MENAD MENT U TRGOVINI

DownloadMENAD MENT U TRGOVINI

Advertisement
Download Presentation
Comments
jamil
From:
|  
(140) |   (0) |   (0)
Views: 320 | Added: 13-03-2012
Rate Presentation: 0 0
Description:
I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA. Pojam menad?menta znaci: upravljati, voditi, rukovoditi, raspolagati sa necim. Ukljucuje i timove (ljudske resurse) koji obavljaju taj upravljacki i rukovodni proces kroz: planiranje, organizovanje, vodenje i kontrolu poslova i poslovanja.Definicije su dali ugledni autori kao Robins (2001), Draker (2002), Adi?as (1994), kao i domaci autori Milisavljevic (2005), Ma?ic (2007)..
MENAD MENT U TRGOVINI

An Image/Link below is provided (as is) to

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use only and may not be sold or licensed nor shared on other sites. SlideServe reserves the right to change this policy at anytime. While downloading, If for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.











- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -




1. MENAD?MENT U TRGOVINI Prof.dr Milorad Unkovic

2. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA Pojam menad?menta znaci: upravljati, voditi, rukovoditi, raspolagati sa necim. Ukljucuje i timove (ljudske resurse) koji obavljaju taj upravljacki i rukovodni proces kroz: planiranje, organizovanje, vodenje i kontrolu poslova i poslovanja. Definicije su dali ugledni autori kao Robins (2001), Draker (2002), Adi?as (1994), kao i domaci autori Milisavljevic (2005), Ma?ic (2007).

3. Savremena trgovina sve je vi?e globalizovna. Trgovinski lanci ?ire se iz zemlje u zemlju i slobodno posluju po celoj zemljinoj kugli. Ona je takodje sve vi?e koncentrisana, posebno kod hrane i robe ?iroke potro?nje. U EU samo sedam trgovinskih lanaca obavlja preko polovine prometa prehrambenih proizvoda, a u nekim zemljama samo cetiri preduzeca obavljaju preko 70% ovoga prometa. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA

4. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA Robins: ?Menad?ment znaci koordiniranje aktivnosti vezanih za posao, tako da se one obavljaju efikasno i efektivno- s ljudima i uz pomoc drugih ljudi?. Najva?niji deo trgovinskog menad?menta je pribavljanje kupaca radi obezbedenja potrebnog kvantuma poslova sada i u srednjerocnoj i dugorocnoj buducnosti.

5. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA Draker:?Menad?ment predstavlja pru?anje znanja u cilju otkrivanja kako postojece znanje mo?e da se najbolje primeni da bi se proizveli rezultati. Menad?ment je nova tehnologija, znanje va?nije od bilo kakve nauke?

6. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA ? Menad?ment je kontinuiran proces kojim se pokrece i usmerava poslovna aktivnost radi ostvarivanja svrhe poslovanja preduzeca. Ekonomski karakter menad?menta se ogleda u podmirenju potreba potro?aca, privrede i dru?tva u proizvodima i uslugama.Sa stanovi?ta preduzeca najva?niji je trajan opstanak (odr?ivost), zarade i profit. U savremenom menad?mentu proizvod ili uslugu ne defini?e proizvodac nego potro?ac. Posebno je znacajan menad?ment marketing.

7. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA ?Marketing je organizaciona funkcija i set procesa kreiranja, komuniciranja i isporuka vrednosti potro?acima i upravljanja odnosima sa kupcima, na nacin koji donosi korist organizaciji i njenim stejkholderima? (Kotler-Keler, 2008.) Po Drakeru ?Marketing je proces planiranja i izvr?enja ? stvaranja, uspostavljanja prodajne cene, promocije i distribucije ideja, robe (proizvoda) i usluga da bi se uspostavila razmena koja zadovoljava licne potrebe i ciljeve kupaca i potrebe i ciljeve organizacije (Draker, 1988.)

8. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA Americka asocijacija za marketing (AMA, 2007.) daje sledecu definiciju:?Marketing je aktivnost, set institucija i procesa za kreiranje, komuniciranje, isporuku i razmenu ponuda koje imaju vrednost za potro?ace, klijente, partnere i dru?tvo u celini?. Marketing XXI veka, ima sledece komponente: marketing tesnih odnosa sa kupcima, interni marketing, marketing odgovoran prema dru?tvenoj zajednici i ?ivotnoj sredini-integralni marketing.

9. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA Sa stanovi?ta primene marketinga znacajan je izbor ciljnog tr?i?ta, sprovodenje modela segmentacije na njemu, a onda primena marketing miksa (proizvod-njegov kvalitet i diferencijacija od drugih, cena, kanali prodaje, promocija) i zauzetost tr?i?ta, pozicioniranje i cuvanje imid?a. ?Marketing menad?ment smatramo umetno?cu i naukom izbora ciljnih tr?i?ta i sposobno?cu pridobijanja, zadr?avanja i povecanja broja kupaca putem stvaranja, isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce?.(Kotler)

10. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA ? Marketing koncept podrazumeva identifikaciju potreba i ?elja potro?aca, te obezbedenje proizvoda i usluga, kako bi se zadovoljio kupac, a prodavac ostvario profit. ? Po Kotleru upravljanje marketingom sadr?i: Analizu marketinga (marketing istra?ivanje), Planiranje marketinga i implementaciju planova i Kontrolu ostvarenja planova.

