III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA

1. 1.Menadžment kao funkcija i profesija, nauka i veština, odnosno teorija i praksa 1.1. Menadžment kao funkcija i profesija III MENADŽMENT KAO NAUKA, PROFESIJA I VEŠTINA • u SFR Jugoslaviji menadžment shvaćen kao funkcija poslovođenje, • moralno- politička podobnost, a ne kvalifikacija za funkciju, • „tehno liberali“, „menadžeri“, „birokrate“, • visok nivo ideologizacije i politizacije, dovelo je do neefikasnog društva i privrede, • Shvatanja menadžmenta kao profesije je, već više od jednog veka prisutno u razvijenim tržišnim privredama sveta, • u SAD je u šezdesetim godinama dvadesetog veka postoji preko 150 fakulteta za biznis, • menadžer-majstor za upravljanje organizacionim sistemima, • menadžment jedan od najznačajnijih profesija.

2. 1.2. Menadžment kao nauka i veština • menadžment je u isto vreme, ali pre svega i nauka i veština, • veština - jer pojedini elementi menadžmenta, kao što su operatika i taktika imaju elemente subjektivnosti, • nauka - otkrivanje, istraživanje i analiziranje zakonitosti tržišnih borbi, • koristi naučne metode: logičke metode (indukcija, dedukcija,analiza, sinteza) i kvantitativno-kvalitativne metode (operaciona istraživanja,linearna programiranja, tehnike planiranja,metode optimalizacije), • Nauka u menadžmentu je: a) univerzalna nauka, b) multidisciplinarna nauka,c) diversifikovana nauka.

3. 1.3. Menadžment kao teorija i praksa • teorija i praksa menadžmenta su međusobno uslovljene, • preterano naglašavanje 1ili teorije ili prakse je nepravilno, • teorija je naučno utvrđivanje, logično uopštavanje i misaono tumačenje činjenica, • teorija menadžmenta ne sme biti u suprotnosti sa iskustvom, tj. praksom, jer je teorija uopštena praksa, • praksa je najvažniji kriterijum istinitosti teorije. • Najviše teorije ima i top menadžmentu, podjednako nauke i veštine u srednjem, a najviše veštine (prakse) u nižem

4. 2.KARAKTERISTIKE MENADŽMENT PROFESIJE • da je menadžment najstarija profesija potvrđuju brojni podaci i činjenice, iz istorije, • Stari Egipćani. Keopsova piramida, • seča šuma u Libanonu, Stari Egipćani, Vavilonci, Grci znali su za pojedine elemente, metode i tehnike savremenog menadžmenta: priprema izvođenja radova, planiranje, koordinacija, obučavanje specijalnih savetnika, obuka planera, psihološke metode kao „terapija kroz razgovor“, pravna načela (Hamurabijev zakonik). 2.1.Najstarija profesija

5. 2.2.Najzanačajnija profesija • menadžment kao nauka, profesija i veština prevazilazi po zanačaju brojne druge profesije, zbog: • profesija koja je usmerena na upravljanje drugim profesijama, • sagledava svet globalno, • u neposrednoj je vezi sa političkim menadžmentom. -Draker:“ bogatstvo današnjih najrazvijenijih zemalja počiva na znalačkom rukovođenju“, pa čak tvrdi da „opstanak našeg savremenog sveta zavisi koliko će rukovodeći kadar obavljati svoju ulogu“.

6. 2.3. Najbrojnija profesija • oko 95 vrsta menadžmenata razvrstanih po različitim kriterijumima, • procene: Srbiji će u narednom periode trebati oko 200.000 generalnih menadžera, • svaki organizacioni sistem treba odgovarajuće rukovodeće strukture, • najbrojnijoj profesiji treba posvetiti odgovarajuću pažnju - stvarati, usavršavati, negovati.

7. 2.4. Najsloženija profesija • multidisciplinarna profesija, što zahteva znanje iz brojnih oblasti i disciplina, timski rad,odnosno multidisciplinarni pristup, • privremenost organizacija i stalne promene u okruženju, konkurentska borba zahtevaju od menadžmenta poznavanje brojnih nauka, • nauka i profesija menadžmenta nemaju egzaktnih instrumentarija za vođenje i upravljanje kompanijom, • nema složenije profesije, jar zahteva da se promene predvide i da se na njih adekvatno reaguje.

8. 2.5.Najnapornija profesija • jedna od najnapornijihprofesija kojom se čovek može baviti, • rad sa ljudima koji čine organizaciju je sam po sebi naporan, • osećaj zadovoljstva zbog vlasti nad ljudima i njihovom sudbinom, • rešava nje problema, to teško da nekom stvara zadovoljstvo, • nemački menadžeri rade po 60 sati nedeljno, a veli broj i preko 60 sati, • „menadžesrka bolest“ i ukleta profesija koje žele svi ipak da se dokopaju.

