iv 1 hemiski znaci i formuli l.
Download
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
IV.1. Hemiski znaci i formuli PowerPoint Presentation
Download Presentation
IV.1. Hemiski znaci i formuli

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 28

IV.1. Hemiski znaci i formuli - PowerPoint PPT Presentation


  • 1785 Views
  • Uploaded on

IV.1. Hemiski znaci i formuli . Al, Na, H, O, - hemiski znaci So hemiskite znaci se ozna~uvaat elementite. Hemiskiot znak ima i kvantitativno zna~ewe. Primer : Fe e simbol za elementot `elezo, no simbolot Fe ozna~uva i eden atom na `elezoto.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'IV.1. Hemiski znaci i formuli' - Samuel


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
iv 1 hemiski znaci i formuli
IV.1. Hemiski znaci i formuli

Al, Na, H, O, - hemiski znaci

  • So hemiskite znaci se ozna~uvaat elementite. Hemiskiot znak ima i kvantitativno zna~ewe.

Primer: Fe e simbol za elementot `elezo, no simbolot Fe ozna~uva i eden atom na `elezoto.

H2O2, CO2, SO2, N2O3 - hemiski formuli

  • So hemiskite formuli se ozna~uvaat soedinenijata. Hemiskata formula ozna~u- va edna molekula ili edna formulska edinka na soodvetnoto soedinenie.
  • Broevite {to se zapi{uvaat kako dolni desni indeksi, pokraj simbolot na elementot vo hemiskata formula, se vikaat stehiometriski indeksi.

Primer: N2O5;broevite 2 i 5 se stehiometriski indeksi vo formulata na soedineneto diazot pentoksid.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide2
Hemiskata formula nudi:
  • kvalitativni i
  • kvantitativni informacii za hemiskoto soedinenie.

Primer: H2O2;

  • Kvalitativni informacii: Soedinenieto vodorod peroksid e izgradeno od vodorod i kislorod.
  • Kvantitativni informacii: Edna molekula vodorod peroksid sodr`i dva atomi vodorod i dva atomi kislorod. Odnosot na koli~estvata na vodorodot i kislorodot e opredelen od odnosot na stehimetriskite indeksi i iznesuva 2 : 2. Ovie kvantitativni informacii mo`at da se prika`at i vo oblik na matemati~ki formuli.

Edna molekula vodorod peroksid sodr`i dva atomi vodorod.

Edna molekula vodorod peroksid sodr`i dva atomi kislorod.

Odnosot na koli~estvata na vodorodot i kislorodot e opredelen od odnosot na stehimetriskite indeksi i iznesuva 2 : 2.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

iv 2 vistinska molekulska i najprosta empiriska formula
IV. 2. Vistinska (molekulska) i najprosta (empiriska) formula

Primer: H2O2

H2O2e vistinska (molekulska) formula, a HO e najprosta (empiriska) formula na soedinenieto vodorod peroksid.

Sekoja hemiskata formula mora da go poka`uva to~niot kvalitativen sostav na soedinenieto.

  • Dokolku hemiskata formula, preku stehiometriskite indeksi go poka`uva vistinskiot kvantitativen sostav na soedinenieto, toga{ formulata se narekuva VISTINSKA ili MOLEKULSKA FORMULA.
  • Dokolku vistinskite stehiometriski indeksi se podeleni so nivniot najgolem zaedni~ki delitel, toga{ novata formula se narekuva NAJPROSTA ili EMPIRISKA formula.

Va`no!! Empiriskata formula go poka`uva to~niot kvalitativen sostav na soedinenieto, kako i to~niot odnos na koli~estvata na elementite od koi e izgradeno soedinenieto, no taa ne go poka`uva vistinskiot kvantitativen sostav na soedinenieto.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide4

IV.3. Oksidaciski broj i valentnost

Valentnosta na nekoj atom e opredelena od brojot na elektroni {to atomot gi anga`ira za obrazuvawe na hemiski vrski.