11. I POJAM I SU?TINA MENAD?MENTA Svako preduzece ima poslovnu strategiju i poslovnu taktiku. Cilj poslovne strategije je da ?to vi?e potro?aca kupuje proizvode i usluge odredene kompanije, a ona ostvaruje dobit. Strategija defini?e izbor poslovne delatnosti (specijalizacija), a taktika je sredstvo ostvarivanja strategije.

12. PLANIRANJE Planiranje znaci ocenu buducnosti, odnosno analizu faktora i postavljanje ciljeva od kojih zavisi efikasno i efektivno poslovanje preduzeca zavis u buducnosti. Planiranje je kontinuelni proces dono?enja planskih odluka kojima se unose promene u odnos izmedu preduzeca i sredine.

13. PLANIRANJE Uspeh preduzeca polazi od definisanih ciljeva poslovanja. Konkretizovanje ciljeva bi trebalo postaviti u osam kljucnih oblasti:

14. PLANIRANJE Sistem strate?kog planiranja nastaje iz potrebe da menad?ment razmi?lja strate?ki. Vr?i se analiza i procena konkurentske situacije i grane u kojoj preduzece posluje, a zatim se predvidjaju novi trendovi i pojave u okru?enju i privredi.

15. PLANIRANJE Vr?i se procena vizije i misije preduzeca, izbor delatnosti, a zatim dinamicka alokacija izvora, zasnovana na njihovom potencijalu u stvaranju vrednosti. Menad?ment je u vecoj meri orijentisan na nove proizvode i nova tr?i?ta, a akcenat se stavlja na inovacije istra?ivacko-razvojnu aktivnost preduzec i produktivnost.

16. PLANIRANJE Tri su najbitnija atributa strategijskog planiranja: Prvi je njegova orijentisanost na bazicno pitanje efektivnosti preduzeca ? izbor pravog poslovnog podrucja. Drugi je njegova orijentisanost na promenu ?pobolj?anje strategijske pozicije preduzeca. Treci je usmeren na rast i razvoj preduzeca na domacem i medunarodnom tr?i?tu radi zadovoljstva svih onih koji od konkretnog preduzeca zavise.

17. PLANIRANJE Strategijsko planiranje ukljucuje tri podrucja aktivnosti: strategijsku analizu, strategijski izbor i strategijsku promenu. U strategijskom planiranju jasna procena izvora preduzeca igra posebnu ulogu. Potrebna je analiza postojecih i nedostajucih izvora kao i analiza upotrebe raspolo?ivih izvora, odnosno nacina pribavljanja dodatnih izvora.

18. PLANIRANJE Takode su znacajni stavovi o misiji i viziji, konkurentskom poredenju (bencmarking), satisfakciji potro?aca, strategiji rasta i planiranju performansi efikasnosti i efektivnosti. U ulozi operativnih menad?era, lideri imaju zadatak da organizuju tekuce poslovne procese, kako bi se ostvarili poslovni rezultati prema zahtevima i ocekivanjima kupaca, svih stejkholdera i sredine u kojoj preduzece posluje.Drugacije receno da imputi daju ?to vece autpute.

19. ORGANIZOVANJE Termin organizacija se koristi da se opi?e proces organizovanj i organizacionog pona?anja, kako bi se na pravi nacin usmerili i iskoristili ljudi i sredstva, na ciljeve preduzeca. Problem organizacije je iznala?enje balansa izmedu potrebne decentralizacije i integrisanosti funkcija preduzeca. Kao faza procesa menad?menta obuhvata odredivanje posla koji treba da se obavi, podelu rada medu zaposlenima i postavljanje mehanizma koordinacije i motivacije aktivnosti u preduzecu.

20. ORGANIZOVANJE Cetiri su kljucne misije odnosno odgovornosti preduzeca (Milosavljevic) ekonomska odgovornost, pravna odgovornost, eticka odgovornost, filantropska odgovornost.

21. ORGANIZOVANJE U trgovinskom menad?mentu su znacajni prvenstveno marketing i finansije, koji su usko povezani. U trgovinskom preduzecu organizacija mo?e biti uspostavljena po: funkcionalnom principu, predmetnom principu, geografskom principu, kupcima, me?avini predhodnih principa ili njihovog dela, slo?enoj matrici.

