. Opis, objašnjenje i predvidjanje

5. Primer • Činjenica koju treba objasniti različito ubrzanje tela u slobodnom padu... • pomoću zakona fizike – zakon gravitacije, način na koji deluje centrifugalna sila...

6. Deskripcija i eksplanacija • Opis = deskripcija • Objašnjenje = eksplanacija • Kako se nešto dešava... – iznošenje toka dogadjaja ili izgleda nekog predmeta.. • zašto se nešto dešava – objašnjenje

7. Objašnjenje – Zašto? • Logički postupak kojim nešto (predmet, činjenicu, dogadjaj) dovodimo u vezu sa nečim drugim (drugim predmetima, činjenicama, dogadjajima), što je nužan i dovoljan razlog njegove egzistencije.

8. Primer • Živin termometar – u vrućoj vodi najpre pada pa raste.

9. Elementi objašnjenja • Eksplanandum – predmet objašnjenja – pojavu koju treba objasniti a registrujemo opisom. • Antecedentne okolnosti okolnosti pod kojim se zbila neka pojava. • Opšti zakoni sa okolnostima – Eksplanans = skup okolnosti i zakona na koje upućujemo kao na dovoljan uslov za nastanak pojave.

10. Elementi i struktura objašnjenja • Eksplanandum - pojava koju treba objasniti – (pad i dizanje žive u termometru) • Eksplanans – okolnosti pod kojima se pojava zbiva ili antecedentne okolnosti + opšti zakoni koji deluju u datim okolnostima što za rezultat ima pojavu koju objašnjavamo. – (zakon o širenju tela pri zagrevanju kao i koeficijenti širenja stakla i žive)

11. Uslovi adekvatnog objašnjenja(objašnjenja čiji eksplanans zaista objašnjava eksplanandum) • Eksplanans mora biti dovoljanza objašnjenje – odnosno sudovi kojima opisujemo eksplanandum moraju slediti iz sudova kojima izražavamo eksplanans. • Eksplanans mora bitirealan, odnosno sudovi koji izražavaju eksplanans moraju biti istiniti.

12. Naučno objašnjenje služi za objašnjavanje - Zakona - i Činjenica (Pojava)

13. NAUČNO PREDVIDJANJE U čemu je razlika od predvidjanja u svakodnevnom životu?

14. NAUČNO PREDVIDJANJE • Predvidjanje koje pruža verodostojnu garanciju da će se predvidjeni dogadjaj dogoditi možemo nazvati pouzdanim ili osnovanim.

15. Predvidjanje je osnovano kad zadovoljava dva glavna uslova: • ako predvidjeni dogadjaj mora da se dogodi kad su dati pretpostavljeni zakoni i antecedentne okolnosti. • ako su pretpostavljeni zakoni i okolnosti zaista dati tj. ako su sudovi koji tvrde te opšte zakone i okolnosti istiniti .

16. Otkriće u nauci Obično i naučno otkriće (u odnosu na naše ili ukupno naučno znanje)

17. Za razliku od svakodnevnog zapažanja nekih novih predmeta, činjenica ili pravilnosti u nauci se ta zapažanja mere u odnosu na celokupnost naučnih znanja jednog vremena – to je naučno otkriće Arhimed – otkriće zakona o gubitku težine u tečnosti, Mendel – zakon o nasledjivanju, Njutn – zakon gravitacije...

18. Uslovi da je neko otkriće zaista naučno otkriće: • otkrivena teza ili teorija mora biti istinita i • teorija ili teza mora biti nova, prvi put postavljena.

19. Otkriće i tehnički izum Kada nije reč o širenju našeg znanja već samo o primeni postojećih znanja onda je reč o tehničkom izumu ili pronalasku. Džems Vat – pronalazak parne mašine Graham Bel – pronalazak telefona, Bendžamin Franklin – pronalazak gromobrana...