Vodorodot e sekoga{ ednovalenten bidej}i ima samo eden elektron so kogo mo`e da gradi hemiski vrski. Kislorodot e vo site soedinenija dvovalenten, bidej}i sekoga{ koristi dva elektroni za obrazuvawe na hemiski vrski. Vo soedinenieto HCl i vodorodot i hlorot se ednovalentni, a vo soedinenieto ClO2, Cl e ~etirivalenten, zo{to korisi ~etiri elekroni za obrazuvawe na hemiski vrski, a kislorodot e dvovalenten.

Za obrazuvawe na hemiskite vrski naj~esto e neophodno atomot da oddade (spodeli) delumno ili celosno eden ili pove}e od svite elektroni (Zabele{ka! Prethodnoto tvrdewe ne e celosno to~no. Na primer, pri obrazuvawe na ~isto jonski soedinenija, anjonot ne anga`ira nitu eden od svoite elektroni, tuku samo prima eden ili pove}e elektroni vo svoite orbitali). Procesot na oddavawe na elektroni se narekuva so op{t naziv “oksidacija”. Zatoa, namesto nazivot valentnost, {to e vo vrska so brojot na anga`irani elektroni za obrazuvawe na hemiski vrski, se koristi nazivot “oksidaciski broj”{to ja ozna~ua “oksidaciskata sostojba” na atomot.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide5

Pravila za oksidaciskite broevi:

1. Oksidaciskiot broj na atomite vo elementarna sostojba e nula.

Primer:

Zabele{ka:Oksidaciskiot broj se pi{uva nad simbolot na elementot.

2. Oksidaciskiot broj na elementite vo jonskite sodinenija e ednakov na polne`ot na jonite.

Primer:

Oksidaciskiot broj ima i svoj znak, koj{to se pi{uva pred oksidaciskiot broj.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide6
3. Zbirot na proizvodite od oksidaciskite broevi i stehimetriskite indeksi na elementite vo edno soedinenie e ednakov na nula.

Primer: +3 + 3(-1) = +3 - 3 = 0

4. Oksidaciskiot broj na nekoj sloboden jon e ednakov so polne`ot na jonot.

Primer:

Zable{ka: Treba da se obrne vnimnie na razlikata vo pi{uvaweto na oksidaciskiot broj i polne`ot na jonot!

Vo kovalentnite soedinenija znakot na oksidaciskiot broj zavisi od elektronegativnosta na elementot. Elementite so pogolema elektronegativnost dobivaat negativni, a onie so pomala pozitivni oksidaciski broevi. Od tie pri~ini fluorot ima sekoga{ oksidaciski bro -1, a kislorodot naj~esto -2 (samo vo peroksidite i superoksidite kislorodot ima oksidaciski broj -1 i -1/2, soodvetno. Vidi strana 52 ).

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide7
Od ovie pri~ini metalite, kako elektropozitivni elementi, imaat pozitiven oksidaciski broj vo nivnite soedinenija. Isklu~ok se intermetalnite soedinenija, kade poelektronegativniot metal dobiva negativen a drugiot pozitiven oksidaciski broj. Sli~no i vodorodot ima oksidaciski broj +1 vo site soedinenija so nemetalite. Isklu~ok se soedinenijata nare~eni metalni hidridi, kade vodorodot ima oksidaciski broj -1, za{to e povrzan so elementi (metali) {to imaat pomala elektronegativnost.

Primeri:

5. Oksidaciskiot broj mo`e da se opredeli i na atomska grupa vo ramkite na edno soedinenie.

Primer:

Oksidaciskiot broj na sulfatnata grupa vo sulfurnata kiselina e -2.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide8
6. Koga stanuva zbor za molekuli izgradeni od dva isti atomi (molekuli na elementarnite supstanci) toga{ oksidaciskiot broj na atomite e nula.

Primer:

Prose~en oksidaciski broj:

Primer:

Grupata (O2) vo vodorod peroksidot i vo negovite soli nare~eni peroksidi ima vkupen oksidaciski broj -2, {to zna~i prose~niot oksidaciski broj na sekoj atom od kislorod e -1. Sekako deka sekoj atom na kislorod i vo ova soedinenie e dvovalenten, zo{to sekoj atom kislorod anga`ira po dva elektroni za gradewe na hemiskite vrski vo soedinenieto. Spored ova, oksidaciskiot broj i valentnosta na atomite vo odredeno soedinenie ne se sekoga{ identi~ni.