22. SPECIFICNI ZADACI SPOLJNOTRGOVINSKIH PREDUZECA Specificni zadaci spoljnotrgovinskog preduzeca se sastoje u sledecem: preventivno delovanje prilagodavanjem delatnosti buducim tr?i?nim ocekivanjima, robu namenjenu izvozu plasirati pod optimalnim tr?i?nim uslovima, potrebnu opremu, repromaterijal i robu ?iroke potro?nje iz uvoza nabavljati pod najpovoljnijim uslovima, obavljati i druge spoljnotrgovinske poslove na najrentabilniji, najefikasniji i najefektivniji nacin.

23. VO?ENJE (LIDERSTVO) Menad?ment ljudskih resursa je od najveceg znacaja za uspeh preduzeca. Liderstvo ili tzv. top menad?ment, je znacajno za uspeh svakog preduzeca i dru?tva, pa i trgovinskog. Efektivnost lidera znaci da on svojim aktivnostima i pona?anjem povecava vrednost preduzeca koje vodi. Kompetentnost lidera se ogleda u sposobnosti da, u situaciji sa brojnim ogranicenjima, doprinese da preduzece ostvari dodatnu vrednost.

24. VO?ENJE (LIDERSTVO) Kod vodenja postoje tri tipa pona?anja lidera (Jukl) i to lider: Orijentisan na zadatak-preokupacija obezbedenje stabilnosti; Orijentisan na interpersonalne odnose-preokupacija pobolj?anje meduljudskih odnosa radi uspe?nog rada i poslovanja. Orijentisan na promene-preokupacija pobolj?anje strategijske pozicije preduzeca.

25. KONTROLISANJE Kontrola omogucava menad?erima da prate efikasnost svoga planiranja, organizovanja i liderskih aktivnosti. Da bi kontrola uspela potrebno je poznavati i primenjivati nekoliko tipova standarda:

26. KONTROLISANJE Najznacajnija podela kontrole je na: Strate?ku kontrolu koja se bavi bazicnim smerom ostvarivanja strategije razvoja i Takticku (operativnu) kontrolu koja se bavi aktivnostima preduzeca (ostvarivanje tekuce proizvodnje i usluga, bilansi poslovanja, pokazatelji uspe?nosti, ostvarivanje kvaliteta, propaganda, penetracija tr?i?ta, finansijska likvidnost, motivisanost radnika i slicno).

27. II KONKURENTNOST U TRGOVINI Od konkurentnosti zavisi stvaranje, zadr?avanje i povecanje broja kupaca, pobeda nad rivalima i trajno odr?avanje poslova, te efikasnosti i efektivnosti preduzeca Svodi se na kompentencije menad?menta radi isporuke superiorne vrednosti za kupce i ostvarivanje trajne uspe?nosti poslovanja preduzeca.

28. II KONKURENTNOST U TRGOVINI Konkurentnost predstavlja sposobnost firme, privredne grane i zemlje, da se odr?i i napreduje, da pobedjuje konkurenciju i da napreduje po principima efikasnosti i efektivnosti. Konkurentnost se analizira na mikro nivou, na nivou dr?ave i integralno.

29. II KONKURENTNOST U TRGOVINI Najznacajniji teoreticar konkurentnosti je Porter. Po njemu, konkurentnost zavisi od resursa, tra?nje, povezanosti privrede i menad?menta, a najvi?e od inovacija i produktivnosti.

30. II KONKURENTNOST U TRGOVINI Faktori operativne konkurentnosti su: - kvalitet, -cena, - nacin placanja, -rokovi isporuke, servisiranje i odr?avanje, -menad?ment, marketking i inovacije, -mere dr?ave,

31. II KONKURENTNOST U TRGOVINI -razvojno osposobljavanje zemlje kupca -ostali faktori konkurentnosti Merenje konkurentnosti vr?i se na makro i mikro nivou na bazi egzatnih pokazatelja. Kalkulacije su osnov meranje konkurentnosti u trgovini

32. CENE I KALKULACIJE Kod zakljucenja kupoprodajnog posla, cena mora biti predmet sistematske obrade i analize u toku pripremnih radnji. Ugovorena cena predmeta kupoprodaje, u nacelu treba da bude odredena u svim njenim pojedinostima (direktna cena). Ako se ugovorne strane, tekstom kupoprodajnog ugovora, pozivaju na neki treci lice izvor koji ce na odredeni nacin utvrditi cenu robe ili prihvataju cenu va?ecu na odredeni dan ili prosecnu u toku odredenog vremena va?ecu na izvesnom tr?i?tu (berza, aukcija), onda je to indirektna cena.

33. CENE I KALKULACIJE Konacna visina ukupne cene predmeta kupoprodaje zavisi od sledecih faktora: Obim isporuke robe ili usluge odgovarajuce povecava ili smanjuje konacnu cenu (popust u ceni na kolicinu robe). Paritet, znaci da ugovorna cena do mesta opredeljenja, pokriva i tro?kove uobicajene ambala?e, transporta, rukovanja robom, rizika, osiguranja, taksa i da?bina (klauzule Incoterms).