9. 2.6.Najriskantnija profesija • visok stepen rizika profesije, • riskantnost se može posmatrati na makro, mezo, mikro nivou: a) Rizik po državu i okruženje, jer se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga koji čine osnovu funkcionisanja zemlje, b) Rizik po samu kompaniju, pogrešne odluke mogu da upropaste rad i život hiljade ljudi, c) Rizik po samog menadžera, jugoslovenska iskustva pokazuju da je profesija rizična i za samog menadžera i njegovu porodicu.

10. 2.7. Najkontraverznija profesija • menadžerstvo negira humanost, osećajnost, zadovoljstvo u bogatstvu itd., • u menadžmentu nema milosti i sentimentalnosti ni prema kome, • kapital je „skupa stvar“ da bi se moga prepustiti emocijama ili nekontrolisanim postupcima, • kontraverznost menadžment profesije upozorava da menadžeri ne smeju da vladaju, odnosno da koriste vlast za određivanje ljudskih sudbina,

11. 3. ODNOS MENADŽMENTA I DRUGIH NAUKA - menadžment je u tesnoj vezi sa drugim naukama, odnosno koristi saznanja i dostignuća drugih nauka, - odnos menadžment nauke i drugih nauka se može posmatrati kao: • odnos menadžmenat i prirodnih nauka, • odnos menadžmenat i društvenih nauka, • odnos menadžmenta prema opštim, posebnim ili pojedinačnim naukama.

12. 3.1.Odnos menadžmenat i prava - menadžerska aktivnost treba da se obalja u skladu sa Ustavom zemlje, - pravnim normama se određuje: a) lica koja ne mogu biti predsednici kompanija ili ne mogu da obavljaju neku drugu funkciju, b) formalizacija organizacije i status delova organizacije, • pravna regulativa omogućava normalno funkcionisanje privrednih subjekata, jer se putem ugovora, sporazuma itd. regulišu poslovni odnosi, • poseban odnos prema M. ima tzv. običajno pravo, • „dozvoljeno sve što nije zabranjeno“ i „zabranjeno sve što nije dozvoljeno“.

13. 3.2.Odnos menadžmenta i ekonomije • ekonomska nauka bavi se optimizacijom ograničenih resursa, • racionalno raspolaganje ograničenim resursima (ljudskim i materijalnim) je osnovni uzrok postojanja menadžmenta i ekonomije, • ekonomska nauka je u povratnoj sprezi značajna za nauku o menadžmentu iz najmanje dva razloga: a)preduzeće kao poslovni sistem je osnovna ćelija privrednog života, b)menadžment je vezan za poslovne sistema, a ekonomija određuje M., Zaključak je da nema menadžmenta bez ekonomije, ali ni ekonomije bez menadžmenta

14. 3.3.Odnos menadžmenta i politike • teorija i praksa je u tesnoj vezi sa politikom i društveno-političkim sistemom, • podsistem društveno političkog i privrednog sistema, • odnos politike i menadžmenta je sledeći: a) menadžment mora da prihvati primarnost politike, insistiranje na stvaranju političkog ambijenta za rast i razvoj profesije menadžmenta, b) politika ne sme ulaziti u mezo i mikro probleme M., • Zaključak: iako se M. vezuje samo za privredne sisteme on je prisutan i u političkim sistemima (politički menadžment).

15. 3.4. Odnos menadžmenta i sociologije • - svaku organizaciju čine ljudi, udruženi u skupine, radi ostvarivanja određenih ciljeva, • - da bi uspešno vodio kompaniju menadžer mora da poznaje sociologiju, • - sociološka posmatranja, integrativne veze koje povezuju pojedinačne i opšte interese u grupi, • „socijalizacija menadžmenata iorganizacije“.Veći stepen socijalizacije povećava uspešnost menadžmenta, • Menadžment i sociologija rada.

16. 3.5. Odnos menadžmenta i prirodnih nauka • povezivanje M sa prirodnim naukama je uslov dase ova profesija što više objektivizuje i eliminišu subjektivnosti ili proizvoljnost, ideologizacija, politizacija i vulgarizacija, • modeli upravljanja-odnos centarle i periferije u tehničkom sistemu, odnos hardvera i softvera, • biologija-borba za opstanak, „veća riba guta manju ribu“, • medicina-mozak u čovečijem organizmu je generalni menadžer kompanije, • M. je u bliskim odnosim ai sa drugim prirodnim naukama:hemija, astronomija, meteorologija itd. što ukazuje na multidisciplinarnost ove profesije.