-2

+1

+1

H

H

-1

-1

O

O

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide9

V. Glavni grupi neorganski soedinenija i nivna nomenklaturaV.1. Oksidi

Oksidite se binarni soedinenija na kislorodot so drugite elementi.

(Poimot “binarni” uka`uva deka oksidite se izgradeni od dva vida elementi od

koi edniot e kislorod)

Metodi za dobivawe:

1.Direktna sinteza: C + O2 = CO2

2. Termi~ko razlo`uvawe na soli ili peroksidi: CaCO3 = CaO + CO2

Vidovi oksidi (podelba spored hemiskite svojstva)

1. Oksidite koi pri reakcija so vodata obrazuvaat kiselini se narekuvaat kiselinski oksidi ili anhidridi na kiselinite.

Primer:SO2 + H2O = H2SO3(sulfur dioksid)(sulfuresta kiselina)

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide10

2.Oksidite koi pri reakcija so vodata gradat bazi se vikaat bazni oksidi.

Primer:CaO + H2O = Ca(OH)2(kalcium oksid) (kalcium hidroksid)

3. Oksidite {to mo`e da reagiraat so kiselini i so bazi, pri {to vo dvata slu~ai gradat soli se narekuvaat amfoternioksidi.

Primeri: ZnO cink oksid, Al2O3 aluminium oksid, SnO kalaj(II) oksid, PbO olovo(II) oksid.

ZnO + 2HCl = ZnCl2 + H2O

ZnO + 2NaOH+ H2O = Na2[Zn(OH)4](natrium tetrahidroksocinkat)

4. Oksidite {to ne reagiaat nitu so kiselini nitu so bazi, nitu pak pri reakcija so vodata gradat kiselini ili bazi, se narekuvaat indiferentnioksidi.

Primeri: CO jaglerod monoksid, NO azot monoksid

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

v 2 nomenklatura na oksidite
V.2. Nomenklatura na oksidite
  • Imenuvaweto na hemiskite supstanci se narekuva hemiska nomenklatura. Nomenklaturata na hemiskite soedinenija e definirana od Internacionalnata unija za ~ista i primeneta hemija, IUPAC (Internatioal Iunion of Pure and Applied Chemistry).

Nomenklatura na oksidi na metalite

Ako metalot gradi samo eden vid oksid, odnosno ako metalot ima samo edna vozmo`na oksidaciska sostojba, toga{ imeto na oksidot se obrazuva od imeto na metalot so dodavawe na zborot oksid.

Primeri: Na2O natrium oksid, kalcium oksid CaO, aluminium oksid Al2O3.

Oksidaciskiot broj na kislorodot vo oksidite e -2. Isklu~ok se peroksidite kade kisloroot ima oksidaciski broj -1 i superoksidite kade oksidaciskiot broj e -1/2.

Primeri:

natrium peroksid

natrium superoksid

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide12
Dokolku metalot ima pove}e vozmo`ni oksidaciski sostojbi, odnosno mo`e da gradi pove}e vidovi oksidi, toga{ pome|u imeto na metalot i zborot oksid se pi{uva oksidaciskata sostojba na elementot so rimski broj staven vo mala zagrada, vedna{ zad imeto na metalot.

Primeri:

  • Cu2O bakar(I) oksid,
  • CuO bakar(II) oksid,
  • FeO `elezo(II) oksid,
  • Fe2O3 `elezo(III) oksid.

Vnimanie! Imeto na metalot i rimskiot broj se pi{uvaat sleano, dodeka imeto na metalot (so ili bez rimski broj) i zborot “oksid” se pi{uvaat razdvoeno.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide13
Nomenklatura na oksidi na nemetalite

Imeto na oksidot se obrazuva od imeto na nematalot i zborot oksid. Pred imeto na nemetalot i pred zborot oksid se dodavaat prefiksi koi go ozna~uvaat soodvetniot stehiometriski indeks imenuvan na gr~ki.