34. CENE I KALKULACIJE Cena zavisi i od uslova placanja (u gotovom ili na kredit): Cena zavisi i od popusta ? rabata, ugovorenih ili uobicajenih u trgovackom prometu (rabat na veliko i malo, kolicinski rabat, izvozni rabat, rabat na ?stare kupce?), kao i trgovinskih mar?i. Cena proizvodaca obuhvata tro?kove proizvodnje, dru?tvene prihode (doprinosi i druge zakonske obaveze) i ukalkulisanu zaradu.

35. CENE I KALKULACIJE Tr?i?na cena nastaje pod dejstvom tr?i?nih zakona ponude i tra?nje u odredenom mestu, pokrajini ili nacionalnom tr?i?tu ? to je najni?a moguca cena koja se u odredeno vreme posti?e na tacno odredenom tr?i?tu za utvrdenu vrstu i kvalitet robe i paritet njene isporuke. U ?kolskom primeru radi se o prodaji po prosecnim cenama. Ako, na primer, moguce cene ponude tri isporucioca prema tro?kovima proizvodnje, iznose:

36. CENE I KALKULACIJE Za isporucioca A - 500 dolara; Za isporucioca B - 400 dolara; Za isporucioca C - 600 dolara. Prosecna prodajna cena je 500 dolara, pa ce isporucilac cije su cene ponude 400 dolara zaraditi 100 dolara, a isporucilac C izgubiti 100 dolara jer su njegovi tro?kovi veci od prosecnih.

37. CENE I KALKULACIJE Svetska cena se, najce?ce, odnosi na berzanske kotacije cena za robu koja je predmet berzanske trgovine i cene na transparentnim medjunarodnim tenderima. Monopolske cene postoje u slucajevima kad monopolske organizacije, na razne nacine, utvrduju nivo prodajne cene za odredene kategorije robe, koji ce va?iti na odredjenom tr?i?tu.

38. CENE I KALKULACIJE Damping cena je bitno ispod postojece tr?i?ne cene te robe u zemlji kupca, pa i prodavca, a u nekim slucajevima cak i ispod tro?kova proizvodnje tih gotovih proizvoda u zemlji porekla.

39. CENE I KALKULACIJE Administrativne cene- na cene utice i dr?ava. Dr?ava na nivo cena deluje i indirektno, propisivanjem poreza i doprinosa, uticajem preko kamatnih stopa i deviznog kursa. Nekada dr?ava administrativno propisuje i sam nivo cena i mar?i.

40. CENE I KALKULACIJE Fiksna cena robe ili usluge se utvrduje u slucaju kada postoje svi uslovi stabilnosti odnosa na tr?i?tu zemlje prodavca u kojima ne preti opasnost da ce bilo koja od ugovornih strana biti o?tecena takvim postupkom. Berzanska cena (kotacija) se primenjuje u razmeni tzv.artikala berzanskog prometa (standardizovana, fungibilna roba).

41. CENE I KALKULACIJE Klizajuca cena postaje na osnovu cinjenicnog stanja, da su ugovorne strane stavile tzv. rezervu na cenu iz ugovora o kupoprodaji. U savremenim uslovima ostvarivanja akata medunarodne kupoprodaje, primena ovog vida cena i metoda klizne skale vi?e dobija u znacaju i postaje ce?ca, a u odredenim uslovima i neizbe?na. To je posebno slucaj kod poslova velike vrednosti, a koji se isporucuju u du?em vremenskom periodu kao ?to je na primer izgradnja gradevinskih objekata i izvoz opreme.

42. SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Kalkulacija u privredi, podrazumeva iznala?enje cene, njene strukture i poslovnog rezultata (rentabiliteta) primenom adekvatnih racunskih metoda. Spoljnotrgovinska kalkulacija podrazumeva iznala?enje cene i strukture njenih tro?kova kod poslova izvoza i uvoza. U strukturi tro?kova ovde su obuhvaceni i instrumenti re?ima razmene sa inostranstvom (carine, porezi, takse, devizni kursevi, a prilikom racunanja rentabiliteta i mere podsticaja izvoza).

43. SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Cilj izrade trgovacke pretkalkulacije ( predkalkulacija ili planska kalkulacija)u raznim njenim varijantama je da se pronade najpogodnije, optimalno re?enje za dati slucaj da bi se posao dobio, a da se iz njega izvuku maksimalno moguce koristi. Kontrolna kalkulacija u osnovi, ima dva cilja primene: uporedivanje tro?kovnih kategorija (grupa) njihovim presecanjem u raznim varijantama kalkulacije po istom poslu, bilo da se kalkulisalo primenom istog ili razlicitih metoda kalkulacije.

44. SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Konacna kalkulacija ima poslovno-analiticki cilj i karakter. Radi se po okoncanju posla na ugovoreni nacin i na osnovu dokumenata o stvarno nastalim tro?kovima.Radi se posle obracuna svih ucesnika u poslu, kupaca, dobavljaca, banaka, osiguranja, ?pedicije, transporta, carine, kontrolnih organa, poreza prema dr?avi, znaci zaokru?enjem svih tro?kova i njihovim uporedenjem sa ostvarenim prihodima.

45. SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Izvozna kalkulacija je u su?tini kategorija prodajne kalkulacije koja, pored ostalog, uklapa i dejstvo odgovarajucih instrumenata re?ima spoljnotrgovinske razmene. Uvozna kalkulacija po svojoj su?tini je kategorija nabavne kalkulacije, koja uz ostale elemente obuhvata i dejstvo odgovarajucih instrumenata re?ima spoljnotrgovinske razmene u pogledu uvoza robe stranog porekla.

46. SPOLJNOTRGOVINSKE KALKULACIJE Kalkulacija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova (reeksport, kompenzacije, dorada, prerada, tranzitni poslovi i dr.) pored elemenata praktikovane izvozne ili uvozne kalkulacije, uzima u obzir i posebne okolnosti i ciljeve konkretnog specijalnog spoljnotrgovinskog posla. U posebne karakteristike ove vrste kalkulacija ubrajaju se kao specificni, uslovi, mesto i valuta placanja, zatim okolnosti slo?enijeg rukovanja i transporta robe i pitanja njenog carinskog statusa na putu od mesta nabavke do mesta njene konacne potro?nje.

47. III LOKACIJA TRGOVINE Pod makrolokacijom prodajne mre?e podrazumeva se izbor dr?avnog, regionalnog i lokalnog podrucja za izgradnju objekata i lociranje mre?e u celini. Analiziraju se, obavezno, privredni rast, privredna struktura, raspolo?ivost resursa, sklonost potro?aca za kupovine proizvoda odredenog porekla i mogucnost ostvarivanja profita.

48. III LOKACIJA TRGOVINE Pod mikrolokacijom podrazumeva se izbor tacno odredenih mesta za izgradnju jednog ili vi?e prodajnih objekata i njihovih snabdevackih centara, kao i drugih oblika trgovine. Znacaj mikrolokacije potenciran je brzim promenama potreba i zahteva potro?aca, permanentnim promenama rezidencijalnih mesta i njihovih radnih i ostalih aktivnosti, izmenom socijalnih uslova u ruralnim i urbanim sredinama, kretanjem tro?kova prometa, posebno rente i gradskog gradevinskog zemlji?ta, te te?njom trgovinske firme i vlasnika za profitom.

49. III LOKACIJA TRGOVINE Lokacija maloprodajne mre?e mora biti tr?i?no orijentisana. To znaci da je treba razvijati na odgovarajucem okru?enju, kao kompleksu sacinjenom od broja kupaca i potro?aca, njihove kupovne moci i sklonosti za potro?nju dimenzionirane njihovim pona?anjem, navikama i motivacijama.

50. III LOKACIJA TRGOVINE Primarni znacaj lokacije maloprodaje je blizina potro?acu, ?to je manje va?no za lokaciju proizvodnje i velikoprodaje. Prilikom lokacije maloprodajnih objekata treba respektovati zahteve u vezi komfora i ?to pristupacnijeg mesta za potro?ace, ali i potrebe rentabilnosti mereno prosecno ostvarenim prometom i profitom po zaposlenom ili na jedinicu poslovnog prostora. Zbog toga je neophodno pravilno proceniti buduce promene u velicini i distribuciji stanovni?tva i njihovog dohotka, kao i promene ukupne privredne strukture lokalnog i regionalnog podrucja i njihove saobracajne infrastrukture, kao i nivo konkurencije.

51. III LOKACIJA TRGOVINE Postoji stara izreka da uspeh trgovine zavisi od: Lokacije ? Lokacije i Lokacije. Samo male razlike u lokaciji mogu imati odlucujuci uticaj na trgovinu. Ni dobar trgovac nikad nece ostvariti dobar posao, ako je prodajni objekat lociran na pogre?nom mestu.

52. III LOKACIJA TRGOVINE Lokacija zavisi od demografskih karakteristika potro?aca na datom tr?i?nom podrucju, njihovog ?ivotnog stila, elasticnosti kupovina, koncentracije potro?aca i konkurencije. Pre lokacije, trgovac pravi pa?ljivu analizu lokacijskog podrucja i mikro mesta, prema pristupacnosti za potro?aca. Lokaciju treba posmatrati kroz prizmu intenziviranja konkurencije na globalnom tr?i?tu.

53. III LOKACIJA TRGOVINE Optimalnom lokacijom prodajne mre?e na minimum se svode suprotnosti koje objektivno postoje izmedu proizvodaca, distributera, potro?aca i dru?tva u celini. Postoje brojne teorije lokacije trgovine. Sa mnogo aspekata se izdvajaju: Teorija prostorne hijerarhije trgovinskih centara i Op?ta teorija interakcije pojedinih subjekata trgovine.