17. 3.6.Odnos menadžmenta prema matematici i fizici • matematika i fizika su nezaobilazne nauke koje su u vezi sa menadžmentom, • problemi rada, mase, snage, energije, brzine, entropije, vremena, fuzije, fisije, itd. • Arhimed-zakon plivanja, M. mora da pliva sa ajkulama, ali ne sme biti njihov plen, a za to mora imati znanje i veštinu, • ekonometrijski problemi se ne mogu rešavati bez korišćenja matematike, • ekonomsko-matematičko modeliranje najvažnijih ekonomsko-finansijskih procesa je bitna odrednica i važan deo instrumentalističkog uma razvijenog sveta.

18. Rad osnova menadžmenta: • osnovni sadržaj čoveka kao živog bića, njime ostvaruje tri osnovna cilja, i to : opstanak, olakšanje opstanka i razvoj, • M. ima zadatak da upravlja radom i njegovim rezultatima, • rad u fizici izučen sa svih aspekata, i M. je ostvaren tek minimalni pomak, • u srpskom M. rad je degradiran, posebno ekonomska efikasnost rada, • rad je neefikasan kada su ulaganja veća od rezultata, besmislen kada ulaganja ista kao rezultat, a koristan kada su rezultati veći od ulaganja, • kriterijumi vrednovanja rada, manje odgovorni poslovi su više vrednovani od složenog i odgovornog rad, što je apsurdi fenomen, • Spoznaje Hilfa koje se odnose na rad: a)Nijedan rad nije toliko dobar da se ne bi mogao poboljšati, b)U svakom novom radu se u početku precenjuju njegove teškoće, c)Svaki rad se mora nadzirati, tj. kontrolisati, d)Nikad ne zahtevati mnogo, već onoliko koliko se stvarno može izvršiti, e)U upravljanju radom najteže je zahtevati određeni učinak.

19. Masa menadžmenta • masa je jedna od osnovnih veličina u fizici, teorija relativiteta:povećanjem brzine raste masa, • u organizaciji masa je dominirala od davnina, kvalitet organizacije određivan na osnovu broja (mase) ljudi, odnosno njene veličine, • danas su kriterijumi da masa znanja određuje kvalitet organizacije, pri čemu je osnovna jedinica organizacije čovek, • povećanje mase može da uveća vrednost kompanije ( otklanjanje uskih grla), ali može i da se pretvori u svoju suprotnost, • Njutnov zakon, veličine izvedene iz mase su:sila i gustina, akcija i reakcija, • M. mora uvažavati zakone fizike i da snage, instrumenti i tehnike koju koriste u određenoj akciji budu jače od snage reakcije (neformalne grupe, klasične strukture).

20. Brzina menadžmenta • brzina u fizici je dužina puta u pređena u jedinici vremena, • Njutnov zakon dinamike: „promena brzine srazmerna je intenzitetu sile, a obrnuto srazmerna masi“, • promene u odnosima između pojedinih organizacionih delova imaju različite brzine, • vreme u procesu donošenja odluka, • vreme u brzini reagovanja, posebno kada je konkurencija jaka, • ne treba brzo reagovati , ali se mora brže reagovati od konkurencije, • intenzitet rada zavistan od nekoliko odrednica, • plate najbolje mazivo za stimulisanje zaposlenih.

21. Evolucija i entropija u menadžmentu Evolucija – prirodan tok u kojem se organizmi razvijaju sa nižih ka višim nivoima organizovanosti, Entropija – suprotan tok od procesa evolucije i znači sklonost sistema ka dezorganizovanošću, • postojanje entropije je jedan od razloga za postojanje potrebe za regulacijom, • u menadžmentu entropija je mera nesređenosti jednog sistema, • osnovni uslov suprotstavljanja entropiji je raspolaganje pravim i pravovremenim informacijama, • informacija je svaka poruka koja otkalanja neizvesnost, • suština menadžmenta je, u stvari,borba sa entropijom, a pošto je ona uvek prisutna u organizaciji, to će borba sa njom trajati dok postoji organizacija.

22. 3.7.Odnos menadžmenta i umetnosti • menadžment i umetnoststoje u interaktivnom odnosu, • umetnost je jedan od oblika drušvene svesti, a menadžment je i sam neka vrsta umetnosti, • menadžment kao nauka, profesija i veština teži perfekciji,a zbog toga se smatra da perfekcija menadžmenta prelazi u umetnost, • na visokim poslovnim školama zapada se izučavaju brojni predmeti iz oblasti umetnosti, • umetnost razvija maštu ideje i fantaziju, a ideje su ono što menadžerima omogućava da postanu lideri u svom delovanju.