Primer: N2O5 diazot pentoksid, N2O diazot monoksid (ili diazot oksid).

Nazivi na broevite na gr~ki jazik:

1-mono, 2-di,

3-tri, 4-tetra

5-penta, 6-heksa,

7-hepta, 8-okta,

9-nona, 10-deka,

11-undeka, 12-dodeka

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

v 3 kiselini
V. 3. Kiselini
  • Kiselinite se soedinenija na vodorodot so nekoj nemetal ili atomska grupa nare~na radikal. Atomskata grupa naj~esto vklu~uva nekoj nemetal i kislorod, no postojat i zna~itelen broj radikali izgradeni od nekoj metal i kislorod.

Primeri: HCl hlorovodorodna kiselina, H2S sulfurvodorodna kiselina, HClO4 perhlorna kiselina, H2CrO4 hromna kiselina.

Kiselinite vo voden rastvor disociraat i pri toa generiraat vodorodni katjoni, odnosno protoni. Protonite vo vodniot rastvor ne se slobodni, tuku se svrzuvaat so edna molekula voda gradej}i H3O+ hidroniev jon koj preku vodorodni vrski naj~esto se povrzuva so tri moleuki voda gradej}i H3O+ (H2O)3 ili H9O4+.

Osnovni svojstva na kiselinite:

Kiselinite imaat kisel vkus, nivnite vodni rastvori sproveduvaat elektri~na struja i siniot lakmus go bojat so crvena boja.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide15

HO

HO

O

HO

P

HO

O

S

  • Strukturni formuli

H

O

Sulfurna kiselina

Fosforesta kiselina

Vo kielinite postojat hidroksidni OH atomski grupi. Vodorodnite atomi naj~esto ne se svrzani direktno za nemetalot. Brojot na OH grupi vo kiselinata ja opredeluva “baznosta” na kiselinata. Kaj nekoi kiselini, kako {to e fosorestata kiselina, nekoi od vodorodnite atomi se vo sostavot na OH grupite, a eden e direktno svrzan za nemetalot. Spored toa, baznosta na kiselinata naj~esto se sofpa|a so brojot na vodorodni atomi vo molekulskata formula, no postojat i isklu~oci.

Primeri: H3PO4 tribazna kiselina, H3PO3 dvobazna kiselina, H3PO2 ednobazna kiselina

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide16

Osnovni na~ini za dobivawe na kiselinite:

  • Rastvoruvawe na kiseliski oksid vo voda:
  • SO2 + H2O = H2SO3

Nomenklatura na kiselinite

Imeto na kiselinata se formira spored imeto na elementot {to ja obrazuva kiselinata. Pri toa ne mo`e da se definiraat strogi pravila pri formiraweto na nazivite.

Primeri za beskislorodni kiselini se:

HCl hlorovodorodna kiselina HCN cijanovodorodna kiselina

HBr bromovodorodna kiselina

H2S sulfurvodorodna kiselina

HI jodovodorodna kiselina

HF fluorovodorodna kiselina

  • Reakcija na kiselina so nekoja sol:
  • 2NaCl + H2SO4 = 2HCl + Na2SO4

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

osnovnite kislorodni kiselini
Osnovnite kislorodni kiselini:

Nazivite na osnovnite kislorodni kiselni se formiraat od imeto na elementot {to ja gradi kiselinata, pri {to se dodava nastavka na ili ova.

  • HClO3 hlorna kiselina
  • HIO3 jodna kiselina
  • HBrO3 bromna kiselina,
  • H2SO4 sulfurna kiselina
  • H2SeO4 selenova kiselina,
  • H6TeO6 telurna kiselina
  • HNO3 azotna kiselina,
  • H3PO4 fosforna kiselina
  • H3AsO4 arsenova kiselina,
  • H3SbO4 antimonova kiselina
  • H2CO3 jaglerodna kiselina,
  • H4SiO4 siliciumova kiselina
  • H2SnO3 kalajna kiselina,
  • H3BO3 borna kiselina
  • H2CrO4 hromna kiselina,
  • H2MnO4 manganova kiselina

Vnimanie! Imeto na kiselinata i zborot “kiselina” se pi{uvaat razdvoeno.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide18
Kislorodni kiselini izvedeni od osnovnata kiselina:

Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pove}e od osnovnata kiselina, dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks per.