54. III LOKACIJA TRGOVINE Teorijom prostorne hijerarhije trgovinskih centara obja?njava se poredak u distribuciji tr?i?nih podrucja i poslovnih centara, utvrden od strane dr?ave ili odredene lokalne strukture. Op?tom teorijom interakcija te?i?te se stavlja na izucavanje medusobne povezanosti tr?i?nih podrucja i trgovinskih objekata, kroz konkurentsku borbu privrednih subjekata.

55. IV EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJA Finansijski menad?ment zajedno sa proizvodnim i marketing menad?mentom je sve va?niji deo uspeha preduzeca. Finansijska analiza uvek ukljucuje razlicite finansijske izve?taje-prvenstveno bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja obuhvata imovinu, obaveze i vlasnicki kapital preduzeca u odredenom trenutku, dok bilans uspeha obuhvata prihode i rashode preduzeca tokom odredenog vremenskog perioda.

56. IV EFIKASNOST I EFEKTIVNOST POSLOVANJA Efikasnost mo?e biti tehnicka i ekonomska. Tehnicka meri u?tede po proizvodu (rezultatu). Ekonomska meri produktivnost, ekonomicnost i rentabilnost. Deli se na vremensku (uporedivanje istog subjekta u razlicitim vremenskim periodima) i komparativnu (uporedivanje vi?e subjekata u istom vremenskom periodu) ? tzv. bencmarking. Efektivnost znaci raditi prave stvari, a efikasnost raditi stvari na pravi nacin (znaci produktivno, ekonomicno i rentabilno (Draker).

57. POKAZATELJI EFIKASNOSTI Produktivnost je kolicina odnosno vrednost stvorena po radniku ili kvadratnom metru (eventualno radnom casu) u odredenom vremenu (dan, mesec, godina) P=V/R Ekonomicnost je odnos stvorene vrednosti i ukupnih tro?kova E=V/T Rentabilnost (profitabilnost) se meri po cetiri osnovna pokazatelja

60. 60 EFIKASNOST RADA U TRGOVINI MERI SE I PREKO RACIO BROJEVA i to : ? RACIO AKTIVNOSTI; ? RACIO LIKVIDNOSTI; ? RENTABILNOSTI; ? RACIO LEVERID?A (ZADU?ENOSTI); ? RACIO DEVIZNIH EFEKATA.

61. POKAZATELJI EFIKASNOSTI Pokazatelji aktivnosti se mere kroz produktivnost i ekonomicnost koji su vec obja?njen, kao i kroz: Koeficijent obrta zaliha (OZ) kao odnos ukupnog prometa (UP) i prosecnih zaliha (PZ) Obrt potra?ivanja (OP) kao odnos prosecnih potra?ivanja (PP) i ukupnog prihoda od prodaje (UP).Pokazuje koliko brzo preduzece naplacuje svoja potra?ivanja ( period naplate).

62. POKAZATELJI EFIKASNOSTI Indikatori likvidnosti pokazuju sposobnost preduzeca da uredno ispunjava svoje obaveze. Meri se kao odnos izmedu tekuce aktive i tekucih obaveza, ili realnije odnos izmedu aktive umanjene za zalihe i tekucih obaveza.

63. POKAZATELJI EFIKASNOSTI Racio rentabilnosti, kao ?to je obja?njeno, se meri kao neto profit na ukupni anga?ovani kapital, na anga?ovani sopstveni kapitalni kapital, na ukupnu aktivu i kao uce?ce ukupnog neto godi?njeg profita u ukupnom godi?njem prihodu. Racio leverid?a (zadu?enosti)- L - pokazuje koliko je preduzece zadu?eno odnosno, koliko je ono sposobno da svoje poslovanje finansira sopstvenim sredstvima, bez prezadu?enosti, i da li mo?e iz neto profita da finansira kamatu.. Meri se kao odnos ukupnog duga (UD) i ukupne aktive preduzeca (UA). Indikatori deviznih efekata pokazuju da li preduzece sopstvenim izvozom mo?e pokrivati sopstveni uvoz i kakav je njegov devizni bilans.

64. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Efektivnost znaci viziju razvoja preduzeca u du?em periodu, a ne samo staticko tekuce merenje pokazatelja uspe?nosti (Draker). Efektivnost rezultata poslovanja je merilo izbora delatnosti i ostvarivanja postavljenih ciljeva poslovanja. Podrazumeva pribavljanje adekvatnih resursa radi ostvarivanja ciljeva odnosno planiranih proizvodnih i poslovnih zadataka kvalitativno i kvantitativno.

65. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Efektivnost se mo?e meriti u odnosu na: globalne ciljeve, izbor delatnosti, na resurse, na tr?i?te, na zaposlene, jacanje pregovaracke pozicije i konkurentnosti preduzeca, sposobnost uklapanja u okru?enje. Najznacajnije u ostvarivanju efektivnosti je sposobnost menad?menta.

66. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Kameron (Cameron, 1984) navodi cetiri pristupa merenju efektivnosti preduzeca:ostvarivanje ciljeva, sistemski pristup, strategijski konstituenti i konkurentne vrednosti. U privredi se najce?ce akceptira pristup ostvarivanja ciljeva na bazi adekvatnog pribavljanja resursa i upravljanja istim.

67. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Sistemski pristup zasniva se na kompleksnom setu kriterijuma, u kojima je ostvarivanje ciljeva jedan od elemenata.Znaci da preduzece kao sistem dugorocno opstaje i uspe?no deluje.

68. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Pristup strategijskih konstituenata polazi od pretpostavke da je efektivno ono preduzece koje zadovoljava osnovne zahteve konstituenata sredine (potro?aca, dobavljaca, distributera, kooperanata, banaka i slicno).Najva?nije je zadovoljstvo kupaca radi pro?irenja njihovog broja kroz zadr?avanje postojecih i osvajanje novih kupaca.

69. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Pristup konkurentskih vrednosti podrazumeva da preduzece konkurentno posluje i da se efektivnost vrednuje na osnovu vi?e kriterijuma kao ?to su prinos na investicije, inovacije novih proizvoda ,rast produktivnosti, rentabilnost, fleksibilnost, sigurnost zaposlenih, adaptiranje na promene.Dobit, kao razlika izmedu prihoda i tro?kova u kratkom roku ili kao prinos na vlasni?tvo u dugom roku, je najsvodniji ekonomski pokazatelj rezultata poslovanja preduzeca u tr?i?noj privredi.

70. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Rast i razvoj, uce?ce na tr?i?tu i ukupan prihod su samo nacini da se ostvari primarni cilj-dobit. Uce?ce na tr?i?tu je u velikom broju slucajeva kritican faktor uspeha preduzeca, a posebno na odredenim tr?i?nim segmentima. Konkurentnost predstavlja sposobnost firme, privredne grane i zemlje, da se odr?i i napreduje u smislu ekonomske efikasnosti i efektivnosti, u odnosu na druge.

71. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Za postizanje efektivnosti najva?niji su ljudski resursi i kvalitet menad?menta. Kompetentnost lidera se ogleda u sposobnosti da u situaciji sa brojnim ogranicenjima doprinese da preduzece ostvari dodatnu vrednost.Efektivni lider ne trudi se da donese mnogo odluka, nego prave i strate?ke.

72. EFEKTIVNOST POSLOVANJA Za uspehe u ukupnom poslovanju nije dovoljno voditi racuna samo o prihodima i tro?kovima, nego i o mogucim rizicima. Pravu preduzetnicku licnost karakteri?e sklonost ka preduzimanju rizika, ali samo toliko koliko organizacija mo?e da nosi iz postojecih i buducih rezervi. Rizici mogu nastati usled nepovoljnih konjunkturnih kretanja u proizvodnji i na tr?i?tu, lo?eg upravljanja poslovima (operativni rizici), nepovoljnog dejstva mera ekonomske politike (cene, porezi, krediti, kamate, devizni kursevi, nepovoljni izvori kapitala) i usled iznenadne i vi?e sile.

73. V KARAKTERISTIKE I ZADACI MENAD?ERA U TRGOVINI ANALITICKE SPOSOBNOSTI - Menad?er u trgovini mora biti sposoban da putem numericke analize i cinjenica re?ava probleme; - Trgovinski menad?er re?ava upravljacke probleme svakodnevno; - Neophodno je dobro poznavanje pro?lih i sada?njih indikatora produktivnosti i efikasnosti objekta, linije asortimana i odeljenja; - Menad?er nabavke mora biti sposoban da analizira finansijske podatke pre nego ?to krene na tr?i?te. 73

74. KREATIVNOST - Sposobnost da se generi?u i ouoce nove ideje i solucije, ilustruju kreativnost ; - Ne postoje standardni recepti za trgovinu i maloprodaju; - Trgovinski menad?eri treba da budu ljudi od ideja i dobri analiticari; - Uspeh u maloprodaji je rezultat osetljivih i opa?ajucih odluka koje su bazirane na ma?tovitim i inovativnim tehnikama; - Nabavljac, na primer, mora biti u mogucnosti da ?to efikasnije povezuje promene u okru?enju sa promenama u potrebama i zahtevima potro?aca. 74

75. ODLUCNOST - Sposobnost da se donose veoma brze odluke, da se brzo prosuduje i da se preduzimaju akcije pre akcija direktnih konkurenata; - Trgovinski menad?er mora biti osoba od akcije; - Bolje odluke se donose ukoliko postoji vi?e raspolo?ivog vremena; - S obzirom na brze promene mode i potreba potro?aca, menad?er u trgovini mora da donosi odluke brzo, sigurno i korektno. 75