23. Odnos menadžmenta i religije • religija je poseban oblik društvene svesti, • menadžment i religija su od davnina bili, a i danas su u uzročno-posledičnim odnosima, • prvi oblici menadžmenta bili su u okrilju crkvenih organizacija, • budizam, • hrišćanstvo (katolička i pravoslavna vera), • islam, • poznavanje verskih običaja i crkvenih datuma je uslov za uspešno poslovanje kompanija.

24. 4. ODNOS MENADŽMENTA I DRUGIH POJMOVA Odnos menadžmenta i rukovođenja • postoje razlike između menadžmenta i rukovođenja, • menadžment je specifičan način rukovođenja, menadžer specifičan rukovodilac, • menadžment je vezan za vlasnika, jer vlasnik delegira ovlašćenje za obavljanje poslova menadžmentu, • menadžment ima ovlašćenaj za upravljanje ljudima , procesima i resursima vezanih za sam vrh hijerarhijske piramide (strategijski ili top menadžment), • rukovođenje je niža hijerarhijska funkcija od menadžmenta i ona nije vezana za vlasnika, već za menadžment koji postavlja rukovodioce, • rukovođenje je vezano za donošenje operativnih, tekućih i dnevnih odluka, rukovodioci treba da sprovedu zamisli top menadžmenta, • ukoliko menadžer donosi interesne, ali i operativne odluke, postavlja ciljeve, ali ih i realizuje, on je i menadžer i rukovodilac.

25. Odnos menadžmenta i organizacije • svaka organizacija predstavlja i predpostavlja povezanost ljudi radi ostavrivanja nekog cilja, • organizacija je rezultat menadžerskog rada, predviđanaj i vizionarstva i zbog toga se ona menja i prilagođava menadžerskim ciljevima, • u svakoj oragnizaciji se mora planirati, organizovati, voditi, koordininirati i kontrolisati, • u smoupravnoj Jugoslaviji , organizacione forme su bile propisane zakonom, tj. „organizacija je sistem, a menadžment podsistem“, • veća ekonomska efikasnost se postiže u sistemima gde je „menadžment sistem, a organizacija podsistem“.

26. Odnos menadžmenta i (poslo)vođenja • u naučnoj i stručnoj literaturi se često koriste termini rukovođenje i vođenje, • navedena dva termina se međusobno razlikuju, iako imaju neke zajedničke karakteristike, • razlike: a)M. je vezan za vlasništvo, P za nevlasničku organizaciju, b) M. je vezan za vlasti čoveka nad čovekom, P na načelu istog stusa ljudi organizaciji, c) M. je vladvina nad ljudima, stvarima i tehničko-tehnološkim procesima,P. je vladavina tehničko-tehnološkim procesima, sa daleko manjim stepenom vlasti u odnosu na ljude, d) M. je modalitet rukovođenja, preuzima ulogu upravnih organa (U.O. A.S.) formuliše politiku i stvara strategiju za njenu realizaciju.P. je daleko složenije, jer se zasniva na stručnim i ljudskim kvalitetima, a manje na vlasti. - zajedničko a) proizilaze iz vlasništva sredstava za proizvodnju.M. privatno, državno, i mešovito, a P. za društvenu i zajedničku svojinu. b) M.i P. imaju zajedničke ciljeve.

27. 4.4.Odnos menadžmenta i preduzetništva - postoji razlika između menadžmenata i preduzetništva, menadžer nije isto što i preduzetnik , svaki preduzetnik u isto vreme može da bude i menadžer, a da li svaki menadžer može biti i preduzetnik, - određene sličnosti i razlike između M. i preduzetništva su: • preduzetništvo predhodi M., M sledi preduzetništvo. • preduzetništvo je izvorna funkcija, kupovinom ili nasledstvom, M. funkcija nastaje delegiranjem, • svaki preduzetnik može da bude M. , ali svaki M ne može da bude preduzetnik, • preduzetništvo je vezano za vlasništvo, a M. za upravljanje tuđim kapitalom, • preduzetništvo ima svoje zakonitosti, ako i što M ima svoje, • razlika je u tome da preduzetništvo deluje pre nego što razmisli, a profesionlizacija M. mu nalaže da neizvesnost svede na najmanju moguću meru, • preduzetništvo se sve više scijentizira, odnosno preduzetnici dolaze sve više iz poznatih koledža, • preduzetnik je onaj koji traži M.