Primer:HClO4perhlorna kiselina, HIO4perjodna kiselina.

Vnimanie! Kiselinata HMnO4 se vika permanganova kiselina iako ima ist broj na kislorodni atomi kako osnovnata kiselina (H2MnO4) no ima eden atom vodorod pomalku od nea. Zaedni~ko za site primeri e {to vo “per” kiselinite elementot {to ja gradi kiselinata ima povisok oksidaciski broj od onoj {to go ima vo osnovnata kiselina.

Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pomalku od osnovnata kiselina, dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina pri {to nastavkata na, ili ova se zamenuva so esta.

Primer:HClO2 hloresta kiselina, H2SO3 sulfuresta kiselina, HNO2 azotesta kiselina.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide19

HClO3 hlorna kiselina

HClO4perhlorna kiselina

HClO2 hloresta kiselia

HClO hipohlorestakiselina

Kiselina koja{to ima eden kisloroden atom pomalku od “esta” kiselinata, dobiva naziv formiran od “esta” kiselinata so prefiks hipo.

Primer:HClOhipohloresta kiselina (HClO2 hloresta kiselina), HIOhipojodesta kiselina (HIO2 jodesta kiselina)

Kiselina ~ija{to formula se izveduva so formalno odzemawe na edna molekula voda od osnovnata kiselina dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiksmeta.

Primer: HPO3metafosforna kiselina (H3PO4 - H2O = HPO3, H3PO4fosforna kiselina).

Kiselina ~ija{to formula se izveduva so formalno odzemawe na edna molekula voda od dve mlekuli na osnovnata kiselina dobiva naziv formiran od osnovnata kiselina so prefiks “piro”.

Primer: H4P2O7pirofosforna kiselina (2H3PO4 - H2O = H4P2O7).

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide20
So zamena na eden ili pove}e kislorodni atomi vo kiselinata so atomi na sulfur, se dobivaat t. n.“tio-kiselini”. Nazivot na tio-kiselinata se dobiva od osnovnata kiselina so dodavawe na prefiksot “tio”. Dokolku vo kiselinata pove}e od eden kisloroden atom se zameneti so atomi na sulfur, pred sufiksot “tio” se imenuva i stehimetriskiot indeks na atomot na sulfur iska`an na gr~ki.

Primeri: H3AsO3Stioarsenova kiselina (H3AsO4 arsenova kiselina), H3AsO2S2ditioarsenova kiselina, H3AsOS3tritioarsenova kiselina.

Kiselini {to vo kiselinskiot radikal ne sodr`at nitu kislorod nitu sulfur.

Primeri: HAuCl4 tetrahloroauratna(III) kiselina,

H2PtCl4 tetrahloroplatinatna(II) kiselina,

HPF6 heksafluorofosfatna(V) kiselina,

H2SnCl6 heksahlorostanatna(IV) kiselina,

HBF4 tetrafluoroboratna kiselina

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

v 4 hidroksidi bazi
V. 4. Hidroksidi, bazi

Hidroksidite se soedinenija koi se obrazuvaat me|u metalite i hidroksidnata (OH) grupa. Hidroksidite {to se rastvorlivi vo voda i pri toa disociraat na metalni katjoni i hidroksidni anjoni se narekuvaat bazi.