76. FLEKSIBILNOST - Sposobnost da se prilagodava stalno promenljivim potrebama, naziva se fleksibilnost; - Trgovinski menad?er mora da ima ?elju i entuzijazam da radi sve ?to je neophodno da bi kompletirao posao; - Uspe?an trgovinski menad?er mora biti fleksibilan, buduci da se stalno mora prilagodavati brzim promenama u trendovima, stilovima i sklonostima potro?aca. 76

77. INICIJATIVNOST - Trgovinski menad?er je stvaralac; - Trgovinski menad?er bi trebalo da ima sposobnost da preduzima originalne akcije, a ne da ceka predloge kako da ne?to uradi; - Moderni trgovinski menad?er mora da uva?ava veliki broj elemenata, kao ?to su: novi poslovi, obim prometa, profit, nivo zaliha, prilike za preduzimanje akcija i slicno. 77

78. LIDERSTVO - Sposobnost da se inspiri?u ostali saradnici da vam veruju i da respektuju va?e procene, kao i sposobnost da opunomocite, vodite i ubedite ostale, naziva se liderstvo; - Uspe?no obavljanje poslova u trgovini pretpostavlja oslanjanje na veliki broj saradnika; - Jedno lice u velikim trgovinskim kompanijama ne mo?e izolovano delovati, niti mo?e u tim uslovima biti uspe?an menad?er. 78

79. ORGANIZOVANOST - Kvalitet trgovinskog menad?era ogleda se i u njegovoj sposobnosti da uocava prioritete i osnovne pravce za sprovodenje akcija; - Uslov za postojanje uspe?nog trgovinskog menad?era je visok nivo organizovanosti; - Trgovinski menad?er je veoma cesto prinuden da deluje uz istovremeno uva?avanje veceg broja faktora, promena, funkcija i projekata; - Da bi aktivirao ciljeve, uspe?an trgovinski menad?er mora da postavi prioritete i da organizuje personal i sredstva. 79

80. PREDUZIMLJIVOST I SNO?ENJE RIZIKA - Trgovinski menad?er treba da bude spreman da ulazi u ukalkulisane rizike; - Trgovinski menad?er, takode, treba da bude spreman da preuzima odgovornost za ostvarene rezultate; - Menad?er nabavke i ostali menad?eri u trgovini treba da budu spremni da snose rizik; - Da prave i neizbe?ne gre?ke i da ponekad budu i gubitnici. 80

81. VI TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 1. Menad?ment lokacije trgovine 2. Menad?ment globalizacije trgovine 3. Menad?ment koncentracije trgovine 4. Menad?ment organizacije trgovinskog preduzeca 5. Marketing menad?ment u trgovini 6. Liderstvo u trgovini 7. Glavni stejkholderi u trgovini

82. TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 8. Menad?ment trgovinske mre?e od specijalizovanih trgovinskih prodavnica do vi?efaznih filijalnih sistema 9. Trgovinski centri 10. Elektronska trgovina 11. Brendirane i trgovinske marke 12. Konkurentnost u trgovini 13. Menad?ment finansiranja trgovine

83. TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 12. Konkurentnost u trgovini 13. Menad?ment finansiranja trgovine 14. Upravljanje obrtnim i osnovnim sredstvima u trgovini 15. Racio brojevi u trgovini 16. Efikasnost i efektivnost trgovinskog preduzeca

84. TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 17. Ljudski resursi u trgovini 18. Osobine savremenog menad?era u trgovini 19. Menad?ment maloprodaje 20. Menad?ment velikoprodaje 21. Menad?ment spoljne trgovine 22. Trgovinska politika

85. TEME ZA PRISTUPNE RADOVE 23. Menad?ment prodaje 24. Menad?ment nabavke 25. Menad?ment logistike 26. Menad?ment obrta zaliha i potra?ivanja u trgovini 27. Menad?ment kvaliteta u trgovini

86. VII LITERATURA 1. Dr Milorad Unkovic, Medunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. 2. Dr Stipe Lovreta i drugi autori, Kanali marketinga, Ekonomski fakultet-CID, Beograd, 2009. 3. Dr Branislav Ma?ic, Strategijski menad?ment, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 4. Dr Danilo Golijanin, Menad?ment trgovine, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009. 5. Dr Stipe Lovreta, Trgovinski menad?ment, Ekonomski fakultet-CID Beograd, 2007.

87. LITERATURA 6. D?ezvald Salakjuz, Svetski pregovarac, prevod FEFA, Beograd, 2006. 7. David J. Bloomberg, Stephen Le May, Joe B. Hanna, Logistika, MATE, Zagreb, 2006. 8. Vlada Republike Srbije, Ekonomski fakultet Beograd, Strategija razvoja trgovine Republike Srbije, Beograd, 2009. 9. Besmay B. And Evans J.R. Retail Management, A Strategic Approach, Prentice Hall, Upper Saddle River, Englewoods Cliffs, New Jersey, 2004. 10. Dawson J. Findlays and Sparks L., The Retailing Reader, Routledge, London, 2008.


Other Related Presentations

Copyright © 2014 SlideServe. All rights reserved | Powered By DigitalOfficePro