Metodi za dobivawe na hidroksidite:

1. Rastoruvawe na metalen oksid vo voda.

Na2O + H2O = 2NaOH

2. Reakcija na nekoi soli i bazi.

FeCl3 + 3NaOH = Fe(OH)3 + 3NaCl

3. So vzaemodejstvo na alkalen metal i voda.

2Li + 2H2O = 2LiOH + H2

4. Pri reakcija na peroksid so voda

2Na2O2 + 2H2O = 4NaOH + O2

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

nomenklatura na hidroksidite
Nomenklatura na hidroksidite

Nazivite na hidroksidite se obrazuvaat od imeto na metalot i zborot hidroksid. Dokolku metalot obrazuva pove}e od eden hidroksid (ima pove}e vozmo`ni osidaciski sostojbi) toga{ pome|u imeto na metalot i zborot hidroksid se pi{uva oksidaciskata sostojba na metalot vo soodvetniot hidroksid so rimski broj vo mala zagrada do imeto na metalot. Dokolku metalot ima samo edna vozmo`na oksidaciska sostojba, toga{ taa ne se zapi{uva vo nazivot na metalot.

Primeri:

Fe(OH)2 `elezo(II) hidroksid

Fe(OH)3 `elezo(III) hidroksid

Cr(OH)3 hrom(III) hidroksid

Cr(OH)6 hrom(VI) hidroksid

LiOH litium hidroksid

Ca(OH)2 kalcium hidroksid

Vnimanie! Imeto na metalot i rimskiot broj se pi{uvaat sleano dodeka zborot “hidroksid” se pi{uva razdvoeno.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

iv 5 soli
IV. 5. Soli

Solite formalno se dobivaat so zamena na vodorodnite atomi, {to se vo sosatavot na hidrosidnite grupi na kiselinata so nekoj metal, ili pak so zamena na OH grupata kaj hidroksidite so nekoj nemetal odnosno kiselinski radikal.

Metodi za dobivawe na solite:

1. Reakcija na neutralizacija

NaOH + HCl = NaCl + H2O

2. Reakcija pome|u metal i kiselina

Fe + 2HCl = FeCl2 + H2

3. Reakcija pome|u sol i baza

CuSO4 + 2NaOH = Na2SO4 + Cu(OH)2

4. Direktna sinteza pome|u metal i nemetal

Fe + S = FeS

5. Reakcija pome|u metalen oksid i kiselina

PbO + 2HCl = PbCl2 + H2O

6. Reakcija pome|u sol i kiselina

AgNO3 + HCl = AgCl + HNO3

7. Reakcija pome|u dve soli

CaCl2 + MgSO4 = CaSO4 + MgCl2

8. Reakcija pome|u bazen i kiselinski oksid

MgO + SO2 = MgSO3

9. Reakcija pome|u kiselinski oksid i baza

CO2 + Ca(OH)2 = CaCO3 + H2O

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

nomenklatura na solite
Nomenklatura na solite

Normalni (neutralni soli)

So zamena na site vodorodni atomi na kiselinata so metal se dobivaat normalni (neutralni) soli. Nazivot na solta se formira od imeto na metalot i imeto na radikalot na kiselinata. Dokolku metalot ima pove}e vozmo`ni oksidaciski sostojbi, toga{ do imeto na metalot sleano se zapi{uva oksidaciskata sostojba so rimski broj staven vo mala zagrada.

Primeri:NaCl natrium hlorid, CuI bakar(I) jodid, CuSO4 bakar(II) sulfat.

Spored ova, neophodno e da se znaat nazivite na kiselinskite radikali. Nazivi na joni formirani od kiselinskite radikali na beskislorodnite i kislorodnite kiselini:

F1- fluorid

Cl1- hlorid

I1- jodid

Br1- bromid

S2- silfid

Se2- slenid

Te2- telurid

CN1- cijanid

SO42- sulfat

ClO31- hlorat

NO31- nitrat

PO43- fosfat

BO33- borat

CO32- karbonat

SiO44- silikat

OCN1-cijanat

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide25
Kiselinskite radikali na beskislorodnite kiselini, odnosno jonite formirani od ovie radikali, dobivaat nazivi spored nemetalot i nastavkata ID.

Kiselinskite radikali na osnovnite kislorodni kiselini, odnosno jonite formirani od ovie radikali, gi formiraat nazivite vrz osnova na nazivot na nemetalot i nastavkata AT.

Nazivi na jonite formirani od radikalite na kiselinite {to se izvedeni od osnovnite kiselini:

ClO21- hlorit (ClO31- hlorat)

ClO1-hipohlorit

ClO41-perhlorat

PO31-metafosfat

P2O44-pirofosfat

AsSO33-tioarsenat

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide26
Nazivite na radikalite i jonite na “per” kiselinite vo nazivot dobivaat prefiks PER i nastavka AT.
  • Nazivite na radikalite i jonite na “esta” kiselinite vo nazivot dobivaat nastava IT.
  • Nazivite na radikalite i jonite na “hipo-esta” kiselinite vo nazivot dobivaat prefiks HIPO i nastavka IT.

Primeri:

Hirogen soli se oni soli kaj koi eden ili pove}e vodorodni atomi na kiselinata ne se supstituirani so metal. Primeri: NaHSO4 natrium hidrogensulfat, KH2PO4kalium dihidrogenfosfat.

Hidrogen solite dobivaat naziv so dodavawe na prefiksot “HIDROGEN” pred imeto na kiselinskiot radikal. Dokolku vo kiselinskiot radikal postojat pove}e od eden vodoroden atom, pred prefiksot “HIDROGEN” se imenuva i stehiometriskiot indeks na vodorodniot atom iska`an na gr~ki.

NaClO2 natrium hlorit (NaClO3 narim hlorat)

Ca(ClO)2 kalcium hipohlorit

KClO4 kalium perhlorat

Cu(PO3)2 bakar(II)metafosfat

Fe2P2O4 `elezo(II)pirofosfat

Ni3(AsSO3)2 nikel(II)tioarsenat

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide27
Hidroksid soli se oni soli koi{o vo svojat sostav sodr`at i hidroksidna grupa pokraj metalot i kiselinskiot radikal.

Primeri: BiOHSO4 bizmt(III)hidroksid sulfat,

Bi(OH)2Cl bizmut(III)dihidroksid hlorid.

  • Nazivite na hidroksid solite se obrazuvaat analogno na hidrogen solite, so taa razlika {to prefiksot “HIDROGEN” e zamenet so terminot “HIDROKSID”.

Zabele{ka! Terminot HIDROKSID se pi{uva odvoeno od imeto na metalot i kiselinskiot radikal, dodeka prefiksot HIDROGEN se pi{uva sleano so imeto na radikalot!

  • Oksid soli se oni soli koi{to vo svojat sostav sodr`at kisloroden atom (oksiden jon O2-) pokraj metalot i kiselinskiot radikl.

Primeri: BiOCl bizmt(III) oksid hlorid,

UO2SO4 uran(VI) dioksid sulfat.

  • Nazivite na oksid solite se obrazuvaat analogno na hidroksid solite, so taa razlika {to terminot “HIDROKSID” e zamenet so terminot “OKSID”.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski

slide28
Dvojni (me{ani) soli se onie soli koi{to vo svojat sostav sodr`at dva ili pove}e razli~ni metali ili kiselinski radikali.

Primeri: NaKSO4natrium kalium sulfat,

CaCl(ClO) kalcium hlorid hipohlorit.

  • Nazivite na dvojnite soli se formiraat spored pravilata za obi~nite soli samo {to se imenuvaat poodelno dvata metala ili dvata kiselinski radikali.
  • Kristalohidrati se onie soli koi{to vo svojot sostav sodr`at edna ili pove}e molekuli voda.

Primer: Na2CO3.10H2O natrium karbonat dekahidrat

NiCl2.6H2O nikel(II) hlorid heksahidrat

  • Nazivite na kristalohidratite se formiraat spored pravilata za obi~nite soli samo {to posle imeto na solta odvoeno se dodava zborot HIDRAT na koj{to mu se dodava prefiks koj go ozna~uva stehiometriskiot koeficient {to se odnesuva na brojot molekuli voda, iska`an na gr~ki.

Op{ta i neorganska hemija I, Analiti~ka biohemija, Valentin Mir~eski